Перевод и анализ произведения «Чудная баба» Нины Николаевны Садур Homa, Ivana Master's thesis / Diplomski rad

Lidija Petrovna: Zašto si mi se prilijepila? Što želiš? 
Žena (neodređeno): Ti si vesela. 
Lidija Petrovna: Ja sam vesela, ako stojim na ravnoj cesti, sa svojim prijateljima, a ovdje, u 
polju s tobom, divljom ženom, nisam vesela. Ona me vodi! 
Žena: Pa, u redu. Idi, ako hoćeš. (Skoči na visoki brežuljak.) Dakle, tako, ravno, ravno, tamo, 
sve do tamo gdje vjetar stoji, vidiš? 
Lidija Petrovna: Nitko tamo ne stoji. 
Žena: Luda slijepa. 
Lidija Petrovna: Noćna mora... još me i vrijeđa... 
Žena: Stoji, sada će doći... 
Zapuhao je vjetar. 
Tamo ćeš proći, ustupio ti je put... 
Lidija Petrovna: U redu, ja ću otići, samo ako je vjetar ustupio cestu. 
Ide. 
Žena (iza nje): Ja sam zlo svijeta! 
Lidija Petrovna: Jao! 
Žena: Evo požurila je, požurila! Ja sam žena koja ubije, svi se mene boje! Amerika se boji 
mene, svi, cijeli svijet! Samo se ti ne bojiš, zaostala. 
Lidija se vraća. 
Lidija Petrovna: Tu nema ničega. 
Žena: Uplašila si se? 
Lidija Petrovna: Tamo je šumarak bio. Daleko. Nestao je. 
Žena: A ja sam govorila? 
Lidija Petrovna: Slušaj, tko si ti? 
Žena: Otkrit ću tajnu. Achtung, Achtung, listen to me, slušaj tu! Ja sam zlo svijeta! Hura! 
Lidija Petrovna: Ma kakvo si ti zlo svijeta! Gubi se, pile cijanozno. 
Žena: Šuti, budalo, ah! Što ti znaš! Što ti znaš! 
Žena juri po polju, bacajući krumpir na Lidiju Petrovnu. 
Lidija Petrovna: Ej, ej, ne huligani, što ti je! 
Žena (dolazi do nje): Zadihala sam se. Znači tako. Dogovor je ovakav. Ja bježim. Ti hvataš. 
Uhvatiš me, raj, ne uhvatiš, kraj cijelog svijeta. Kopčaš? 
Lidija Petrovna: Kopčam. 
Žena: Pa, lovi! (bježi.) Pa? Što je? Lovi! 

---

19