0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va


Download 5.63 Mb.

bet54/59
Sana11.11.2017
Hajmi5.63 Mb.
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   59
§

■Q

.53



I

i

OU x  



С   и

с   "35


Of) • —

£   CL 


Я 

■?  3



rA  ”

О  00 


X  

,

О  *ë 



о 

00 w 


с   О-

с  9 


Ё?й 

л   9


X   л

CN

.й  та



§ f  

^  г*



Я  Я  м

Т"  с  •=

’  х   •

со 


-т* 

ел  С.


1 1 JS 

§  Я - 2


X  

2   л


м 

>

ilE 'x :



сл 

g>= z


.3 -  «я

Л 

°*

« -  Е


С  g  3

D   х   Е

о

•о

>>



та

Q.

3



00

CL

х ^



(/3  • —

с   -5


я   я  

2Е  2Р


С/5 

5

2   «8 



X )  >

g z


.z:  on

.Е  с 


X   та

.2  S


7"  CQ 

О   ®


■О в

о  


те 


JZ

Q_  сл


о   ”

5   .2


ел  д  

С   Ой


i l  

э   5


0

X

СЛ 



s

JS  я


3 ъ

О)

X  à  



w  ZL

С

та 



сл 

,



О *00

J2  та 


X   ,¿>

V5

А  ^



J- t 

сл

*>х



u  

сл

с  а



■S  g

'.й  с


0  fe

«  “


>,  00

f   ^  


С  7"

Э  2


сл 

сл 


О  х  

В  

о 

сз



а оо 

со -Е


Е  Е

з  та


та  X) 

■°  « 


С  .*

? !  

ГЛ  U


BD  j e  

м  


аз  •— 


X  С

с iS


IE -5 

о  о 


«

3  00


•Т .Е 

—  с


я

>

1)



Е

00

X



С

х

00



с.

ÊP

ез



X

с

Э



а

’>

СП



’Е

X

и

00



с

о

X



та

с

Э



V

 

00



та  оо

T J   с

х   о


С  <

Л

.5 "



a l

я - i  


00  )= 

1_  с?


з   -О

s>  О

I t

¿  о


■5

  ■=


га  .2

оо

сл



’5.

П  


СЛ

11 


X   О

V3

00 



ер-1 

И

 

X  Ü)



о  

-  о


М  Ъ   Е

с  3  •_ 

J ,  и

.5

с



S¿

о

с



о

О

cd



с

о

оо



N

а

аз

о*



X

сл

О



X

та  «- 


>  «2 

м  *Е 


.5  >

>  о


“   Е

СЗ

  "О


а -

та

>



с

Js*



сг

■§■§


I ^ 

£   a


о

X

N



'5-

о*

о



2  о 

я  S: 


^   8

С

•и



СТ

О

>



о

а


Vegetatsiya  tajribalarida  ham   dala  tajribalaridagidek  entom olog ik 

va  fitopatologik  kuzatishlar  olib  boriladi.

Ayrim  hollarda  (o‘simliklarning  quruq  massasi  hisobga  o linganda, 

liosil  elem entlarining shakllanishi  va saqlanishi  o'rganiladigan  tajriba- 

larda) 

to 'k ilg a n   barg,  shona,  gul,  tu g u n ch a  va  k o ‘saklar  m axsus 



xalatchalarga  terib  olinadi.

0 ‘sish  d a ’rlari  bir-biriga  yaqin  b o ‘lgan  o 'sim lik   navlari  u stida 

tad q iq ot  ishlari  olib  borilganda  fen o lo gik  kuzatish lar  va  o ‘sim lik 

organlarining  kimyoviy  tahlili  o 'sim lik lar  rivojlanishining  m uay yan  

davrlarida (m asalan, g‘o ‘zada unib chiqish,  2—3  chin barg,  sh onalash, 

gullash,  hosil  to ‘plash  va  pishish),  vegetatsiya  davri  turlicha  b o ‘lgan 

navlar ustida o ‘tkaziladigan tajribalarda esa,  qo'yilgan  m aqsadga  k o ‘ra 

har  10,  15  yoki  30  kunda amalga  oshiriladi.  Lekin  har  ikki  h o ld a   ham  

shonalash, gullash,  ko'saklarning ochilish  m uddatlari belgilab b oriladi, 

hosil  elem entlarining  to ‘planish  dinam ikasi  o ‘rganiladi,  hosil  y ig‘ib- 

terib  olinadi,  tortiladi  va  tegishlicha  hisob-kitob  ishlari  bajariladi.

Vegetatsiya  tajribasini  olib  borish  uch u n   alohida,  qalin  m uqovali, 

katta  hajm li  d a ñ a r  tutiladi  va  u  «Vegetatsiya  tajribasi  ju rn ali»   deb 

nom lanadi.

U nda  quyidagi  masalalar  yoritiladi:

1.  Vegetatsiya  tajribasining  tizim i  (variantlarning  tartib  raqam lari, 

tajriba variantlari, takrorliklar,  vegetatsiya idishlarining tartib raqam lari).

2.  T uproqning  tipi  va  granulom etrik  tarkibi.

3.  Tuproq  olingan joy  haqidagi  m a ’lum otlar,  qatlam   chuqurligi.

4.  O lingan  tuproqning  qisqacha  agrokim yoviy  tavsifi.

5.  Tuproqning  to ‘la  nam  sig'im i,  %.

6.  Idishlarning  og‘irligi,  kg.

7.  T uproqni  idishlarga  solinayotgan  paytdagi  namligi,  %.

8.  Idishdagi  nam   holatdagi  tu p ro q   og ‘irligi,  kg.

9.  Idishdagi  m utlaq  quruq  tu p ro q n in g   og‘irligi,  kg.

10.  T N S   ning  70%  igacha  n a m la n g an   tup ro q n in g   idish  b ila n  

birgalikdagi  og‘irligi,  kg.

11.  Ekinning  turi,  navi,  navlarning  qisqacha  tavsifi.

12.  U rug1  nam langan  va  ekilgan  kun.

13.  N ih ollar  paydo  bo‘lgan  kun  (ishning  m aqsadiga  k o 'ra   u n ish  

sur’ati,  unish  dinamikasi  ham  hisobga  olib  boriladi).

14.  0 ‘g‘itlash  (o‘g‘it  berish)  kunlari.  0 ‘g ‘itlarning  shakllari,  turi 

va  m iqdori.

15.  Sug‘orish  (amalga  oshirish  tartibi).



16.  Tuproqni  ishlash  (am alga  oshirish  tartibi).

17.  Zararkunandalarga  qarshi  kurash.

18.  Rivojlanish  davrlarining  boshlanishi.

19.  O'simliklarnitig  o ‘sishi  va  rivojlanishi  borasidagi  m a ’lumotlar.

20.  Hosil  elem entlarining shakllanishi va saqlanishi bo ‘yicha  hisob- 

kitoblar.

21.  0 ‘simliklarning  quruq  massasini  hisobga  olish.

22.  Hosilni  hisobga  olish.

L IZ IM E T R IK  TAJRIBALAR USUL1

Lizimetrik tajribalar  birinchi  bo'lib taniqli  ingliz olimi  Jon  Dalton 

tom onidan  XVII  asming oxiri  XIX asrning boshlarida atmosfera yog‘in- 

sochinlarining  sizot  suvlarni  to ‘yintirishdagi  aham iyatini  o'rganish 

niaqsadida  amalga  oshirilgan.

Lizimetrik tadqiqotlar agrokimyoda ham  keng  koMamda qo‘llaniladi. 

U n d a n   tuproqdagi,  sh u n in g d ek ,  o ‘g‘itlar  hilan  kiritiladigan  oziq 

elem entlarning  yuvilishini  o ‘rganishda  keng  foydalaniladi.  Lizimetrik 

tadqiqotlar  tuproq  va  undagi  oziq  elementlar,  o 'g 'itla r  va  o ‘simlik 

o'rtasidagi  m unosabatlarni  aniqlashda  o'ziga  xos  o ‘rinni  egallaydi.

T uproqqa kiritiladigan  va  hosil  bilan  olib chiqiladigan oziq  m odda- 

lar  o ‘rtasidagi  farqni  va  tuproqdagi  oziq  m oddalar  m uvozanatini 

aniqlashda  ham ayni  usulni  qoMlash yaxshi  natija beradi.  Aytilganlardan 

tashqari  bu usuldan  o ‘g‘itlar t a ’sirida tuproq  xossalarining o'zgarishini 

(in a sa la n ,  suv  o 'tk a z u v c h a n lik ),  turli  ek in lard ag i  tra n sp ira siy a  

koeffitsientlari  ko‘rsatkichlarini  aniqlashda  ham  foydalanish  m umkin.

Sug‘oriladigan dehqonchilik sharoitida suv m uvozanatini, sho‘rlan- 

gan tuproqlarni yuvish va qishloq xo‘jalik ekinlarining sug‘orish tartibini 

o ‘rganishda  ham  lizim etrik  tajribalar  m a’lum  aham iyat  kasb  etadi.

Lizimetrik  tajribalar  maxsus  moslamalar  —  lizim etrlarda  amalga 

oshiriladi.  Tadqiqotlarning  maqsadi  va  vazifalariga  bog‘liq  ravishda 

turli  konstruksiyali  lizim etrlardan  foydalaniladi.

Lizimetrlardagi  tu p ro q   qatlamining  qalinligi  20—25  sm  dan  bir 

necha  m  gacha  b o ‘lishi  m um kin.  Amalda  1  m  qalinlikdagi  tuproq 

qatlam iga  ega  bo‘lgan  lizim etrlar  ko‘p  islilatiladi.

Lizim etrlar  oldiga  quyidagi  talablar  qo‘yi!adi:

1. 

Lizimetrik  tadqiqotlardagi  sharoit  imkon  qadar tabiiy  sharoitga 



yaqin  bo'lishi  lozim.  B uning uchun  ular tuproq  o ‘rasiga joylashtiriladi 

va  ularning  sathi  tev arak -atro f bilan  tenglashtiriladi.



2.  Turli  om illar  ta ’sirini  qiyoslab  o ‘rganish  m aqsadida  liz im e tr 

m oslam alarining  soni  10  tadan  kam   bo'lm asligi  va  ular  q a to r-q a to r 

qilib joylashtirilislii  kerak.  Lizim etrlar yoniga yog'in-sochin  m iq d o rin i 

o ‘lchash  m oslamasi  o'rnatilsa,  van ada  yaxshi  bo'ladi.

3.  Tuproq  qatlam idan  shiinilib  o 'tad ig a n   suvlarni  to'plash  u c h u n  

lizim etr  m oslam alarining  pastki  qism iga  drenaj  jo y lan ad i,  u n d a n  

o'tadigan  suv  maxsus  qabul  qilgichlarda  to'planadi.  U lar  tab iiy   va 

su n ’iy yoritiladigan  yer osti dahlizlariga  o'rnatiladi.  Yer osti  d a h liz la ri 

yog'in-sochin va  havo  haroratining  keskin o ‘zgarishidan  him oyalangan 

bo'lishi  lozim.

4.  Lizim etrlar tadqiqot  mavzusiga  k o 'ra  o'sim lik bilan band b o ‘lishi 

yoki  toza  shudgor  holatida  bo'lishi  m um kin.  K am dan-kam   h o lla rd a  

lizim etrlarga  mevali  yoki  m anzarali  d araxtlar  o ‘tqaziladi  (V ilyam s 

lizim etri).  Shu  sababdan  lizim etrlar  y o ru g iik   yaxshi  tu sh a d ig a n , 

parranda va chorva mollari ta’siridan  him oya qilingan  holatda q u rilad i. 

Ba’zi  lizim etrlar  ustiga  sim to'r  tortiladi.

5.  Ko‘p miqdordagi eritmalar ishlatish va  kunning xohlagan  p ay tid a  

kuzatishlar  olib  borishga  to'g'ri  kelishi  m unosabati  bilan  liz im e trlar 

laboratoriyalarga  yaqin  joylarda  quriladi.

M oslama ichidagi tuproqning holatiga  ko‘ra  ikki turdagi liz im e trlar 

tarqlanadi:

—  tuproqning  tabiiy  tuzilishi  saqlangan;

—  keltirilgan  tuproq  bilan  to ‘ldiriladigan.

Ikkinchi  turdagi  lizimetrlarda  tu p ro q n in g   tabiiy  tuzilishi  b u z ila d i, 

lekin shunday bo'lsada,  tuproq genetikaviy qatlam lar bo'yicha  m a ’lum  

tartib  va  zichlikda  joylanadi.  L izim etrlarning  devori  b eton,  g 'is h t, 

metall  yoki  plastik  pardadan  tayyorlanishi  m umkin.  T a d q iq o tla rd a  

Eberm ayerning  lizimetrik  varonkalari  ham   ishlatiladi.

Beton  yoki  g‘ishtdan  tay yorlanadigan  lizim etrlarda  k o 'p   y illik  

tadqiqotlar  olib  boriladi.  Odatda,  u larn in g   yuzasi  1—2,  b a’zi  h o lla rd a  

4  m2  ni tashkil qiladi.  Ular ko‘p yillar davom ida xizmat qiladi.  M asalan, 

Moskva qishloq x o ‘jalik akademiyasida V.R.  Vilyams tom onidan  1900- 

yilda  qurilgan  va  Yangi  Aleksandriya  qishloq  xo'jalik  institutida  P .F . 

Barakov tom onidan  1903-yilda qurilgan  lizim etrlar 30—40 yil dav o m id a 

faoliyat ko'rsatgan.  Betonli lizimetrlarga  k o 'pincha keltirilgan tu p ro q la r 

to'ldiriladi.  U larda  dunyoning  turli  m am lakatlarida  o ‘sim lik,  o ‘g ‘it 

va  tuproqlar  ustida  statsionar  tajribalar  olib  borilmoqda.

M etall lizimetrlar.  Ularning shakli  turli-tum an  (silindrsimon,  kubsi- 

m on,  parallelepipedsim on)  bo'lib,  tabiiy  tuzilishga  ega  va  k eltirilg an


tup roq  bilan ishlashga m o ‘ljallangan. Keltiriladigan tuproqlar,  odatda, 

ichkari  qismi  asfalt  loki  bilan  qoplangan,  ruxlangan  p o ‘latdan  tayyor- 

langan  silindrsimon  yoki  parallelepipedsim on  lizim etrlarga joylanadi. 

U larning tubiga béton  lizim etrlardagi kabi shag'al  yoki qum dan drenaj 

qilinadi.

Tuproq bilan to id irilg an   lizimetrlar yerga ko'm iladi (undagi tuproq 

sa th i  yer  yuzasi  bilan  b ir  xil  b o iish i  shart)  yoki  a w a ld a n   yerga 

ko'm ilgan,  o'zidan diam etri  bir oz katta bo'lgan silinr yoki yashchikka 

joylashtiriladi.  Tashqi  idish  chuqur  devorlarini  ushlab  turish  uchun 

xizm at  qilsa,  ichki  idish  lizim etr  vazifasini  o ‘taydi.

Barcha  shakldagi  m etall  lizim etrlarning  tubidagi  teshikchaga  nay 

(kranchasi bilan)  o ‘rnatiladi  va uning  tagiga filtrat  to ‘planadigan  idish 

joylashtiriladi.

N am unalar olishda  tuproqning tabiiy tuzilm asini buzmaslik uchun 

silindrsim on  lizim etrlarning  pastki  qismi  alohida,  o ‘tkir uchli uchbur- 

c h a k   sh a k lid a   y a s a la d i  va  asosiy  q ism ig a  b irik tirib   q o ‘y ila d i. 

A .V .  Klyucharevning lizim etri shu tipdagi  lizim etrlarga yaqqol  misol 

b o ia d i  (17-rasm).

U  diametri  11  sm,  chuqurligi  20  sm  bo ‘lgan  yupqa  devorli  p o ‘lat 

silindr  (1)  dan  iborat.  Tabiiy  tuzilishi  saqlangan  tuproq  toidirilgan  

silindrning pastki  qismiga  drenajli,  ruxlangan voronkasim on taglik  (2) 

zich  qilib  m ahkam lanadi.

Bu  lizimetrda  filtratni  yig‘ish  uchun  kimyoviy  laboratoriyalarda 

ishlatiladigan oddiy ajratish voronkasi (3) xizmat qiladi.  Uni moslamaga 

po ‘kak yoki nay (4) yordam ida mahkamlash m umkin.  Ishni boshlashdan 

oldin  50  sm  uzunlikdagi,  ikki  uchi  ochiq,  yupqa  devorli  metall  silindr 

(5)  tuproqqa  joylashtiriladi  va  unga  ilgaklar  yordam ida  Klyucharev 

liz im e tri  osib  q o 'y ila d i.  S h u n i  alohida  t a ’kid lash   jo izk i,  tashqi 

silindrning  diametri  lizim etr  diam etridan  salgina  katta  qilib  ishlanishi 

lozim.


T urli-tum an  konstruksiyali  metall  lizim etrlar  mavjud.  Ularning 

ayrim lari  xandaq  ichidagi  vagonetkalarga  joylashtirilib,  bir  joydan 

ik k in ch i  joyga  k o ‘c h irilsa ,  vagonetkaga  jo y la sh tirilg an   Zeelxorst 

lizim etrlarini  xandaqning  o 'rtasiga  o'rnatilgan  tarozida  tortish  ham  

mumkin.

R ossiyada  liz im e trik   v o ro n k alar  b irin ch i  b o i i b ,  XX  asrning 



boshlarida  B.M.  Velbel  va  V.V.  Gem merling  tom onidan   qoilanilgan.

Ebermayer  lizim etr  voronkasining  tuzilishi  18-rasmda  keltirilgan. 

25  yoki  50  sm  diam etrli  ruxlangan  voronkalarning  chuqurligi  5  sm  ga


17-rasm.  A.V.Klyucharev  kichik  hajm li  metall 

lizimetrining kesm asi.

teng.  Ulaming  chekkalari  o‘tkir  bo'lib,  0,5  sm  chiqiq  qilib  ishlangan. 

Voronkajiing bo‘yni ruxli halqacha bilan o ‘ralgan, teshikchasining diam etri

2  mm  ni  tashkil  qiladi.  Voronka  drenaj  m aterial  bilan  toMdiriladi.

Ebermayer voronkalarini o'rnatish u ch u n   ch uq urxan daq  kovlanadi 

va  uning  old  tik  devorida  voronka  o ‘rnatiladigan  chuqurlikda  to k ch a  

yasaladi.  V oronka  ehtiyotlik  bilan  tok cha  ichiga  kiritiladi  va  o 'tk ir  

uchlari  bilan  u n in g   yuqori  devoriga  m ah k a m la n a d i.  V o ro n k a la r 

naychalar yordam ida tokchadan m a’lum  m asofada joylashgan yig'gich 

bilan  tutashtiriladi.

Xandaqning  usti  taxta  bilan  yopiladi  va  betonlanadi.  X andaqdagi 

yig‘gichlarga  tushish  uchun  qopqoqli  m axsus  tuynuk  ishlanadi.  Y on 

devorlari  b o ‘lm aganligi  sababli  a tro fd an   shim iladigan  suvlar  h a m  

voronkalarga  kelib  tushishi  m um kin.  Shu  sababdan  o ‘z  ichiga  tu rli 

m e’yorda  o ‘g ‘it  qo'llanilgan  v arian tlarn i  olgan  tadq iqo tlard a  d a la  

tajribalaridagi  kabi  himoya  yo'lakchalarini  qoldirish  talab  etiladi.

O datda,  lizim etrik  tajribalar  to ‘laligicha  tabiiy  sharoitlarda  o lib  

boriladi,  qaysiki  suv  tartibiga  alohida  e ’tib o r  berishni  talab  qiladi.

Eksperim ental  tadqiqotlarning  k o 'rsatish ich a,  tabiiy tu p ro q larn in g  

suv  tartibi  lizim etrlarning  suv  tartibidan  bir  m uncha  farq  qiladi.


18-rasm.

 

E b e rm a y e rn in g   lizim etrik  v o ro n k a la ri  chizm asi.



Devorli  lizim etrlard ag i  tuproqlarga  tushadigan  y o g 'in -so c h in  

miqdori  tabiiy  tuproqlarga  tushadigan  m iqdordan  ko'proq  bo'lishi 

tabiiy  hoi,  albatta.  C hunki  lizimetrlaming  devori  tuproqdan  bir  oz 

baland  bo'lgani  bois,  tushadigan  yog'inning  deyarli  barchasi  tuproqqa 

shimiladi. Tabiiy tuproqlarda esa yog'in-sochinning 20—25%  i  nishablik 

bo'ylab  oqib  ketadi.  Lekin  lizimetrik  voronkalarda  bu  hodisa  ku- 

zatilm aydi.Tuproqqa  tushadigan  suv dinam ikasida ham  o'ziga xos farq 

kuzatiladi.

Lizimetrlaming  tubi  yopiq  bo'lgani  sababli  quyi  qismda  vuzaga 

keladigan  havoli  qatlam   gravitatsiya  suvlarining  pastga  tom on  erkin 

harakatlanishiga  to'sq in lik   qiladi  yoki  boshqacha  aytganda  suvning 

tabiiy  tuproqlardagi  kabi  to 'la   shimilishi  sodir  bo'lm aydi.

Shuningdek,  suvning  shimilishi  lizim etrlam ing  chuqurligiga  ham  

bog'liqdir.  Suv  ch u q u r  lizim etrlarda  sayoz  lizimetrlardagiga  nisbatan 

ko'proq  to'planadi.

Sayoz lizim etrlardagi  tuproq  yuzasidan  suvning bug'lanishi  chuqur 

lizimetrlardagiga  nisbatan  ko'proq  bo'ladi.

Shimiladigan  suv  m iqdori  quyidagi  sharoitlarga  bog'liq  bo'ladi:

— 

lizimetrning tuproq bilan to'ldirish usuliga  (tabiiy holatini saqlab 



qolgan  tuproqlarda  shim ilish  ko'proq  bo'ladi);

— tuproq xossalariga  (tuproq qanchalar m ayda bo'lsa,  suv shuncha 

kam  shimiladi);

—  yil  fasllariga  (bahor va  kuzda  ko'p,  yoz  va  qishda  kam);

—  yog‘in-sochin  m iqdori va ularning yil  davom ida taqsimlanishiga;

—  tuproq  va  havo  haroratiga  (harorat  q a n c h a   yuqori  b o isa ,  suv 

ko'p  bugianib,  kam  shim iladi).

Agrokimyoda  lizim etrik  usuldati  oziq  m o d d alarn in g   tuproqdan 

yuvilishini  o'rganishda ham  foydalaniladi.  Bu kattalik  tabiiyki,  birinchi 

navbatda  shim iladigan  suv  m iqdori  bilan  b o g iiq d ir.

Zeelxorst  yopiq  harakatlanuvchan  lizim etrlarida  (1,33  m  chuqur- 

likka  ega)  5  yil  davom ida  shudgorlab  tashlab  q o'yilgan  loyli  va  quinli 

tuproqlarda azotning yo'qolishi  o'rganilgan.  O lingan  natijalar yil davo­

mida  1  ga  m aydondan  yo‘qoladigan  azotning  o ‘rtacha  miqdori  loyli 

va  qumli  tuproqlarda  m os  ravishda  60,9  va  28,8  kg  ni  tashkil  qilishini 

ko'rsatgan.  A.V.  K lyucharevning  20  sm  chuqurlikka  ega  sayoz  metall 

lizim etrlarda  o 'tk a z g a n   tajribalarida  sh u d g o rla b -ta sh la b   qo'yilgan

1  ga  m aydondan  yil  davom ida  43  kg  nitrat  shakldagi  azot  yuvilishi 

aniqlangan.

Y o'qoladigan  azot  m iqdori  ko'proq  tuproqdagi  harakatchan  oziq 

elem entlar  m iqdoriga,  kam roq  shimiladigan  y o g 'in -so ch in   miqdoriga 

bog‘liq  b o iad i.

Masalan,  Zeelxorst  tajribasida loyli  tuproqlarda azotning yo'qolishi 

qumli  tuproqlardagidan 2  m arta ko'p bo'lgani  ho lda,  qumli  tuproqlarga 

shimiladigan  suv  m iqdori  loyli  tuproqlardagiga  nisbatan  16%  ko'proq 

b o iish i  kuzatiladi.

Tuproqlardagi  azotli  birikmalarning  harakatchanligi  uning  mexa- 

nikaviy  tarkibi  bilan  uzviy  bo'lishi  nemis  olim i  G eylm an  tom onidan 

o'tkazilgan  tajribada  aniqlangan.  0,4  m 3  hajm li,  1,3  m  chuqurlikka 

ega  lizim etrlar  50  g  azot  aralashtirilgan  tu proq  bilan  to'ldirilgan va  20 

oy davomida faqat y og'in-sochin bilan nam langan holda (toza shudgor 

holatida)  tashlab  qo'yilgan.

Tajribadan  olingan  ayrim  m a’lum otlar  132-jadvalda  keltirilgan.

Keltirilgan  raqam lardan  qumli  tuproqlarda  suvning  shimilishi  va 

azotning yuvilishi loyli tuproqlarga nisbatan jadal ketishi ko'rinib turibdi.

Fosfor  elem enti  shim iladigan  y o g 'in-so chin lar  ta ’sirida juda  kam 

m iqdorda  yuviladi.  Lion  va  Bisel  tom onidan  o 'tk azilg an   tajribalarda 

(9  yillik  o'rtacha  m a ’lum ot)  yil  davomida  77,4  kg  azot,  80,7  kg  kaliy, 

59,5  kg  oltingugurt,  44,8  kg  kalsiy,  70,8  kg  m agniy  yuvilishi,  fosfor 

esa  am alda  yuvilmasligi  aniqlangan.


T urli  mexanikaviy  tarkibga  ega  tuproqlarda  suvning 

shimilishi  (1)  va  azotning  yuvilishi  (%)



(G eylm an  m a ’lum oti)

Tuproq

0 ‘rganilgan

kattalik

Tajriba boshlangandan keyingi  oylar

1

9

20

Tuproq

Suvning  shim ilishi

23,5

93,3

190,8

A zo tn in g   yuvilishi

17,4

100,0

103,6

Tuproq

Su vn in g  shim ilishi

9,0

52,0

92,1

A zo tn in g   yuvilishi

0,15

6,9

13,6

0 ‘sim liklar  bilan  band  boMgan  m aydonlardan  oziq  elem en tlar 

kamroq yuviladi.  B.A.  Golubev ko‘p sonli  mualliflaming m a’lumotlarini 

um um lashtirib,  o ‘g ‘itlanmagan  m aydonlar  tuproqlari  tarkibidan  bir 

yil  davom ida  12,8  kg  azot,  1,2  kg  fosfor,  27,4  kg  kaliy,  51,4  kg 

oltingugurt,  46,8  kg  kalsiy,  32  kg  magniy  va  46,8  kg  S i0 2  yuvilishini 

ta ’kidlaydi.

D A L A   T A J  R I B A LA R I  VA  U L A R G A   Q O ‘Y IL A D IG A N  

T A L A B L A R

Dala  tajribalarining  o'ziga  xos  tom onlaridan  biri  o'sim liklarni 

tuproq,  iqlim  va  agrotexnikaviy  unsurlar  m ajm uida  o'rganilishidir. 

Shu  sababdan  dala  tajribalari  oldiga  qator  uslubiy  talablar  qo'yiladi 

va  ulardan  eng  asosiylari  sifatida  quyidagilarni  keltirish  m umkin:

—  tajribaning  tipikligi;

—  bitta  belgi  bilan  farqlanish  prinsipi;

—  tajribaning  maxsus  ajratilgan  maydonlarda  o ‘tkazilishi;

—  hosilni  hisobga  olish  va  tajribaning  haqqoniyligi.

T A J R I B A N IN G   T I P I K L I G I

Tajriba natijalarini  aynan u o'tkazilgan joyning o'zida qo'llanilishiga 

tajriban in g   tip ik lig i  deyiladi.  Ayrim  ho llard a  tipiklik  tajrib an in g  

reprezentativligi  degan  ibora  bilan  ham  ifodalanadi.

T adqiqotlarda,  tabiiy,  tashkiliy-xo'jalik  va  agrotexnikaviy  sharoit- 



larga  nisbatan  tipiklik  farqlanadi.


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   59


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling