Ушбу ўқув-услубий қўлланма Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта


Download 0.92 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/39
Sana03.10.2023
Hajmi0.92 Mb.
#1690977
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   39
Bog'liq
2 5199487399947666602

Ой номлари. Славян календари ой номлари ҳақидаги ма`лумот жуда 
бой эмас. Айрим ма`лумотлар қадимги рус ёзувларида учрайди. Улардан энг 
қадимийси пергаментга кирилл алифбосида ёзилган (Остромиров Эвангелия 
1056-1052 й.й.) дир. (Шунга о`хшаш ма`лумот бир неча о`згаришлар билан 
украин, белорус ва бошқа ёзувларда ҳам учрайди). 
Январъ-просинен (Бу вақтда ёруг` бо`лганлиги учун). 
Февралъ-сеченъ (О`рмон кесиш ва ёқиш даври). 
Март-сухих (Кесилган дарахтлар қург`айди). 
Апрелъ-березозол (Ёқилган дарахтлар (зол)). 
Май-травен (О`т, о`тлоқ, ко`кариш). 
Июнъ-червенъ ёки серпенъ (время жатво`). 
Август-зарев (Зарево). 
Сентябръ-рюенъ (рюит, реватъ). 
Октябръ-листопад. 
Ноябръ, декабръ-груденъ. 
Сутка. ХII-ХIII асрларда кеча ва кундуз 12 соатдан 24 соат бо`лиши 
ҳақида ма`лумотлар берилган. Тарихчилар бунда Византия та`сири бор, 
дейишади. Москвада ХII-ХIII асрларда сутка тун ва кунга бо`линган. Фақат 
одамлар ухламаслиги мумкин бо`лган вақтгина ҳисоб қилинган: заутреня, 
заря, раиняя заря, начало света, восход соантсе, утро, побед, вечер, ночъ, 
полночъ. 
Вақт ҳисоби ҳозиргидай ярим кечасидан эмас, балки эрталабки 
ибодатдан бошланган. 


55 
Таянч иборалар: 
Қадимги Рус давлати, календарь, пасха, Юрий куни, Исо эраси
масленицца, курало, коляда, славянлар, Пётр I ислоҳоти 
 
Назорат саволлари: 
1. Қадимги Рус календари бўйича энг муҳим манбани топинг? 
2. Қадимги Рус календарида 3-ой нима деб аталади? 
3. Қадимги Рус календарининг Григориан календаридан фарқи нима? 
 
8-МАВЗУ: МУСУЛМОН (ҲИЖРИЙ) КАЛЕНДАРИ 
 
Режа 
 
1. Ҳижрий йил ҳисоби ва унинг асосий хусусиятлари. 
2. Ҳижрий йил ҳисобининг шамсий календари. 
3. Умар Хайём календари. 
Эрон, Афғонистон, Урта Осиё, Кавказ давлатлари исломлаштирилгач, 
зардўштийлик календаридан фойда-ланишмаган. Бунга фақат зардуштийлар 
амал қилганлар. 
Ислом дини вақтни ҳисоблашга ҳам ўз таъсирини кўрсатди. Исломдан 
аввал араблар Ой календаридан фойдаланганлар. Абу Райҳон Берунийнинг 
ёзишича, араблар яҳудийлардан йилга қўшимча ойлар қўшишни ўрганганлар ва 
у ойни «аям ан-наси" деб атаганлар. Бундан биз арабларнинг Ой-қуёш 
календаридан фойдаланганлигини билишимиз мумкин. Араб календарида 12 
ой бўлиб, улар куйидагича аталган. 

Download 0.92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling