«etnomadaniyat»

3-masalaning  bayoni:    Etnotsentrizm  –    о‘z  xalqi  xulqi,  madaniyati,  urf-odatlari 
normalari  va  qadriyatlarini  boshqa  xalqlarga  xos  bо‘lgan  shunday  xususiyatlarni  baholash 
uchun asos qilib olinishini ifodalovchi tushuncha bо‘lib, u  kundalik hayotda va alohida olingan 
shaxs  darajasida  «biz-boshqalar»  tarzida  qarama-qarshi  qо‘yishda  kо‘rinadi.  Etnotsentrizm 
turli  omillar,  shu  jumladan,  milliy  til  va  an’analar  ruhida  tarbiyalanish,  milliy  adabiyot  va 
san’at  ta’sirida  ham  shakllanishi  mumkin.  Har  bir  millat,  elatning  о‘zi  noyob  bо‘lganidek, 
ularning  madaniyati  va  ma’naviyati  ham  о‘ziga  xos  va  betakror  xarakterga  ega  bо‘ladi. 
Shunday ekan, bir qadriyatlar tizimi boshqa qadriyatlar tizimini baholash uchun etalon, mezon 
sifatida olinishi mumkin emas. Umuman olganda, etnotsentrizm  о‘z moxiyatiga kо‘ra, milliylik, 
milliy  qadriyatlar  atrofida  birlashishga  xizmat  qilsada,  bu  birlashuv  boshqa    xalqlarga  xos 
bо‘lgan о‘ziga xosliklarni inkor etish asosiga qurilganligi uchun ham uni qabul qilish mumkin 
emas. 
 Etnotsentrizm yoki о‘z usuliga asosan amal qilishga e’tiborni jamlash va bunda dunyo 
mamlakatlarining  amal  qilishiga  kam  sezgir  bо‘lish  yoki  kam  qiziqish  –  kasallik  bо‘lib,  u 
kо‘plab kishilarga, shu jumladan amerika tashkilotlarini boshqaruvchilariga xam yuqmoqda. 
Milliy  о‘ziga  xosliklar  hech  bir  xalqda  birdaniga  paydo  bо‘lmagan  va  bunday  bо‘lishi 
mumkin emas edi. Milliylikning taraqqiyot  yо‘li xalqning bosib о‘tgan turmush  yо‘li bilan 
tengdosh, ya’ni u asrlar davomida shakllanib kelgan. Uning shakllanishi tekis, ravon emas, 
murakkab,  ziddiyatli  kechgan.  Milliy  belgi  xususiyatlarda  о‘sish,  yemirilish,  kuchayish, 
kamsitilish, tahqirlanish, yangilanish va ulug‘lanishlar sodir bо‘lgan. Xalq mavjud va doim 

 
216 
harakatda, mehnatda, kurashda, boshqa el-yurtlar bilan qandaydir munosabatda ekan, uning 
о‘zigagina oid xislatlar, odatlar, tuyg‘ular, xulq-atvor ham kо‘nikmalar tо‘xtovsiz rivoj topa 
boradi.  Xuddi  shu  uzundan-uzoq  kechmishga  millat-elatlarni  birodarlashtiruvchi 
xalqchillikning, umumbashariy ezguliklarning tarixi ham deb qaramoq darkor. Zeroki, xalq 
xarakteridagi  ilg‘or  jihatlar  nechog‘lik  milliy  tarzda  ifodalanishlaridan  qat’i  nazar,  barcha 
zamonlarda beg‘arazligicha qolib, ellar hamdо‘stligiga xizmat qiladi. 
Xalqning  asl  kо‘rki  sanalmish  xususiyatlarni  faqat  uning  о‘z  ichida  yuz  berayotgan 
hodisalar deb tushunish kо‘p vaziyatlarda tо‘g‘ri, ammo bu dunyo hamjamiyati taraqqiyoti 
qonunlariga  xilofroq  о‘ylash  va  masalani  biryokdama  idrok  etish  bо‘lib  chiqadi.  Demak, 
ta’bir joiz bо‘lsa, о‘ziga xoslik rivojining «tashqi» tomonlari ham bor. Hech bir xalq о‘zicha 
biqiq  va  boshqalardan  ajralgan  holda  yashay  olmaydi.  Aksincha,  ular  bilan  iqtisodiy-
madaniy  aloqaga  kirishadi.  Xilma-xil  aloqa  va  munosabatlar  millatlarning  turmushi,  ongi, 
hatto  urf-odatlariga  ma’lum  ta’sir  qiladi.  Milliy  xarakterda  umuminsoniy  xislatlar, 
xususiyatlar  vujudga  keladi.  Ilg‘or  milliy  tuyg‘ular  о‘zga  xalqlar  kо‘ngli  va  manfaatlariga 
mos keluvchi fazilatlar bilan boyiydi. О‘zbek xalqi ham asrlar davomida juda kо‘p xalqlar 
bilan, birinchi  navbatda, О‘rta Osiyoning  boshqa xalqlari, Qozog‘iston, Yaqin-О‘rta Sharq 
hamda  Rossiya  xalqlari  bilan  iqtisodiy-madaniy  aloqada  bо‘ldi.  Bu  aloqalar  xalqlarning 
san’at va adabiyotida ham iz qoldirdi. 
Xalqlar  milliy  spetsifikasining  (demakki,  umuminsoniylikning  ham)  qanday  namoyon 
bо‘lishi  har  tuzumning  iqtisodiy,  sotsial-siyosiy,  madaniy  hayot  tarziga  bog‘liq.  Davr  va 
shart-sharoitning 
amaldagi 
tendensiyalari, 
qonun-qoidalari 
milliylikka 
ta’sirini 
kо‘rsatmasdan  qolmaydi.  Oqibatda  uning  tarkibida,  о‘sish,  kengayish,  cheklanish, 
turg‘unlashish,  ravnaq  topish,  xullas,  har  turli  о‘zgarishlar  rо‘y  beradi.  Boshqacharoq 
aytganda,  zamonlar  unda  о‘zining  yaxshi-yomon  belgilarini,  izlarini  qoldiradi.  О‘z  о‘rnida 
milliylikning  kо‘rinishlariga  qarab,  biror  davr  va  muhitni  tarixan  aniq  bilish,  aniqlash, 
baholash mumkin bо‘ladi. 
Har xil zqadiyatli jamiyatlarda mazkur jarayon elu yurt boshqaruvining qanday yо‘lga 
qо‘yilganligiga  qarab,  shu  sharoitiga  mos  davom  etdi.  Mehnatkashlarning  olijanob  hislari, 
fazilatlari, pok niyatlari, kurashchanlik tuyg‘usi hukmdorlarning qattiq zulmi va qarshiligiga 
duch kelgan zamonlar bо‘lgan. Keng xalq ommasini iqtisodiy qoloqlikda, ruhan passivlikda, 
jaholat ichida, ongsizlik asorati doirasida saqlashga tirishgan mustamlakachiliklar bо‘lgan. 
Millatchilikni  va  reaksion  g‘oyalarni  milliy  iftixor  hissi  deb  targ‘ib  qilib,  xalqni 
chalg‘itishga,  bemalol  ezishga,  millatlar  о‘rtasida  kelishmovchiliklar  tug‘dirishga  harakat 
qilgan  siyosatlar  ham  kо‘p  о‘tgan.  Shunday  ekan,  dunyoning  milliy  turmushi,  madaniyati, 
ideologiyasiga  kurashlar  nuqtai  nazaridan  qaralsagina,  tarixan  obyektiv  manzaralar  kо‘zga 
tashlanadi. 
Shu  ma’noda  xalqlarning  hozirgi  kungacha  yetib  kelgan  butun  olijanob  an’analari, 
ma’naviy-madaniy  boyliklari  murakkab  va  mashaqqatli  tarixni  boshdan  kechirganlar. 
Progressiv  kishilik  hamma  vaqt  ota-bobolarining  yaxshi  ishlari,  dard-о‘ylari,  umidlarini 
asrash-avvaylash  yо‘lidan  borgan.  Moziyning  modaiy-ma’naviy  merosi,  ezgu  niyatlari, 
ulug‘vor an’analarini tan olmaslik ilg‘or dunyoqarashga mutlaqo begonadir. 
 
Mavzuga oid tayanch tushuncha va iboralar 
Badiiy  madaniyat,  xalq  milliy  xarakteri,  milliy  mushtaraklik,  milliy  manfaatlar,  qahramon 
xarakterining  milliyligi,  etnik  birlik,  etnotsentrizm,  ommaviy  ong,  millatchilik, 
millatparastlik, milliy egoizm, milliy fobizm, milliy  antipatiya, millatlararo munosabatlar. 
 
 

 
217 
Mavzuni mustahkamlash uchun savollar 
1.
 
Badiiy madaniyatda xalq milliy xarakterining ifodalanishini 
 
izohlang... 
2. 
Milliy adabiyotimizda milliy mushtaraklik tuyg‘usi ifodalangan  
qanday 
asarlarni bilasiz? 
3. 
Milliy mushtaraklik tuyg‘usi aks etgan jahon adabiyoti durdonalaridan 
 
qaysilarini bilasiz? 
4. 
Etnik birliklar shakllanishiga ta’sir qiluvchi omillarni sanab  
о‘ting... 
5. 
Etnotsentrizm  nima? 
6. 
Etnotsentrizm qanday salbiy oqibatlarni keltirib chiqarishi mumkin? 
7. 
Millatchilik nima va nima uchun salbiy illat hisoblanadi? 
8. 
Milliy egoizm, milliy fobizm, milliy  antipatiyaning salbiy  
 
oqibatlarini izohlang... 
9. 
 Millatni sevish va millatchilik  tushunchalarini о‘zaro qiyoslang... 
  
Foydalanilgan adabiyotlar: 
1.
 
Karimov I.A. Istiqlol va ma`naviyat .T.: O`zbekiston. 1994 y.   
2.
 
Karimov I.A. O`zbekiston  XXI asrga intilmoqda. -T.: Ma`naviyat. 1998 y. 
3.
 
Karimov I.A. Yuksak ma’naviyat –yengilmas kuch. -T.: Ma`naviyat, 2008 y.     
4.
 
Abdullaev M. Abdullaev A. Ma`naviyat va madaniyat tarixi. Farg‘ona.1998  yil. 
5.
 
Abdullaev M. Madaniyatshunoslik. Farg‘ona. 1998 y. 
6.
 
Mustaqillik. Izohli-ilmiy ommabop lug‘at. – T.: Sharq, 2009 yil.  
7.
 
Falsafa  ensiklopedik  lug‘at.–T.:“О‘zbekiston  milliy  eksiklopediyasi”  Davlat  ilmiy 
nashriyoti, 2010 yil. 
 
Elektron ta’lim resurslari: 
 
1.
 
www. tdpu. uz 
2.
 
www. Ziyonet. uz 
3.
 
www. edu. uz 
4.
 
www. ma’naviyat. uz  
5.
 
www.bilim.uz. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
218 
13-
mavzu: 
ETNOMADANIYAT VA MILLIY O‘Z-O‘ZINI 
ANGLASH
  
 
13.1.Ma’ruza mashg‘ulotining o‘qitish texnologiyasi: 
 
Vaqti –2  soat 
 Talabalar soni: 60-70 nafar 
O‘quv 
mashg‘ulotining 
shakli: 
 Ma’ruza mashg‘uloti: 
Ma’ruza  mashg‘ulotining 
rejasi 
6.
 
Milliy  о‘z-о‘zini  anglash  ijtimoiy  ong 
fenomeni  sifatida.  
7.
 
Umuminsoniy madaniy qadriyatlarning  etnik 
madaniyat va  milliy  
о‘z-о‘zini  anglash 
bilan uyg‘unligi.   
8.
 
Milliy  о‘z-о‘zini  anglashning  genezisi  va 
funksiyasini о‘rganishda  
etnopsixologiya  va 
etnopedagogika usullaridan foydalanish. 
9.
 
Xalq 
etnopsixologik 
xususiyatlarining 
madaniyat va tarix bilan  
bog‘liqligi. 
O‘quv mashg‘ulotining maqsadi: Etnomadaniyat va milliy o‘z-o‘zini anglash 
haqida  talabalarga    atroflicha  bilim  berib,    ularning  mavzuni  chuqurroq 
o‘zlashtirishlariga erishish 
Pedagogik vazifalar: 
 
- 
Talabani 
qiziqtirish, 
bilim  darajasini  oshirish, 
yo‘naltirish, 
boshqarish; 
- Talabani faollashtirib, 
yangi mavzuning  bayoni  
va  uni mustahkamlashda  
hamkorlikka chorlab, 
maqsadga erishish; 
- An’anaviylikning 
noan’anaviylik bilan 
uyg‘unlashuviga  
muvaffaq bo‘lish 
O‘quv faoliyatining natijalari: 
Talaba: 
-  Bilim darajasi yuksaladi;     
-  Mustaqil fikrlash ko‘nikmalariga ega bo‘lib 
boradi; 
- Berilgan didaktik materiallarni o‘rganadi; 
- Yangi mavzuning bayoni  va uni 
mustahkamlashda bevosita ishtirok etadi; 
- Mavzuni atroflicha  o‘rganishga erishadi; 
- Faol harakat shakllanadi. 
O‘qitish 
uslubi 
va 
texnikasi 
Aql  charxi,  bayon  qilish,  vizual  ma’ruza,  Nega?, 
FSMU  usullari. 
O‘qitish vositalari 
Ma’ruzalar matni,  tarqatma  materiallar, slaydlar, 
proyektor,   marker, doska 
O‘qitish shakli 
Jamoa, guruhlarda va juftlikda ishlash 
O‘qitish shart-sharoiti 
 Proyektor, 
kompyutor 
bilan 
jihozlangan 
auditoriya 
 
 
 

 
219 
13.2.Ma’ruza mashg‘ulotining texnologik xaritasi: 
 
Bosqichlar, 
 vaqti 
Faoliyat mazmuni: 
O‘qituvchi: 
Talaba: 
1-bosqich. 
Kirish 
 (10 min) 
1.1.  Salomlashib,    mavzuga  o‘tishdan  
oldin  qisqa  daqiqali  aql  charxi  mashqini  
o‘tkazadi. 
1.2.Mavzu, 
uning 
maqsadi, 
o‘quv 
mashg‘ulotidan  kutilayotgan  natijalarni 
ma’lum qiladi(1-ilova) 
1.1.Aql charxi uchun 
ajratilgan qisqa daqiqali 
jarayonda faol bo‘ladi. 
1.2. Ma’ruzaga 
tayyorgarlik ko‘radi. 
2-bosqich. 
Asosiy  
qism 
(60 min) 
2.1.    Mavzuni  bayon  etayotganda  
taqdimotlar namoyish etadi(2-ilova). 
2.3. «NEGA?» organayzerini to‘ldirish 
orqali  “Nega etnomadaniyat va milliy 
o‘z-o‘zini anglash uyg‘un deymiz?” 
savoliga javob berishga talabalarni jalb 
qiladi(3-ilova) 
2.4.Talabalarning 
fikrlariga 
aniqlik 
kiritadi,    vizual  ma’ruzaning  kerakli 
joylarini yozib olishlarini taklif etadi. 
2.1.  Savollarni    tinglaydi,  
blits-so‘rov 
jarayonida 
ishtirok etadi. 
2.2.Ma’ruzani diqqat 
bilan 
tinglaydi.  
2.3.Chizmani to‘ldirib,  
o‘qituvchining xulosasi 
bilan solishtiradi 
2.4. Vizual ma’ruzaning 
kerakli joylarini yozib 
oladi. 
3-bosqich: 
Yakuniy 
qism: 
(10 min) 
3.1. Mavzuga yakun yasaydi, darsda faol 
ishtirok etgan talabalarni rag‘batlantiradi.  
3.2.  Mustaqil    ish  uchun      talabalarga 
“FSMU”  usulida  savollar    taqdim  etadi, 
ularga 
yozma 
javob 
tayyorlashni 
topshiradi.(4-ilova) 
3.1.Eshitadi 
 
3.2.Uyga 
berilgan 
vazifani yozib oladi.  
1-ilova: 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Mavzu: Etnomadaniyat va milliy о‘z-о‘zini anglash 
Reja:  
1.
 
Milliy о‘z-о‘zini anglash ijtimoiy ong fenomeni  sifatida.  
2.
 
Umuminsoniy  madaniy  qadriyatlarning    etnik  madaniyat 
va milliy о‘z-о‘zini anglash bilan uyg‘unligi.   
3.
 
Milliy  о‘z-о‘zini  anglashning  genezisi  va  funksiyasini 
о‘rganishda   etnopsixologiya 
va 
etnopedagogika 
usullaridan foydalanish. 
4.
 
Xalq etnopsixologik xususiyatlarining madaniyat va tarix 
bilan  bog‘liqligi. 
 
 
 
 
 
 

 
220 
O‘quv  mashg‘ulotining  maqsadi:  Etnomadaniyat  va  milliy  o‘z-o‘zini  anglash 
haqida  talabalarga    atroflicha  bilim  berib,    ularning  mavzuni  chuqurroq 
o‘zlashtirishlariga erishish 
O‘quv faoliyatining natijasi: Talabalar etnomadaniyat va milliy o‘z-o‘zini 
anglash haqida bilimga ega bo‘ladilar.
 
2-ilova: 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Milliy о‘z-о‘zini anglash ijtimoiy ong fenomeni  sifatida 
О‘zlikni anglash milliy о‘z-о‘zini anglashga zamin yaratadi. Bir qator 
tadqiqotlarda  milliy  о‘z-о‘zini  anglash  ijtimoiy  ong  fenomeni    sifatida 
talqin    etilib,    о‘z  о‘rnida      3  ta  komponentdan   iborat  deb  kо‘rsatiladi. 
Ya’ni:   о‘z-о‘zini  bilish;  о‘z-о‘zini  qadrlash,  baholash  va   emotsional 
holatini anglab etish; milliy о‘zlikni  boshqarish. 
Etnomadaniyat  va  milliy  о‘z-о‘zini  anglash    tushunchalari  bir-biri 
bilan  uyg‘un  tushunchalardir.    Milliy  о‘z-о‘zini  anglashning  asosiy 
omillari milliy mansublikni chuqur anglash,  о‘z  millati istiqbolgi oldida 
mas’ullikni his  qilish bо‘lsa, etnomadaniyat ham   о‘zbek xalqining kelib 
chiqishi, 
uning 
madaniyati, 
turmush 
tarzi, 
ma’naviy-ma’rifiy 
xususiyatlarini  tarixiy  jarayonlarda  ravnaq  topib  xozirgi  kunimizgacha 
rivojlanib kelayotgan ma’naviy hamda madaniy merosidir. 
 
 
Umuminsoniy madaniy qadriyatlarning  etnik madaniyat va 
milliy о‘z-о‘zini anglash bilan uyg‘unligi 
Milliy о‘zlikni anglash aynan ma’naviy qadriyatlarni о‘zlashtirish, о‘z 
xalqining  tarixi,  madaniy  merosini  о‘rganish,  bugungi  holati  va  ertangi 
istiqbolini  aniq  tasavvur  etishdan  boshlanadi.  Har  bir  insonning  mehnati, 
faoliyati, hayotiy maqsadlari ma’lum bir qadriyatlarga erishish, moddiy va 
ma’naviy  boyliklarga  ega  bо‘lishga  yо‘naltirilgan  bо‘ladi.  О‘z  о‘rnida  
milliy ma’naviy  qadriyatlar, etnik madaniyat va  milliy о‘z-о‘zini anglash 
tushunchalari    umuminsoniy  madaniy  qadriyatlar  bilan  uyg‘un 
tushunchalardir. 
Xar bir xalqning madaniyati uning milliy ma’naviyati hamda ma’rifati 
bilan uzviy bog‘langan.  О‘z о‘rnida u umuminsoniy  madaniy qadriyatlar 
bilan mushtarak.  
 
 

 
221 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3-ilova 
1-o‘quv topshirig‘i: 
«NEGA?» organayzerini to‘ldiring: 
 
                                                              Nega? 
 
 
 
 
 
  Nega? 
 
                              
 
 
 
        Nega?                         Nega? 
 
Nega? 
           Nega? 
 
 
 
Nega etnomadaniyat 
va milliy о‘z-о‘zini 
anglash uyg‘un 
deymiz?
 
Milliy о‘z-о‘zini anglashning genezisi va funksiyasini 
о‘rganishda etnopsixologiya va etnopedagogika usullaridan 
foydalanish 
      Milliy  о‘z-о‘zini  anglashning  genezisi  va  funksiyasini  о‘rganishda 
etnopsixologiya  va  etnopedagogika  usullaridan  foydalanishning 
ahamiyati beqiyos. 
      Ma’lumki, pedagogika atamasi ham lug‘aviy ma’nosi jihatidan «bola 
yetaklovchi»  ya’ni  tub  ma’nosiga  qaraydigan  bо‘lsak  «tarbiyachi»  degan 
ma’noni anglatadi. 
  “Etnopsixologiya” 
- 
etnologiya 
va 
psixologiya 
fanlarining 
qо‘shilishidan  tashkil  topgan  bо‘lib,  grekcha  “etnos”  xalq,  qabila, 
“psixologiya”- ruh ilmi, degan ma’nolarni anglatadi. 
Xalq etnopsixologik xususiyatlarining madaniyat va tarix bilan 
bog‘liqligi 
        Xalq  etnopsixologik  xususiyatlari    shu  xalq    madaniyati,  tarixi 
bilan  chambarchas bog‘langan. 
Birinchidan
,  ajdodlarimizning  tarixiy 
evalyusiya  davrlarida  qо‘lga  kiritgan  yutuqlarini; 
ikkinchidan
, 
xalqimizning madaniy-ma’rifiy merosi, milliy qadriyatlari, urf-odatlari, 
rasm-rusumlarini; 
uchinchidan
, xalqimizning axloq-odob saboqlaridan 
namunalarni    о‘rganish  jarayonida  uning  tarixiga  murojaat  qilib, 
madaniyati bilan rо‘baru kelamiz. 
          Millat va millat bilan bog‘liq bо‘lgan kо‘plab omillar ijtimoiy va 
siyosiy  hayotda  muhim  rol  о‘ynab  kelgan  va  bundan  keyin  ham  uzoq 
davrgacha о‘z ahamiyatini yо‘qotmaydi. 

 
222 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4-ilova    
2-o‘quv topshiriq 
FSMU texnologiyasi 
 
 
 
 
 
  
 
 
 
 
 
 
Savol 
Xalq etnopsixologik xususiyatlarining 
madaniyat va tarix bilan bog‘liqligiga 
misol keltiring... 
 
(F) Fikringizni bayon eting 
 
(S) Fikringiz bayoniga sabab 
ko‘rsating 
 
(M) Ko‘rsatgan sababingizni 
isbotlovchi dalil keltiring 
 
(U) Fikringizni umumlashtiring 
 
 
 
Mavzu: Etnomadaniyat va milliy о‘z-о‘zini anglash 
Reja:  
1.Milliy о‘z-о‘zini anglash ijtimoiy ong fenomeni  sifatida.  
2.Umuminsoniy madaniy qadriyatlarning  etnik madaniyat va  milliy   о‘z-о‘zini 
anglash bilan uyg‘unligi.   
3.Milliy  о‘z-о‘zini  anglashning  genezisi  va  funksiyasini  о‘rganishda  etnopsixologiya 
va etnopedagogika usullaridan foydalanish. 
4. Xalq etnopsixologik xususiyatlarining madaniyat va tarix bilan bog‘liqligi. 
      
1-  masalaning  bayoni:  Insoniyat  jamiyati  tarixiy  taraqqiyoti  о‘z-о‘zini  anglash  eng 
avvalo,  insoniy  mavjudlikning        mohiyatini          ma’naviy  voqelik,  sha’n,  qadr-qimmat, 
obrо‘-e’tibor,  or-nomus  orqali  namoyon  bо‘lishini  kо‘rsatadi.  Hayotning  ma’no-mazmuni, 
maqsadini  tushunib  yetish,  о‘zlikni  anglashdan  boshlanadi.  О‘zligini   anglay  boshlagan 
Ushbu  texnologiya  munozarali  masalalarni  hal  etishda  xamda  о‘quv 
jarayonini  baxs-munozarali  о‘tkazishda  qо‘llaniladi,  chunki  bu  texnologiya 
talabalarni  о‘z  fikrini  ximoya  qilishga,  erkin  fikrlash  va  о‘z  fikrini  boshqalarga 
о‘tkazishga,  ochiq  xolda  baxslashishga  xamda  shu  bilan  birga  baxslashish 
madaniyatini  о‘ratadi.Tinglovchilarga  tarqatilgan  oddiy  qog‘ozga  о‘z  fikrlarini 
aniq  va  qisqa  xolatda  ifoda  etib,  tasdiqlovchi  dalillar  yoki  inkor  etuvchi  fikrlarni 
bayon etishga yordam beradi. 
F – fikringizni bayon eting 
S – fikringiz bayoniga sabab kо‘rsating 
M – kо‘rsatgan sababingizni isbotlovchi dalil keltiring 
U – fikringizni umumlashtiring  

 
223 
kishigina  shaxs  darajasiga  kо‘tariladi.  О‘zligini  anglagan  inson  ma’naviy  yuksalishga 
erishadi,  har  qanday  sharoitda  ezgulik  sari  harakat  qiladi.  Yuksak  rivojlangan  jamiyat  esa 
о‘zligini  anglagan  shaxslardan  tarkib  topadi.  Inson  ijtimoiy  mavjudot  sifatida  talqin 
etilganda, uning  mustaqil tafakkurga, e’tiqodga, bunyodkorlik qudratiga, о‘zgalar va butun 
borliq  oldidagi  mas’uliyat  tuyg‘usiga  ega  ekanligi  nazarda  tutiladi.  “Men  kimman?”,  “Bu 
yorug‘  dunyoga  nima  uchun  keldim?”,  “Menga  ato  etilgan  buyuk  ne’mat  -  hayotimni 
nimalarga safarbar etmog‘im lozim?”. Inson borki, ertami-kechmi ana shu savollarga javob 
izlay  boshlaydi,  kamolot  sari  yо‘l  oladi.  Bu  yо‘lni  -  о‘zlikni  anglash  deb  aytish  mumkin. 
О‘zligini  anglagan  yoki  anglay  boshlagan  kishigina  shaxs  darajasiga  kо‘tariladi.  Demak, 
о‘zlikni anglash, avvalo har bir insonning shaxsi, alohida «meni» bilan bog‘liq.  
Mutafakkirlar  qadimdan  о‘zlikni  anglash  nimalarga  qodir  ekanligini  chuqur  anglab 
yetganlar.    Masalan,  Delfadagi  Appalon  ibodatxonasining   devorlariga  о‘yib  yozilgan  va 
an’ana  bо‘yicha  yetti  yunon  donishmandlaridan  biri  –  spartalik  Xilonga  tegishli  deb 
hisoblangan “О‘zingni о‘zing angla” shiori qadimgi yunon falsafasini о‘zak masalasi bо‘lib 
qoldi.  Yunon  mutafakkirlarini  bu  borada  izlanishga  da’vat  etdi.  Eramizdan  avvalgi  V 
asrdayoq  Protagor,  “inson  barcha  narsalarning  о‘lchovidir”,  degan   mashhur  fikrni  ilgari 
surdi.  Suqrot  uchun  esa  “о‘zingni  о‘zing  angla”  hikmati  donishmandlikning  qoidasiga 
aylandi.  R.Dekard “ Agar men har qanday narsa  va hodisa haqida  fikr yuritadigan bо‘lsam 
men  о‘zimni  subyekt  sifatida   mavjudligimni  qis  qilaman.  Jon  Lokk   о‘z-о‘zini  anglashni 
insonning ichki kechinmalarini  bilishdagi tajriba  va amaliy faoliyat sifatida  talqin qiladi. 
 
О‘zlikni  anglash  milliy  о‘z-о‘zini  anglashga  zamin  yaratadi.  Bir  qator 
tadqiqotlarda  milliy  о‘z-о‘zini  anglash  ijtimoiy  ong  fenomeni    sifatida  talqin    etilib,    о‘z 
о‘rnida      3  ta  komponentdan   iborat  deb  kо‘rsatiladi.  YA’ni:   о‘z-о‘zini  bilish;  о‘z-о‘zini 
qadrlash, baholash va  emotsional holatini anglab etish; milliy о‘zlikni  boshqarish. 
Etnomadaniyat  va  milliy  о‘z-о‘zini  anglash    tushunchalari  bir-biri  bilan  uyg‘un 
tushunchalardir.    Milliy  о‘z-о‘zini  anglashning  asosiy  omillari  milliy  mansublikni  chuqur 
anglash,    о‘z    millati  istiqbolgi  oldida  mas’ullikni  his  qilish  bо‘lsa,  etnomadaniyat  ham  
о‘zbek  xalqining  kelib  chiqishi,  uning  madaniyati,  turmush  tarzi,  ma’naviy-ma’rifiy 
xususiyatlarini tarixiy jarayonlarda ravnaq topib xozirgi kunimizgacha rivojlanib kelayotgan 
ma’naviy  hamda  madaniy  merosidir.  Har  bir  xalqning  yuqori  darajasida  о‘zlikni  anglash, 
milliy g‘urur, vatan fidoyisi bо‘lish, о‘z xalqidan faxrlanish hissi о‘sha davr jamiyati tartib-
qoidalariga kо‘ra, kо‘pchilikda bir xil, yuksak saviyada bо‘ladi. Aholining о‘zlikni anglash 
darajasi fuqarolarning hayot mazmuniga, kundalik turmush-tarziga aylanadi
17
.  
G.V.Shelepov etnik jamoani “kelib chiqishi va uning etnik о‘z-о‘zini anglashida namoyon 
bо‘lishi,  til,  hudud,  madaniyat  va  turmushning  ba’zi  belgilarining  birligi  asosida 
shakllanadigan  ma’lum  tarixiy  va  iqtisodiy  shart-sharoitlar  natijasida  paydo  bо‘ladigan 
ijtimoiy jamoaning maxsus kо‘rinishidir”
18
, deb ta’riflaydi.  
Aslida milliy о‘z-о‘zini anglash millatning moddiy hamda ma’naviy manfaatlarini himoya 
qiluvchi  va  rivojlantiruvchi  omil  hisoblanadi.  U  faqat  milliy  manfaatlarni  himoya  qilish 
bilan  cheklanmaydi,  u  millatni  «harakat»ga  keltiradi  va  birlashtirib  turadi.  Xususan,  millat 
taraqqiyoti jarayonida iqtisodiy, ijtimoiy-siyosiy sohalarda yuzaga keladigan muammo-larni 
hal  qilishda  milliy  о‘z-о‘zini  anglash  omili  millatni  jipslashtiradi  va  uni  umummaqsadlar 
yо‘lida  harakatga  keltiradi.  U  har  qanday  millat  uchun  zarur  asosiy  о‘ziga  xos  belgilari 
tizimida  yetakchi  о‘rinni  egallaydi.  Milliy  о‘z-о‘zini  anglash  millat  abadiyligini 
ta’minlashning  eng  muhim  omilidir.  Chunki  bu  salohiyat  millatning  о‘ziga  xosligini  va 
                                                           
17
 Asqarov A. О‘zbek xalqining etnogenezi va etnik tarixi. – T.: Universitet, – 2007. – B. 317 –318. 
18
 Shelepov G. V. Obshnost proisxojdeniya – priznak etnicheskoy obshnosti //Sovetskaya etnografiY. 1968. № 4. – 
S.73. 

 
224 
manfaatlarini  himoya  qilib  turadi.  Xitoy  faylasufi  Shan  Yan  (mil.avv.  390-338)  fikricha, 
“Nodon  xalqni  boshqarish  oson.  Tentak  odamlarni  og‘ir  mehnatga  majburlash  oson.  Aqlli 
kishilarni  esa  mashaqqatli  mehnatga  jalb  etish  mushkuldir”
19
.  Hadisda  “Kimki  о‘zligini 
tanisa,  robbini  taniydi”  deb  yozilgan.  Bu  hadisda  buyuk  hikmat  yashiringan,  ya’ni  har  bir 
inson  о‘zi  intilmasa,   maqsadlar  qanchalik  ulug‘  bо‘lmasin,  biror-bir  natija  bermaydi. 
Shuning uchun ham islom ahli, mutasavvif allomalar insonni “olam mehvari” deb bilganlar. 
 
Hazrat Navoiyning “El netib topqay menikim, men о‘zimni topmasam” – degan 
sо‘zlari bugungi kunda ham chuqur ma’no kasb etadi.  Ulug‘ mutasavvuf alloma Bahouddin 
Naqshband  inson  о‘z-о‘zini  anglab  yetish  orqali  Haqni,  Haqiqatni  taniydi,  Alloh  vasliga 
yetishadi, deydi. Ammo hayotining yakuniy maqsadi bu emas. Dilida Alloh (“dilda yor”) jo 
bо‘lgan kishi ishga kirishmog‘i (“dast ba kor”) ezgu ishlarga qо‘l urishi lozim. U aslo eldan, 
xalqdan  о‘zini  ayirmasligi,  aksincha  Orif  odam  Haqni  dilda  tutgan  holda  xalq  bilan  birga 
bо‘lishi lozim. (“Xilvat dar anjuman”). 
 
«О‘zlikni  anglash  deganda  men  tarixiy  xotirani  tiklash,  nasl  nasabimiz  kim 
ekanini,  kimlarning  vorisi  ekanligimizni  anglab  yetishni,  shundan  kelib  chiqib,  о‘zimizga 
xos va mos jamiyat barpo etishni tushunaman» deydi I.A.Karimov. 
Agar  tariximizga  murojat  kilsak  buyuk  shaxslar  о‘zligini  anglash  natijasida 
dushmanlardan ona-Vatannni himoya kilib, xalq uchun xizmat qilganligiga guvoh bо‘lamiz.  
Ulardan  Najmiddin  Kubro,  J.Manguberdi,  A.Temur,  Alisher  Navoiy,  Bobur  Mirzo  va  yurt 
qayg‘usida  yashagan  jadid  ziyolilar  yana  о‘nlab,  yuzlab  ulug‘  ajdodlarimiz  hayoti,  о‘z 
taqdirlarini  xalq  millat  butun  insoniyat  taqdiri  bilan  uzviy  bog‘liqlikda  kо‘rganlar.  Inson 
о‘zligini  anglashini  ijtimoiy  munosabatlar  asosida  kо‘rishni  orzu  qilgan  hazrat  Alisher 
Navoiy buni aniq qilib shunday ifoda etgan edi: