I боб. Мавзу: давлат ва ҳУҚУҚ назарияси фанинингпредмети ва методлари


Нерсесянц В.С. Общая теория права и государства: Учебник. – М.: Норма – Инфра-М, 1999. – 552 с


Download 0.81 Mb.
bet65/106
Sana20.06.2023
Hajmi0.81 Mb.
#1630776
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   106
Bog'liq
Davlat xuquq nazariyasi

Нерсесянц В.С. Общая теория права и государства: Учебник. – М.: Норма – Инфра-М, 1999. – 552 с.

  • Лазарев В.В., Липень С.В. Теория государства и права. – М.: Спарк, 2000. – 511 с.

    1.Ҳуқуқ тизими тушунчаси, турлари ва унинг элементлари.

    Ҳуқуқ мураккаб ижтимоий вокелик булиб, ички изчиллик, бир бутунлик, узаро алокадорлик ва диалектик умумийлик хусусиятларига эга.


    Ҳуқуқ тизимини ҳуқуқ нормаларининг оддий йигиндиси сифатида тушунмасли керак.ХНини ташкил этувчи элементлар муайян объектив богланишга, мантикий алокадорликка эга.
    ХНлар жамият тараккиётидагидиалектик жараённинг махсули сифатида хаёт талабларидан елиб чикиб узгариб туради. Юридик нормалар нихоятда хилма - хил ва кенг куламдаги ижтимоий муносабатларни тартибга солишига карамасдан, улар узаро мутаносиблик ва ички алокадорлик конуниятлари асосида бирлашадилар.Бу узаро мувофиклик ва алокадорликнинг жамият иктисодий тизимидан, ижтимоий, сиёсий ва маънавий хаёт негизларининг юирлигидан келибчикади.Ҳуқуқнинг бир бутунлиги, объектив хаётининг акс этиши, максадга мувофиклиги, сиёсий йуналиши ва ички диалектикаси унинг тизимида намоён булади.
    Ҳуқуқ тизими - ижтимоий хаётнинг умумий конуниятлари асосида шаклланадиган объектив ҳуқуқий ходисадир.
    Ёки - бу ҳуқуқнинг ички тизимидан иборта булиб, узаро узвий алокадорликда ва диалектик умумийликда булган ҳуқуқ нормалари, институтлари ва сохаларидан ташкил топади.
    Ҳуқуқ тизимининг белгиларига куйидагилар киради:

    1. унинг бирламчи элементи сифатида ҳуқуқ нормалари намоён булиб уз навбатида улар янада кенг ташкил этувчиларга - ҳуқуқ институтлари ва ҳуқуқ сохаларига бирлашадилар;

    2. элементлар бир бирига узаро карши булмасдан, ички узаро богланган булиб, унга тукислик ва бирликни бахш этади;

    3. у ижтимоий - иктисодий, сиёсий, миллий, диний, маданий, тарихий факторлар билан шартлангандир;

    4. Ҳуқуқ тизими объектив харакатга эга булиб, у объектив мавжуд булган ижтимоий муносабатларга богликдир (у шахсларнинг субъектив карашларига нисбатан ташкил этилмайди).

    Шундай килиб, Ҳуқуқ тизимининг тузилишини куйидаги элементлар ташкил этади:
  • 1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   106




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling