T o sh k e n t d a V la t iq t iso d iy o t u n IV e r s it e t I f. Sh. Shamsutdinov, Sh. F. Shamsutdinova chet mamlakatlar


,3 Umumiy daromad hajmiga nisbatan


Download 4.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/44
Sana02.12.2017
Hajmi4.32 Mb.
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   44

429,3

Umumiy daromad hajmiga nisbatan 

foiz hisobida

30,5

36,8

36,8

Aktsizlar, mlrd.  Dollar

24,3

35,3

47 ,8

Umumiy daromad hajmiga nisbatan 

fo iz hisobida

4,7

3,4

4,1

Meros va hadyalardan tushum 

mlrd.dollar

6,4

11,5

13,3

Umumiy daromad hajmiga nisbatan 

fo iz hisobida

1,2

1,1

1,1

B ojxona boji, mlrd.  D ollar 

U m um iy daromad hajm iga nisbatan 

fo iz  hisobida

7,2

1,4

16,7

1,6

19,3

1,7

B oshqa tushumlar, mlrd.  D ollar

12,7

27,0

23  9

U m um iy daromad  hajm iga nisbatan 

fo iz  hisobida

2,5

2,6

2,1

Hamma daromadlar, mlrd.  D ollar

517,1

1031,3

1165.0

100.0

F o iz hisobida

100,0

100,0

Federal  soliqlarni  yalpi  y ig 'im i  1,2  trln.  Dollarni  hozirgi  kunda  undan 

ham   k o'pni  tashkil  qiladi,  shunday  hajmdagi  soliqlarni  110  m ln.dan  k o ‘p 

soliq  toMovchilar  va  15  m ln.  H ar  xil  mulk  shakliga  asoslangan  m ustaqii 

x o ja lik   sub’ektlaridan  y ig ‘ish,  iqtisodiy  va  moliya  sohasida  yuqori 

darajada  huquqiy  chegaralar  mavjudligi  (faqat  harakatdagi  federal 

qonunchilik  4  m ing  bet  tekstdan  iborat)  sharoitida jud a  murakkab  vazifa 

hisoblanadi.

Shunday  qilib,  federal  byudjetning  daromadi  asosan  federal  daromad

solig  l,  federal  korporatsiyaga  solinadigan  soliq  va  ijtimoiy  sug 'u rta

ondiga  ajratm alardan  iborat.  Aholidan  olinadigan  daromad  solig‘ini  4/5

qism i  federal  byudjetga  tushib,  uning  daromad  qism ining  deyarli  yarmini 

tashkil  qiladi.

Shu sababli  darom ad soligMni  chuqurroq yoritish talab etiladi.



8.3.1.Daromad soligM

H ar  yili  A m erika  Q o 'sh m a  Shtatlari  fuqarolari  federal  soliq  xizmati 

(F S X ) 

boMimiga 

soliq 

deklaratsiyasini 



topshiradilar.Soliq 

xizmati 


deklaratsiyalam i,  shu  jum ladan,  pochta  orqali  jo'natilgan,  elektron 

m iyalar  orqali  yuborilgan  maMumotlami  soliq  xizmati  kom pyuterlariga 

kiritish  uchun  darom ad  olm oqchi  boMgan  uy  bekalari,  ishsiz  odam lam i 

yollaydi.  K eyinchalik  bu  m a’lum otlar  banklar,  do'konlar,  katta  boMmagan 

n rm a la r  va  y irik  korporatsiyalardan  olingan  m ateriallar  bilan  solishtirilib 

so h q  


tekshiruviga 

asos 


boMadi. 

Agar, 


amerikaliklar, 

kredit 


kartochkalaridan  tez-tez  foydalanib,  bitim lami  uchdan  bir  qismini  naqd 

pulsiz  hisob-kitoblar  orqali  am alga  oshirishini  inobatga  olsak,  ularning 

karm oni  soliq  inspektorlari  uchun  ochiq-oydin, ravshan boMib qoladi.

A Q Shda  soliq  tizim ini  ju d a  m urakkab,  noqulay  va  chalkashligini 

soliqqa  tortish  sohasidagi  m utaxassislar  ham  tan  olishadi.  Am erika  soliq


tizimini  m urakkabligini  bilish  uchun  3000  -hujjat  asosidagi  soliq 

toMovchilar  qoMlanmasini  har  bir  am erikalik  FSXni  yaqindagi  boMimidan 

olishi mumkin.  Soliq to ‘lovchilar uchun har xil soliq hujjatlari, y o ‘riqnom a 

va  boshqa  bosib  chiqarilgan  k o ‘rsatm alar  b a’zi  yillari  500  donadan  oshib 

ketadi.  Bu holat ham  soliq tizim ining oddiy em asligidan dalolat beradi.

Federal  daromad  soligM  solinadigan  sub’ektlar  (huquqiy  shaxslar) 

AQShning fuqarolari va shu  m am lakatning rezidentlari  hisoblanadi.

Soliq  deklaratsiyasini  topshirish  zaruriyatini  quyidagi  chegaralari  va 

asoslari  belgilab beriladi:

-  yalpi daromadni  kattaligi;

-  oilaviy ahvoli;

-  soliq toMovchining yoshi

Jami  yalpi  daromadga  soliqdan  ozod  qilinm agan  darom ad,  toMovchi 

olgan  pullar,  tovarlar,  mulklar,  xizm atlar  kiradi.  Um um iy  m ulk  egasi 

sifatida  AQShning  birorta  shtatida  yashovchi  oila  uchun  alohida  huquqiy 

holat  belgilanadi.  (Arizona,  Koliforniya,  Luiziana,  N evada,  N yu-M eksiko, 

Texas,  Vashington,  Viskonsin  shtatlarida).  Bu  guruh  soliq  toM ovchilarga 

shu  shtatlarni  qonunchiligi  asosida  um um iy  m ulk  deb  belgilangan  har 

qanday  darom adning  yarmi  soliq  toMovchining  daromadi  hisoblanadi. 

Soliq  toMovchining  oilaviy  holati  xisobot  yilining  oxirgi  kuni  b o ‘yicha 

belgilanadi  (ko‘pchilik  soliq  toMovchilar  uchun  31  dekabr  hisoblanadi). 

Qator  Yevropa  mamlakatlari  kabi  bu  shtatlarda  nikohdagi  er-xotinlar  bitta 

deklaratsiya topshirishlari mumkin.

Belgilangan  jam i  daromadning  hajmi  bu  darajadan  yuqori  boMsa, 

deklaratsiya  topshiriladi  (1997  yili  olingan  darom addan 

1998  yili 

deklaratsiya taqdim etiladi).

Jadvalda  ko'rsatilgan  jami  yalpi  darom ad  har  yili  o ‘zgarib  turadi. 

Oxirgi  yillari  chegara  darajasi  k o ‘tarilib  borm oqda.  Bu  inflyatsiya  bilan 

bogMiq.  M arhum,  vafot etgan oila boshligM yoki  uning rafiqasi  uchun  soliq 

deklaratsiyasi  tirik qolgan rafiqasi,  (bajaruvchi,  vasiy)  tom onidan  beriladi. 

Bunda  faqat  bu  soliq  toMovchining  m a’lum otlari  vafot  etgan  m uddatidagi 

jadvalda ko‘rsatilgan hajm va raqam larga to ‘g ‘ri  kelishi  keraq.

Jadvalda  bolalar,  qaramogMdagi  shaxslar  kategoriyasi  berilm agan. 

Ular  mehnatga  oid  va  mehnatdan  tashqari  darom adlar,  jam i  darom ad, 

oilaviy 


holati, 

yoshi 


va  boshqalarga 

qarab 


soliq 

deklaratsiyasi 

topshiradilar.  Hisobga  olinadigan  darom adlar  darajasi  alohida  jad val 

asosida belgilanadi.



8.4.-jadval

A Q Shida deklaratsiya asosida soliqlarni darom addan undirilishi



O ilaviy holati

yoshi

umumiy yalpi daromad 

(dollar), $

O ilasiz

65  yoshgacha

6800

65  va undan katta

7800

Birgalikda deklaratsiya

65  yoshgacha ikkala

12200

berganda

(nikohdagilar)

65  va undan katta (bitta

13000

turmush o ‘rtog‘i)

ikkala turmush o ‘rtog‘i

13800

A loh id a deklaratsiya

yoshidan qat’iy nazar

2650

berganda (nikohdagilar)

O ila boshligM

65  yoshgacha

8700

65  va undan katta

9700

B ev a  (qaramogMda yosh

65  yoshgacha

9550

bolasi  bor beva)

65  yosh va undan katta

10350

M ehnat  bilan  topilgan  darom adlarga  ish  haqi,  choy-chaqa  puli,  soliq 

olinadigan  stipendiyalar,  o ‘quvchi  va  ilmiy  xodim larga  beriladigan 

subsidiyalar  kiradi.  M ehnatsiz  topilgan  darom adlar  soliq  solinadigan 

kapitaldan  olingan  foiz,  aktsiyalardan  olingan  dividendlar  hisoblanadi. 

Ishsizlikka  beriladigan  nafaqaga  ijtimoiy  ta’m inot  y o ‘nalishi  beradigan 

soliq olinadigan nafaqa,  pensiya va boshqalar kiradi.

B olalam i  m ehnat  darom adlaridan  soliq  toMash javobgarligi  ota-onalar 

v a  vasiylarga  yuklatilgan.  A gar  bola  14  yoshga  toMmagan  boMsa,  uning 

darom adi  foiz  va  dividendlardan  iborat  bo ‘lsa,  m a’lum  sharoitlarda  ota- 

o n alar  o ‘zlarining  deklaratsiyalariga  qo‘shishlari  mumkin.  Bunday  holatda 

b o lalar  alohida  deklaratsiya  topshirm aydilar.  B a’zi  toifada  m ehnat 

q iluvchilar  (ofitsiantlar,  sartaroshlar,  taksistlar  v a  boshqalar)  har  kuni 

o lgan  choy-chaqa  pullarini  alohida jum alda  hisobga  olib  borishlari  kerak. 

Jurnalda 

quyidagilar  yozilishi  shart:  ishchini  familiyasi,  ismi-sharifi, 

y ashash m anzili,  ish  beruvchini  familiyasi  va xizm at joyining  nomi.

Jurnalga 

m ijozlardan 

olingan 


choy-chaqa 

summasi, 

boshqa 

xodim lardan,  ishxona  b oshlig‘i  tom onidan  berilgan  choy-chaqa  pullari 



yoziladi.  A gar  ishchi  ju m a l  yuritm asa,  har  bir  olgan  choy-chaqasi  uchun, 

uni  tasdiqlaydigan  hujjatlam i  saqlashi  zarur.  Navbatdagi  oyning  10 

sanasigacha  xizm atchi  ish  beruvchiga  yozm a  ravishda  hisobot  berishi 

kerak.  Buning  uchun  olingan  choy-chaqa  hajmi  m a’lum  darajadan  yuqori



boMishi  kerak  (1996  yili-20  dollar).  Ish  beruvchi  ishchilarni  choy- 

chaqalarini  hisobga  oluvchi  jumalini  yuritadi.  Choy-chaqa  hisobidan 

daromad  soligM,  sotsial  ta’minotga  va  tibbiy  sug‘urtasiga  ajratmalar  shu 

jum alda  o‘z  aksini  topadi.  K o‘p  hollarda  oxirgi  soliq  ishchilaming  ish 

haqidan chegirilib chiqariladi.

Yollanib  ishlamaydigan  (yakka  tadbirkorlar)  shaxslar  deb,  AQShda 

yakka  o ‘zi  savdo  va  biznes,  mustaqil  pudrat  va  boshqa  mustaqil  biznes 

bilan  shug‘ullanadigan shaxslar hisoblanadi.  Bu  shaxslar yakka tartibdagi 

faoliyat  uchun  soliq  toMaydilar.  Foyda  olish  maqsadida  doimiy  va 

to‘xtovsiz  amalga  oshiriladigan  faoliyat  tadbirkorlik  deb  yuritiladi. 

Tasodifan  yoki  ishqibozlik 

(xobbi)  sifatida  shug‘ullanish  tadbirkorlik 

hisoblanmaydi.

Yollanib  ishlamaydigan  shaxslar guruhiga  erkin  kasb egalari,  cherkov 

xizmatchilari,  fermerlar  kiradi.  Agar  fermer  boshqa  bir  faoliyat  bilan 

shug‘ullansa,  undan  olgan  daromad  umumiy  daromadiga  qo‘shiladi  va 

biznesdan  olingan  umumiy  daromad  hisoblanadi.  Xususiy  biznesdan 

olinadigan  sof daromad  deb  har  xil  faoliyat  turlaridan  olingan  sof foyda 

hisoblanadi.

Biznesning  bir  turidan  ko‘rilgan  zarar,  uning  boshqa  turidan  olingan 

daromadni  kamaytiradi.  Yakka  mehnat  faoliyati  yuzasidan  olinadigan 

soliqni,  asosiy  ishdan  tashqari  vaqtda  faoliyat  bilan  shug‘ullanadigan 

shaxslar  toMaydi.  Masalan,  aviazavodda  ishlaydigan  slesar  avtomobilni 

remont  qilsa,  deklaratsiyada  faoliyatidan  olgan  daromadni  ko‘rsatishi 

kerak.  Chunki  bu  daromad  yakka  tartibdagi  mehnat  faoliyati  natijasida 

olingandir.  Soliq  toMovchi  o‘ziga  tegishli  boMmagan  yerda  chorvachilik 

yoki  dalachilik  ishlari  bilan shug'ullansa,  hosilning bir  qismi,  chorvachilik 

mahsuloti  yoki  sotishdan  olingan  daromad  uning  mehnati  uchun  haq 

toMash  boMib,  faoliyat  uning  xususiy  biznesi  hisoblanadi.  Agar  soliq 

toMovchi  vositachi  (o‘rtadi  turuvchi)  yoki  boshqa  kishini  ishini  olib 

boruvchi boMsa ham yuqorida ko‘rsatilgan qoida o ‘z kuchini saqlab qoladi.

Shaxsiy  biznesi  bilan  shug‘ullanish  natijasida  olinadigan  so f tushum 

summasiga  qo‘shiladigan  boshqa  daromadlar  va  zararlarga  quyidagilar 

kiradi:


imoratni, avtomashinalar turishi uchun ajratilgan maydon,  omborlar, 

garajlar, 

mehmonxona  nomerlari 

(xonalari), 

umumiy 


ovqatlanish 

punktlarida  o ‘tirish  joyi,  turistlar  bazasi  va  boshqalami  berish  natijasida 

olinadigan daromad mablagMari;


-  ro‘znoma va jum allam i  sotishdan olinadigan daromad (1996 yili  18 

yoshdan katta boMgan soliq toMovchilarga);

-  davlat  xizmatchilari  yoki  mahalliy  o‘z-o‘zini  boshqaruv  organlari 

xizmatchilarining gonorari.

Agar  ularning  bajarayotgan  ishlari  federal  mablagMar  va  shtatlar 

mablagM  hisobiga  ijtimoiy  ta’minotni  sug‘urta  qilish  kelishuvi  ta’siriga 

tushmasa; 

.

ishchan  faoliyat  jarayonida  olingan  foizlar.  (Masalan,  qarzga 



olingan qimmatli qog‘ozlar);

-  ayrim boshqa turdagi toMovlar.

Umumiy  yalpi  daromad  soliq  solinadigan  yilning  maMumotlari 

asosida  aniqlanadi.  Boshqacha  qilib  aytganda,  soliq  toMovchi  daromad  va 

xarajatlami  hisobini  olib  borgan  davr  vaqti  olinadi.  Ko'pchilik  soliq 

toMovchilarga soliq  solinadigan yil  kalendar yilga -  12  oy (1  yanvardan  31 

dekabrgacha) 

to‘g‘ri 


keladi. 

Soliq 


toMovchi 

xohlagan 

davridan 

foydalanishi  mumkin.  Uni  fiskal  yili  deb  yuritiladi.  Bu  12  oy  davom 

etadigan  har  qanday  davr  hisoblanib,  uning  oxirgi  kuni  oyning  oxirgi 

kuniga  to‘g ‘ri  keladi,  (dekabr  oyidan  tashqari),  52  yoki  53  hafta  davom 

etadigan  fiskal yili xaftani  har bir kunida tomom bulishi  mumkin. Hisobga 

olish  (bir vaqtda  xisobot  berish)  davrini  tanlash  soliq  toMovchi tomonidan 

birinchi  marta  deklaratsiya  bergan 

yili  amalga  oshiriladi.  Dastlab 

tanlangan  hisobot  davrini  o ‘zgartirish  uchun  FSXni  ruxsatini  olish  kerak 

va maMum hajmda boj  toMash kerak  boMadi.  Birinchi deklaratsiya berilgan 

birinchi  yili  soliq hisobi  usuli  tanlanadi.  Ular ikki  usuldan  iborat:  kassa va 

hisobga o ‘tk az ish .

Kassa  usulini 

qoMlaganda  soliq  toMovchi  daromad  va  harajatlar 

hisob-kitobini 

shu 


daromadlardan 

foydalanish, 

ixtiyoriga 

ko‘ra 


darom adlam i  idora  qilish  huquqlarini  olgan  davrdan  boshlab  olib  boradi. 

Ushbu  usulni  amerikalik  soliq  toMovchi  jismoniy  shaxslar  ko‘proq 

qoMlaydilar.  Hisobga  olishning  kassa  metodida  daromadni  olish  vaqti 

bo  lib soliq toMovchi daromaddan foydalanish va daromadlami  idora qilish 

huquqini  olgan  vaqti  hisoblanadi  (masalan,  naqd  pulni  olgan  yoki  pul 

mablagMarini  bankdagi  hisobga  kelib  tushgan  vaqti  hisoblanadi). 

Harajatlami  amalga  oshirish  davri  deb,  soliq  toMovchi  ulami  toMagan 

vaqti  hisoblanadi (naqd pulni berish yoki  bank tomonidan pul mablagMami 

о  tqazish  uchun  toMov  talabnomasini  olgan  vaqti).  Agar jismoniy  shaxsni 

yollovchi  ish  haqidan  qarzini  ushlab  qolsa  yoki  boshqa  uchinchi  shaxs 

uchun  qandaydir mablag4  ushlansa,  umumiy ushlangan  pul  summasi j a ’mi


daromadga  kiradi.  Soliq  to‘lovchini  qarzi  kechirilsa  yoki  qarzni  uchinchi 

shaxs qoplasa ham bu tartib saqlanib qoladi.  Jismoniy  shaxsm daromadiga 

uning  ixtiyoridagi  mulk  yuzasidan  uchinchi  shaxs  to‘lagan  mablag  ham  

kiradi.  Xuddi  shu  tartibda soliq to‘lovchi  uchinchi  shaxs  tomonidan  olgan 

daromad va bergan mablag‘i hisobga olinadi.  Jismoniy 

shaxsnmg 

nomidan 


harakat qilayotgan vakil  olgan daromad ham jismoniy  shaxsmng daromadi 

hisoblanadi.

Hisobga  o‘tkazish  usuli  qoMlanganda  soliq  hisobi  soliq  to  lovchi 

tomonidan  daromadga  egalik  huquqi  olgan  vaqti  yoki  xarajatlami  unga 

ta’aluqligini tan  olingan  vaqtiga ko‘ra haqiqiy  daromadni  olgan va  harajat 

ailgan paytini hisobga olmagan holda amalga oshiriladi.

Daromadlami  olingan  davri  deb,  soliq  toMovchiga  so‘zsiz  to  lamshi 

kerak  boMgan  summani  yoki  kelishuv 



bo‘yicha 

barcha  majbunyatlarni 

bajargan  davrini  aniqlangan  vaqti  hisoblanadi.  Harajatlami  ama ga 

oshirilish  vaqti  deb,  har  ikki  tomon  haqiqatda  o‘z  majbunyatlarini 

baiarganligi yoki  hisoblangan  summani  so‘zsiz toManishi  aniq belgilangan 

vaqt 


hisoblanadi. 

Ikki 


tomon 

haqiqiy 


o ‘zinmg 

majbunyatlarini 

bajargandan  yoki  kerakli  mablag4  berilishi  aniq boMgan vaqt harajat qilis 

davri hisoblanadi.  Harajatlar haqiqiy toMangan yilida emas, balki harajatlar 

amalga  oshirilgan  yilida  hisobga  olinadi.  Agar  oldindan  mablag  tushsa 

(soliq  to‘lovchi daromadni  mablag‘ga egalik huquqim  ohshdan  oldm olsa) 

umumiy  daroniadda  haqiqiy  toMangan  yilida  hisobga  olinadi.  Daromadga 

avans  tariqasida  olingan  foizlar  yoki  arenda  toMovi  hamda  keyinroq 

ko'rsatilgan xizmatlarga haq toMashlar kiradi.

Deklaratsiya  toMg‘azilgandan 

keyin  soliq  toMovchini  davla  ga 

lr 


dollardan kam qarzi boMsa,  bunday boqimanda kechinladi.  Agar to  langan 

soliqlarni summasi, hisoblangan hajmdan ko‘p boMsa soliq to  lovchi  farqm 

olishi  mumkin.  Hohlasa  ortiqcha  toMangan  soliq  summasini  qisman  yoki 

toMiq  kelgusi yili  hisobiga o‘tqazishi  mumkin.  Bir dollardan  kam bo  lgan 

ortiqcha  toMangan  summa  soliq  toMovchini  yozma  ravishdagi 

ayom


asosida qaytariladi. 

.  ,


FSX  cheki  bo‘yicha beriladigan  pul,  uni  yozdinlgan  kunidan  boshlab

12  oydan  oshmagan  muddatda olinishi  kerak.  12  oy  oMgandan keyin  chek 

bekor  qilinadi  va  pul  FSXga  qaytariladi.  Qaytadan  chekm  olish  uchun

FSXga maxsus murojaat qilish kerak.

Amerika  davlatida  xalqaro  tashkilotlarda  yoki  boshqa  bir  mamlakat 

hukumatiga qarashli  yoki  boshqa davlatga qarashli  tashkilotda  ish ayotgan 

AQSh  fuqarosi  ijtimoiy  ta’minot  va  tibbiy  sug‘urta  tizimiga  to  laydigan


soliqiardan  ozod  qilingan  boMsa,  bu  holda  u  Qo‘shma  Shtatlar  hududida 

xizmati  uchun  olingan  daromadlardan  yakka  tartibdagi  tadbirkor  sifatida 

soliq  toMaydi.  Agar  AQSh  fuqarosi  o ‘z  mamlakatidan  tashqarida  yashasa 

va  o ‘zinmg  biznesi  bilan  shug‘ullanadigan  boMsa,  ko‘p  hollarda  o‘zining 

biznesi  daromadidan  soliq  toMashdan  ozod  qilinadi.  Horijiy  fuqarolar yil 

davomida  AQShda  yashagan  boMsa,  soliq  deklaratsiyasi  topshirish 

bo'yicha  AQSh  fuqarolariga tenglashtiriladi.  Chet  elliklar  -  norezidentlar, 

AQSh  fuqarolari  yoki  rezidentlari  bilan  nikohda  boMsa  hisobot  davrini 

(yilni)  oxirida  yuqoridagi  guruh  soliq  toMovchilariga  tenglashtiriladi. 

Boshqa  guruh  chet  elliklar  -  norezidentlar  uchun  deklaratsiya  topshirish 

qoidasi 

AQShda  qabul  qilingan  qoidadan  farq  qiladi.  Agar  chet  ellik 

fuqaro  AQShda  hisobot  yilini  maMum  vaqtidagina  yashagan  boMsa,  unga 

soliq deklaratsiyasi  topshirish tartibi maxsus oVrnatiladi.

Soliq  deklaratsiyasini  topshirishni  AQShda  oxirgi  muhlati  15  aprel 

hisoblanadi.  Agar  bu  muhlat  dam  olish  kunlariga  (shanba,  yakshanba) 

to ‘g ‘ri  kelsa,  deklaratsiya  topshirishni  oxirgi  kuni  kelayotgan  birinchi 

ishchi  kuniga to‘g ‘ri  keladi.  Agar soliq  toMovchi  belgilangan  vaqtda  soliq 

deklaratsiyasini  topshira  olmasa  maxsus  hujjatni  toMg‘azib  FSXga 

topshiradi  va  muhlatini  keyinga  surishni  iltimos  qiladi.  Soliq  toMovchi 

deklaratsiyada  ko'rsatilgan  soliq  summasini  boMib-boMib,  keyinga 

muddatini  surib  toMash  huquqiga  ham  ega.  BoMib-boMib  toMash 

to  g  risidagi  iltimosi  bajarilgan taqdirda ham,  vaqtida toManmagan  summa 

yuzasidan jarim a olinadi.

Daromad  soligMni  hisoblash  tartibi  odatdagidek  olib  boriladi.  Jami 

yalpi  daromaddan,  uni  olish  bilan  bogMiq  boMgan  xarajatlar  chiqazib 

tashlanadi  va natijada so f daromad  aniqlanadi.  Shundan keyin so f daromad 

summasidan  soliq  engilliklari  (standartli  chegirmalar  deb  atalgan)  va 

boshqa chegirmalar ajratiladi.  Masalan, xayriya-ehsonga berilgan  mablag1, 

shtatlar  va  mahalliy  byudjetlarga  ajratilgan  soliqlar,  tibbiyot  va 

stomotologiya  xizmatlari  uchun  toMovlar,  tabiiy  ofat  oqibatini  yo ‘qotish 

xarajatlari,  о  qitish  harajatlari  va  h.k.  Natijada  olingan  summa  soliq 

olinadigan daromadni tashkil qiladi.

Ayrim  iqtisodchilarning  hisob-kitobi  bo‘yicha  amerikaliklar  umumiy 

daromadidan  o ‘rtacha  28%  ni  davlatga  ajratadi.  Ulaming  ta’kidlashicha, 

federal  shaxsiy  daromad  soligM  past  darajada  progressiv  boMib,  soliq 



stavkasini chegarasi  15  dan 39,6 foizgacha boMadi.

AQShda federal daromad solig‘ining stavkalari 

______________  

(1997 yil)__________________

Soliq toMovchilaming 

oilaviv ahvollari

Soliq solinadigan 

daromad  (dollar)

Soliq summasi (dollar),  $

0-24650

Soliq olinadiean daromaddan  15%

24650-59750

3697,5+24650dan ortiq summadan 

28%

59750-124650

13525+59750dan ortiq summadan

Y olg‘iz (oilasiz)

31%

124650-271050

3 3 6 4 4 ,5 + 1 24650dan ortiq 

summadan 36%

270050 va undan 

yuqori

8 6 3 4 8 ,5 + 2 7 1050dan ortiq 

summadan 39,6%

0-41200

Soliq olinadiean daromaddan  15%

deklaratsiya bergan 

nikohdagilar, (beva)

41200-99600

6180+41200dan ortiq summadan 

28%

99600-151750

22 5 3 2+ 99600 dan ortiq summadan 

31%

151750-271050

38698,5+ 151750 dan ortiq 

summadan 36%

271050 va undan 

yuqori

81698,5+ 271050 dan ortiq 

summadan 39,6%

Niqoh holatida,  lekin 

deklaratsiyani  alohida 

topshiradigan

0-20600

Soliq olinadiean daromaddan  15%

20600-49800

3090+20600dan ortiq summadan 

28%


Download 4.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling