Сынгги ырта асрларда Ырта Осиё хонликларининг таш=и и=тисодий ало=алари


Download 0.61 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/11
Sana20.06.2023
Hajmi0.61 Mb.
#1628892
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
sayyoh va elchilarning esdaliklari markaziy osiyo tarixini organishda

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


71 
71 
А. Навоий номидаги Самарқанд давлат университети тарих 
факультетининг битирувчиси Мамашукуров Фаррухнинг «Сайёх ва 
элчилари Марказий Осиё тарихини урганишда манба сифатида»  
мавзусидаги малакавий битирув ишига 
ТАҚРИЗ 
 
Мустакиллик халкимизнинг миллий кадриятларимизни тиклаш, халкимиз 
утмишини чукур, мукаммал ва холисона урганиш учун жуда кулай имконият 
яратди. Ҳаққоний тарихни ёритиш борасида кенг имкониятлар очилиб 
тадқиқотчилар учун барча шарт-шароитлар ҳукуматимиз томонидан яратиб 
берилди, уларга қўйилган асосий талаб эса фақатгина тарихни холисона 
ёритиш. Мустақиллик йилларида Ватанимиз тарихини янада кенг ёзишда 
алоҳида эътибор берилгани сабабли совет даврида қолиб кетган тарихий 
далилларни ҳисобга олган ҳолда тарихий воқеалар қайтадан тикланади.
А.Навоий номидаги Самарканд давлат Университети тарих факультети 
битирувчиси Мамашукуров Фаррухнинг «Сайёх ва элчилари Марказий Осиё 
тарихини урганишда манба сифатида» мавзусидаги малакавий битирув иши 
билан мазмунан тўлиқ танишиб чиқдим.
Битирув иши кириш, иккита боб, хулоса ва адабиётлар рўйхатидан 
иборат. 
Биринчи боб «Sayyoh va Elchilarning esdaliklarida Buxoro xonligi savdo va 
iqtisodiy aloqalarining urganilishi» деб номланиб, 2 та кисимдан иборат.
Биринчи бобнинг биринчи кисмида Buxoro xonligining XVI-XVIII asrlarda 
iqtisodiy aloqalarining urganilishiga oid manbalar хакидаги маълумотлар 
ёритилган.
Биринчи бобнинг иккинчи кисмида XIX asrda Buxoro xonligining tashqi 
savdo va diplomatik munosabatlariga oid ma’lumotlar аник фактлар билан 
ёритилган.
Малакавий битирув ишининг иккинчи боби «Sayyoh va Elchilarning 
esdaliklarida Xiva va Qo`qon xonligining savdo-iqtisodiy vaziyatiga oid 
ma’lumotlar» деб номланган бўлиб, Иккинчи боб хам иккита кисимдан иборат.


72 
72 
Иккинчи бобнинг биринчи кисмида Esdaliklarda XVI-XVIII asrlarda Xiva 
xonligining savdo va diplomatik munosabatlariga oid ma’lumotlar ёритилиб, унда 
Хива хонлигининг ижтимоий-иктисодий алокалар ва сиёсий майдондаги урни 
хакида маълумотлар келтирилган.
Иккинчи бобнинг иккинчи кисимда эса Sayyoh va Elchilar esdaliklarida 
Qo`qon xonligining savdo-iqtisodiy aloqalari хакида жуда мухим маълумолар 
ёритилган. Шунингдек Кукон хонлиги хакида малумотлар берувчи муаллифлар 
уларнинг колдирган манбалари номлари хам баён этилган. 
O`rta Osiyo xalqlari Xitoy, Hindiston, Afg‘oniston, Eron, Rossiya kabi 
mamlakatlar bilan XVI-XIX asrlarda uzviy iqtisodiy savdo aloqalari o`rnatib kelgan. 
Ma`lum bo`ldiki, Buxoro va Xiva xonliklari Rossiyani Sharq davlatlari bilan 
bog‘laydigan eng qulay karvon yo`l o`tgan hudud bo`lgan. Rus hukumati Xiva va 
Buxoroni hamda u orqali Hindistonga chiqadigan savdo yo`lini qidirib, bir necha 
tadqiqot ekspeditsiyalari tashkil qilgan va rus sanoatchilari hamda savdogarlarining 
yo`lida anchagina faktik ma`lumotlarni ham qo`lga kiritgan. 
Битирув ишининг хулоса қисмида узбек хонликларнинг ХIХ аср 
охиригача булган даврда хонликлардаги сиёсий ва иктисодий ахволнинг 
сезиларли 
даражада 
оркада 
колиши, 
хонлар, 
амалдорларнинг 
бошбошдокликлари, халкни бирлаштира оладиган кучларнинг заифлиги хакида 
умумлаштирилган маълумотлар келтириб утган.
Мамашукуров Фаррухнинг малакавий битирув ишини ёзишда етарлича 
керакли манба ва адабиётлардан фойдаланиб маълумотларни илмий жихатдан 
тўғри таҳлил қила олган. Шунингдек хулоса килиб айтадиган булсак, ушбу 
малакавий битирув ишини ёзилишида ижобий ютуқлар билан биргаликда, бир 
қатор имловий хато ва камчилликлар ҳам мавжуд. Аммо бу камчиликлар 
малакавий битирув ишининг мазмун-моҳиятига таъсир этмайди. 

Download 0.61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling