Tanlangan asarlar

ch o 'm ilib  yurgan  kezlarida  onasi  singlisining  biqiniga 

tu rtib :  «Q ara,  qara,  xuddi  otasining  o'zi!»  -   derdi.  Ik ­

kalasi  nim adandir  xursand  bo 'lib ,  ichaklari  uzulguday 

qotib-qotib  kulishar,  q uvlik  bilan  shivirlashardi.  Onasi: 

«Kirisk  k a tta   bo'lsa,  unga  xuddi  o'z im ga  o'xshagani 

duch  kelsa  o 'sh a   kelin  sira  xafa  bo'lm asdi,  ko'ngli 

to 'la rd i,  buni  men  bilib  aytyapm an»,  derdi  u.  «Qiziq,  -  

o 'ylardi  Kirisk,  -   kim,  nima  uchun  ko'ngli  to 'la d i?  

Kirisk  otasiga  to rtg a n   bo'lsa,  nima  uchun  unga  tushgan 

xotin n in g   ko'ngli  to 'la d i? »

Ana,  hozir  otasi  qayiqning  tum sh u q   tom onida  o 'tirib

392

eshkak  eshyapti.  Soqoli  qop-qora,  tishlari  oppoq.  Jussa- 

dor,  keng  y a g 'rin li,  xotirjam ,  sabr-toqatli.  Boshqalarga 

o 'x sh a b   otasi  biror  m arta  unga  baqirib,  d o 'q - p o 'p isa   qil­

gan ligin i  yoki  aksincha,  avaylab-ardoqlab,  yupatganini 

eslayolmaydi.  C h aq n ab   turg an   ko'zlari  haqiq atd a n   ham 

tip-tiniq,  q o 'y n in g   ko'z iga  o'xshardi.

Keyingi 

bir  j u f t   eshkak 

M ilxunning  qo'lida; 

u 

Kiriskning  amakivachchasi,  otasidan  ikki  yosh  kichik. 

E m rayinning  ukasiga  unchalik  o'x sham aydi,  negaki,  so­

qoli  yo 'q .  Ammo  uchlari  osilib  tushgan  m o'ylovi  xuddi 

m orjnikiga  o'x shaydi.  O'z iyam   xuddi  m orjga  o'x shaydi. 

Gapni  d o 'n d ira d i,  bahslashishni  yaxshi  ko'radi,  ko'ngliga 

o 'tirm asa,  tepalashishdan  ham  qaytm aydi.  Janjallash- 

g an d a  birovga  haqini  o'tkazm aydi.  Bir  m arta  sayyoh 

savdogar  bilan  jiq q a m u s h t  b o 'lib   qolishgan  edi,  keyin 

butu n   u rug'-aym og'i  bilan  kechirim  so 'ra b ,  tovon  to 'la b  

yurishdi.  M ilxunning  o'zi  pakana  bo'yli,  m iqtidan  kel­

g an  b o 'lsa  ham  hech  kimga  so'z  bermaydi,  haqiqat 

bo'Isin,  deydi.  G 'i r t   mast  edi  o'shanda.  Bunaqa  ishga 

suyagi  yo 'q .  K o'p chilik  qatori  Emrayin  ham  uni  tinchit- 

moqchi  b o 'lib   rosa  qiynalgan.  O 'z iniyam   ayiqday  kuchi 

bor-da.  Kirisk  uni  ak i'-M ilx u n   deydi.  O tasi  bilan  ular 

ju d a   inoq,  ovga  doim  birga  borishadi,  hech  qachon  bir- 

birini  d o g 'd a   qoldirishmagan,  ikkalasi  ham  uddaburon 

ovchilar.  M ilx u n n in g   o 'g 'l i   hali  ju d a   kichik  -   endigina 

atak-chechak  qilyapti.  M ilx u n n in g   undan  kattaro q   ikki­

ta   qizalog'i  bor.  Kirisk  ularni  doim  himoya  qilib  yuradi, 

qani  birortasi  ularga  tegib  ko'rsin-chi!  Kiriskning  oyisi 

ham  M ilx u n n in g   qizaloqlariga  jonini  beradi.  U la r  tez-tez 

Psulk  bilan  o'ynagani  kelishadi.

Biroq  ovuldagi  qizlar  ichida  eng  chiroylisi  -   M uz­

luk!  F a q a t  shunisi  chatoqki,  bo'y iga  yetsa  uni  qo'shni 

qishloqqa  erga  berib  yuborisharkan.  Uni  uzoqqa  berm ay 

q o 'y a   qolishsa  qanday  yaxshi  b o ‘lardi-ya!..

S ohilda  yurgan  cho g 'la rid a  Kirisk  bunaqa  narsalarni 

xayoligayam  keltirmasdi.  Endi  esa,  qadrdon  uyidan  uzoq­

da  mayda-chuyda  narsalar  ham  unga  ju d a   muhim  va 

t a ’sirli  tuyulardi.

1 

A k i  -

  a k a   m a ’n o s id a .

393

Kirisk  nogahon  uyini  eslab,  sog'inganidan  ko'ngli 

allaqanday 

b o 'lib  

ketdi. 

O la p a r 

qoyasining 

ortida, 

daryo  atrofidagi  vodiysida,  dengiz  yorqasidagi  o'rm onda 

joylashgan  qadim iy  qishloqda  yashovchi  nivxlar  -   Suv 

parisi  avlodlarining  oldiga  ketgisi  kelib  qoldi.  Oyisini 

shunday  sog'indiki,  yuragi  orziqib  ketdi.  Lekin  ular 

hozir  qadrdon  sohildan,  abadiy  dengiz  yoqalab  o 'z   ishi 

bilan  abadiy  yugurib  kctayotgan  qadrdon  O lapa rdan 

j u d a -ju d a   uzoqda  edilar.  Xuddi  shundayligiga  ishonch 

xosil  qilish  uchun  Kirisk  beixtiyor  orqasiga  o'girilib, 

atrofga  olazarak  qaradi-yu,  birdan  kutilm agan  manzara- 

g a   ko'zi  tushib  qoldi.

Dengiz  ustini,  ufqning  deyarli  yarmini  ik kita  tutash 

tilg a   o'xshagan  quyuq  tum an  pardasi  asta-sekin  qoplab 

olayotgandi.  U  q ora m tir  suv  yuzasiga  yopirilib  kelib, 

go 'yo  b u tu n   borliqni  o 'z   og'ushiga  olmoqchiday  edi. 

Tirik  m avjudotday,  ulkan  m axlu q d ay   olamdagi  barcha 

narsalarni,  odamlarni  ham  qayiq-payig'i  bilan  yutib 

yuborgudek  yovuz  niy at  bilan  yopirilib  kelardi.  T u ­

man  boya  Kirisk  ko'rsa tg an   tom ondan,  dengiz  o 'rta sid a  

n o m a’lum,  xira  narsa  muallaq  tu rib   qolgan  tom ondan 

bosib  kelardi.  Endi  u  xamirday  ko'pchib,  hech  q a n ­

day  ta p   to rtm asdan,  shamol  zo'ri  bilan  qayiq  tom onga 

to 'x to v siz  yaqinlashib  kelardi.

-   Qaranglar!  Q aranglar!  -   q o 'r q q a n id a n   qichqirib 

yubordi  Kirisk.

H a m m a  sarosim aga  tu sh ib   qoldi.  Bir  lahza  o 'z   ho­

liga  q o 'y ilg a n   qayiq  t o 'l q i n la r   orasida  pista  p o 'c h o q d a y  

chayqala  boshladi.  Shu  zahoti  qalin  tuman  ortidan  q u d ra t­

li  to'lq in n in g   odamni  seskantiruvchi  gumburlashi  eshi­

tildi.  Dahshatli  to 'lq in   quturib,  ko'pirib-toshib  kelardi.

-   Q ayiqni  bur!  -   jon-jahdi  bilan  qichqirdi  O 'r x o n .  -  

Q ayiqning  tu m sh u g 'in i  t o 'lq in g a   q arab  bur!

Eshkakchilar  qayiqni  to 'lq in   qarshisiga  arang  burib 

ulgurishi 

bilan 

p o 'rta n a n in g  

birinchi 

zarbi 

qayiqni 

ag 'd a rib   yuborishiga  sal  qoldi.  Birinchi  dahshatli  p o 'r ­

ta n a   ortidan  yana  dengiz  g'a la y o n i  ko'tarild i  va  shu 

zahoti  qalin  tum an  yetib  keldi.  Tobora  yopirilib  kela­

yotgan  tu m an n in g   old  qismi  ju d a   yaqin  q olganda  mana 

shu  girdobli  tirik   zulm atning  naqadar  yovuz  kuch  bilan,

394

naq a d ar  m ash ’um  niyat  bilan  bosib  kelayotgani  aniq 

k o 'rin ib   turardi.

-   Sham olning  qaysi  tom ondan  esayotganini  eslab 

qolinglar!  Sham olning  yo'nalishini  unutm anglar!  -   deya 

qichqirishga  ulgurdi  O 'rx o n .

Shu  zahotiyoq  ularni  q uyuq  zulm at  y u tib   ketdi.  T u ­

man  g o'yo  tog'  ko'c hkisiday  dah sh a t  bilan  yopirilib, 

ularni  cheksiz  zulm at  girdobiga  g 'a r q   qilib  yubordi. 

Shu  lahzadayoq  u lar  bir  olamdan  boshqa  olamga  tushib 

qolishdi.  Hamm a  narsa  zulm at  q a ’riga  cho'm ib  ketdi. 

Shu  lahzadan  boshlab  na  osmon,  na  dengiz,  na  qayiq 

qoldi. 

U la r  endi 

h a tto   bir-birlarining 

basharalarini 

ham  ko'risholmasdi.  Shu  lahzadan  boshlab  ular  o'z 

tinchlarini  yo 'q o tg an   ed ilar  -   dengiz  q u tu ray o tg a n   edi. 

P o 'r ta n a la r   qayiqni  dam  balandga,  dam  pastga  irg 'itar, 

dam  yuqoriga,  dam  to 'lq in la r   orasida  hosil  bo'lgan  suv 

o 'ra la rig a   uloqtirib  tashlardi.  Toshqin  va  chayqalishlar- 

dan  ovchilarning  kiyimlari  shalabbo  bo 'lib ,  og'irlashib 

ketdi.  Lekin,  eng  yomoni,  quyuq  tum an  ichida  qol­

gan  odam lar  atrofida  nim alar  borligini  sezishmas  va 

ko'rishm as,  dengizda  nim alar  bo'layotganligini,  nima 

chora  ko'rish  kerakligini  bilmay  garang  edilar!  F aqat  bir 

narsa,  u  ham  b o 'lsa  tavakkaliga  suzish,  qayiq  ag'darilib 

kyetmasligi  uchun  bir  am allab  k o 'r -k o 'ro n a   h arak at  qi­

lish  qolgan  edi,  xolos.  Endi  qayiqni  q anda ydir  m o 'ljalg a 

q arab  haydash  to 'g 'r is id a   gap  ham  bo'lishi  mumkin 

emasdi.  T o 'lq in la r  qayiqni  xohlagan  ko'yiga  solib,  ista­

gan  tom oniga  eltib  tashlashi  mumkin  edi.

Kirisk  ilgarilari  ham  shunday  voqealar  bo'lganligini 

eshitgandi.  Ilgarilari  ham  ovchilar  dengizda  falokatga 

uchrashgan.  Ilgarilari  ham  ovga  ketgan  odam lar  izsiz 

g 'o y ib   bo 'lish g an d a  umumiy  m otam  tu tilg a n .  Ana  shu 

motam  paytida  O la p a r  qoyasining  yo n b ag 'irla rid a  ayollar 

bilan  bolalar  bir  necha  kun  gulxan  yoqishardi  -   balki 

y o 'q o lg a n la r  to 's a td a n   to pilib  qolar,  deb  umid  qilishar. 

Ana  shu  v a q tla rd a   Kirisk  ochiq  dengizda  halok  bo'lish 

n aq a d ar  dahshatli,  vahimali  bo'lishini  xayoliga  ham 

keltirm agan  edi.  U,  aksincha,  qish  faslining  mehmonlari 

b o 'lg a n ,  butu n   olamni  sutga  chayqaganday  oppoq  va 

sokin  qilib  yuboradigan  mana  shu  beozor  tu m a n la m i

395

yaxshi  k o 'rard i.  B utun  olam  sehrlanganday  oppoq  suku- 

n atg a  cho'm ib,  bir  tekis  oqlikka  o'ralg an   ana  shu  p a y t­

larda  yer  yuzidagi  barcha  narsalar  havoga  parvoz  qilib, 

rang-ro'yi  oqarib,  arvohga  aylanib  serrayib  qolganday 

tu y ulardi.  Ana  shu  pay tlard a  bolaning  yuragi  orziqib 

ketar,  allaqanday  afsonaviy  manzaralarni  k o'radiganday, 

bayon  qilib  bo'lm aydigan  q o 'r q u v   va  hayajonga  cho'm ar, 

ana  shu  go'zal  e r ta k k a   o'xshash  harir  tu m a n la r  shu 

q adar  d ahshatli  kuchga  aylanishini  tasav v u r  qilolmasdi. 

Q u tu rg a n   dengiz  ustidagi  b u lu tn in g   dam  sirg 'a lib   eshilib, 

dam  yoyilib  va  yana  zichlashib  qop-qora  b o 'lib   buruqsab 

borishi  ilonning  harakatini  eslatardi...

Q ayiq  eshkagini  ikki  q o 'li  bilan  mahkam   ushlab 

olgan  Kirisk  titrab-qaqshab,  O 'r x o n   boboning  oyog'iga 

mahkam  yopishib  oldi.

-   Sen  meni  ushlab  ol!  Q a ttiq   ushlab  ol!  -   deb 

qu lo g 'i  ostida  qichqirdi  O 'r x o n   bobo  va  bolaga  boshqa 

nima  deyishini,  qanday  yordam  qilishini  bilmay  jim 

qoldi.

Endi  hech  kim  bolaning  ahvolini  y engillashtira  ol­

masdi,  chunki  d ahshatli  ofat  oldida  hozir  ham m a  ojiz 

edi.  H a tto ,  Kirisk  dod  solib,  ota,  deb  baqirib-chaqirib 

y ig'lag an id a  ham  Emrayin  joyidan  jilm agan  bo'lardi. 

C hunki  otasi  bilan  M ilxunning  z o 'r  berib,  to 'lq in la rn in g  

ko'tarilishi  va  pasayishlarini  cham alab  qayiqni  to 'g 'r il a b  

turishlari  tufayligina  ular  cho'k m a y o tg a n   edilar.

T o 'lq in la r  esa  hech  narsani  ilg 'ab   bo'lm aydigan 

tum an  ichida  qayiqni  tobora  ja d a lla tib   allaqayoqlarga 

surib  ketayotgan  edi.  O 'r x o n   bobo  qayiq  ag 'd a rib   tush- 

masligi  uchun  bor  kuchi  bilan  rulni  to 'g 'rila sh g a   harakat 

qilar,  ammo  dengiz  borgan  sari  qu tu rm o q d a  edi.

Chamasi  tu n   yarm idan  og'di.  Tum an  ichida  qay  ma- 

hal  bo'lganini  bilish  m ushkul  edi.  Kech  kirganini  ular 

q oro n g 'ilik n in g   yanada  quyuqlashganidan  taxm in  qilish- 

lari  mumkin  edi.  O xiri  ko'rinm agan,  tink an i  quritadigan 

bu  tengsiz  va  tinimsiz  olishuvda  ular  k o 'p   vaqtlarn i  boy 

bergan  edilar.  Shunga  qaram ay,  nivxlar  hamon  umid 

uzishmagandi:  ehtimol,  to 's a td a n   boshlangan  suv  ofati 

yana  to 's a td a n   tin ib   qolar,  tum an  to 's a td a n   ta rq a lib  

ketar,  ana  shunda  qayoqqa  q arab  suzish  kerakligini  bilib

396

olarmiz,  deb  o'ylashardi.  Bir  mahal  ularning  umidi  ush- 

alganday  bo'ldi.  Dengiz  p o 'rta n a la ri  sal  tinchidi,  tebra- 

nishlar,  chayqalishlar,  suv  sochqilari  kamaydi.  Lekin 

havoning  avzoyi  avvalgiday  -   zim-ziyo  zulm atda  hech 

narsani  k o 'r ib   bo'lm asdi.  Birinchi  bo'lib,  O 'r x o n   bobo 

dengiz  shovqinini  bosguday  baqirib  gapirdi:

-   Men  shu  yerdaman!  Kirisk  ham  men  bilan  birga! 

Eshityapsizlarmi?

-   Eshityapmiz!  Biz  ham  o'z  o'rnimizdamiz!  -   xiril- 

laganicha  ja v o b   berdi  Emrayin.

-   Sham olning  yo'lini  kim  eslab  qoldi?  -   ovoz  berdi 

O 'r x o n   bobo.

-   Nima  foydasi  bor!  -   jahl  bilan  qichqirdi  M ilxun.

Chol  jim ib  qoldi.  Rostdan  ham  sham olning  qayoq­

dan  esayotganligini  bilish  foydasiz  edi.  Shamol  ularni 

qayoqqa  surib  ketgan,  m o 'ljal  qilish  m um kin  bo'lgan

orollar  hozir  ularga  yaqinmi  yo  uzoqmi?  Buni  chamalash 

ham  qiyin  edi.  Ehtimol,  ular  Siynalardan  ju d a-ju d a 

uzoqlashib  ketishayotgandir?  Balki  endi  ular  Siyna- 

larni  sira-sira  to p ib   olishmas?  O 'r x o n  

bobo  holdan

toydiruvchi  zulm at  va  chayqalishlardan  ezilib,  jimib 

qoldi.  Buyuk 

O 'r x o n   c h u q u r  o'y larg a  botib,  jimgina

o 'tira rd i.  F aqat  bir  narsa  ularga  taskin  berardi  -   yax- 

shiki,  ta q d ir  taqozosi  bilan  ular  qoyali  orollarga  urilib 

pachoqlanm ay,  chetlab  o 't i b   ketishibdi.  Biroq  orollarsiz 

va  yulduzlarsiz  tu n   va  tu m a n   ichida  hech  qanaqa  yo'lni 

aniqlab  bo'lm asdi.  O 'r x o n   bobo  biror  narsa  deyishga 

ojiz  edi.  S hunga  qaram ay,  u  oradan  sal  o'tg ac h   yana 

qichqirdi:

-   T langi-la1  esayotgan  edi!  Q ayig'im iz  tum shug'ini 

p o 'r ta n a g a   to'g 'rilag a n im izd a  Tlangi-la  esayotgan  edi!

Hech  kim 

javob  bermadi.  Hamm a o'z  ishi  bilan

ovora  edi.  O 'r x o n   yana  jim ib  qoldi.  Kirisk  cholning 

oyog'iga  O 'r x o n   eshkakchilarni  ogohlantirdi:

-   Kirisk  ikkalamiz  qayiqqa  to 'lg a n   suvni  cho'mich 

bilan  sepib  tashlaymiz.  Sizlar  m ahkam   bo'linglar!

U  Kirisk  tom onga  engashdi,  q o ro n g 'id a  paypaslab, 

bolaning  eson-omon  o 'tirg a n in i  bilgach:

1 

Tlangi-la  -

  d e n g i z d a   j a n u b i - s h a r q d a n   e s a d i g a n   k u c h l i   i z g 'i r i n  

s h a m o l .

-   Q o 'rq m a ,  Kirisk!  Ke,  qayiqdan  suvni  sepib  ta sh ­

laymiz.  Y o'qsa,  ish  chatoq  b o i a d i .   B itta   c h o ‘michimiz 

bor,  mana,  topdim.  Sen  manavi  kurakchani  ol,  har 

holda  yaxshi  bo'ladi.  U shladingm i?  Kurakchani  ol,  de- 

yapm an...  -   dedi.

-   Ha,  a tkichx,  ushladim.  H ali  bu  uzoqqa  cho'ziladim i? 

Q o 'r q ib   ketyapman.

-   Men  ham  qo 'rq y ap m an ,  -   deb  yubordi  oqsoqol 

kutilm aganda.  -   Lekin  biz  erkaklarmiz,  shuning  uchun 

ham  ishning  og'iri  bizning  yelkamizda.

-   Bunaqada  c h o 'k ib   ketmaymizmi,  atkichx?

-   C h o 'k ib   ketmaymiz.  Agar  c h o 'k ib   ketadigan  bo'l- 

sak,  mayli,  peshonada  bori  shu  ekan.  Ke,  endi,  bir 

q o 'lin g   bilan  meni  ushlab  turgin-da,  ikkinchi  qo 'lin g  

bilan  suvni  sepib  tashlayver.

Yaxshisi,  v aq tid a  O 'r x o n n in g   esiga  tu sh ib   qolgan 

ekan,  oz-moz  nafasni  rostlab  olishgandan  s o 'n g   qa­

yiqdagi  suvni  sepib  tashlashdi.  Suv  ozayishi  bilan  chol 

qayiqdagi  buyum lar  orasida  yotgan  kichkina  bochkaga 

nazari  tushdi  va  uni  bolaga  k o 'rsa td i.  Kunduzi  ham  shu 

bochkadan  suv  ichishgan  edilar.

-   Kirisk,  -   dedi  u  q o ro n g 'id a  bolaning  q o 'lid a n   ush­

lab.  -   Bu  yerda  kichkina  suvli  bochkamiz  bor.  Topding- 

mi?  Esingda  bo'Isin,  har  qanday  m ushkul  v a q td a   ham 

shu  bochkachadan  ayrilma.  U nd a n   ajralganim izdan  k o 'ra 

o ig a n im iz   yaxshiroq.  T ushundingm i?  S hundan  boshqa 

hech  kimga  ishonmay  q o 'y a   qol...  Eshityapsanm i?

Yaxshiki,  chol  bu  gapni  bolaga  aytib   q o 'y d i,  yax- 

shiki,  bolani  v aq tid a  ogohlantirib  q o 'ydi.  Tez  orada  bu 

narsa  ju d a -ju d a   asqatib  qoldi.

K o 'p   o 'tm a y   dengiz  g'a la y o n i  avvalgidan  ham  b a tta r 

dahshatli  tus  oldi.  G o 'y o   u  tu n   va  tum an  ichida  hech 

narsani  k o 'ra  olmay  qolgan  odam larning  nochorligidan 

foydalanib,  q ay ta  h u ju m g a  o 'tg a n   edi. 

Ilgari  biroz 

bo'shashgan  b o 'lsa  ham  endi  qu tu rib ,  o'chini  olmoq- 

chiga  o'xshardi. 

O 'r x o n   boboning  qayig'i  to 'lq in la r  

zarbidan  chirpirak  bo 'lib ,  u  yoqdan-bu  yoqqa  borib 

kelardi.  O 'r k a c h la n g a n   to 'lq in la r   qayiqni  savalagani  sa- 

valagan  edi.  O 'r x o n   tizzalab,  em aklab  cho'm ich  bilan 

har  qancha  h arak at  qilsa-da,  qayiq  ichiga  kelib  tu-

398

shayotgan  suvni  sepib  tashlashga  ulgurmasdi.  Shu  payt 

eshkakchilar  birdan  jon-jahdi  bilan  baqirib  qolishdi:

-   T ashlanglar  hamma  narsani!  Cho'kyapmiz!  Tash- 

langlar!

Kirisk  q o 'r q q a n id a n   h o 'n g ra b   y ig 'la b   yubordi,  ammo 

uning  yig'isini  hech  kim  eshitmas,  hech  kim  unga 

e ’tib o r  bermas  edi.  Bola  qayiqning  quy ru q   tom oniga 

tiqilib,  suvli  bochkaga  m ahkam   yopishib  oldi-da,  uni 

ostiga  bosib  yotaverdi.  U  shu  alfozda  g 'u ja n a k   bo'lib, 

bochkaga  biqini  bilan  qapishib  olgancha  titrab-qaqshab 

y ig 'lardi.  U ,  nima  bo'lsayam   shu  bochkani  asrab  qo­

lish  g 'o y a t  muhim  ekanligini  tushunardi.  U,  qayiq  bilan 

birga  suvga  cho'kay o tg an larin i  angladi.  Lekin  baribir 

shu  v aq td a   ham   O 'r x o n   oqsoqol  ta yinlangan  ishni  qildi, 

suvli  bochkani  e h tiyot  qila  boshladi.

Yarmisigacha  c h o 'k ib   borayotgan  qayiqni  zudlik  bi­

lan  qutqarish  zarur  edi.  M ilxun  hamon  aql  bovar  qilmas 

d arajad a  eshkak  eshib,  uning  ag'darilm asligi  chorasini 

k o'rardi.  O 'r x o n   bilan  Emrayin  esa  qayiqda  nimaiki 

bo'lsa  hammasini  uloqtirish  bilan  band  edilar.  Bundan 

boshqa  chora  qolm agan  edi.  Ikkala  m iltiq,  g arp u n   -  

nayza,  arqon  o 'ram la ri  va  boshqa  narsalar,  h a tto   O 'r x o n  

atkich x n in g   tu n u k a   choynagi  ham  dengizga  uloqtirildi. 

Tyulen  tanasini  uloqtirish  ju d a   mushkul  bo'ldi.  Suvga 

bo'k ib ,  og'irlashib,  shilimshiq  b o 'lib   qolgan  ty u len   t a ­

nasi  sira  q o 'lg a   kirmasdi.  U ni  oyoq  tagidan  k o 'ta r ib  

tashlash  zarur  edi.  M ana  shu  hayvonni  deb  u lar  dengiz 

safariga  chiqishgandi,  endi  esa  xuddi  shuni  tash lab   yu- 

borish  zarur  b o 'lib   qoldi.  U lar  baqirganlaricha  so'kinib, 

t o r   joyda  tiqilishib,  tyulen  tanasini  qayiqning  chetiga 

surib  kelishga  muvaffaq  bo'lishdi  va  nihoyat  uni  den­

gizga  tash lab   yuborishdi.  X a tto   mana  shu  qiyomat- 

qoyimda,  dengiz  q u tu rib   tu rg a n d a   ham  ty u len   tanasidan 

xoli  b o 'lg an   qayiq  yengillashib,  o'z ini  biroz  o 'n g la b  

olgani  sezildi.  Ehtimol,  xuddi  shuning  o'zi  ularni  suvga 

g 'a r q   bo'lishdan  saqlab  qolgandir...

399

*  

*  

*

Birinchi  b o 'lib  O 'r x o n   bobo  xushiga  keldi.  U  h u v u l­

lab  yotgan  bo'shliq  orasida  qayerga  kelib  qolganlarini, 

b u tu n   atrofni  o 'r a b   olib,  bo'z rayib  toshday  qotib  turgan 

bu  ruhsiz  narsalar  nima  ekanligini  d ab d u ru std a n   angla- 

yolmadi.  Bu  tum an  edi.

Ha,  okeanning  ham m ayog'ini  ta n h o   o'zi  o 'rab ,  egallab 

olgan  va  harakatsiz  q o tib   qolgan  bu  s u k u n a t  Buyuk  t u ­

man  edi.  Buyuk  tum an  o'zining  b uyuk  q a ta g 'o n   davrini 

kechirm oqda  edi...

O 'r x o n   boboning  ko'zlari  biroz  k o 'nikkach,  qoron- 

g 'ilik d a   qayiqning  chetlarini,  s o 'n g   odamlarni  k o 'ra 

boshladi.  Emrayin  bilan  M ilxun  o'z  joylarida,  eshkaklar 

oldida  cho'zilib  qolishgandi.  U la r  tungi  olishuvda  tinka- 

lari  qurib,  holdan  toyib,  o 'lik d a y   yotishardi.  U la r  g o 'yo 

jan g d a   halok  b o 'lg an   kishilarga  o 'x sh a r  edilar,  faqat 

o 'q tin -o 'q tin   chiqayotgan  xurrak  to v ushidangina  u lar­

ning  tirik   ekanligini  bilish  mumkin  edi.  Kirisk  bo'lsa 

cholning  oyoq  tarafida  bochkaga  yopishib,  g 'u ja n a k  

b o 'lib   yotardi.  Bola  uyqusida  zax  va  sovuqdan  qalti- 

rardi.  O 'r x o n   bobo  bolaga  achinardi,  am mo  qo'lid an  

hech  narsa  kelmasdi.

Tungi  qiyom at-qoyim dan  gangib  qolgan  oqsoqol  op­

poq  sochli  boshini  quyi  solgancha  qayiq  q u y ru g 'id a  

o'tira r d i.  B utun  v ujudi  zirqirab  og'rirdi.  Uzun  sertomir 

q o 'lla ri  qam chiday  osilib  tu rard i.  O 'r x o n   bobo  umrida 

j u d a   k o 'p   balo-qazolarni,  falokatlarni  k o 'rg an ,  am mo  u 

bunaqangi  qiyomat-qoyim  bilan  birinchi  m arta  to 'q n a sh  

kelishi  edi.  U  hozir  qayerda  suzib  yurishganini,  bo'ron 

ularni  qayoqqa  surib  kelganini,  yerdan  qancha  olislab 

ketishganligini,  haliyam  dengizda yurishibdimi  yoki  okean- 

dami  -   sira  tasav v u r  qilolm asdi.  U  h a tto   hozir  qaysi 

vaqtligini  ham  bilolmasdi.  Borliqni  egallagan  zim-ziyo 

tu m a n d a   kunduz  bilan  kechani  ajra tib   bo'lm asdi.  Lekin 

har  holda  dengiz  g'a la y o n i  e rta labga  yaqin  pasayishini 

hisobga  olganda,  hozir  kunduzga  o 'x sh a rd i.  Ehtimol, 

kun  qiyomga  kelgandir?

O 'r x o n   oqsoqol  boshini  quyi  solishga  sabab  bor  edi. 

U ,  m o'jiza  bilan  tirik   qolishganiga  xursand  bo'lsa-da, 

baribir  ahvol  chatoqligini  his  qilardi.  Chunki  qayiqda

400

endi  bir  j u f t   eshkak  va  ozrog'i  ichilgan  bir  bochkacha- 

dagi  suvdan  boshqa  hech  vaqo  qolm agandi.  Qayiqdagi 

hamma  narsani  tash lab   yuhorishgan.  H a tto   o ‘tib   keta- 

yotgan  savdogarlardan  yuztacha  m o 'y n ag a  ayribosh  qilib 

olingan  m iltiq lar  ham  endi  y o ‘q  edi.  U larni  oldinda 

nima  kutayotgani  ham  no m a’lum  edi.

T o ‘g ‘ri,  eshkakchilar  hushiga  kelishlari  bilan  endi 

nima  qilish  kerakligini  birgalashib  o 'y la b   ko'rishadi. 

Lekin  qay  tara fg a  suzish  kerakligini  kirn  biladi  dey- 

siz?  Bu  asosiy  masala.  U nd a n   key in  tu n d a ,  agar  havo 

ochiq  bo'lsa,  yulduzlarga  qarab  y o'lni  aniqlashga  urinib 

ko'rish  kerak.  Lekin  qancha  v aq t  suzishga  t o ‘g ‘ri  kelar-