Oъзбекистон республикаси соглiqни саqлаш вазирлиги тошкент тиббиёт akademiyasi фарgъона филиали


Download 420 Kb.
bet26/31
Sana09.04.2023
Hajmi420 Kb.
#1343475
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31
Bog'liq
Ан.маъ.5 кит.

Куз соккасининг тузилиши.
Куз соккасининг 3 кавати тафовут килинади.

  1. Кузнинг фиброз кавати - tunica fibrosa bulbuli, куз соккасининг энг ташки кавати булиб, куз соккаси шаклини хосил килади. Фиброз кават sclera ва cornea га булинади.

А) Ок пардаси - sclera зич, бириктирувчи тукимадан ташкил топган булиб, ковоклар очилганда оппок булиб куриниб туради. Куз ок пардасининг орка томонида куриш нерви кириши учун тешиклар булиб, устидан куз ёги - tunica adiposa oculi билан уралган. Куз косаси билан куз соккаси орасида куз ёги кавати жойлашган. Ана шу ёг камайиб кетса кузлар чукур тушиб кетади.
Б) Шох пардаси - cornea, ок парданинг бевосита давомидир. Ок пардани соатнинг металл корпуси деб фараз килинса, шох парда унга жойлашган ойнага ухшайди. Cornea хам худди соат ойнасига ухшаш каварик линза шаклига эга. Шох парданинг ок пардага карагн четига lumbuscornea дейилади. Шох парданинг ок пардага бириккан ерида айлана веноз канали - sinus venosussclerae (Шлем канали) бор.

  1. Кузнинг урта ёки томирли пардаси - tunica vasculosa bulbi кон томирларига бой булиб, таркибида пигмент борлигидан корамтир ранга эга. Кузнинг томирли пардаси бевосита оксил каватининг остида ётади ва томирли парда - chorioiodea, киприкли тана - corpus ciliare хамда рангдор парда iris ларга булинади.

А) chorioiodea - томирли парданинг орка, катта кисмининг ташкил килади, у кунгир рангга эаг. Куриш нерви кирадиган жойда ок парда билан туташган ер бор. Бошка ерларда эса ок парда билан chorioiodea мавжуд.
Б) Киприкли тана - corpus ciliare томирли парданинг олдинги шох парда чети сохасида жойлашган кисми булиб, choioideale га нисбатан олдинги томонда рангдор парда iris га давом этади.
Киприкли тана багрида, ана шу тана мускули - m. ciliaris бор. Киприкли тана мускули турли хил мураккаб йуналишига эга силлик мускул толаларидан ташкил топган булиб, кискарган вактда куз соккасини турли хил масофада жойлашган нарсаларни аник куришга мослаштиради, аккомодация деб шунга айтилади. Киприкли тана толалари ичида айлана меридиан ва арадиал йуналишга эга силлик мускул толалари тавофут этилади. Айлана мускул толалари кискарса, куз гавхари кавариклашади, бушашса киприкли тана бушашиб куз гавхари яссилашади. Киприкли тананинг айлана ва меридиан мускуллари хамкорликда ишлайди. Одам кексайган сари m. ciliaris толлаари бириктирувчи тукимага айланиб боради, натижада гавхар яссиланиб кетади.
Рангдор парда iris 0,4 мм калинликка эга ублагн айлана шаклга эга булиб, уртасида куриш тешиги (куз корачиги) pupilla бор. Шунинг учун хам рангдор парданинг киприкли танага караган margo ciliaris ва корачикка караган margo pupillaris четлари бор. Куз корачигининг кенгайиши ёки торайиши, кузга тушаётган нурга боглик. Куз корачигининг кенгайиши (ёки торайиши) кенгайтирувчи мускул (m. delitatoa pupillae) таъминласа, торайишини торайтирувчи (m. sphinctor pupillae) таъминлайди.
Куз корачигини сикувчи мускул парасимпатик нерв (n.oculamatorius) кенгайтирувчи мускул эса симпатик нерв (truncus sympaticus) билан иннервация килади.
Рангдор парданинг орка юзаси куз гавхари томонига караган булса, олдинги юзаси шох парда томонга карагандир. Шох парда томондан караган рангдор парда турли рангда куринади. Кузнинг рангдор пардасида пигмент куп булса, куз кора, камрок булса -зангори. Бутунлай булмаса - кизил булади.

  1. Тур парда - retina куз соккасининг энг ички пардаси булиб, куз соккасининг бушлигига караган ва шу бушликда жойлашган шишасимон тана - corpus vitreum га бевосита тегиб труади. Retina нинг ташки юзаси томирли пардага ёпишган булиб, куз корачигига етиб боради. Тур парда бошка пардалар сингари мезенхимадан такомил этмайди, узи жуда ичкарида жойлашган булишига карамай, у эктодерма махсулотидир. Тур парданинг 2 кавати ташки пигмент кават - stratum pigmenti ва ички тиник кават ёки асл тур парда retina тафовут килинади. Нур сезиш кобиляти бор йуклигига караб тур парда орка курувчи кисми pars optica ва олдинги курув кисми pars caeca retinae га булинади. Тур парда курувчи ва курув кисмларининг бир-бирига утиш ери томирли кават кисмининг киприксимон танага утиш ерида, яъни ora serrata сохасига тугри келади. Кузнинг нур сезиш кобилятини таъминловчи тур кават багрида жойлашган колбача ва таёкчалар тур парданинг pars optica кисмидагина бор.

Куз касалликлари амалиётида хакимлар офтальмаскоп ёрдамида куз соккаси тубини куздан кечирадилар. Одатда куз соккаси туби кора кизил куринади. Бу томирли каватдаги томирларнинг рангсиз тур парда оркали куриниши сабабли руй беради. куз соккаси туби офтальмаскоп ёрдамида каралганда, унинг хамма ер бир хилда кизил булмай, кузнинг орка кутбидан бир оз медиал курилади. Бу юмалок шаклга эга булиб, куриш нерви n. opticus нинг куз соккасидан чиккан еридир. У бир оз чукуррок булиб, диаметри 1,7 мм дир. Шунинг учун хам бу ернинг куриш нерви сургичига pappillae n. opticus дейилади.
Куриш нерви сургичи жойлашган ердаги тур каватда колбача ва таёкчалар йук. Шунинг учун окимтир дог сохаси куринмайди, бинобарин у куп дог деб аталади. Куз орка кутбининг латерал томонида куз соккасининг кутбида 2 чи дог булиб, ранги тук сарик булганлиги учун сарик дог - macula lutea дейилади. Сарик дог овал булиб, катталиги 1 мм дир. Уртасида нуктасимон чукурчалари бор. Ана шу чукурчаларига fovea centralis дейилади ва у кузнинг энг уткир куриш нуктаси хисобланади. Тур парда багридаги таёкча ва колбачаларнинг куринишига келсак, таёкчалар ук таркибида куриш пуррури деб аталувчи модда саклайди.

Download 420 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling