Узбекистон республикаси согликни саклаш вазирлиги тиббий таълимни ривожлантириш маркази андижон давлат тиббиёт институти


ВЕНЕРОЛОГИЯ ФАНИГА КИРИШ. ЗАХМ. ЗАХМНИНГ ПАЙДО БУЛИШ ТАРИХИ. ЭТИОЛОГИЯСИ. БИРЛАМЧИ ЗАХМ. КЛИНИКАСИ, КЕЧИШИ, ДИФФФЕРЕНЦИАЛ ТАШХИСИ


Download 450.23 Kb.
bet107/164
Sana17.02.2023
Hajmi450.23 Kb.
#1204879
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   164
Bog'liq
Dermatologiya дарслик

ВЕНЕРОЛОГИЯ ФАНИГА КИРИШ. ЗАХМ. ЗАХМНИНГ ПАЙДО БУЛИШ ТАРИХИ. ЭТИОЛОГИЯСИ. БИРЛАМЧИ ЗАХМ. КЛИНИКАСИ, КЕЧИШИ, ДИФФФЕРЕНЦИАЛ ТАШХИСИ


ВЕНЕРОЛОГИЯ ФАНИГА КИРИШ
Венерология фанининг асосий вазифаси асосан жинсий алока оркали юкадиган венерик касалликларни урганишдир.
Венерик касалликлар асосан «севиш» ва «севилиш» натижасидаги жинсий алокалар оркали юкканлиги сабабли севги худоси «Венера» номига куйилган.
ЖИНСИЙ АЛОКА ЙУЛЛАРИ ОРКАЛИ ЮКУВЧИ ИНФЕКЦИЯЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ



Касалликнинг номи

Кузгатувчиси

Классик венерик касалликлар

Сифилис

Treponema pallidum

Гонорея

Neisseria gonorrhoeae

Шанкроид (юмшок шанкр)

Haemophiliusducreyi

Венерик лимфогранулематоз

Chlamydiatrachomatis

Венерик (чов) гранулёмаси

Calymmatobacteriumgranulomatis

КУПИНЧА ЖИНСИЙ АЪЗОЛАРНИ ЖАРОХАТЛОВЧИ, ЖИНСИЙ АЛОКА ЙУЛЛАРИ ОРКАЛИ ЮКУВЧИ ИНФЕКЦИЯЛАР

Урогенитал хламидиоз

Chlamydiatrahomatis

Трихомониаз

Trichomonasvaginalis

Урогенитал кандидоз

Candidaalbicans

Микоплазмоз

Mycoplasmahominis

Генитал герпес

Herpessimplexvirus

Папилломавирусли инфекциялар

Papillomavirushominis

Юкумчил (контагиоз) моллюск

Molluscovirushominis

Бактериал вагиноз

Gardnerellavaginalis *

Урогенитал шигеллёз

Shigellaspecies

Ков педикулёзи (фтириаз)

Phthirus pubis

Кутир

Sarcoptesscabiei

Инфильтратив-маддаланувчи трихофития

Tricophyton verrucosum, T. mentografhites, var. gypseum.

КУПИНЧА БОШКА АЪЗОЛАРНИ ЖАРОХАТЛОВЧИ ЖИНСИЙ АЛОКА ЙУЛЛАРИ ОРКАЛИ ЮКУВЧИ ИНФЕКЦИЯЛАР

Ортирилган иммун танкислиги синдроми

Human immunodeficiency virus

ГепатитВ

Hepatitis B virus

Цитомегалия

Cytomegalovirus hominis

Амёбиаз

Entamoeba hystolytica

Лямблиоз

Lamblia (син. Giardia) intestinalis

Венерик касалликларга – сифилис, гонорея, юмшок шанкр, 4-нчи венерик касал – чов лимфогранулематози киради.
Хозирги вактда жинсий йул билан юкадиган бир нечта касалликлар – трихоманиаз, хламидияли, микоплазмали уретритлар, СПИДмаълум булиб, улар хам расман венерик касалликларга киритилган.
Биз сизлар билан хозир сифилис билан танишиб чикамиз.


СИФИЛИС ВА УНИНГ ЕВРОПАДА ПАЙДО БУЛИШИ
Сифилис касаллиги жуда кадим замонлардан маълум булиб, касаллик Гиппократ, Абу Али Ибн Сино, Хитой, Хиндистон олимлари томонидан хам ёзилган. Лекин касалликка аник ном берилмаган, купинча кайси давлатдан утган булса уша давлат номи билан юритилган. Масалан, французлар испания касаллиги, итальянлар – неополитан, турклар – италян, руслар – француз касали деб аташган.
1530 йил Венецияда Италия олими Жереламо Фрокастро томонидан ёзилган «Сифилис ёки француз касаллиги» деган поэманинг бош кахрамони «Сифилис» номига асосан, юкоридаги касалликни – сифилис деб атала бошланди. Сифилис (Sys –чучка, philos – дуст деган маънони билдиради) узи подачи булади. Ёзилишига караганда икки хил фикр бор, биринчисига асосан сифилис – подшохга ёмон хизмат килгани учун, иккинчисига асосан чучка билан жинсий алока килгану учун худо томонидан жазоланган ва жинсий олатига яра чиккан. Хуллас, шу поэмадан кейин бу касаллик сифилис деб атала бошланди ва бизнинг вактларгача хам бу ном етиб келди.
Сифилисни Европада пайдо булиши хакида хар хил фикрлар бор. Бир гурух олимлар фикрича сифилис Европада кадим замонлардан маълум булиб, одамларни жарохатлаб келган. Бу гурух олимларни Европеистлар деб аташган. Иккинчи гурух олимлар фикрича сифилис Европага Христофор Колумб Американи очганда Америкадан утган, уларни Амерканистлар деб аташган.
Учинчи гурух олимларнинг фикрича сифилиснинг ватани Африка булиб, уша ердан бошка киъаларга таркалган. Уларни Африканистлар деб аташган.

Download 450.23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling