Заки достонлари


Download 1.42 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/118
Sana21.04.2023
Hajmi1.42 Mb.
#1375985
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   118
Bog'liq
ХАЛҚ ОҒЗАКИ ДОСТОНЛАРИ ТИЛИНИНГ ЛИНГВОСТАТИСТИК ТАҲЛИЛИ

га (А.i=12; Р.i=11), -ка (А.i=7; Р.i=8), -қа (А.i=19; Р.i=10), -ға (А.i=1; 
Р.i=1), -на (А.i=6; Р.i=8), -а (А.i=11; Р.i=9) шаклларида ишлатилади
53

Масалан: Билмайман, хонга не бўпти, // Келар вақти кечка тортди 
(Алп.114). Чорсисин туёққа ёзиб солади (Алп.156). Жамолинг 
ўхшайди осмонда ойға, // қошингни ўхшатдим эгилган ёйға 
(Алп.103). Жами қўшинига: "Туронға ёвлаб борамиз, олти ой йўл 
юрамиз, озиқ-овқатини, ёв-яроғини ғамласин" – деб хабар юборди 
(Ой.9). Рози бўлиб мен ҳам тақдир ишина, // Одам бўлсанг, бери 
келгин қошима (Алп.91). Жўналиш келишигининг кўрсаткичи 
кишилик олмошларнинг I, II, III – шахс бирлик шаклларига эга 
бўлади. Улар бирга қўлланганда эса, маған, саған, уған шаклларида 
қўлланади
54
(қаранг: "Олмош" бўлимига). 
Жўналиш келишиги вазифасини қаратқич келишиги қўшимчаси 
бажаради. Тилшуносликка оид адабиётларда жўналиш келишиги ва 
ўрин келишикларининг муносабати
55
, бири ўрнида иккинчисининг 
ишлатилиши
56
ҳақида фикр-мулоҳазалар баён қилинган. Масалан: 
52
Ҳозирги замон ўзбек тили. –Тошкент, 1957.- 319 б. 
53
Ҳозирги замон ўзбек тили. –Тошкент, 1957.- 321 б. 
54
Исхаков Ф. Исследования по сравнительной грамматике тюркских языков, II, Морфология, -Москва, 1957; 
Шоабдураҳмонов Ш. Ўзбек адабий тили ва ўзбек халқ шевалари. -Тошкент: Фан, 1962.- 247 б.
55
Қўнғуров Қ. Стилистика имени существительного в узбекском языке. -Ташкент, 1983.- с.65-66. 
56
Данияров Х. Опыт изучения джекающих диалектов в сравнении с узбекском литературном языком.- с.190-
191; Шоабдураҳмонов Ш. Карлукское наречие узбекского языка. -Ташкент, с.85-86; Зияева И. Дательный падеж 
в узбекском языке: Автореф.дис…канд.фил.наук. -Самарканд, с.7. 


18 
Мен қартайдим, болам, қайда борасан, // Ёлғизсан-да, бориб нима 
қиласан (Алп.208). Қайда борасан // қаерга борасан. 
Қисқарув ҳодисаси юз берганда айрим сўз бирикмалари яхлит сўз 
ҳолида 
талаффуз 
қилинаверади. 
Бундай 
пайтда 
келишик 
қўшимчалари ҳам қисқарувга учрайди. Масалан: Ўртаголиб ейик 
анинг гўшини, // Шуйтиб қилсак ўзбакларнинг ишини (Алп.139). 

Download 1.42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling