B u X o r o o z I q o V q a t V a y e n g I l s a n o a t t e X n o L o g I y a s I i n s t I t u t I r. A. X a I t o V, V. E. R a d j a b o V a


Download 37.86 Kb.

bet14/28
Sana12.02.2017
Hajmi37.86 Kb.
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   28

1
-q 4-q 
el  Cl) i-q 2-q 2-q  1-el 2-el  Ь )  I-q 1-q  2-el 
I-el  v )
13.5-rasm.  Elakdonlarning  texnologik  sxemalari.
a )  I  yorm alash  tizim i  uchun;  b)  1-yanchish  tizim i  uchun;  v)  un  nazorati  uchun.
Ikkinchi  tipdagi  texnologik sxem alar  13ta,  ular  uch  guruh  elaklam i 
o ‘z ichiga oladi va asosan ulardan ikkita qoldiq va ikkita elanm a m ahsulotlar 
olinadi.Bu tipga mansub bo'lgan ko'pgina sxemalar  ikkitadan qabul elaklariga 
egadirlar.  U lar IY m ayda yormalash, barcha saralash,  qayroqlash va yanchish 
(4-yanchish  tizim idan  tashqari)  tizim i  elakdonlarida  ishlatiladi.
U c h in ch i  tip d a  ikkita  texnologik sxema  mavjud. U lar  ikkita  elaklar 
guruhini  o'ziga  m ujassamlab  ikkita  elanm a  va  b itta  qoldiq  fraksiyalarini 
olish u chun mo'ljallangandir.  Bu sxemalarda uchtadan qabul elaklari mavjud. 
E lakdonlarda  bunday  sxem alar  u n   nazorati  u ch u n   ishlatiladi.  Texnologik 
sxem alarning  tuzilm asi  m azkur elakdon bajaradigan  am al  m ohiyatiga  m os 
kelishi  kerak.
Elak d o n lard an   foydalanish  tartib i.
  E lakdon  bekorga  salt  ishlab  turgan 
paytda  quyidagilar  tekshiriladi:

elakdonlarning  aylanm a  harakati yo'nalishi va tezligi.  Agar elakdon 
h a ra k a ti  y u q o rid an   qarab  kuzatilsa,  h a ra k a t  y o 'n a lis h i  soat  strelkasi 
harakatiga  teskari  yo'nalishda  bo'lishi  kerak,  aylanish  chastotasi  220+5 
ay l/m in   tashkil  qiladi;

-  e la k d o n   h a r a k a ti  y o 'n a lis h i   m a h s u lo tn in g   e la k la r   b o 'y la b  
harakatlanishi va podshipnikli bug'inning moylanishiga bog'liqdir;  aylanm a 
tebranishlar  radiusi,  u  41+ 0,5  m m   ga  to 'g 'ri  kelishi  lozim ;
-  m uvozanatlash m exanizm i va elakdonning boshqa harakatlanuvchan 
q ism la ri  te k is,  s ilta n m a s d a n ,  sh o v q in siz  va  ta q q illa sh siz ,  o rtiq c h a  
ishqalanishsiz  ishlashlari  kerak;
-  osgich  va  eshikchalar  holati  va  m ustahkam ligi;  p o d sh ip nik lam in g 
qizish  harorati,  u  barq aro r  ish  rejim ida  60°  S  dan  oshm asligi  kerak;
-  m oyning  mavjudligi  va  sifati.
E lakdon  ishlayotganda  qandaydir  nosozliklar  yoki  bexos  shovqin, 
taqillash va  titrashlar payqalsa,  u tezda  to'xtatilib bu  kam chiliklar aniqlanishi 
va  tuzatilishi lozim. Podshipniklam ing ish  harorat  h ar  ikki soatdan  qarshilik 
harorat  o'lchagichi  yoki  term opara  yordamida  o'lchab  tekshiriladi.  Elakdon 
ishlayotgan  paytda  uning  tebranishlar  chastotasi  qo'ld a  ushlangan  m a’lum  
bir preumetga  1 m inut ichida tegib hosil qilgan zarblar soni bo'yicha aniqlanadi. 
Elakdonning  harakat  traektoriyasini aniqlash  uchun  uning  asosi  va  tomidagi 
tekislikda  ikkita  h u dud  tanlab  olinadi.  H arakati  m uvozanatlashtirilgan 
elakdonning  tom i  va  asosidagi  tekislikda  hosil bo'lgan  traektoriya  radiusi  bir 
xil bo'lib,  u  41+0,5  m m  ga  teng bo'lishi  kerak.  Bunda tiaektoriyaning grafik 
tasvirini olish u chun erkin holatda tanlangan bu hududlarga qog'oz varag'lari 
yopishtiriladi va tik ushlangan qalam tegjziladi. Qalam qog'ozda elakdon harakati 
traektoriyasini  ko'rinishi  aylanaga  yaqinroq  bo'lgan  traektoriyani  qoldirib 
chizadi.  Qalam ning  qog'ozga  tegib  turish  vaqti  elakdonning  3...5  aylanish 
chastotasiga teng keladi. Traektoriya radiusini aniqlash uchun aylana diametri 
uch m arta o'lchanib  o 'rtacha qiymat ikkiga bo'linadi.
Ishlab  ch iq arish d a  elak d o n n i  m u v o zan atlash   quy idag i  h o latlard a 
am alga  oshiriladi:
-  agar  elakdon  ishga  qo'shilgandan  so 'n g   ish  tem pining  tezlashish 
davrida  yuritm a vali  zarblar bilan  aylansa va b arqaror ish  rejim ida m uqim  
ishlab  ketsa.  B unday  zarblam ing  sababi  rotor  tizgini  konusining  n o to 'g 'ri 
o 'm atilg an id an   kelib  chiqadi.  Z arbni  yuqotish  u ch u n   tizgin  (6)  konus 
bilan  birga  siljitiladi va  aylanish o'qigacha bo'lg an   N   m asofa  o'zgartiriladi 
(13.4-rasm ga  qarang);
-  agar yuritm a vali tezlikni kuchaytirish davrida va to 'la   harakatlanish 
vaqtida osoyishta aylansa-yu,  biroq uning pastki qism i aylana chizsa,  y a’ni 
radial zarba bilan ishlagan holatda.  Bu xodisaning sababi ajralm a plastinalar 
(19)  ning  ro to rd a  n o to 'g 'r i  joylashuvidandir  (nosim m etriklik,  ortiqcha 
yoki  kam   m iqdorda  o'm atilishi).

R otorni  ajralm a  yuklar yordam ida m uvozanatlash u ch u n  yuritm a vali 
(10)  b o 'r   bilan  qoplanadi.  Ish  rejimida  («= 220+ 5  ayl/m in)  valga  uchi 
o'tkirlashtirilgan  y o g 'o ch   taxtacha  tegizib  qo ‘zg‘alm as ho latd a  o'rn atilad i. 
Agar  rotor  elakdon  bilan  birgalikda  to ‘g‘ri  m uvozanatlashtirilgan  bo'lsa, 
o 'tk ir  taxtacha  yuritm a  valida  aylana  chizadi.
A gar radial zarba  m avjud b o'lsa,  u  holda  yuritm a  valining  m aksim al 
ogish  nuqtalariga  m os  keladigan  uzuq-yuluq  chiziq lar  paydo  b o 'lad i.
Agar  uzilish  «а»  holatd a  paydo  bo 'lsa,  u n d a  yuk  ro to rn in g   chap 
qismiga,  «Ь»  ho latda  paydo bo'lgan   uzilish  u ch u n   o 'n g   qismiga,  «g»  holat 
u ch u n   esa  yuk  rotorning  m arkaziy  qismiga  qo'shilishi  kerak,  «v»  holatda 
paydo  bo'lgan   u'zilish  uchun  yuk  rotorning  m arkaziy  qism idan  ajratib 
olinishi  kerak.
Elakdon korpusining harakat traektoriyasi har qaysi m uvozanatlash amali 
o'tkazilganda tekshiriladi. Aylanma tiaektoriyaning buzilishini yuklaming vertikal 
tekislikdagi  holatini  o'zgartirish  yo'li  bilan  tuzatish  mumkin.
A g a r  e la k d o n   q o p q o g 'id a   h o sil  b o 'lg a n   h a r a k a t  tra e k to riy a s i 
kichrayayotgan aylana yoki ovalni nam oyon qihb,  pastki qism ida  esa katta 
aylana yoki oval hosil bo'lsa, unda rotordagi yuklam ing b ir qismi yuqoridan 
pastga olib qo'yiladi.  Buning aksi yuz beigan holat uchun esa m uvozanatlash 
am ali  teskari  tartibda  o'tkaziladi.
Elakdon  aylanm a traektoriyasining berilgan diam etrini q at’iy ravishda 
saqlash  lozim .  U ning  kichrayishi  elakdon  unum dorligining  pasayishiga  va 
elanish  darajasining  kam ayishiga  olib  keladi.
Mahsulotsiz  salt  ishlatib  qurib  ishlash  yo'lga  qo'yilgandan  so'ng  elakdon 
to'xtatiladi, rezbali birlashmalaming tortilganligi, elakdonning gorizontallik holati 
te k sh irila d i.  Y u k lam a  b ila n   ish lay o tg an   e la k d o n n in g   ish  ja ra y o n id a  
podshipniklaming qizish  harorati (60° S dan yuqori bo'lmasligi kerak),  rotorning 
aylanish  chastotasi  («=220+5  ayl/min),  aylanma  tebranishlar  radiusi  (37,1+1 
mm),  yuritma mexanizmi va podshipniklibug'inlaida moyning mavjudligi,hamda 
ishchi  zona  changlanganligi  (2  m g/m :’)dan  oshmasligi kerak)  tekshiriladi.
Y uklam a  bilan  ishlayotgan  elakdonni  ekspluatatsiya  qilish  paytida 
barch a seksiyalarning m ahsulot bilan bir xil ta ’m inlanganligiga, ko'zovning 
germ etikligiga,  b ir  fraksiyaning  boshqasiga  q o 'sh ilm ag an lig ig a,  elash 
y u zasi,  o sg ic h la r,  to z a la g ic h la r,  b a rc h a   h a ra k a tla n u v c h a n   qism   va 
detallam ing  holatlariga  alohida  e ’tibor  berish  lozim.
B oshqa  turdagi  elakdonlardan  sh k af  ko'rinishid agi  elakdonlarning 
afzalligi u lam i yig'ish va qismlarga ajratishfling qulayligi,  ham da zam onaviy 
texnikaviy  estetika  talablariga javob  berishidadir.

E lak d o n   seksiyalari  b ir  qatorga  jo y lash tirilg an   b o ‘lib,  h a r  ikkala 
tom onida h a m  elakdon ishini tekshirish u ch u n  eshiklar mavjud.  Egiluvchan 
osgichlar elakdonn i  ishga  tushirish  va  to ‘xtatish  davrida paydo  b o ‘ladigan 
rezonans paytida kuchli tebranib ketishiga yo‘l qo'ym aydi.  Oddiy va qim m at 
b o 'lm ag an   tozalagichlar  elak  teshiklarini  sam arali  tozalaydi  va  shu  bilan 
birga elak m atosining ishdan chiqishi va zararlanishidan saqlaydi.  K eng va 
nisbatan  kalta  elakli  rom larda  hech  qanday  qistovsiz  m ahsulotning  erkin 
harakatlanib  elanishi  ta ’m inlaydi.  TurU  xil  zichlagichlarning  q o ‘llanilishi 
elakdonning germ etikligini ta ’m inlaydi va  shunga m uvofiq  changlanish va 
fraksiyalarning  bir-biriga  q o ‘shilish  holatlari  kuzatilm aydi.
T exnologik sxem alarning va elakdon ijroviy k o ‘rinishlarining k o ‘pligi 
saralanadigan  m ahsu lot  sifatim ng  o 'z ig a  xosligini  hisobga  olishga  im ko n 
beradi.  E lak donlarning  texnikaviy  tavsifi  quyidagi jadvalda  keltirilgan.
13.1-jadval.
Elakdonlarning texnikaviy tavsifi
K o ' r s a l k i c h l a r
Р Э - В Р В
P 3 - B P V
Urtacha solishtirma yuklama, kg/(m2 sut)
1330
1330
Seksiyalar soni
6
4
Seksiyadagi elakl romlar soni
22
22
Elakli romlar o'lcham i, mm
404x680
404x680
Elakdon elaklarining umumiy maydoni, m2
28,2
18,8
Aylanma tebranishlar radiusi, mm
Mahsulot bilan
37,5
37,5
Mahsulotsiz
41
41
Elektrodvigatel quwati, kVt
4
3
Gabaritlari, mm:
Bo’yi
3730
2770
Eni
1085
1085
Kuzov balandligi
2036
2036
Qabul doskasigacha balandligi
2760
2760
M assasi, kg
3200
2600

4 -§ .  Z R S H   R U S U M L I  ELAKDONLAR
S hkaf k o ‘rinishidagi  Z R S h  rusum li  elakdonlar  nam unaviy  texnologik 
uskunalar  bilan jihozlangan  am aldagi  un  tortish  zavodlarida  ishlatiladi.
Z R Sh -4 M elakd o n i.
  Elakdonning elakli к о ф 1ш  yaxlit metall shkaf (1 l)n i 
nam oyon qiladi (13.6-rasm ).  S hkaf m arkaziga vertikal ravishda o 'm a tilg a n  
quvur  (7)ga  uni  to ‘rt  bo'lim ga bo 'lib   turuvchi  to 'rtta   p o 'la t  devor  pishirib 
m ahkam langan.  D evorlarga guniya  (ugolnik)lar vositasida  tublik,  qopqoq, 
yon  qoplam alar  va  bostirm ali  shveller  balkalar  m ahkam langan.  U larga 
p o 'la t  tro sla r  qo tirilg an   b o 'lib ,  to ro slar  y o rd a m id a  elakli  s h k a f  shift 
ramasiga osiladi.  S hkaf qopqog'ida,  har qaysi b o 'lim  ustiga qabul-taqsim lash 
m oslam asi o'm atilgan.
n  
t
  I  \
-
 
й |  
• Т П
В
В 
В
8

£
L

|э 

в 1
В 
б
J  I
d
|  
о
 ^
г т
 
ь
13.6-rasm.  ZRSh-4M  elakdoni.
1  -  ram a;  2 -  qabul qutisi;  3  -  qabul-taqsimlash  qisqa  quvuri;  4,  12 - yengcha;  5 - 
muvozanatlash  mexanizmi;  6 -  shkiv;
  7 - 
quvur;  8 -  tros;  9 - shveller balka;  10 - 
bostirma;  11  -  shkaf;  13  -  eshikcha;  14  -  to‘siq;  15  -  elektrodvigatel;  16 -  
ponasimon  tasm ali uzatma.  I   -  havo.

Qisqa quvurlam ing ichiga inersion b o'lgichlar (2) joylashtirilgan (13.7- 
rasm ).  U larning  vazifalari  bo'lim ga  tushadigan  m ahsulotni  to 'rtta   qabul 
elaklariga  bir  tekisda  taqsim lab  berishdan  iboratdir.

v
13.7-rasm.  ZR Sh-4M  elakdonining  tashkiliy  qismlari.
a  -  elakli korpus:  1  -  lyuk;  2  -  inersion  bo'lgich;  3  -  olq;  4  -  elakli rom ;  5  -  taglik; 
6 - panjara  tublik (fordon);
  7 - 
yigluvchi rom;  8 -  taqsimlash  qutisi;  9 -  to'siq;  10 
-  tayanch  quvuri;  11  -  shvellerli balka;  12 -  bostirma;  13 -  eshikcha;  14-  о ‘tkazish 
kanali.  b  -  uch p arrali  ch o fka:  1  -  kolodka;  2 -  halqa;  3  - povodok;  4 -  chek- 
lagich;
  v  - 
elakli rom:  1,  8 -  burchaklar;  2 -  taglik;  3  -  o‘q;  4
 - 
elakli romning 
yuqori qism i;  5  - poroplast;  6,
  7 - 
taxtachalar.
H a r  q ay si  b o 'lim n in g   b u rc h a k la ri  b o 'y la b ,  t o 'r t t a   u s tu n c h a la r 
o 'm atilg an   b o 'lib ,  ulardagi  yo'naltirgichlarga  esa  u n   oltita  elakli  ro m   (4) 
va  ikkita  y ig 'u v ch i  ro m la r  (7)  surib  kiritiladi.  O ldingi  u stun chalarg a 
ekssentrik  sh am irlar  vositasida  q o 'sh   devorli  eshikchalar  (13)  o'm atilg an. 
Eshik devorchalari bo'ylab m ahsulot harakatlanishi u ch u n  kanallar mavjud. 
O rqadagi  ustunchalarga  qoldiq  m ahsulotlarni  yuqorigi  rom lardan  pastki 
rom larga  uzatish  va  u la m i  elakdond an  chiqarish  u c h u n   m o'ljallan gan  
o 'tkazuvchan  kanalli  taqsim lash  qutilari  (8)  m ahkam langan.  Elakli  rom

(13.7-rasm ga  qarang)  yuqorigi  elakli  va  pastki  tay anch   qism lardan  tashkil 
topgandir. T ayanch qismi shkaf yon qoplam asi va yo‘naltirgichlari o ‘rtasida 
paydo b o 'lg an  yon kanallarga elanm a m ahsulotlarni chiqarib berish u c h u n  
xizm at qiladigan taglik bilan jihozlangandir.  M ahsulot yon kanallar bo'ylab 
harakatlanib  yig'uvchi  rom larga  kelib  tushadi.  Y ig'uvchi  rom ning  ustiga 
joylashtirilgan  elakli  rom   panjara  tublik  (fordon)ga  egadir.
Elakli  ro m lam in g   tagliklari  k o 'n d a la n g   joylashtirilgan  ta x ta c h a la r 
yordam ida  teng  ikki  qismga  bo'lingan.  Bu  ikkala  qism da  ham   o'qlarga 
o 'm a tilg a n   inersion  aylanuvchan  uch  parrali  c h o 'tk a la r  m avjud  (13.7- 
rasmga qarang).  H alqalar (2) o'rtasiga uchta kolodka (1) bir-biriga nisbatan 
120°  burchak  ostida  qattiq  qotirilgan.  U lardan  bittasiga  sh am ir  usuhda 
povodok  (3)  m ahkam langan  b o 'lib ,  u  elak  burchak larin i  tozalaydi  va 
ch o 'tk a n in g   o 'z   atrofida  inersion  harakatlan ish i  u c h u n   z a ru r  b o 'lg a n  
debalansni  yaratadi.  K olodka  (1)  teshigi  va  o 'q i  orasidagi  radial  oraliq
2,5...3,5  m m   ni  tashkil  qiladi.  Povodok  (3)  radial  holatda  cheklagich  (4) 
b ila n   u sh la b   tu rila d i.  E lak li  ro m n in g   te z   q ism la rg a   a jra tib   y ig 'is h  
im koniyatining  mavjudligi  cho 'tk alarn i  osongina  alm ashtirishga  im k on  
yaratadi.  M uvozanatlash  va  yuritm ali  m exan izm lar  elakdonga  m a ’lum  
chastota  va  am plitudali  aylanm a-ilgarilanm a  tebranishni  beradi.
Elakdonlar  tashqi  diametrlari  143,  156  va  171  m m   ga  teng  bo'lgan 
harakat tezligini o'zgartiruvchi shkivlar bilan jihozlangan.  Ulaiga elakdonning 
200,  220  va  240  ayl/m in  tebranish  chastotalari  mos  keladi.  Elakdonning 
optimal  kinem atik  parametrlari  (n  va  R)  n i belgilangan  holda  tebranuvchan 
detallarga tushadigan dinamikaviy yuklama R n  kattalikka proporsional ravishda 
o'zgarishini  liisobga  olish  kerak.  U  2500 m *(ayl/m in)  qiymatdan  oshmasligi 
lozim. Binobarin,  muvozanatlash mexanizmining eng katta aylanish chastotasi 
(240  ayl/m in)da  tebranishlar  radiusi  45  m m   dan  oshmasligi  kerak;  bunda 
muvozanatlash yuklarining massasi Z R Sh-4M   elakdoni uchun 60 kg,  Z R Sh- 
6M   elakdoni  uchun  esa  125  kg  ni  tashkil  qilm og'i  zarur.  Zarur  bo'ladigan 
qo'shim cha  yuklaming soni  umumiy yuklaming  massasiga bo'lish yo'li bilan 
topiladi  (bitta  yukning  massasi  Z R Sh-4M   elakdoni  uchun  -  5,3  kg,  Z R Sh- 
6M   elakdoni  uchun  esa  11,5  kg  ni  tashkil  qiladi)
Z R S h - 6 M  elakd on i
 (13.9-rasm .)  Z R S h -4 M   elakdonidan farqli o 'laro q  
bu elakdon ikkita shkafdan tashkil topgan.  H a r qaysi shkafda u ch ta b o 'lim  
m av ju d .  T a y a n c h   ra m a sin in g   k o n stru k s iy a si  m u sta h k a m la n g a n   va 
o'zgartirUgan,  m uvozanatlash mexanizmi ikkita yarim  o 'q q a m ahkam langan 
debalans k o 'rinishida yasalgan.Yarim o 'q lar  yuqorigi va pastki podshipnikh 
bug'inlarga  o'm atilg an .

13.8 -rasm da  Z R S h -4 M   va  Z R S h -6 M   elak do nlarinin g  texnologik 
sxem alari  keltirilgan.
Sxema №3
S x e m a  N fe I
S x e m a  N s 2  
g/>gt>flj>cy
j p g
t j s = 3
13.8-rasm.  ZRSh-4M va ZRSh-6M elakdonlarining texnologik sxemalari.
13.9-rasm.  ZRSh-6M  elakdoni.
I
  - 
ushlagich;  2  -  osgich; 3  -  tortki-val;  4 -  qabul qutisi;  5 -  qabul doskasi;
6
 - 
qabul yengi;
  7 - 
qabul qisqa  quvuri;  8 -  elakli korpus;  9 -  arqon;  10 -  qulf;
I I   -  debalansli tebratgich;  12  -  to ‘siq;  13  -  chiqarish  qisqa qvuri;  14
  - 
у  eng;
15 - pol usti qisqa  quvuri.
Elakdonning ishlash  prinsipi m ahsulotni aylanm a-ilgarilanm a harakat 
qiladigan yassi gorizontal elaklar to ‘plam ida parallel va ketm a-ket  tartibda 
elashdan iboratdir.

D astlabki  m ahsulot  qabul  qutisidan  ta ’m inlagichga  tushadi,  u   yerdan 
uch oqim ga bo'linib saralanish uchun ko'zov rom lariga yo'naltiriladi.  B o'lim  
ichida  m ahsulot  funksional  sxem alardan  bittasi  bo 'y ich a  harakatlanadi. 
M ahsulot  fraksiyalari  elakdon  ko'zovidan  ch iqarish  m oslam alari  orqali 
chiqariladi.
1 3 .2 -jad val
Elakdonlarning  texnikaviy tavsifi
Ko'rsatkichlar
ZRSH-4M
ZRSH-6M
Umumiy elash maydoni, m2
17
25,5
Bug'doydan ko’p navli un tortishda 
solishtirma yuklama, kg/m2 sut
900-1100
900-1100
Bir daqiqada aylanma tebranishlar soni
200, 220, 240
200, 220, 240
Aylanma tebranish radiusi, mm
50,45,40
50,45,40
Elakli romlar o'lchami, m
0,4 x 0,8
0,4 x 0,8
Bitta bo'limdagi elaklar soni
16
16
Aspiratsiya uchun bitta bo'limdagi havo 
sarfi, m3/soat
10
15
Elektrodvigatel quwati, kVt
4,0
4,5
Gabaritlar, mm:
Bo'yi
2400
3060
Eni
1400
2000
Balandligi (qabul doskasigacha)
2370
2370
Massasi, kg
1950
1950

5 -§ .  A l-B R U   R U S U M L I  ELAKDON
13.10-rasm.  Al-BRXJ elakdonining  umumiy  ko'rinishi.
1
  - 
ushlagich;  2 -  osgich; 3 -  valik-tortki;  4
 - 
qabul qutisi;  5
 - 
qisqa quvur;
6 -  qabul doskasi;  7,  15 - yengcha;  8 -  muvozflnatlagich;  9
 - 
shkiv;  10 - 
podshipnik;  11
  - 
val;  12 -  arqon;  13  -  to ‘siq;  14 -  elak li ко ‘zov;  16 - pol usti 
qisqa  quvuri;  17,  18 -  qisqa  quvurlar;  19 -  taqsimlash  qutisi;  20 -  eshikcha;  21  - 
yo'naltirgich;  22  -  elak li rom;  23  -  taglik;  24 -  rezina sharcha; 25
  - 
yig'gich;  26 - 
tayanch  ram asi;  27 -  to 'siq;  28 -  elektrodvigatel;  29 -  tasma.
T o ‘rt  qabullik  shkaf shaklidagi A l-B R U   elakdoni  (13.10-rasm )  yaxlit 
m etalldan  quyib  yasalgan.  U n i  yorm a  zavodlarida  d o n,  un in g  qobig‘idan 
ajralgan  m ahsulotlarini  saralash,  shuningdek  yorm a  va  ozuq abo p  u nn i 
saralash  ham da  nazorat  qilish  u ch u n   o'm atish ad i.  A l-B R U   elakdonining 
tuzilishi  Z R S h -4 M   elakdonining  tuzilishiga  o ‘xshash.  A l-B R U   elakdoni 
ham  Z R S h -4 M   elakdoni singan m ahsulotni saralaydigan to ‘rtta b o 'lim d an  
tashkil  topgan.  H a r  qaysi  b o 'lim d a  o 'lcham lari  400  x  800  m m   bo'lg an

14ta elakli rom  va ikkita yigu'vchi rom  mavjud.  Elakli rom lar u ch ta guruhga 
taqsim langan.  B irinchi  va  ikkinchi  guruhda  oltitadan,  uch inch i  guruhda 
esa  ikkita  elakli  rom   mavjud.
Elakli  rom   (13.11-rasm)  yig‘m a  rom   (l)d a n   tashkil topgan bo'lib,  unga 
ustki  tom ondan  ishchi  elak  (4)  tortilgan  bo'lsa,  pastdan  esa  voronkasim on 
teshiklar  o ‘yib  yasalgan  metall  fordon  (tublik)  (2)  mahkamlangan.
13.11-rasm.  A l-B R U  elakdonining  elakli  romi.
1  -  rom;  2   - fordon;  3  - plastina-tozalagich;  4  -  elak.
Elak  va  fordon  orasidagi  fazo  sakkiz  bo'lakka  bo'lingan.  H a r  qaysi 
b o ‘lakda  elakni  tozalash  u ch u n   m o'ljallangan  diam etri  25  m m   lik  uchta 
rezina  sharcha joylashtirilgan.
F ordon  voronkasim on  teshiklarining  shaxm at  tartibida joylashganligi 
va ularning kesik konus ko‘rinishidagi shakli sharchalam ing teshik chekkasiga 
tegib olgan harakat tezligining m aksim al vertikal tashkil qiluvchisi natijasida 
elak ishchi yuzasini tozalashiga im kon yaratadi.  Elanm a fordon teshiklaridan 
o ‘tib  tekis  taglikka  tushadi.  Taglik  elanm a  chiqariladigan  kanalning  yon 
devorlarini tashkil qiladigan b o ‘ylam a yog'och taxtachalarga m ahkam lanadi. 
O zuqabop  u n lar  yopishib  qolishining  oldini  olish  m aqsadida  taglikka 
plastina-tozalagichlar (3) joylashtirilgan.  U lar elakdonning aylanm a harakat 
qilib  tebranishi  natijasida  paydo  b o ia d ig a n   inersiya  kuchlari  tufayli  taglik 
bo'ylab  harakat  qilishadi.
Plastinalar harakatini yo'naltirish uchun taglikning butun yuzasi bo'ylab 
vertikal mixlar o'm atilgan.  Plastina-tozalagichlam ing o'lcham i 80 x 80 mm. 
Qalinligi  6... 10  m m .  Taglikning  yon  tom onlaridan  40  m m   qadam   bilan 
cheklagichlar o'm atilgan bo'lib,  ular shkafning yon kanallariga m ahsulotning 
plastina bilan birgalikda tushishiga yo'l qo'ym aydilar.  M ahsulot kanallardan 
yig'uvchi  romga  kelib  tushadi,  so'ngra  undan  o'tkazuvchi  kanallar  orqali 
elakdondan  butunlay  chiqariladi  yoki  pastda  joylashgan  elakli  rom laiga

yuboriladi.  E lanm a  qoldiqlari  h am   eshikchalardagi  o'tkazuvchi  kanallar va 
eshikchalam ing qaram a-qarshi tom onidan joy olgan taqsimlash qutilari orqali 
elakdondan  chiqariladi  yoki  pastdagi  elakli  rom laiga  yuboriladi.
1 3 .1 2 -ra sm d a   tu rli  ek in   y o rm a la rin i,  q o b ig ‘id a n   a jra tilg a n   va 
silliqlangan  m ah su lo tla rn i  saralash,  h am d a  yorm a  va  ozuqabop  u n larn i 
n az o rat  qilishda  ishlatiladigan  elak b o ‘lim larining  nam unaviy  texnologik 
sxem alari  k o ‘rsatilgan.  Texnologik  sxem alar  b ir-b irid an   u ch ta  gu ru h d a 
k etm a-k et joylashgan   elaklarning  teshik  o 'lch a m la ri,  b itta  elakli  ro m d an  
boshqasig a  q o ld iq   m ah su lo t  sifatida  y u borilad igan  p arallel  m a h su lo t 
o q im larining  m iqdori,  boshlang‘ich  m ah sulotni  elak do nd a  saralashdan 
olin g an   fraksiyalar  soni  va  elakning  raqam i  bilan  farq  qiladi.
T exnologik  sxem a  N   1  m aiju m ak   va  perlovka  yorm asini  dastlabki 
saralash  u c h u n   ishlatiladi.  Agar birinchi,  ikkinchi  va  u ch in ch i guruhdagi 
elaklarning  tesh ik  o 'lch a m la rin i  m os  ravishda 
a t,  a 2
 va 
a 3
 deb belgilasak, 
u n d a  bu o ’lch am iar o 'z a ro  quyidagicha m unosabatd a b o 'lish lari m um kin: 
a =   a 2<  aT
  B u n d a u ch ta fraksiyadan iborat m ahsulotlar olinadi:  q old iq lar

a 3;  a j   a 2,
  elanm a  -  a ;  va 
a 2.
Sxema I 
Sxema 2 
Sxema 3 
Sxema 4
13.12-rasm.  A l-B R U  elakdonining  texnologik  sxemalari
.
T ex no lo gik  sxem a  N   2  1-raqam li  perlovka  y o rm asini  va  q o b ig 'i 
ajratilgan m aijum ak m ahsulotlarini saralash,  ham da m ag'izni nazorat qilish 
u c h u n   ishlatiladi.  E lak  teshik  o 'lch a m la ri  m ahsulot  guruhlari  b o 'y ic h a

quyidagi m unosabatga to 'g 'ri keladi: 
a {= a^ a3.
  Olinadigan fraksiyalar: qoldiq

a 2;   a / a 3
 va  elanm a  - 
a3.
Texnologik  sxem a  N   3  suli  va  tariq  yorm alari  ishlab  chiqariladigan 
zavodlarda yorm ani,  а ф а  va g um ch zavodlarida ozuqa u nini nazorat qilish 
uchun  qo'Ilaniladi.  O linadigan  m ahsulot  guruhlari  bo 'yicha  elak  teshik 
o'lcham larining  o 'z a ro   m unosabatlari  quyidagicha: 
a s  O linadigan 
fraksiyalar:  elanm a  - 
a v  a / a r   a / a 2
 va  qoldiq 
a 3.
Texnologik sxem a  N  4 qobig'idan ajratilgan va silliqlangan sholi,  а ф а  
m ahsulotlarini  saralash,  ham d a  guruch  zavodlarida  p o 'stlo q   m iqdorini 
nazorat  qilish  uchun  ishlatiladi.  Olinadigan  fraksiyalar:  qoldiq  - 
a n  a / a 2 
va 
a / a 3,
  elanm a - 
a }.
  G uruxlar bo'yicha elak teshik o'lcham larining o 'z aro  
m unosabatlari  quyidagicha: 
a l >a3>a2.
A l-B R U   elakdoni  universal  tabiatli  b o 'lib ,  Z R M ,  Z R L -2  va  yorm a 
saralagich A l-B K G g a   nisbatan  ancha m ukam m al va unum liroqdir.  U ning 
yana  bir  afzalligi  shun dan  iboratki,  h ar bir b o 'lim d ag i texnologik  sxem ani 
eshik  va  taqsim lash  qutisini  alm ashtirish  yo'li  b ilan   o'zgartirish  m um kin, 
bu narsa o'tkazish  kanallarida m urakkab o'zgartirish am allar o'tkazishning 
oldini  oladi.  Y orm a  zavodlarida  o'tkazilgan  ishlab  chiqarish  tadqiqotlari 
natijalariga ko'ra A l-B R U  elakdonlari ishining  optim al rejimlari aniqlangan. 
Elakdon  elaklarining  foydali  elash  yuzasi  -  13,5  m   ;  aylanm a  tebranishlar 
chastotasi  -  180,  190,  210,  230  ayl/m in,  tebranishlar  am plitudasi  20...30 
m m ,  belgilangan  elektr  q u w a ti  -  3  kVt,  m assasi  2155  kg  ni  tashkil  qiladi.
6-§  R3-BSA V IB R O SEN T R O FU G A LI
Vibrosentrofugal  (13.13-rasm )  quyidagi  asosiy  qism lardan  tuzilgan: 
qam chili  rotor,  titratgich,  traversa,  коф ив,  elakli  ssilindr  va  sinch.  R otor 
konsol  usulida  podshipniklarga  biriktirilgan  val  (5)ni  nam oyon  qilib  unga 
b o'ylam a  qam chilar  (8)  qotirilgan  krestovinalar  (15)  o 'm atilgan.  R o to r 
harakatni  elektrodvigatel  ( l) d a n   p o n asim o n   tasm ali  uzatm a  (2)  orqali 
oladi.  Elektrodvigatel sinch  (3)  bilan bog'langan  kronshteynga o'm atilgan .
T itratgich  (11)  ekssentrik  val  va  gilzadan  tuzilgan.  Ekssentrik  val 
elektrodvigatel  (l)d a n   ponasim on  tasmali  uzatm a  orqali  uzatilgan  harakat 
vositasida  aylanadi.  Traversa  (12)  bir  uchi  bilan  titratgich  gilzasiga  qotirilgan 
bo'lib  u  bilan  birga  tebranm a  harakatga  kelsa,  ikkinchi  uchi  bilan  esa  o o'q
(16)  ga bog'langan. К о ф ш  (13) pishirilgan konstruksiyaga ega bo'lib ajraladigan 
qopqoqli  ikkita  lyuki  mavjud.  Kx^pusga  mashinaning  asosiy  ishchi  oiganlari 
joylashtirilgan.  Elakli  ssilindr  tayanch  halqalari  (14)  ga  tortilgan  kapron 
matosidan yasalgan.  Mahsulot unga qabul qisqa quvuri  (7)  orqali tushadi.

S in c h   (3 )  t a y a n c h   r a m a s id a n   ta s h k il  t o p g a n   b o 'l i b ,   u n g a  
am ortizatorlar  yordam ida  korpus  (13)  va  elektrodvigatel  (1)  o'm atilg an. 
M ashina  qoldiq  fraksiyasi  u ch u n   m o'ljallangan  o 'z i  oqizar  quvur  orqali 
sham ollatiladi,  dem ak  quvur  pnevm oqabul  qilgichga  ulanadi.
Texnologik iaravo n quyidagicha am alpa oshadi.
  Qabul qisqa quvuri orqali 
tushayotgan  m ahsulot  aylanayotgan  qam chilar  yordam ida  ushlanib  k o 'p  
m arotaba elakli ssilindrning ichki yuzasiga uriladi.  U n  zarralari elak teshiklari 
orqali  o 'tib ,  u n d an   titratgich  (11)  yordam ida  yuzaga  keltiriladigan  elakli 
ssilindrning  yuqori  chastotali  tebranishlari  natijasida  qoqib  tushiriladi. 
E lanm a  fraksiya  zarralari  korpus  devoriga  tushib  u n d an   chiqarish  konusi 
(10)ga oqib tushadi.  Q oldiq fraksiyasi elakli ssilindr bo'ylab chiqarish qisqa 
quvuri  (9)  to m o n   harakatlanib  tebranm a  inersiya  ta ’sirida  m ashinadan 
chiqariladi.
13.13-rasm.  R3-BSA  vibrosentrofugali.
1  -  elektrodvigatel;  2  - ponasimon  tasmali  uzatma;  3  -  sinch;  4  -  to1 siq;  5  -
rotor;  6
 - 
elakli ssilindr;
  7 - 
qabul qisqa  quvuri;  8 -  qamchi;  9  -  qisqa  quvur;  10  - 
un  chiqarish  konusi;  11  -  titratgich;  12  -  traversa;  13  -  korpus;  14
 - 
tayanch 
halqasi;  15  -  -krestovina;  16 -  o‘q.
M ash in an i sozlash  va  tartibga  solish.
  M ashina  m ahsulotsiz  salt  ishlab 
tuigan paytda rotorning aylanish chastotasi va yo'nalishi tekshiriladi, b un da
H
n
I
J

y o 'n alish   korpusga  m ahkam langan  strelka  ko'rsatkichiga  m os  kelm og'i 
kerak. Bu  paytda  roto r  bir  tekis  aylanm og'i;  podshipn ik va  titratgichning 
qizish  haro rati  60°  S  d an   oshm asligi  zarur.  B undan  tashqari  m ashinaning 
salt ishlab turgan paytida rezbali birlashm alarning tortilganligi,  podshipnildi 
qism larda  m oyning  mavjudligi  va  sifati,  elakning  tarangligi  tekshiriladi.
V ibrosentrofugalning  unum dorligi  rotorning  aylanish  tezligia  bog'liq 
bo'lib,  u elektrodvigateldagi shkivlam i alm ashtirish natijasida o'zgartirilishi 
m um kin,  shuningdek unum dorlik qam chilar uchi va elak orasidagi oraliqga 
ham   bog'liqdir.  Bu  oraliq  qam chilarni  radial  yo'nalishda  12... 13  m m   ga 
siljitib  o'zgartirilishi  m um kin.
M a s h in a n in g   ish  s a m a ra d o rlig i  d a stla b k i  m a h s u lo t  va  o lin g a n  
fraksiyalar  q o 'lla n is h   d arajalarin i  taq q o slash   usuli  b ila n   b ah o lan a d i. 
E lanm a  va  qoldiq  fraksiyalar  orasidagi  m unosabat  1,0...1,3  ni  tashkil 
qiladi.  Q o ld iq   fraksiyasining  q o 'llan ish   darajasi  elanm aning  q o 'llan ish  
darajasidan  2,5...2,8  m arta  yuqoridir.
M ash in an in g   o 'z ig a  xos  afzallik  to m o n i  elakli  ssilindrning  yuqori 
c h a sto ta li  te b ra n ish i  natijasida  elash  sam arad o rlig in in g   yuq orih gi  va 
elak  teshik larin in g   o 'z - o 'z id a n   to zala n ish in i  t a ’m inlanganligidadir.
R3-BSA  vibrosentrofugalining  texnikaviy  tavsifi.
Unumdorligi,  t/soat.............................................................................. 0,5...1,0
Elash  yuzasining  maydoni,  m2....................................................................0,66
Aylanish  chastotasi,  ayl/min:
rotomiki.................................................................................................. 500,  700
titratgichniki................................................................................................... 2500
Elakli  ssilindrning  tebranish
amplitudasi,  mm................................................................................................ 2
Rotor  qamchili  qismining  tashqi
diametri,  mm......................................................................................... 250...276
Elakli  ssilindr  o'lchamlari,  mm:
diametri............................................................................................................ 300
uzunligi............................................................................................................. 700
Kapron  matoli  elak  teshiklarining
o'lchami,  mkm................................................................................................177
Elektrodvigatel  quwati,  kvt........................................................................... 2,2
Gabaritlari,  mm:
uzunligi........................................................................................................... 1135
eni......................................................................................................................728
balandligi........................................................................................................ 1420
Massasi,  kg...................................................................................................... 255

7-§.  A l- B P K  R U S U M L I  E L A S H   M A SH IN A LA R I
A l- B P K  elash m ashinasi.
 Mashina tayyor mahsulot bo'limiga unni qoplaiga 
qadoqlash  yoki  idishsiz  yuborish  jarayonidan  oldin  o ‘matilib,  u n   tarkibiga 
tasodifan tushib qolgan begona aralashmalarni ajratib olishda, ya’ni un nazorati 
uchun ishlatiladi. A 1-BP-2K elash mashinasining vazifasi esa saqlash omboriarida 
unning  qotib  qolgan  guvalalariga  ishlov  berib  maydalashdan  iborat.
A l-B P K   m ashinasi  (13.14-rasm )  quyidagi  asosiy  qism lardan  tashkil 
topgan:  ikkita  elagich,  qabul  va  chiqarish  qisqa  quvuri  ,  yuritm a,  sinch.
H a r  qaysi  elagich  (13.14,  b-rasm )  pishirilgan  korpus  (1)  d an   tashkil 
topgan  b o ‘lib,  uning  ichiga  teshik  o'lcham lari  2...5  m m   b o 'lg an   g'alvirli 
tu n u k ad an   yasalgan  uzunligi  900  m m ,  diam etri  esa  400  m m   ga  teng 
b o 'lg an   g'alvirli  ssilindr  (6)  joylashtirilgan.
13.14-rasm. 
A l- B P K  
elash  mashinasi.
a  -  umumiy  ко ‘rinishi:  1  -  sinch;  2  - yuritma  ;  3  -  kronshteyn;  4  - ponasimon 
tasmali  uzatma;  5  -  to ‘siq  moslamasi;  6  -  elagich;
  7 - 
bo‘nker-yig'gich.  b  -  elagich: 
1  -  korpus;  2  -  qabul qisqa  qu vri;  3  -  qamchi;  4  -  rotor;  5  -  chiqarish  moslamasi; 
6 - g'alvirli ssilindr;
  7 - 
cho'tka.
b

S ilin d rn in g   ic h id a ,  q ab u l  (2)  va  c h iq a ris h   (5)  q isqa  q u v u rla ri 
joylashgan devorlaiga m ahkam langan ikkita tayanch  podshipniklarida rotor
(4)  aylanadi.  R o to r  gorizontal  val,  ikkita  rozetk a  va  ularga  qotirilgan 
ikkita b o'ylam a  yassi  qam chi  (3),  ham da  ikkita  tozalagichlardan tuzilgan.
Q abul  qisqa  quvuri  (2)  p o 'la t  varaqdan  yasalgan bo'lib,  u  ta ’m inlash 
m oslam asini bog'lash uchun m o'ljallangan flanesga ega.  U koipusga boltlar 
yordam ida  m ahkam langan.  Tozalangan m ahsulot u n  u chu n m o'ljallangan 
b o 'n k e r  (7)  (13.14,  a-rasm ga  qarang)  p o 'la t  tu n uk adan   yasalgan  bo'lib, 
ikkita  flanesga  ega  -  ulardan  bittasi,  ya’n i  yuqorigisi  elagichni  korpusga 
ulash u chun, pastgisi esa shlyuzli ta ’m inlagichni ulash u chu n m o'ljallangan. 
Tasodifiy  aralashm alarni  chiqarish  u ch u n   m o'ljallangan  qisqa  quvuri  (5) 
«chig'anok»  shaklida  yasalgan.
H a r  qaysi  elagichning 
harakatlan tirg ich i 
elektrodvigatel  (2)ni, 
ponasim on   tasm ali uzatm a  (4)ni,  tortib-taranglash m oslam asini  o 'z   ichiga 
oladi  va  qabul  tom o nidan  siljiydi.  E lektrodvigatel  va  tortib-taranglash 
m oslam asi  qabul  qisqa  quvurining  kronshteyni  (3)ga  m ontaj  qilingan.
A 1 - B P - 2 K  m ashinasi.
  Bu  m ashina bitta elagich,  bitta yuritm a va biroz 
boshqacha konstruksiyali sinchga ega.  Elagich,  qabul-chiqarish m oslam alari 
va  yuritm aning  tuzilishi  A l-B P K d a n   farq  qilmaydi.
A l-B P K   mashinasida  texnologik jarayon  quyidagicha  kechadi.  U n  qabul 
qisqa  quvuri  (2)  orqali  (13.14,  b-rasmga  qarang)  elagichning  g'alvirli  ssilindri 
ichiga bir m aqom da tushadi.  Aylanayotgan  rotorning bo'ylam a qamchilari  (3) 
va  tozalash  cho'tkalari  (7)  tushayotgan  un   m ahsulotlarini  g'alvirli  ssilindr 
(6)ning ichki yuzasiga otib tashlaydi. Sinchdagi tuynuk orqali un  bo'nker-yig'gichga 
tushadi va undan aerozoltransportning shlyuzli ta ’minlagichi orqali chiqariladi.
U nga tasodifan tushib qolgan begona aralashm alar g'alvirli ssilindrning 
qoldig'i sifatida chiqarish m oslam asi (5)  orqali chiqarilib maxsus idishlarda 
to 'p lan ad i.
A l- B P K   rusum li  m ashina  m ahsulotsiz  bekorga  salt  ishlab  turgan 
p a y tid a   u n d a   ro to rn in g   a y la n ish   c h a s to ta s i  va  y o 'n a lis h i,  re z b a li 
birlashm alam ing tortilganligi,  podshipniklarda moyning mavjudligi va sifati, 
g'alvirli  ssiiindrning  holati,  tozalash  cho'tkalari  va  qam chilarm ng  holati 
tekshiriladi.
M ashina  yuklam a  ostida  ishlayotgan  paytda  m ahsulotning b ir tekisda 
berilishi  nazorat  qilinadi,  bunda  h addan   tashqari  k o 'p   m ahsulot  tushishi 
va  unning  chiqindiga  aralashuviga  y o 'l  qo'yilm aydi.  B o'nker-yig'gichda 
o 'm a tilg a n   u n   sathi  signalizatorining  a n iq   ishlashi  tekshiriladi.  E lash 
m ashinalarining  texnikaviy  tavsifi  13.3-jadvalda  keltirilgan.

Elash  mashinalarining texnikaviy tavsifi
K o ' r s a t k i c h l a r
A l - B P K
A 1 - B P - 2 K
U n u m d o r l i g i ,   t / s o a t
36
8 - 1 0
E l a g i c h l a r   s o n i   '
2
1
G ' a l v i r l i   s i l i n d r   o ' l c h a m l a r i ,
m m :
4 0 0
4 0 0
D i a m e t r i
9 0 0
9 0 0
U z u n l i g i
I s h c h i   y u z a s i ,   m^
2 , 2 6
1, 13
Q a m c h i l i   r o t o r   v a l i n i n g
5 7 0
5 7 0
a y l a n i s h   c h a s t o t a s i ,   a y l / m i n
A s p i r a t s i y a g a   k e t a d i g a n   h a v o
16
7
s a r f i ,   m 3/ m i n
E l e k t r o d v i g a t e l   q u v v a t i ,   k V t
2  x  5, 5
5, 5
G a b a r i t l a r ,   m m :
B o ' y i
1 5 5 0
1 5 5 0
E n i
1 4 3 0
8 0 0
B a l a n d l i g i   ( q a b u l
2 2 9 5
1 2 7 5
d o s k a s i g a c h a )
7 0 0
3 7 0
M a s s a s i ,   k g
T A K R O R LA SH   U C H U N   SA V O LLA R
1.  E lakdonlarning  m ahsulotni  saralash  sam aradorligi  va  unum dorligiga 
qanday  om illar  ta ’sir  qiladi?
2.  Elakdon eshiklarining tuzilishi qanday va ular qanaqa vazifani bajaradi?
3.  R 3 - B R B   va  Z R S H   r u s u m l i   e la k d o n la r n in g   m u v o z a n a t l a s h  
m exanizm lari  bir-birid an  qanday  farq  qiladi?
4.  R 3-B R B   va  Z R S H   elakdonlarining  elaklari  qanday tozalanadi?
5.  E lakdon  tebranish  traektoriyasining  radiusi  qanday  aniqlanadi  va  u 
nim aga  bog‘liq?
6.  R 3-B R B   elakdonlarining  texnologik sxem alarini  tavsiflab bering.
7.A l-B R U   elakdonining  tu zilishi  va  ishlash  p rin sipini  ayting.
8.  R 3-B SA  m ashinasi  harakatlantirgichining  sxem asini va  asosiy  ishchi 
organlarining  harakatlanish  tabiatini  tushuntiring.
9. A l-B P K  m ashinasi qam chili rotorining konstruksiyasini tushuntiring.


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   28


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling