Перевод и анализ произведения «Чудная баба» Нины Николаевны Садур Homa, Ivana Master's thesis / Diplomski rad

Lidija Petrovna (žurno): Ne, ne! 
Pauza. 
Gena: Zašto Lidija Petrovna? 
Lidija Petrovna: Ha? Ma, to sam samo ja. Zapravo samo vodimo neobičan razgovor danas. 
Elena Maksimovna: Olja misli da zato što je mlada smije biti hirovita u kolektivu. 
Olja: Ma kakvi to hirovi, Elena Maksimovna. Jučer sam legla spavati, odmah sam se 
rastužila. Tako rastužila... 
Lidija Petrovna: Zašto? 
Olja: Slučajno sam pomislila: zašto ja živim? Cijelu noć sam plakala. 
Gena: Bolest starenja. 
Lidija Petrovna: Oh što je to? Čekajte, Olja, tuš vam se razmazao, dajte da pogledam. 
Prilazi Olji prima joj lice rukama, okreće prema svjetlu, gleda joj u oči. Odstupa. 
Živo, živo... do dna živo. Ništa se ne vidi. 
Olja: Što vam je? Ruke vam se tresu. Što vam je, Lidija Petrovna? Jeste li dobro? Blijedi ste. 
Lidija Petrovna: Ne. Svetočka je bolesna. Ima anginu. Zabrinuta sam. 
Olja: Aleksandr Ivanovič! 
Aleksandr Ivanovič: Pažljivo vas slušam, Olja. 
Olja: Pustite Lidiju Petrovnu kući! Njezino je dijete bolesno. 
Lidija Petrovna: Ne, ne, ja ne želim! 
Aleksandr Ivanovič (blago): Idite, Lidja Petrovna. Svejedno nećete biti u stanju raditi. 
Lidija Petrovna: Ja mogu! 
Jelena Maksimovna: Ne možete. Jučer ste opet pogriješili u izračunima. Vi već odavno ne 
možete raditi. Nakon krumpira. 
Pauza. 
Olja: Pa, nije baš tako! 
Lidija Petrovna: To nema nikakvo značenje. Svetočka će se oporaviti, ona ispire grlo, 
liječnik je naredio. Mene je samo strah da se Vovočka također ne razboli. To je sve. 

---

26 
Jelena Maksimovna: Svetočka ima anginu već mjesec dana? 
Lidija Petrovna: Ne. Zašto mjesec?