Перевод и анализ произведения «Чудная баба» Нины Николаевны Садур Homa, Ivana Master's thesis / Diplomski rad

Lidija Petrovna: Čekajte! Ja znam svoje osjećaje, oni reagiraju kada vidim vas. Razumijete 
li? 
Aleksandr Ivanovič (nježno): Ne. 
Lidija Petrovna: Reagiraju, isto kao i prije. Razumijete li? Ne. Ne. Gdje su dokazi? Tko 
meni može dokazati da ste to vi? Vrlo je važno, shvatite. Ako ste to vi, onda ste vi, i ako su 
svi ostali svi, mene je poljska žena prevarila. Oh, Aleksandre Ivanoviču! 
Aleksandr Ivanovič: Vi govorite u stihovima, Lidija Petrovna, ja vas ne razumijem, ali mi 
vas je drago slušati. Vi me uzrujavate, vi ste se promijenili nakon krumpira. Vas više neće 
slati na sovhoz, dajem vam riječ. Slati ću više mladih. Lidija Petrovna, također vam želim 
priznati... 
Lidija Petrovna: Što? 
Aleksandr Ivanovič: Vi ste mi tako lako ispričali o svojim osjećajima kako ja vama ne bih, a 
muškarac... 
Lidija Petrovna: Ne! 
Aleksandr Ivanovič: Da, Lidija Petrovna. A između ostalog, vidim vaše osjećaje već pet i 
više godina. I sve ove godine ste se skrivali. I danas samo tako, u prolazu vi razgovarate o 
tome... No, drago mi je neka bude tako... (Približava se Lidiji Petrovnoj.) 
Lidija Petrovna: (nije se u stanju pomaknuti s mjesta). Što želite učiniti? 
Aleksandr Ivanovič: Šuti Lidija. Moja Lidija. 
Lidija Petrovna: Strašilo. 
Pauza. 
Želi me poljubiti strašilo. Maketa. Kopija Aleksandra Ivanoviča. 
Aleksandr Ivanovič: Ja vas ne razumijem. 
Lidija Petrovna: Svejedno mi je. Vi me čak ne možete ni otpustiti, zato što vas nema, 
razumijete li? 
Aleksandr Ivanovič: Ne razumijem. 
Lidija Petrovna: U tome i jest užas. Da me razumijete, vi bi bili. 
Aleksandar Ivanovič: Ovo je... to je neka vrsta romantizma. Objasnite, molim vas. 
Lidija Petrovna: Što vam mogu reći, ako vas više nema.