Asosiy tushunchalar va tahlil usullari


Download 1.41 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/35
Sana05.01.2022
Hajmi1.41 Mb.
#216532
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35
Bog'liq
sistem tilshunoslik leksikologiya fanidan (2)

(-dir)  qo’shimchasi  (yoz—yozdir)  va  kesimlik  ko’rsatkichi  (-dir)  (U 
shoirdir) 
moddiy, 
tash qi 
jihatdan 
o’xshash  bo’lishiga  qaramay, 
mohiyatan 
butunlay 
boshqa-boshqadir. 
Chunki 
ularning 
o’zaro 
munosabatlari  butunlay  boshq a-boshqa  birliklar  orqali,  ular  tarkibida 
voqyelashadi. 
Til birliklari oras ida, asosan, uch xil munosabat lar farqlanadi: 
1)  o’xshashlik   (paradigmatik)   munosabatlari;  
2)  poronali (iyerarxik) munosabatlar;  
     3) qo’shnichilik (sintagmatik) munosabatlari.  
 O’xshashlik  (paradigmatik)  munosabatlari  tilshunoslikda  bir-birini 


 
12 
eslatib  turish  (assotsiatsiya)  munosabatlari  (assotsiativ  munosabatlar) 
deb  ham  yuritiladi.  O’xshashlik  munosabatlarining  mohiyati  shundan 
iboratki,  o’xshashlik  qatorlariga  (bular  para digma  deb  ataladi)  o’zaro 
o’xshashlikka  va  ayrim  far qlarga  ega  bo’lgan  til  birliklari  birlashadi. 
Chunonchi,  1—2-  jadvallarda  berilgan  lug’aviy  paradigmalar  shunday 
qatorlardandir. [Ona] lug’aviy birligini esga olsak, u quyidagi qator bilan 
bog’lanadi: 
3- jadval 
[ona]         :         [ ota] 
[bola] 
[ona]  lug’aviy  birligining  mohiyati  shu  qatordagi  birliklarning  o’zaro 
munosabatlari  orqali  aniqlanadi.  O’xshashlik  munosabatlari  bilan 
bog’langan  birliklar  (paradigma  a’zolari)  nutqda  bir  xil  o’rinni 
(pozisiyani) egallaydi  va bir xil xususiyatlarga ega bo’ladi. Chunonchi: 
    A              B        V           G                     D              Ye  
[men : sen]     [xat]     [ga]     [yoz -]           [-di]      -m (man) 
                                  :         :               :                 : 
      [u]        [noma]  [dan]        [chiz -]        [-gil]      -ng (siz) 
                                :                   :  
                      :      [ni]            [tasvirlar -]        [ib]        (di)  
                  [maktub] 
                         : 
                   [insho] 
          Bu yerda A, B, V, G, D, Ye larning  har biri alohida olingan, 
mustaqil paradigmatik (o’xshashlik) qatorlar — paradigmalardir.  
A—B—V—G—D—Ye  qatorlarining  har  biri  shu  o’rinda  nutqda 
voqelasha  oladi  va  bir  xil  o’rin  hamda  xususiyatlarga  ega  b o’ladi  [Men 
xatni  yozdim.  Sen  xatni  yozding]  va  h .  k.  Paradigmalar  bevosita 
kuzatishda  berilmagan  b o’lib,  ular  jamiyat  a’zolari  ongida  mavjud  va 
aqliy—  lisoniy  tahlil  orqali  aniqlanadi.  Shunga  ko’ra  turli  nutqiy 


 
13 
ko’rinishlarda,  jadvallarda,  tasvirlarda  be rilgan  paradigmalar  t o’liq  va 
mukammal  emas.  Balki   shartli  nutqiy    birikishlardir.  Paradigmatik 
(o’xshashlik)      munosabatlar  til  ziddiyatlarida      (oppozitsnyalarda) 
voqyelashadi, «ko’rinadi». 
O’zaro  o’xshashlik    (paradigmatik)        munosabatlarida  bo’lgan 
birliklarning (yoki birlik guruhlarining) o’xshashlik asosida ayrim farqlar 
bilan 
bir-biriga 
qarama-qarshi 
quyilishi 
ziddiyat 
 
(oppozitsiya), 
ziddiyatda  ishtirok  etayotgan  birliklar  (birliklar  guru hi)  esa  ziddiyat 
a’zolari  deb        aytiladi.  Har  bir    ziddiyatda  ushbu  a’zolar  muayyan  belgi -
xususiyatlariga  ko’ra  bir-biriga  qarama-qarshi  quyiladi.  Bu  belgilar  shu 
ziddiyat  belgisi  (oppozitsiya  markasi)  deb  aytiladi  va  shartli  ravishda  B 
harfi      bilan      belgilanadi.      Til      birliklari  orasida  bir  necha  ziddiyatlar 
farqlanadi. 
Bu 
ziddiyatlarning 
eng 
asosiylari 
t o’rt 
xildir. 
Ular 
quyidagilar:    1)    teng        qiymatli        (ekvipolent)        ziddiyatlar;    2) 
mutanosib  (proporsional)  ziddiyatlar;  3)  darajali  (gradual)    ziddiyatlar  va 
4)    noto’liq        (privativ)    ziddiyatlar.  Quyida  ushbu  ziddiyatlarning  har 
biriga alohida to’xtalamiz. 
 Teng  qiymatli      (ekvipolent)      ziddiyat        deganda  ikki  til  birligining 
o’ziga  xos  belgi-xususiyatlari  asosida  o’zaro  qarama-qarshi  quyilishi, 
ziddiyati  tushuniladi.  Masalan:      [ona]    :    [bola].  Bu  ziddiyatda  bir  til 
birligi  voyaga  yetgan,  nisbatan  katta        yoshdagi  shaxsni,  ikkinchisi  esa 
voyaga  yetmagan,  nisbat an  kichik  yoshdagi  shaxsni  ifoda  etadi.  Yana   
qiyoslang:    [qo’y]    :    [qo’chqor].  Bu  ziddiyatdagi  til  birliklaridan  biri 
«urg’ochilik»,  ikkinchisi  esa  «erkaklik»  ma’nosiga  ega.  Shunga  k o’ra 
ushbu  til  birliklari  o’zaro  zid  munosabatdadir.      [kitob]    :    [daf tar];  
[qo’uy]    :    [echki];    [ot]    :    [eshak];    [oq ]    :  [qora];  [qizil]    :    [sariq ]; 
[men]    :    [sen]  kabi  til  bir liklari  orasidagi  ziddiyatlar  h am  teng  qiymatli 
ziddiyatlardir. 
 Mutanosib  ziddiyatlar  deganda  muayyan  bir  belg i  asosida  tuzilgan 
ziddiyatlar  qatori  tushuniladi.  Chunonchi,  «erkaklik  va  «urg’ochylik» 
belgisi  asosida  juda  ko’p  lug’aviy  ziddiyatlar  hosil  qilinadi. 


 
14 
Qiyoslang:  [qiz]  :  [yigit];  [er]  :  [xotin];  [ona]  :  [ota];  [kampir]  : 
[chol];  [ona]  :  [aka];  [megajin]  :  [ qoban];  [sigir]  :  [ho’kiz];  [baytal]  : 
[ayg’ir]  ...  kabi  yuzlab  ziddiyatlar  o’zaro  mutanosibdir.  Chunki 
bunday  ziddiyat  ayni  bir  belgi  asosida  tashkil  topadi.  Mutanosib 
ziddiyatlarni  hisobga  olish  til  birliklarining  mo hiyatini  aniqlashda, 
sanoqli  xususiyatlarga  k o’ra  ko’plab  narsa-predmetlarnint  mohiyatini 
ochishda  katta  yordam  beradi.  Mutanosib  ziddiyatlarning  belgilari  D. 
I.  Mendeleevning  davriy  jadvalidagi  elementlarga  o’xshab  ketadi. 
Ayni 
bir 
element 
minglab 
moddalarning 
tarkibida 
turli 
xil 
birikmalarda uchraydi. Mutanosib ziddiyatlarda ham xuddi shunday.  
 Darajali  ziddiyat  eng  kamida  uchta  til  birligi  orasida  b o’ladi  va  bu 
birliklar  muayyan  bir  belgi -xususiyatning  darajasiga  —  oz-ko’pligiga 
ko’ra  o’zaro-qarama-qarshi  quyiladi.  Masalan,  [tuzuk]   :  [durust]  -

Download 1.41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling