Lidija Petrovna: Zdravo.
Neskladan zbor pozdrava.
Olja: Joj, ja više ne mogu!
Jelena Maksimovna (strogo): Olja!
Olja: Ne, neka Lidija Petrovna kaže. Lidija Petrovna, zašto mi živimo?
Gena: Ja znam zašto Olja živi!
Olja: Gena, Vas nisam pitala! Hajde više Lidija Petrovna!
Lidija Petrovna (napeto): Olja, prije niste postavljali takva pitanja.
Olja: Kad prije?
Lidija Petrovna: Do krumpira.
Olja: Prije krumpira, prije krumpira. Ostavio je dojam na tebe taj krumpir.
Aleksandr Ivanovič: Olja! Radite, molim vas. Ostalo vam je još dva dana, a crtež nije gotov.
Olja: Ma kakav crtež!
Jelena Maksimovna:Zanimljivo, Olja, vi se raspravljate! Svi rade, samo vi ne želite. A
drugi, možda, također ne žele.
Olja: Želim. Ali ja želim znati zašto svi mi živimo? Pa zašto? Hajde više zašto?
Jelena Maksimovna: Kako misliš zašto? Vas nitko ne pita. Vi živite, zato što ste se rodili.
Olja: Ne, ja sam mlada, zbog toga sam zainteresirana. Znam da se neki mladi zanimaju za sve
takvo. Dok sam mlada, ja želim biti zainteresirana. Bojim se starosti.
Elena Maksimovna: Pa, sad ste vi i odgovorili na svoje pitanje. Vi živite, da bi bili mladi.
Olja: Ma ništa si nisam odgovorila! A zašto onda vi živite?
25
Elena Maksimovna: To je moja stvar. Ja vam ne moram dati izvješće.
Aleksandr Ivanovič: Drugovi, drugovi, pričajmo tijekom pauze za ručak. Boli me glava,
zapravo!
Gena: Mislim da mlade djevojke ne treba držati u kavezima.
Olja: U kakvim kavezima?
Gena: One ne moraju raditi u institucijama. Država bi trebala osigurati sredstva za zaštitu
mladih djevojaka. One moraju kao cvijeće slobodno šetati poljima.
