Перевод и анализ произведения «Чудная баба» Нины Николаевны Садур Homa, Ivana Master's thesis / Diplomski rad

Aleksandr Ivanovič: Ali što je to, stvarno... Prvo Olja, onda vi. 
Lidija Petrovna: Olje također nema. 
Aleksandr Ivanovič (smrknuto): Ah... jadnica, jadnica... 
Lidija Petrovna (ljutito): Što jadnica, što jadnica? Misliš da sam poludjela? 
Aleksandr Ivanovič: Da. 

---

28 
Lidija Petrovna: To je najlakše! 
Aleksandr Ivanovič: A što bih trebao misliti? 
Lidija Petrovna: Dokažite mi da ste vi. 
Aleksandr Ivanovič: Zašto bih vam ja to morao dokazivati? 
Lidija Petrovna: Zato što, glupi čovječe, volim vas. Shvatite, vas jedinog na cijelom... na 
cijelom, pustom, čitavom svijetu... I ja sumnjam da vas nema. 
Aleksandr Ivanovič (uzrujano): Nije li ona poludjela od ljubavi? Kako... loše... 
Lidija Petrovna: Zamislite na trenutak da nisam poludjela. Dokažite da ste vi zapravo 
Aleksandre Ivanoviču! Ja vas molim. 
Aleksandr Ivanovič: Ali kako mogu? To se i tako vidi. 
Lidija Petrovna: Vanjština nije dokaz. 
Aleksandr Ivanovič: Dodirnite me. 
Lidija Petrovna: Ne, ne, to je lukavije, promišljenije. Napravljeno je tako da naš svijet točno 
ponavlja živi svijet, ali to nije živi svijet, to je kopija. 
Aleksandr Ivanovič (uzrujano): Zašto? 
Lidija Petrovna: Zbog mene. Da meni... ne bi bilo dosadno. 
Aleksandr Ivanovič (nakon pauze): Ja jesam! 
Lidija Petrovna: Dokažite! 
Aleksandr Ivanovič: Pa, prije svega, moja majka je još uvijek živa... 
Lidija Petrovna: Ne, ne, sve, majka je također kopija. Vi sami dokažite. 
Aleksandr Ivanovič (razmislivši): Molim vas! (Uzima džepni nožić, poreže si prst.) 
Lidija Petrovna: Oh! Krv! 
Aleksandr Ivanovič: Pa, naravno! Lidija Petrovna... kao luđak, kao dječak, dokazujem vam...