Asosiy tushunchalar va tahlil usullari

borayotgan  jamiyat  talabini  q ondira  olishi,  jamiyat  a’zolariga,  hech  bir 
qiyinchilik  tug’dirmay  rivojlanishi  shakl  va  mazmun  nomutanosibligiga 
ko’ra  yuz  beradi.  Biz  kunda  bu  jarayonning  guvohi  bo’lamiz.  quyidagi 
dalillarga muro jaat qilaylik: 
1. Oktabr  to’ntarishidan  keyin  juda  ko’ p  lug’aviy  birliklarning  shakli 
o’zgarmadi,  ammo  mazmuni  o’zgardi:  [arbob,  rais,  hakim,  hakam  va 
b.]40—80-  yillarda    ko’plab  lug’aviy  birliklarning  ma’nolari  saqlandi. 
Shakli  esa,  asosan,  ruscha  sha kllar  bilan  almashtirildi:    (sho’ro→so vet, 
inqilob→revolyu- 
siya, jumhuriyat→respublika, viloyat→oblast, tuman→  rayon). 
2. Bugungi  kunda  rus  tilidan  va  u  or qali      G’arbi y  Yevropa  tillaridan 
kirgan  minglab  lug’aviy  birliklarning  hatto  ilmiy-texnik  atamalarning 
ma’no  (mazmun)lari  saqlanmoqda.  Ammo        shakli  esa  qisman   
o’zbekcha,  ko’pincha  arabcha  va  tojikcha  so’zlar  bilan  almashtirilmoqda: 
(Vrach→hakim, 
televizor→oynai 
jahon, 
institut→oliygoh,  
fakultet→kulliyot, student→talaba kabi). 
3. Biz  har  kuni  yuz  martalab  lug’aviy  birliklarni  ko’chma  ma’noda 
qo’llaymiz.  Qiyoslang:  [Singlim,  bu  qanday  bino?  Akajon,  biroz  qarashib 
yuboring,]  Bu  gaplarda  (singlim,  akajon,  qarashib  yuboring)  so’zlarida 
lug’aviy  ma’no  o’zgartirilgan,  shakl  esa  sa qlangan.  Qo’shni  tillarda, 
ayniqsa,  ko’p  tillilik  sharoiti da  o’z  lug’aviy  birliklariga  ma’nodosh 
(sinonim)    so’zlar  olish,  tanlash,  ulardan  erkin  foydalanish  ham  qayd 
etilgan nomutanosiblikka  ko’ra  yuz  beradi.  Ayniqsa,    eski  o’zbek  tilining 

---

 
29 
badiiy-nazmiy  nutqida  bu  usuldan  ni hoyatda  ko’p  foydalanilgan.  Shu 
sababli  faqat  bir  «sevgili»  tushunchasini  ifodalash  uchun  eski   o’zbek 
tilimizda 100 dan ortiq shakldosh so’z bor . 
Bunday  imkoniyatlarning  barchasi  tilning  rivojla nishi  uchun  qulay 
omil bo’lib, tildagi shakl va mazmun no mutanosibligi bilan asoslanadi. 
Sistem  leksikologiya  va  tarixiyli k.        Sistem  leksikologiya,  umuman,  
sistem        tilshunoslik,        tilning  ma’lum  bir  davridagi  bar qaror    (turg’un, 
statik,  sinxronik)  holatini  o’rganishga  xizmat  qiladi.  Shuning  uchun  til 
birliklarining  tarixi,  rivojlanishi,  o’zgarishlari    sistem    leksikologiyada  
tadqiq        qilinmaydi.  So’zning  kelib  chiqishi  (etimologiyasi ),  davrlar 
bo’yicha  uning  ma’no  va  qo’llanishidagi  o’zgarishlari        so’zning 
tarkibida    (strukturasida)    sodir  bo’ lgan        o’zgarishlar,  uning  qaysi  tildan 
olinganligi  (qaysi  tarixiy-etimologik  qatlamga  mansubligi)  kabi  qator 
tarixiy  hodisalarni  sistem  leksikologiyaning  tadqiq   usullari  bilan  o’rganib 
bo’lmaydi.  Sistem  tilshunoslikda  bu  masalalar  bilan  shug’ullanuvchi 
maxsus  yo’nalish  —  tarixiy  (diaxronik)  tilshunoslik  mavjud.  U  tilning 
barqaror  holatini  o’rganuvchi  turg’un  (sinxronik)  tilshunoslikka ,  qarama-
qarshi  qo’yiladi.  Tarixiy  tilshunoslik  tilning  har  bir  birligini  alohida, 
mustaqil  holda  olib,  davr lar    bo’yicha  uning  taraqqiyotini,  o’zgari shlarini 
o’rganadi,  o’ziga  xos  qonuniyatlarini  aniqlab  beradi.  Turg’un  (sinxronik) 
tilshunoslik  esa  tilda  muayyan  davrda   mavjud  bo’lgan  birliklar,  yonma-
yon  yashayotgan  umumiyliklar  orasidagi  munosabatlarni  o’rganadi, 
aniqlaydi.  Chunonchi,  hozirgi  o’zbek  tilida        [ona],      [volida],  [modar], 
[ena],    [aya]  lug’aviy  birliklari  yonma-yon  yashab  kelmokqda.  Sistem 
leksikologiya  ushbu  lug’aviy  birliklar  orasidagi      munosabatlarni   
aniqlab,      ularning    hozirdagi  mohiyatini  ochishga  h arakat  qiladi.  Sistem 
leksikologiya  uchun  bu  so’zlardan  birining  aslan  turkiy  ekanligi, 
ikkinchisining  arab  tiliga  oidligi,  uchinchisining  eroniyligi,  to’rtinchi  va 
beshinchisining  esa  o’zbek  shevalaridan  olinganligining  ahamiyati  yo’q. 
Bu  masala  bilan  qiziqqan      tolibi      ilmlar      E.      Begmatov,      H.  G’ulomov 
A.  K.  Borovkov  va  T.  Xol murodovlarning  maxsus  ishlariga   murojazt 

---

 
30 
qilishlari mumkin . 
Shuni  ham  aytish  kerakki,  sistem  leksikologiya  so’z ning  tarixan  tub 
yoki  yasamaligi  bilan  ham  qiziqmaydi.  Sistem  leksikologiya  uchun 
so’zning  tuzilishidagi  ahamiyatli  narsa  ayni  til  birligi  tayyor,  umumiy, 
majburiymi  yoki  u  biror  qolipning  hosilasimi  ekanligidir.  Agar  so’ z 
muayyan  qolipning  hosilasi  bo’lib,  muayyan  qismlarga  bo’ linsa  va 
ma’lum  bir  qonuniyatga  bo’ysunsa,  bu  —  bir  holat.  Agar  biron  qolipning 
hosilasi  bo’lmasa,  tayyor  qismlarga  ajralmasa  va  muayyan  qonuniyat 
asosida  hosil  qilinmasa,  bu  —tamoman  boshqa  bir  holat.  (Bu  haqda 
kelgusi  boblarda  aloxida  fikr  yurita miz.)  Binobarin,  aytilganlarga  ko’ra 
sistem  tilshunoslik  o’zak  va  negiz  kabi  tarixiy  tushunchalardan  ham 
foydalanmaydi.