Ozbekistоn Respublikasi Оliy va o’rta maxsus ta`lim vazirligi


Коллоид системаларни ҳосил


Download 2.22 Mb.
bet71/96
Sana17.06.2023
Hajmi2.22 Mb.
#1522607
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   96
Bog'liq
1161 4.kampakt disk

Коллоид системаларни ҳосил
бo`лиsh назариyaлари
Коллоид системаларни ҳосил бo`лиshи бo`йиchа турли хил qараshлар мавжуд, лекин уларни 2 та назариyaга бирлаshтириsh мумкин: суспензоид ва кимyoвий назариyaлар.
В. Оствалд суспензоид назариyaси асосchиси бo`либ, у коллоидларни дағал дисперс системалар билан chин eритмалар o`ртасидаги ҳолат деб qарайди. Бу нуqтаи назаридан барchа золлар ва суспензиyaлар сифатий бир хил ва бир-биридан фаqат зарраchа кo``лами билан фарqланадилар.
Суспензоид назариya зарраchаларни изолирланган ва, мутлаqо, o`зи тo`рган муҳит билан алоqасиз деб qарайди.
Кимевий назариya (М. Жуков, Н. Песков, В. Думанский ва боshqалар ) eса, аксинchа зарраchаларни иккинchи даражали характеристика деб, зарраchани у o`раб тo`рган муҳит билан та`сирлаshувини асосий o`ринга суради. Бу та`сирлаshув орqали коллоидларни барchа хусусиyaтларини боғлаshга харакат qилади.
Айтиsh жоизки, ҳеch бир назариya ҳам коллоид хаqида тo`лиq тасаввурга eга eмас.
SHунга qарамасдан суспензоид назариya o`зини оддийлигига qарамасдан chин eритма билан коллоид eритма o`ртасидаги миqдорий боғланиshларни o`рната олган, улар o`ртасидаги метафизик qарама –qарshиликни бартараф qила олган назариyaдир. Коллоидлар хаqидаги тo`лиq тасаввурларга фаqат иккита назариyaни бир олиб боргандагина eга бo`лиsh мумкин.
Табиатдаги ва техникадаги дисперс системалар
Табиатда коллоид системалар ва yuqори молекулyaр бирикмалар eритмалари ниҳоyaтда кенг тарqалган. Оqсил, qон, лимфа кабилар ҳайвонларда, оqсил, углеводлар, пектинлар, shарбатлар –o`симликларда коллоид ҳолатда мавжуд. Коллоид модда дейиshни o`зи тo`ғри eмас, моддани коллоид ҳолатида дейилгани тo`ғри бo`лади. CHунки, shароитга (муҳит, eритувchи табиатига) qараб бир модда ҳам кристоллоид, ҳам коллоид ҳолатда мавжуд бo`ла олади. Масалан, канифол, парафин, совун спиртда eриса chин eритма ҳосил qилади, сувда eриб eса коллоид eритма ҳосил qилади. Аксинchа, натрий хлорид сувда eриганда chин eритма ҳосил qилади, лекин уни бензолда eритиб, коллоид eритмасини ҳосил qилиsh мумкин. Демак, коллоид ҳолат материyaнинг o`зига хос алоҳида ҳолатидир.
Коллоидларнинг аҳамиyaти саноатда каттадир. Саноатнинг кo`пгина иshлаб chиqариsh тармоqлари коллоид системалар билан боғлиq. Озиq –овqат, тo`qимаchилик, резина, тери, лак –бo`yoq, керамика иshлаб chиqариsh, синтетик кауchук, сун`ий ипак, пластмасса, сурков материаллар –барchаси коллоид системалар билан боғлиq. Qурилиsh материаллари иshлаб chиqариsh (tsемент, бетон, пенопласт ) технологиyaси ҳам коллоид кимyo yuтуqларига асосланади. Кo`мир, торф, металлургиya ва нефт саноати дисперс системалар билан алоqадор. Сун`ий тоshлар, рангли shиshа, qоғоз, совун, лак иshлаб chиqариshда ҳамда техниканинг боshqа соҳаларида, медиtsина ва qиshлоq хo`жалигида коллоид-кимyoвий жараyoнларнинг аҳамиyaти ниҳоyaтда катта. Тупроq коллоидлари ҳосилдорликни оshириshда ниҳоyaтда катта рол o`йнайди.
Коллоид кимyo фойдали qазилма бойликларни бойитиsh жараyoнида, eзиsh, майдалаsh, флотаtsиya жараyoнида, shунингдек фотографиya жараyoни технологиyaсида o`з yuтуqларини намойиsh qилмоqда.


Лиофоб коллоид eритмалар олиsh

Коллоид eритмалар ҳосил qилиsh усуллари бир – бирига qарама-qарshи икки тамойилга асосланган. Бу тамойиллардан бири йирикроq зарраchаларни майдалаshдан, иккинchиси eса молекула yoки ионлардан йирикроq зарраchалар ҳосил qилиshдан (агрегатлаshдан) иборат; биринchи хил усуллар диспергаtsиya, иккинchилари конденсаtsиya усуллари дейилади. Коллоид eритма (зол) ҳосил qилиshнинг иккита shарти бор –биринchидан дисперс фаза моддаси shу дисперсион муҳитда мумкин qадар кам eрувchан бo`лиshи лозим, иккинchидан системада дисперс фаза ва дисперсион муҳитдан таshqари yaна уchинchи модда бo`лиshи керак. Бу модда коллоид зарраchа сиртига yuтилиб, дисперс фаза билан дисперсион муҳит зарраchалари o`ртасида мустаҳкам боғланиshни вужудга келтиради. Коллоид eритмалар-ни барqарор qиладиган моддалар стабилизаторлар дейилади.


Коллоид eритма (зол) лар олиshда, диспергаtsиya усулидан фойдаланилганда, каттиq модда ҳавонchада eзилади yoки коллоид тегирмонида стабилизатор иshтироqида майдаланади. SHунингдек коллоид eритмалар пептизаtsиya усули билан ҳам олинади. Золнинг коагулyatsиya маҳсулотини qайтадан коллоид eритма ҳолатига o`тказиsh пептизаtsиya Дей-илади. Пептизаtsиyaни амалга оshириsh уchун коллоид cho`кмаси (коагулyaнт) га бирор eлектролит qo`shиб, eритувchи билан аралаshтирилади. Коллоид eритма олиshда иshлатиладиган eлектролит пептизатор дейилади. Бунда cho`кма yoки ивиq зарраchаларининг дисперслик даражаси o`згармайди, фаqат уларнинг бир –биридан ажралиsh ҳодисаси рo`й беради.
Пептизаtsиya мураккаб жараен бo`либ, у пептизаторнинг дисперсион муҳитга, cho`кма сиртига адсорбиланиshига, солват qаватлар ҳосил бo`лиshига ва хоказоларга боғлиq. Думанскийнинг фикриchа пептизаtsиya ваqтида cho`кма билан пептизатор орасида комплекс бирикмалар типидаги бир qатор оралиq маҳсулотлар ҳосил бo`лади; агар коллоид зарраchалар сиртига стабилизаторнинг o`зи yuтилиб коллоид eритма ҳосил qилса, бундай пептизаtsиya бевосита пептизаtsиya дейилади; агар коллоид зарраchалар сиртига стабилизаторнинг o`зи yuтилмай, балqи унинг eрувchи модда билан ҳосил qилган маҳсулотлари yuтилса, билвосита пептизаtsиya дейилади. Масалан, Fe(OH)3 cho`кмасига FeCl3 та`сир eттириб, Fe(OH)3 нинг гидрозолини ҳосил qилиsh бевосита пептизаtsиyaдир, chунки бу ҳолда темир ионлари коллоид зарраchа сиртларига yuтилиб, уларга мусбат зарyaд беради, мусбат зарyaдли зарраchалар бир –биридан коchганлиги уchун cho`кма тезда yaна eритувchига тарqалади(дисперсланади). Fe(OH)3 нинг ивиq cho`кмасига HCl нинг куchсиз eритмасини та`сир eттириб, Fe(OH)3 гидрозолини ҳосил qилиsh билвосита пептизаtsиyaга мисол бo`лади, chунки бу ҳолда пептизатор ролини HCl билан Fe(OH)3 нинг бир qисми орасидаги реакtsиyaда ҳосил бo`ладиган FeOCl бажаради. (FeOCl cho`кмани пептизаtsиyaга уchратади).
Конденсаtsиya усули икки хил бo`лади: физик конденсаtsиya ва кимyoвий конденсаtsиya.
Физик конденсаtsиya o`з навбатида икки хил бo`лади. Биринchи усули дисперсион муҳитга qаттиq жисм буғини yuбориsh усулидир. Иккинchи усулига eритувchини алмаshтириsh йo`ли билан eриshиsh мумкин. Кейинги усулда eрийдиган модда муҳитга караб eримайдиган ҳолатга o`тади. Масалан, спиртда eрийдиган органик моддани устига сув qo`shилади. Натижада органик модданинг сувдаги коллоид eритмаси ҳосил бo`лади.
Кимyoвий конденсаtsиya усуллари кимyoвий реакtsиyaлар натижасида qийин eрийдиган cho`кмалар ҳосил бo`лиshига асосланади. Уларга:1)qайтарилиsh, 2) оксидланиsh, 3)алмаshиниsh, 4)гидролиз ва боshqа реакtsиyaларга асосланган усуллар киради.
Айтиsh жоизки, бу усулларнинг барchасида ҳам коллоид система ҳосил бo`лиshи уchун дисперс фаза дисперсион муҳитда жуда кам eриshи керак. Ундан таshqари, албатта, зарраchалар билан муҳит o`ртасида зарраchаларни бир –бири билан боғланиshига йo`л qo`ймайдиган та`сир бo`лиshи зарур.

Download 2.22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling