Asosiy tushunchalar va tahlil usullari

 
[yaxshi]   :  [ajoyib].  Bu  til  birliklarining  barchasi  ijobiy  ba ho  belgisini 
ifodalaydi.  Ayni  vaqtda  ushbu  [tuzuk]  dan  [ajoyib]  ga  tomon  o’sib 
boradi.  [shi-:  [pichirla];  [ayt -]  :  [gapir]  :  [baqir]  :  [hayqir]    :  ...  qatori 
«ovoz  miqdori»  belgisi  asosida  tuzilgan  bo’lib,  bu  belgi  [shivirla-]dan 
[hayqir-]  ga  tomon  o’sib  boradi.  Yana  q iyoslang:  [ninni]  :  [cha qaloq] 
[go’dak]  :  [bola]  :  [qiz/yigit]  :  [xotin/erkak]  :  [kampir/chol]  qatorida 
«yosh» belgisi o’sib boradi va darajali ziddiyat qatorini hosil qiladi. 
Darajali  ziddiyatlar  tilning   lug’at  boyligini  o’rganishda  juda  katta 
ahamiyatga  egadir.  Chunki  darajali  ziddiyatlar  tilning  lu g’at  tizimida 
juda  keng  tarqalgan.  [hujra]  :  [kulba]  :  [uy]  :  [
H OV L I
]
 
:  [qasr]  : 
[koshona];  [ko’chat]  :  ]nihol]  :  [daraxt];  [toy]  :  [qulun]  :  [g’o’nan]  : 
[do’nan]  :  [ot];  [imilla]  :  [sudral]  [ qimirla]  :  [yur]  :  [yugur]  :  [chop]  : 
[yel] kabi lug’aviy birliklarning qatorlari shular jumlasidandir.  
Noto’liq  (privativ)  ziddiyatlar  boshq a  ziddiyatlardan  keskin  far q 
qiladi.  Bunday  ziddiyat  ikkita  til  birlig i  (yoki  birliklarning  ikki 
guruhi)  orasida  bo’ladi.  Bu  birliklardan  bittasi  barq aror,  doimiy, 
o’zgarmasdir.  Masalan:  [qo’chqor]  so’zi  hamisha  faqat  erkak  qo’yni 
anglatib  keladi,  urg’ochi  qo’yni  ifoda,  eta  olmaydi.  Shunga  k o’ra 

---

 
15 
[qo’chqor]  so’zining  ma’no  tarkibidagi  «erkaklik»  belgisi  doimiy, 
barqaror,  o’zgarmasdir.  [qo’y]  so’zi  esa  [qo’chqor]  so’ziga  nisbatan 
aks  xususiyatga  ega.  U,  asosan,  ur g’ochi  qo’yni  atab  kelishga  xizmat 
qiladi.  Ammo  ba’zi  hollarda  [qo’y]  so’zi  «urg’ochilik»  ma’nosini 
yo’qotib,  «erkak  qo’y»  [qo’chqor]ni  ham  anglatib  kela  oladi. 
Qiyoslang:  (Bozordan  katta  qo’y  sotib  oldik)  gapida  [qo’y]  molning 
jinsiga  ishora  etmaydi.  (Qurbonlikka,  asosan,  qo’y  so’yadilar,  echki 
emas), gapida ham [qo’y]da jins ma’nosi yo’q . Ma’lumki, qurbonlikda, 
asosan,  qo’chqor,    ya’ni  erkak  qo’y  suyiladi.  (Bichilgan  qo’y  tez 
semiradi)  gapida  esa  ( qo’y)  so’zi  bevosita  erkak  qo’yni  ifodalab 
kelyapti. 
Fikr  yuritilgan  ko’rinishdagi      ziddiyatlar  q isman  (privativ),  not o’liq 
ziddiyatlar  deb  ataladi.  Not o’liq  ziddiyat  a’zolaridan  bi ri      kuchsiz  
(belgisiz,  neytral,  marka siz),        ikkinchisi  —  kuchli          (belgili,    
markali)  deb  aytiladi.  Not o’liq  ziddiyatning  barq aror  belgi-xususiyatli 
a’zosi  ziddiyatning  kuchli  a’zosi  deb  yuritiladi  va  hamisha  musbat 
alomati  (  +  )  bilan  beriladi.  No to’liq  ziddiyatning        barqaror        belgi-
xususiyatga  ega  bo’lmagan  a’zosi  ziddiyatning  kuchsiz  (belgisiz, 
neytral,  markasiz)  a’zosi  deyiladi  va  nul  (0)  belgisi  bilan  beriladi. 
Noto’liq  ziddiyatning  belgisi  sifatida  hamisha  kuchli  a’zoning  belgi-
xususiyati  olinadi.  Masalan:  [qo’y]  va  [qo’chqor]  noto’liq  ziddiyatida 
ziddiyat  "belgisi  «erkaklik”dir.  Bu  belgi  [qo’chqor]  so’zida 
ifodalangan,  [qo’uy]  so’zida  esa  ifodalanmagan.  Ushbu  ziddiyat 
quyidagi 4- jadvalda aks etgan. 
4-jadval 
ziddiyat (B)           “erkaklik” 
belgisi 
ziddiyat             +[Qo’chqor]    :         
0
[qo’y] 
                                    ↓                      ↓  
                       Ziddiyatning              Ziddiyatning  

---

 
16 
                     kuchli a’zosi               kuchsiz a’zosi  
Agar    [qo’chqor]    :    [qo’y]    ziddiyatida  ziddiyat  belgisi  «erkaklik»ni 
umumiyroq  «jinsi  aniq»  belgisi  bilan  almashtirsak,  bu  holda, 
+
[qo’chqor]  
: 
0
[qo’y]    ; 
+
[taka]    : 
0
[echki];   
0
[cho’chqa]    : 
+
[megajin,    qobon];   
0
[ot]  : 
+
[baytal,  ayg’ir]; 
0
[qoramol]      : 
+
[sigir,      ho’kyiz,      buqa]      kabi 
ziddiyatlar  o’zaro  mutanosib      (proporsional)    ziddiyatlar      ekanligini   
ko’ramiz.        Chunki      bu      ziddiyatlarning  barchasi  ayni  bir  belgi  asosida 
tuzilgan  bo’lib,  kuchsiz  va  kuchli  a’zolardan  iborat  bo’lgan      noto’liq 
ziddiyatlar  qatorini  tashkil      qiladi.  Qayd      etilgan  noto’liq  ziddiyatlardan    
keyingi        uchtasida        kuchli        a’zo  vazifasini  bir  necha  birliklar  guruhi 
o’taydi:  [megajin,  qobon];  [baytal,  ayg’ir];  [sigir,  ho’
K IZ
,
 
buqa].  Til 
qurilishida  bunday  hodisa  j uda  keng  tarqalgan.  Bu  hollarda  bir  necha  til 
birligidan  iborat  bo’lgan  a’zo  yana  boshqa  turlicha  ziddiyatlarga 
bo’linadi.  Masalan:  [qoramol]  :  [sigir,  ho’kiz,  buqa]  noto’liq  ziddiyatini 
5-  jadval  orqali  tahlil  qilamiz.  5 -  jadvaldan  ko’rinib  turibdiki,  bir inchi  va 
uchinchi ziddiyatlar noto’liq 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5-jadval 
 
 
 
B
1  
 
 
                                1 .                                  
0
[ q o r a mo l ] :
+  
          B
2
            
          
1
2