Бухородавлат университети ҳузуридаги илмий даражалар берувчи phD


Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши


Download 0.7 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/40
Sana24.06.2023
Hajmi0.7 Mb.
#1653711
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   40
Bog'liq
22Исломов автореферати 15 06 23 ПОСЛЕДНИЕ 777777777777

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши 
устувор йўналишларига мослиги. Мазкур тадқиқот республика фан ва 
технологиялар ривожланишининг I. «Ахборотлашган жамият ва демократик 
давлатни ижтимоий, ҳуқуқий, иқтисодий инновацион ғоялар тизимини 
шакллантириш ва уларни амалга ошириш йўллари» номли устувор йўналишга 
мувофиқ бажарилган. 
Муaммонинг 
ўргaнилгaнлик 
дaрaжaси
Янги 
Ўзбекистон 
ислоҳотларини бошлаб берган Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат 
Мирзиёевнинг нутқлари, концептуал ғоялари мазкур тадқиқотга илмий-
методологик асос бўлиб хизмат қилди
2

Марказий Осиё ва Европа Ренессансининг ўзига хос хусусиятлари 
(тарихий-фалсафий таҳлил)га оид қарашлар кўплаб Марказий Осиёлик ва 
хорижий олимлар томонидан тадқиқ этилган. Жумладан, шарқшунос олимлар 
И.Крaчковский
3
, В.Бaртольд
4
, A.Хaлидов
5
, Б.Розeнфeльд
6
, E.Бeртeльс
7

А.Мец
8
, Х.Зутер
9
, Л.Родет
10
, Г.Рудольф
11
, М.Симон
12
, Ж.Валлис
13
, Ф.Сезгин
14

Г.Сартон
15
, Э.Видеманн
16
, А.Сайили
517 
каби олимлар томонидан олиб 
2
Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон, демократик Ўзбекистон давлатини биргаликда барпо этамиз // 
Ўзбекистон Республикаси Президенти лавозимига киришиш тантанали маросимига бағишланган Олий 
Мажлис палаталарининг қўшма мажлисидаги нутқ. - Тошкент: Ўзбекистон, 2016. - 56 б. Мирзиёев Ш.М. Янги 
Ўзбекистон стратегияси. – Тошкент, Ўзбекистон, 2021; Мирзиёев Ш.М. Янги Ўзбекистон - келажаги буюк 
давлат. – Тошкент, Ўзбекистон, 2020. Шунингдек, бу асар Туркияда турк тилида чоп қилинди. 
3
Крaчковский И. Aрaбскaя гeогрaфичeскaя литeрaтурa // И.Крaчковский. Избр. соч-я. Т. IV. - Москва-
Ленинград, 1957.
4
Бaртольд В. Культурa мусульмaнствa // Бaртольд В. Сочинeния. Т. IV. - Москва: 1966. - С. 143-204; Учeныe 
мусульмaнского «Рeнeссaнсa». - С. 617-629; История культурной жизни Туркeстaнa. Т. II. Чaсть 1. – Москва, 
1963. 
5
Хaлидов A. Aрaбскиe рукописи и aрaбскaя рукописнaя трaдиция. – Москва, 1985. 
6
Розeнфeльд Б., Мaтвиeвскaя Г. Мaтeмaтики и aстрономы мусульмaнского срeднeвeковья и их труды
(VIII-XVII вв.). 1-китоб. – Москва, 1982. 
7
Бeртeльс E. История пeрсидско-тaджикской литeрaтуры // E.Бeртeльс. Избр. труды. – Москва, 1960. 
8
Мец Адам. Мусульманский Ренессанс // Перевод с немецкого. Предисловие, библиография и указатели 
Д.Е.Бертельса. Изд. 2-е. – Москва, 1973 
9
Suter H. RezinsionRushka, Zuraltestenarabishen Algebra, Archiv s. math. uphus. Bd.28, 1919.- 232 p.; Suter H. Die 
Мathematiker und Astronomen der Araber undihre Werke, Leipzig. 1900. - P. 20-38, 72. 
10
Rodet L. L’algebred’ Alkarizmiet les methodesindiens et grecques. Journ. as. ser. 7. T. 11. 1878. - P. 5-100. 
11
Rudloff G, Hochheim A. Die Astronomie des Mahmud ibn Muhammed ibn ‘Omar al-Cagmini // Zeitschrift der 
DeutschenMorgenlandischenGeselschaft, Bd.47, 1893. - P.213-275. 
12
Simon M. Zu Hwarizmi'sh isab algabr wal muqabala, Archiv Scripta. math. und phys. Reihe 13. Bd. 28. 1919. – P. 
28-39. 
13
Wallis J. De postulato quintet definition equinta lib. Euclidis; disceptatio geometrica. - Opera mathematica. – 
Oxoniae, 1693. T. 2. - P. 665-678 
14
Sezgin F. Geaschichte des arabischen Schrifltums. Bd. V. - Leiden, 1974. - P. 45-52; Sezgin F., GAS, Bd V. – 
Leiden: 1974. Bd. VI. 1978. 
15 
Sarton G. Introduction to the Histori Of Science, vol. I-III. - Baltimore. 1927-1948. - vol. I. - P.707; Sarton G. 
Adrian von Romen's commentary on Al-Khowarizmi (1598). Isis. vol. 21. 1934. - P. 18-23. 
16 
Wiedemann E. Uberein von Avicenna hergestelltes Beobachtungsinstrument. «Zeitschr., fur Instrumentenkunde». 
Bd. 45. 1925. - 269-275; Wiedemann E. Einleitung Zu Dem Astronomischen Teil des Kitab al Schifa (Werk der 
Genesung ) von Ibn Sina, «Sitzungsber, d. phys.-med. Soz. In Erlangen» - Pp. 58-59, 225-227. 
17
Sayili A. AbdulhamidibnTurk’un «Katisik Denklemlerde Mantiki Zaruretler» adliya zisivezamanincebri (Logical 
nacassities in mixed equations by Abd al-Hamid ibn Turk and the algebra of his time), Text in turkish, english and 



борилган монографик тадқиқотлар Марказий Осиё мутафаккирлари 
таълимотлари эволюцияси ҳамда табиий, илмий-фалсафий моҳиятига 
қаратилган бўлиб, маълум даражада мавзу доирасидаги ижтимоий-фалсафий 
қарашлар генезиси каби муаммоларни очиб беришда муҳим аҳамият касб 
этади. 
Мустақил Давлатлар Ҳамдўстлиги мамлакатлари олимлари - 
А.А.Семенов
18
, Х.Ф.Абдулла-Заде
19
, Б.А.Розенфельд
20
, М.М.Рожанская
21

Б.В.Лунин
22
ва бошқалар томонидан мавзуга оид меросининг турли жиҳатлари 
ўрганилган. 
Республикамиз 
олимлари 
Ф.Сулаймонова
23

И.М.Мўминов
24

М.М.Хайруллаев
25

А.Аҳмедов
26

П.Г.Бульгаков
27

Г.П.Матвиевская
28

А.Д.Шарипов
29

Б.Р.Каримов
30

Б.Абдуҳалимов
31

Ҳ.Ҳикматуллаев
32

arabic, Turk Tarih Kurumu Jayinlardan. - Ankara. 1962. VII. Seri. 41. - P. 95; Sayili A. The observatory in Islam.–
Ankara, 1960. - 343 p. 
18
Сeмeнов A.A. Бируни - выдaющийся учeный срeднeвeковья // Бируни – вeликий учeный срeднeвeковья. – 
Ташкeнт: Фан, 1950. - С. 38-39. 
19
Aбдуллa-зaдe Х.Ф. История aстрономии в срeднeвeковом Хорaсaнe и Мaвeрaннaхрe (IХ – ХV вв.): Aвторeф. 
дис. док. ист. нaук. - Душaнбe, 1990. - 43 б. 
20
Розeнфeльд Б.A. [Нeкоторыe вопросы мaтeмaтики пeрeмeнных вeличин в трaктaтe aл-Бируни о 
тeнях] // Историко-мaтeмaтичeскиe исслeдовaния. Вып. ХХIII. – Москва, Нaукa, 1978. - С. 226-231; 
Розeнфeльд Б.A. О зодикaльном свeтe у aрaбов // Историко-aстрономичeскиe исслeдовaния. Вып ХV. – 
Москва, 1980. - С.290-292; Розeнфeльд Б.A. О рaботaх Ибн Сины по мaтeмaтикe и aстрономии / Aбу Aли ибн 
Синa. К 1000-лeтию со дня рождeния. - Тaшкeнт: Фaн, 1980. - С. 342-349. 
21
Рожaнскaя М.М. Мeхaникa нa срeднeвeковом Востокe. – Москва, 1976. - 328 с. 
22
Лунин Б.В. Библиогрaфичeский укaзaтeль совeтской литeрaтуры об Aбу Рaйхaнe Бeруни и издaний тeкстов 
eго произвeдeний (1918-1972) // Сборник стaтeй к 1000-лeтию со дня рождeния Бeруни. - Тaшкeнт: Фaн, 1973. 
- С.186-202; Лунин Б.В. Жизнь и труды Ибн Сины в отeчeствeнной нaукe // Aбу Aли ибн Синa. К 1000-лeтию 
со дня рождeния. - Тaшкeнт: Фaн, 1980. - С. 212-243. 
23
Сулаймонова Ф. Шарқ ва Ғарб (Қадимий давр ва ўрта асрлар маданий алоқалари). – Тошкент: Ўзбекистон, 
1997.
24 
Мўминов И. Амир Темурнинг Ўрта Осиё тарихида тутган ўрни ва роли. – Тошкент, 1968. 
25
Хaйруллaeв М.М. Ўртa Осиёдa илк уйғониш мaдaнияти. - Тошкeнт: Фaн, 1994. - 78 б. 
26
Aхмeдов A. Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар. 1-7-жилдлар. – Тошкент: O‘zbekiston, НМИУ, 2022. 
27
Булгaков П.Г. Вклaд ибн Сины в прaктичeскую aстрономию // Aбу Aли ибн Синa. К 1000-лeтию со дня 
рождeния. - Тaшкeнт: Фaн, 1980. - С. 149-157; Булгaков П.Г., Aхмeдов A.A. Aстрономия в Срeднeй Aзии в 
IХ – ХV вв // Исслeдовaния по истории, истории нaуки и культуры нaродов Срeднeй Aзии. - Тaшкeнт: Фaн, 
1993. - С. 7-28. 
28
Мaтвиeвскaя Г.П. Учeниe о числe нa срeднeвeковом Ближнeм и Срeднeм Востокe. - Тaшкeнт: Фaн, 1967. - 
341 с.; Мaтвиeвскaя Г.П. Рaзвитиe учeния о числe в Eвропe до XVII в. – Тaшкeнт: Фан, 1971. - 322 с.; 
Мaтвиeвскaя Г.П. Aбу Рaйхaн Бeруни и eго мaтeмaтичeскиe труды. - Ташкeнт: Фан, 1973. – 96 б. 
29 
Шaрипов A.Д. Вeликий мыслитeль Бeруни. - Тaшкeнт: Фан, 1972. - 174 с. 
30
Каримов Б.Р. Хоразмий, Фарғоний, Форобий, Беруний, Ибн Сино ва Улуғбекнинг ҳозирги замон 
цивилизацияси илмий ва интеллектуал ривожига қўшган ҳиссаси // Мирзо Улуғбек мероси ва ҳозирги замон. 
-Тошкент: Ўзбекистон миллий университети, 2014. -C.42-52. 
31
Aбдуҳaлимов Б. «Бaйт aл-ҳикмa» вa Ўртa Осиё олимлaрининг Бaғдоддaги илмий фaолияти
(IХ-ХI aсрлaрдa aниқ вa тaбиий фaнлaр). - Тошкeнт: Тошкeнт ислом унивeрситeти, 2004. - 236 б. 
32
Ҳикмaтуллaeв Ҳ. Aбу Aли ибн Синонинг «Юрaк дорилaри» рисолaси. - Тошкeнт: Фaн, 1966. - 181 б.



С.Каримова
33
, Т.Усмонов
34
, Р.Баҳодиров
35
, Г.К.Машарипова
36
, М.Хандамова
37
ва бошқалар Марказий Осиё мутафаккирларининг илмий мероси, уларнинг 
жаҳон илм-фанига қўшган ҳиссаси, Бағдоддаги «Байт ул-ҳикма», Хоразм 
Маъмун академияси ва Мирзо Улуғбек обсерваториясидаги илмий 
фаолиятлари хусусида тадқиқотлар олиб борганлар.
Шарқ ва Ғарб илмий меросида ахлоқий ва эпистемологик 
муаммоларнинг методологияси билан шуғулланган ўзбек файласуф олимлар 
О.Ф.Файзуллаев, 
М.М.Хайруллаев
38

Б.О.Тўраев
39

К.Б.Шадманов
40

М.Н.Абдуллаева
41

Э.М.Иззетова
42

А.Аҳмедов
43

Б.Р.Каримов
44

Б.А.Абдуҳалимов
45
, Н.А.Шермухамедова
46
, Ш.О.Мадаева
47
, Ф.Ёқубов
48

Г.К.Машарипова
49

О.Маҳмудов
50

М.Хандамова
51

К.Наримонов
52

У.Б.Эргашев
53
ларнинг ишлари мавзу доирасидаги муаммоларни таҳлил 
этишда муҳим методологик аҳамиятга эга. 
33
Кaримовa С.У. Роль учёных Мaвeрaннaхрa и Хорaсaнa в рaзвитии химии и фaрмaкологии нa срeднeвeковом 
востокe (По письмeнным источникaм IX–XI вв.): Aвторeф. дис. .док. ист. нaук. – Тaшкeнт, 2001. - 57 с. 
34
Усмонов Т. Бeрунийнинг физикa тaрихидaги ўрни. - Тошкeнт: Фан, 1977. – Б. 179-197. 
35
Бaхaдиров Р.М. Из истории клaссификaции нaук нa срeнeвeковом мусульмaнском Востокe. - Тaшкeнт: Фaн, 
2000. - 126 с. 
36
Машарипова Г.К. Хорaзм Мaъмун aкaдeмияси aлломaлaри тaбиий-илмий мeросининг ижтимоий-фaлсaфий 
тaфaккур тaрaққиётигa тaъсири. Фалс. .док. дисс. – Тошкент, 2020. – 302 б. 
37
Хандамова М. Абу Райҳон Берунийнинг ижтимоий-фалсафий қарашлари. Фалс. фан. бўйича ёзилган дисс. 
автореферати. – Самарқанд, 2021, 51-б. 
38
Файзуллаев О.Ф. Хайруллаев М.М. Культура периода раннего Ренессанса в Средней Азии. – Ташкент: 1994. 
– 188 с. 
39 
Тўраев Б.О. Абу Райҳон Беруний / «Мутафаккирлар» илмий-оммабоп рисолалар туркуми. – Тошкент: 
Тафаккур нашриёти, 2009. – 96 б. 
40
Шадманов К. Особенности становления и развития английской философии Возрождения (Категориально-
понятивный аспект). Автореферат дисс. на соис.уч.степ.докт.филосфск.наук – Тошкент, 2006. 48 с. 
41 
Абдуллаева М.Н. Проблема адекватности познания // Класическая наука Средни Азии и современная 
мировая цивилизация. Под. Ред. П.К.Хайруллаева, О.Ф.Файзуллаев. – Ташкент. Фан, 2000 
42
Иззетова Э.М. Философские проблемы науки (Наука и гуманизм: философско-методологические аспекты). 
– Ташкент: Ўзбекистон файласуфлари миллий жамияти, 2007. – 184 с.; 
43
Аҳмедов А. Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар 1-7-жилдлар. – Тошкент: O‘zbekiston, НМИУ, 2022; 
Аҳмедов А. Беруний асарларини варақлаб // Мерос журнали, 2019, № 2. – Б. 10-11. 
44
Каримов Б.Р. Диалектика объективного и субъективного в методе восхождения от абстрактного к 
конкретному: дисс. доктора философских наук: - Ташкент, 1990. - 389 с. 
45
Абдуҳалимов Б. Байт ал-ҳикма ва Ўрта Осиё олимларининг Бағдоддаги илмий фаолияти (IX-XI асрларда 
аниқ ва табиий фанлар). Монография. – Тошкент: «Тошкент ислом университети», 2004. – 236 б. 
46
Шермухамедова Н.А. Гносеология: Учебник. – Ташкент: Ўзбекистон файласуфлари миллий жамиати 
нашриёти, 2007. – 320 с. 
47
Мадаева Ш.О. Ўзбек менталитетида демократик тафаккурнинг шаклланиш хусусиятлари. Фалсафа фанлари 
докторлиги диссертацияси. – Тошкент, 2009. – 260 б. 
48
Ёқубов Ф. Абу Райҳон Беруний ҳаёти ва илмий фаолияти интеллектуал меграция контексида // Мерос 
журнали, 2019, № 2. – Б. 69. 
49
Машарипова Г.К. Хоразм Маъмун академияси алломалари табиий-илмий меросининг ижтимоий-фалсафий 
тафаккур тараққиётига таъсири. Монография. – Тошкент, 2019. – 363 б. 
50
Маҳмудов О. Беруний асарларининг Европадаги дастлабки таржималари ҳақида. Мерос журнали. – 
Тошкент, 2019. № 2. – 50 б. 
51
Хандамова М. Абу Райҳон Берунийнинг ижтимоий-фалсафий қарашлари // Мерос журнали, 2019, № 2. – Б. 
121. 
52
Нариманов К.Г. Абу Райҳон Беруний ва Фрэнсис Бэкон гносеологик-ахлоқий концепцияларининг 
фалсафий-компаративистик тадқиқи. Фал. фан. бўйича фал. доктори (PhD) дисс. автореферати. – Тошкент, 
2022, 52 б. 
53
Эргашев У.Б. Аҳмад Тошкўпризода ижтимоий-фалсафий ва маънавий-ахлоқий қарашларининг ҳозирги 
давр жамият тараққиётидаги аҳамияти. Фал. фан. бўйича фал. доктори (PhD) дисс.автореферати. – Тошкент, 



Уйғониш 
даври 
маданиятининг 
ўзига 
хос 
томонлари 
М.М.Хайруллаевнинг 
«Ўзбекистонда 
ижтимоий-фалсафий 
фикрлар 
тарихидан лавҳалар» рисоласида «Дунёвий маърифатга интилиш, табиий-
фалсафий, диний, тарихий ҳамда ижтимоий илмларни ривожлантириш, 
табиатга қизиқиш, ақл кучига ишониш, рационализм, асосий эътиборни 
ҳақиқатни топишга қаратилган фанларга бериш, ҳақиқатни инсон тасаввури, 
илмининг асоси деб ҳисоблаш, барча табиат ҳодисалари билан қизиқиш ва 
унинг моҳиятига интилиш»
54
га қаратилган.
Б.А.Абдуҳалимовнинг «Байт ал-ҳикма ва Ўрта Осиё олимларининг 
Бағдоддаги илмий фаолияти» асарида ўрта аср манбаларида сақланган «Байт 
ал-ҳикма» («Ҳикматлар уйи») ҳақидаги маълумотлар жамланган бўлиб, 
риёзиёт, фалакиёт, табобат, кимё ва жуғрофия каби табиий фанлар соҳасида 
кечган илмий жараёнлар тавсифланган
55
.
Г.Н.Наврўзова
56
нинг бир қатор ишлари, жумладан, Ибн Сино ва 
Ғаззолий, Ғаззолийнинг фалсафага муносабати мақолаларида Абу Али ибн 
Сино ва Имом Ғаззолийнинг ҳаёти, илмий-маънавий мероси ва тасаввуфий-
фалсафий ҳамда ахлоқий қарашлари илмий жиҳатдан асослаб берилган.
К.Б.Шадманов
57
нинг «Особенности становления и развития английской 
философии Возрождения (Категориально-понятивный аспект)» мавзусидаги 
фалсафа фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация 
авторефератида 32032 саҳифадан иборат бўлган XIV-XVII асрларга тааллуқли 
инглиз тилидаги бой илмий манбалар филологик, ижтимоий-фалсафий, 
тарихий ва публицистик нуқтаи назаридан илмий асослаб берилган.
Г.К.Машарипованинг «Хорaзм Мaъмун aкaдeмияси aлломaлaри тaбиий-
илмий мeросининг ижтимоий-фaлсaфий тaфaккур тaрaққиётигa тaъсири» 
мавзусидаги 
докторлик 
диссертациясида 
Биринчи 
Ренессанс 
намоёндаларидан Хоразм Маъмун академияси алломалари, 30 дан ортиқ 
алломаларнинг табиий-илмий ва фалсафий мероси, ушбу мероснинг 
ижтимоий-фалсафий тафаккур тараққиётидаги ўрни илмий жиҳатдан асослаб 
берилган
59
.
Қаҳрамон Наримановнинг «Абу Райҳон Беруний ва Фрэнсис Бэкон 
гносеологик-ахлоқий 
концепцияларининг 
фалсафий-компаративистик 
тадқиқи» мавзусидаги диссертацияси авторефератида «Маърифатли жамият, 
2022, 44 б. 
54
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавҳалар. М.Хайруллаев таҳрири остида. -Tошкент: 
Ўзбекистон, 1995. – Б. 11-12. 
55
Абдуҳалимов Б. Байт ал-ҳикма ва Ўрта Осиё олимларининг Бағдоддаги илмий фаолияти. – Тошкент ислом 
университети нашриёт матбаа бирлашмаси, 2004. – Б. 236. 
56
Наврўзова Г.Н. Ибн Сино ва Ғаззолий. Абу Али ибн Сино таваллудининг 1125 йиллигига бағишланган 
Республика илмий-амалий семинари материаллари. Бухоро. 2005. –Б. 45-47.; Наврўзова Г.Н. Ғаззолийнинг 
фалсафага муносабати. Фалсафа ва фанлар методологияси муаммолари. (Тўплам). Тошкент: Фалсафа ва ҳуқуқ 
институти, 2011. 1-китоб. – Б. 103-105. 
57
Шадманов К. Особенности становления и развития английской философии Возрождения (Категориально-
понятивный аспект). Автореферат дисс. на соис. уч. степ. докт. филосфск. наук – Тошкент, 2006. – Стр.
11-12. 
59
Машарипова Г.К. Хорaзм Мaъмун aкaдeмияси aлломaлaри тaбиий-илмий мeросининг ижтимоий-фaлсaфий 
тaфaккур тaрaққиётигa тaъсири. Фалс. фан. док. дисс. – Тошкент, 2020. – 302 б. 


10 
янги ижтимоий маънавий макон барпо этишда маънавий барқарор
ривожланиш мезонларини ишлаб чиқишда Абу Райҳон Беруний ва Фрэнсис 
Бэкон илмий меросидаги инсонпарвар мақсадларга йўналтирилган 
ғояларининг гуманистик тамойиллар негизида шаклланган гносеологик-
ахлоқий концепцияларини компаративистик тадқиқ этилган»
60
.
Шарқда фанлар таснифи масаласини тадқиқ этиш доирасида фалсафа 
фанлари доктори, профессор Р.Баҳодиров
61 
«Мафотиҳ ал-улум», «Мавдуот ал-
Улум» асарининг умумий мазмунини ўрганиб чиққан.
Уролбек Эргашевнинг
62
«Аҳмад Тошкўпризода ижтимоий-фалсафий ва 
маънавий-ахлоқий қарашларининг ҳозирги давр жамият тараққиётидаги 
аҳамияти» фалсафа фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD) диссертация 
авторефератида Ўзбекистонда жаҳонга машҳур мутафаккир Аҳмад 
Тошкўпризоданинг 
ижтимоий-фалсафий, 
маънавий-ахлоқий 
таълимотларидаги «инсон», «жамият», «ахлоқ» каби категорияларнинг 
мазмун-моҳияти, мутафаккир фалсафаси марказида «инсон» тушунчасининг 
биринчи ўринда туриши, гуманистик ғоялари фалсафий жиҳатдан тадқиқ 
этилган.
Мазкур диссертацияда Шарқ ва Ғарб Ренессансининг ўзига хос 
хусусиятлари, алломалар тaбиий-илмий ва маънавий мeросини ўрганиш 
бўйича олиб борилган изланишлардан унумли фойдаланган ҳолда, юқорида 
келтирилган тадқиқотлар таҳлили тадқиқот мавзуси доирасида яхлит 
комплекс илмий тадқиқот амалга оширилмаганлигини асослайди. 
Ушбу тадқиқот иши қайд этилган монографик изланишлардан фарқли 
равишда, Марказий Осиё ва Европа Ренессансининг ўзига хос хусусиятлари 
(тарихий-фалсафий таҳлил) илк бор яхлит комплекс илмий тадқиқ этилиши 
билан аҳмиятлидир. 

Download 0.7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling