Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet158/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   238
 

ente


 I. adj 1. chidamli, bardoshli, sabr-toqatli;  soyez patient,  je 

reviens tout de suite sabr qiling, men hozir qaytib kelaman; un chercheur 

patient  sabr-toqatli  tadqiqotchi;  2.  sabr-toqatli,  sabr-qanoat  qilinadigan;  un 

patient  labeur  sabr-qanoatli  ish;  II.  n  bemor,  kasal;  le  médecin  et  ses 

patients vrach va uning kasallari. 

patienter

  vi  chidam,  sabr-toqat  bilan  kutmoq;  faites-le  patienter  un 

instant uni sabr qildirib kuttirib turing. 

patin

  nm  1.  parketni  iflos  qilmaslik  uchun  uning  ustiga  solinadigan  uzun 



palos,  sholcha,  mato;  2.  patins  (à  glace)  konki  (muzda  uchish  uchun);  le 

patin konkida  uchish; faire du patin konkida  uchmoq; patins (à roulettes) 

rolikli  konki;  le  patin  à  roulettes  rolikli  konkida  uchish;  3.  patin  de  frein 

tormoz boshmog‘i. 

patinage

 nm konkida uchish; patinage artistique konkida figurali uchish; 

piste de patinage yaxmalak; patinage à roulettes rolikli konkida uchish. 

patine


 nf mog‘or, o‘tirib qolgan qalin chang; vaqt o‘ tishi bilan hosil bo‘lgan 

rang; la patine d’un meuble mebelning mog‘ori. 

patiner

1

  vi  1.  konki  uchmoq;  apprendre  à  patiner  konkida  uchishni 



o‘rganmoq;  patiner  à  roulettes  rolikli  konkida  uchmoq;  2.  sirg‘anmoq, 

sirpanmoq, joyidan jilmay aylanmoq (mashina g‘ildiraklari haqida); les roues 

du  camion  patinent  dans  la  boue  yuk  mashinasining  g‘ildiragi  loyda 

joyidan jilmay aylanar edi. 

patiner

2

 vt mog‘or, chang bosmoq. 



patinette

 nf samokat. 

patineur,

 

euse



 n konkida uchuvchi, yuguruvchi. 

patinoire

 nf yaxmalak, katok. 

patio


 nm ispanlarda. ichkari hovli. 

pâtir


 vi biror narsadan  qiynalmoq,  azob chekmoq, aziyat chekmoq; pâtir 

une injustice nohaqlikdan  aziyat chekmoq; sa santé pâtira de ses  excès 

uning zo‘r berishlaridan o‘zining sog‘ligi qiynaladi; il en pâtira u undan  azob 

chekadi. 

pâtisserie

  nf  pirojnoye  qilish  uchun  xamir  tayyorlash,  pirojnoye 

tayyorlash;  four,  moule,  rouleau  à  pâtisserie  pirojnoye  tayyorlaydigan 

pech,  qolip,  o‘qlog‘i;  2.  pirojnoye;  aimer  les  pâtisseries  pirojnoyeni  yaxshi 

ko‘rmoq;  3.  konditer  mahsulotlarini  ishlab  chiqarish,  konditer  mahsulotlarini 

sotish;  boulangerie-pâtisserie 

non-konditer  mahsulotlari 

tayyorlab 

sotadigan magazin. 

pâtissier,

 

ière


 I. n qandolatchi, shakarpaz, konditer; boulanger-pâtissier 

nonpaz-qandolatchi; pâtissier-confiseur qandolatchi-konditer; II. adj crème 

pâtissière krem (tort, pirojnoye tayyorlashda ishlatiladi). 

patois,


 

oise


 nm inv adj sheva, dialekt; son grand-père parle patois (en 

patois, le patois) uning bobosi shevada gapiradi. 

patoisant,

 

ante



 adj shevada, dialektda gapiruvchi. 

patraque


  adj  fam  kasalmand,  dardchil;  zaif,  holsiz,  bemajol,  so‘lg‘in, 

nimjon;  il  est un peu patraque  u  bir  oz kasalmand; je  me  sens patraque 

men o‘zimni holsiz sezyapman. 

pâtre


 nm litt cho‘pon, podachi. 

patriarche

  nm  1.  insoniyat  otasi,  patriarx;  Adam,  Noé,  Abraham  sont 

des  patriarches  Odam,  No‘h,  Ibrohim  insoniyat  otalaridir;  2.  patriarxal; 

mener  une  vie  de  patriarche  patriarxal  hayot  kechirmoq;  3.  patriarx 

(pravoslav cherkovining boshlig‘i, eng katta ruhoniy). 

patriarcal,

 

ale,



 

aux


 adj 1. patriarxga oid; sodda, og‘ir-bosiq; 2. patriarxal; 

une société patriarcale patriarxal jamiyat. 

patriarcat

 nm patriarxat. 

patricien,

 

ienne



 I. adj patritsiyga oid, patritsiy (Qadimgi Rimda: oqsuyak, 

zodagon); II. n litt oqsuyak, zodagon, aristokrat. 

patrie

  nf  1.  vatan,  diyor;  l’amour  de  la  patrie  vatan  tuyg‘usi;  ils  ont  la 



même patrie ularning vatani bir, ular bir joydan, ular vatandosh; sans patrie 

vatansiz,  vatangado;  quitter  sa  patrie  o‘z  vatanidan  ko‘chib  ketmoq,  o‘z 

vatanidan  ko‘chirib  yuborilmoq;  l’art  n’a  pas  de  patrie  san’atning  vatani 

yo‘q,  san’at  chegara  bilmas;  c’est  ma  seconde  patrie  bu  mening  ikkinchi 

vatanim (o‘z vatanimdan so‘ng, men  uchun qimmatli vatan); 2.  tug‘ ilgan  joy, 

vatan, diyor. 

patrimoine

  nm  1.  boylik,  mulk,  meros;  dilapider  son  patrimoine 

boyligini  sovurmoq;  2.  otameros  mulk,  meros;  la  patrimoine  culturel  d’un 

pays  bir  davlatning  madaniy  merosi;  le  patrimoine  génétique  d’un 

individu bir shaxsning genetik merosi. 

patrimonial,

 

iale,


 

iaux


 adj dr boylik, mulk, merosga oid. 

patriotard,

 

arde


 n, adj péj shovinist, shovinistik. 

patriote


  n,  adj  vatanparvar;  être  très  patriote  juda  ham  vatanparvar 

bo‘lmoq. 

patriotique

  adj  vatanparvarlik  ruhi  bilan  sug‘orilgan,  vatanparvarlik 

tuyg‘usi  bilan  to‘lgan;  vatanparvarlarcha,  vatanparvarlik;  des  chants 

patriotiques vatanparvarlik qo‘shiqlari. 

patriotisme

  nm  vatanparvarlik;  les  résistants  luttèrent  avec 

patriotisme qarshilik ko‘rsatuvchilar vatanparvarlik bilan kurashdilar. 

patron


1

,

 



onne

 n 1. homiy;  sainte Geneviève, patronne de Paris Avlyo 

Jenevyev, Parij homiysi; 2. xo‘jayin,  boshliq, rahbar;  uy egasi; la femme de 

ménage  a la  confiance de  ses patrons xizmatkor xotin  o‘z xo‘jayinlarining 



PATRON

 

PAVOIS



 

 

 



395 

ishonchiga  ega;  3.  korxona  egasi,  xo‘jayini;  le  patron,  la  patronne  d’un 

restaurant  restoran  egasi;  le  patron  d’une  usine  zavod  egasi;  le  grand 

patron bosh direktor. 

patron

2

 nm bichiq, andaza; le patron d’un manteau palto andazasi. 



patronage

 nm 1. himoya, homiylik; gala placé  sous le haut patronage 

du président de la république respublika prezidentining yuqori  himoyasiga 

joylashtirilgan  gala;  2.  patronat,  jamiyati  xayriya;  patronage  laïque, 

paroissial  dunyoviy,  diniy  patronat;  un  spectacle  de  patronage  sodda  va 

bolalarcha tomosha. 

patronal,

 

ale,



 

aux


  adj  1.  avliyo,  pirlarga  oid;  fête  patronale  budxona 

bayrami (biror avliyoga bag‘ishlab solingan budxonaga qarashli qavmlarning 

shu avliyo sharafiga o‘tkazadigan bayrami); 2. xo‘jayin, boshliq, rahbarlarga 

oid; intérêts patronaux xo‘jayinlar manfaati; cotisation patronale boshliqlar 

yig‘imi. 

patronat


  nm  korxona  egalari  birlashmasi;  Confédération  Nationale  du 

Patronat  Français  (C.N.P.F.)  Fransuz  Korxona  Boshliqlarining  M illiy 

Uyushmasi. 

patronner

  vt  homiylik  qilmoq,  qo‘llab-quvvatlamoq,  qo‘llamoq;  être 

patroné  par  un  personnage  influent  nufuzli  odam  tomonidan  qo‘llab-

quvvatlanmoq; patronner une candidature nomzodni qo‘llamoq. 

patronnesse

  adj  m  iron  dame  patronnesse  patronessa  (o‘zini 

muhtojlarga moddiy yordam ko‘rsatishga bag‘ishlagan ayol). 

patronyme

 nm otasining ismi. 

patrouille

  nf  1.  patrul;  2.  ilg‘or,  dozor  (asosiy  qismlardan  oldinga 

yuborilgan kichik qism, gruppa); patrouille de reconnaissance razvedkachi 

dozor;  avions  envoyés  en  patrouille  dozorga  jo‘natilgan  samolyotlar; 

patrouille de chasse soqchi qiruvchi samolyot. 

patrouiller

  vi  patrullik  qilmoq,  patrullikka  bormoq;  les  gardes-côtes 

patrouillent  dans  les  eaux  territoriales  qirg‘oq  soqchi  kemalari  territorial 

suvlarda soqchilik qilmoqdalar. 

patrouilleur

  nm  1.  patrul,  patruldagi  askar;  2.  soqchi  qiruvchi  samolyot 

yoki kuzatib boruvchi soqchi kema. 

patte

 nf 1. oyoq,  tuyoq, panja (hayvon va  qushlarda); les quatre pattes 



des  quadrupèdes  to‘rt  oyoqli  hayvonlarning  to‘rt  oyog‘i;  les  deux  pattes 

d’une  poule  tovuqning  ikki  oyog‘i;  loc  chien  qui  donne  la  patte  oyog‘ini 

beradigan  it;  loc  marcher  à  quatre  pattes  to‘rt  oyoqlab  emaklamoq 

(emaklab yurmoq); les mille-pattes ont quarante-deux pattes qirqoyoqning 

qirq  ikkita oyog‘i bor; 2. fam oyoq; être bas,  court  sur pattes  oyog‘i qisqa, 

kalta bo‘ lmoq;  avoir une patte folle bir  oz oqsoqlanmoq, cho‘loqlanmoq; il 

traînait  la  patte  u  oyog‘ini  sudrab  yurardi;  3.  fam  qo‘l;  bas  les  pattes! 

qo‘lingni  tort! loc fam coup de patte mohirlik, ustalik, mahoratlilik; 4. loc fam 

coup de patte achchiq  tanqid,  tepki; retomber sur ses pattes  tegirmondan 

butun  chiqmoq,  suvdan  quruq  chiqmoq;  montrer  patte  blanche  parolni 

ko‘rsatmoq, aytmoq; tirer dans les pattes de qqn birovni zimdan oyog‘idan 

tortmoq; 5. bakenbarda, gajjak; 6.  tilcha, qopqoq (mato, qayishdan qilingan 

qadash, bekitish uchun xizmat qiladigan narsa); la patte d’une poche, d’un 

portfeuille cho‘ntakning qopqog‘i, portfelning tilchasi; 7. skoba, halqa. 

patte-d’oie

 nf 1. chorraha, yo‘llarning kesishgan joyi; 2. ko‘z yonidagi ajin; 

pl des pattes-d’oie. 

pattemouille

 nf ho‘l latta, doka (dazmol qilish uchun). 

pâturage


  nm  yaylov,  o‘tloq;  mener  les  vaches  au  pâturage  mollarni 

yaylovga olib chiqmoq. 

pâture

  nf  1.  ozuqa,  yem,  o‘ t,  don,  ovqat,  xashak  (hayvonlar  uchun);  2. 



oziq,  ozuqa,  manba;  loc  donner,  livrer  sa  vie  privée  en  pâture  aux 

journalistes o‘z shaxsiy hayotini jurnalistlarga yem qilmoq. 

paturon

 nm otning boldiri, oyog‘ ining pastki qismi; fam oyoq. 



paume

1

  nf  kaft;  il  avait  les  paumes  couvertes  d’ampoules  uning  kafti 



qavarib ketgan edi. 

paume


2

  nf  polka  (o‘yin);  jouer  à  la  paume  polka  o‘ynamoq;  jeu  de 

paume polka o‘ynaladigan zal. 

paumelle


 nf techn oshiq-moshiq. 

paumé,


 

ée

  adj  fam  boshini,  o‘zini  yo‘qotib  qo‘ygan,  nima  qilishini 



bilmaydigan;  il  est  complètement  paumé  u  butunlay  boshini  yo‘qotib 

qo‘yibdi;  n  bo‘lmag‘ur,  yaramas,  tugagan  odam;  va  donc,  eh,  paumé! 

yo‘qolsangchi, he yaramas! 

paumer


 I. vt 1. vx fam  qo‘lga  olmoq,  qo‘lga  tushirmoq,  ushlab  olmoq;  2. 

fam yo‘qotib qo‘ymoq; j’ai paumé le fric men pulimni yo‘qotib qo‘ydim; II. se 

paumer vpr adashib qolmoq; elle  s’est paumée en route  u yo‘lda adashib 

qoldi. 


paupérisation

  nm  qashshoqlashish;  la  paupérisation  des  chômeurs 

ishsizlarning qashshoqlashishi. 

paupière


  nf  qovoq  (ko‘z  qovog‘i);  battre  des  paupières  ko‘zini 

pirpiratmoq. 

paupiette

  nf  pishirilgan  o‘rama  go‘sht;  paupiettes  de  veau  mol 

go‘shtidan qilingan o‘rama. 

pause


  nf  1.  tanaffus,  tin  olish,  to‘xtatish,  dam;  la  pause  de  midi  tushki 

tanaffus; fam la pause  café qahva ichish  uchun  tanaffus; faire une pause, 

la  pause  tanaffus  qilmoq;  cinq  minutes  de  pause  besh  minut  tanaffus;  2. 

sukut,  pauza,  jim lik;  3.  mus  pauza;  une  pause  vaut  quatre  soupirs  bitta 

pauza to‘rtta chorak pauzaga teng. 

pauvre


  I.  adj  1.  kambag‘al,  qashshoq,  nochor,  bechorahol,  faqir;  2. 

qashshoq,  g‘aribona,  faqirona  (narsa);  une  pauvre  maison  faqirona  uy;  3. 

kamhosil, oriq; terre pauvre kamhosil, oriq yer; II.  n 1. vx un pauvre, une 

pauvresse bechora, miskin, gadoy, tilanchi; 2. pl bechoralar, nochorlar. 

pauvrement

  adv  kambag‘allik  bilan,  faqirona,  nochorona,  bechorahol; 

vivre  pauvrement  faqirona  yashamoq;  être  pauvrement  vêtu  faqirona 

kiyingan bo‘lmoq. 

pauvresse

 nf voir pauvre. 

pauvret,

 

ette



 n, adj bechoraginam, sho‘rlikkinam. 

pauvreté


  nf  1.  kambag‘allik,  bechoralik,  qashshoqlik,  nochorlik, 

yetishmaslik; fam qo‘ lida yo‘qlik, qo‘ li kaltalik, ojizlik; la société moderne n’a 

pas éliminé la pauvreté zamonaviy jamiyat kambag‘allikni  istisno qilmaydi; 

2.  kamhosillik,  oriqlik;  pauvreté  du  sol  yerning  oriqligi;  3.  qashshoqlik, 

kambag‘allik, yetishmaslik; pauvreté intellectuelle ma’naviy qashshoqlik. 

pavane


 nf pavana (qadimgi raqs turi va uning musiqasi). 

pavaner


 

(se)


 vpr savlat to‘kib, viqor bilan yurmoq; tovusday tovlanmoq. 

pavage


  nm  1.  tosh  yotqizish,  to‘shash;  travailler  au  pavage  d’une  rue 

ko‘chaga  tosh  yotqizishda  ishlamoq;  2.  tosh  yoki  boshqa  narsa  yotqizilgan 

yo‘l. 

pavé


  nm  1.  to‘shama;  le  pavé  de  marbre  d’une  église  cherkovning 

marmar  to‘shamasi;  2.  tosh  ko‘cha,  yo‘l;  pavé  humide,  glissant  ho‘l, 

sirpanchiq  ko‘cha;  battre  le  pavé  sandiroqlab  yurmoq;  3.  yerga  to‘shalgan 

yo‘nilgan  tosh,  yog‘och;  arracher  les  pavés  pour  faire  une  barricade 

barikada  qurish  uchun  yo‘l  toshlarini  ko‘chirmoq;  4.  to‘ trburchak  pishloq;  5. 

qalin,  qizil  go‘sht  bo‘lagi;  pavé  au  poivre  xantali  go‘sht;  6.  qalin,  mujmal 

kitob;  un  pavé  de  cinq  cents  pages  besh  yuz  betli  mujmal  kitob;  7. 

gazetadagi ramkaga olingan maqola. 

pavement

 nm yotqizish, yopishtirish; un pavement de  mosaïque koshin 

yopishtirish. 

paver


 vt  tosh  yotqizmoq;  paver  un  chemin  yo‘lga  tosh  yotqizmoq;  une 

route pavée tosh yotqizilgan ko‘cha. 

pavillon

1

  nm  1.  rovon,  shiyponcha,  uycha;  pavillon  de  chasse  ovchilar 



uychasi;  les  pavillons  d’un  hôpital  kasalxona  pavilonlari;  habiter  un 

pavillon shiyponchada yashamoq;  2.  fligel (asosiy uy yoniga qurilgan bino); 

le pavillon d’angle d’un château qasrning burchagidagi fligel. 

pavillon


2

  nm  1.  og‘iz  (puflab  chalinadigan  musiqa  asboblarida);  le 

pavillon d’une trompette karnayning og‘zi; 2. quloq chanog‘i (suprasi). 

pavillon


3

 nm kema bayrog‘i; pavillon de guerre harbiy  bayroq; amener 

le  pavillon  bayroqni  topshirmoq  (taslim  bo‘lmoq);  ensemble  de  pavillons 

bayram  kunlari  osib  qo‘yiladigan  rang-barang  signal  bayroqlari;  baisser 

pavillon devant qqn biror kimsaga yon bermoq. 

pavillonnaire

  adj  pavilondan  tashkil  topgan,  pavilon;  une  zone,  un 

lotissement pavillonnaire pavilon zonasi, maydoni. 

pavois

 nm inv 1. hist franklarning qatta qalqoni; élever, hisser qqn sur le 



pavois  birovga  hukmronlik  bermoq,  birovni  ko‘klarga  ko‘ tarmoq;  2.  mar 

falshbort (kema palubasidagi bort to‘sig‘i); grand pavois bayram kunlari osib 



PAVOISER

 

PÊCHER



 

 

 



396 

qo‘yiladigan  rang-barang  bayroqlar;  hisser  le  grand  pavois  rang-barang 

bayroqlar bilan bezamoq, bayroqlar bilan bezamoq. 

pavoiser


  vt  bayroqlar  bilan  bezatmoq  (imoratlarni,  shaharni  tantana, 

bayram  munosabati  bilan);  pavoiser  pour  la  fête  nationale  milliy  bayram 

munosabati  bilan  bezatm oq;  fam  il  n’y  a  pas  de  quoi  pavoiser  xursand 

bo‘ladigan joyi yo‘q. 

pavot

 nm ko‘knor. 



payable

 adj to‘ lanadigan; des marchandises payables en espèces haqi 

naqd to‘lanadigan mollar. 

payant,


 

ante


  adj  1.  pulini  to‘laydigan;  spectateurs  payants  pulini 

to‘laydigan  tomoshabinlar;  2.  pulli,  pul  to‘ lab  olinadigan;  billet  payant  pulli 

bilet; 3. fam daromadli, foydali; c’est payant bu daromadli. 

paye


 ou paie nf 1. oylik ish haqi; oylik, maosh to‘lash; le jour de paye, de 

la paie oylik to‘lash, olish kuni; 2. fam ikki maosh, oylik orasi; il y a une paye 

qu’on  ne  l’a  pas  vu  uzoq  vaqtdan  beri  uni  ko‘rmadik;  3.  oylik,  maosh,  ish 

haqi,  moyana;  toucher  sa  paye  oyligini  olmoq;  une  feuille  de  paye  oylik 

vedomosti. 

payement


 nm voir paiement. 

payer


  I.  vt  1.  payer  qqn  haq  to‘lamoq,  taqdirlamoq;  payer  un  employé 

xizmatchiga haq to‘lamoq; être payé à l’heure, cent francs de l’heure pour 

un  travail  soatbay  ish  haqi  olmoq,  bir  ish  uchun  soatiga  yuz  frank  olmoq; 

payer  qqn  en  espèces  biror  kishiga  naqd  pul  to‘lamoq;  fam  je  suis  payé 

pour  savoir  que  o‘z  boshidan  o‘tkazmoq;  payer  qqn  de  retour  o‘ziga 

qilingan  narsaga  shunday  narsa  bilan  javob  bermoq;  2.  payer  qqch 

to‘lamoq,  uzmoq;  payer  ses  dettes  qarzini  uzmoq;  payer  ses  impôts 

soliqlarini to‘lamoq; prov qui paie ses dettes s’enrichit qarzdan qutilganing, 

boy bo‘lganing; 3. sotib olmoq, pul to‘lamoq; payer qqch cher, bon  marché 

biror narsani arzonga, qimmatga sotib olmoq; travail bien, mal payé yaxshi, 

yomon, oz haq to‘ lanadigan ish; congés payés haq to‘lanadigan ta’ til; 4. fam 

payer  qqch  à  qqn  sotib  olib  bermoq,  olib  bermoq;  viens,  je  te  paie  un 

verre  kel,  men  senga  bir  stakan  olib  beraman;  5.  gunohini  yuvmoq,  o‘zini 

oqlamoq;  il  faudra  payer  gunohni  yuvmoq  kerak  bo‘ladi;  il  m’a  joué  un 

vilain tour,  mais il  me le paiera  u menga razil qilik qildi, u mendan buning 

jazosini  oladi;  6.  to‘lamoq;  payer  comptant  naqd  pul  bilan  to‘lamoq;  avoir 

de quoi payer, pouvoir payer to‘lagani puli bo‘lmoq, to‘lay olmoq; payer de 

-dan  to‘lamoq; payer de  sa poche  o‘z cho‘ntagidan  to‘lamoq;  loc payer de 

sa personne zo‘r bermoq, kuchini bermoq; payer pour qqn  biror kishining 

o‘rniga,  uchun  to‘lamoq;  payer  pour  qqn,  pour  qqch  gunohini  yuvmoq;  7. 

qoplamoq, arzimoq; ce qu’il gagne ne le paie pas de sa peine uning ishlab 

topgani qilgan mehnatiga  arzimaydi; daromad,  foyda keltirmoq;  le crime ne 

paie pas jinoyat  foyda keltirmaydi; II.  se payer vpr 1.  to‘lamoq, hisob-kitob 

qilmoq;  les  commandes  se  paient  à  la  livraison  buyurtmalar  yetkazib 

berilgandan  keyin,  haqi  to‘lanadi;  tout  se  paye  hamma  narsaning  hisob-

kitobi,  tosh-tarozisi  bor;  voilà  cent  euros,  payez-vous  et  rendez-moi  la 

monnaie  mana  yuz  evro,  hisoblashing  (hisob-kitob  qiling)  va  qaytimini 

menga  bering; 2. on va  se payer un bon repas  o‘zimizga yaxshi  bir ovqat 

sotib  olsak  ham  bo‘laveradi;  fam  s’en  payer  une  tranche  vaqtini  chog‘ 

o‘tkazmoq;  fam  se  payer  la  tête  de  qqn  birovni  ahmoq  qilmoq,  ustidan 

kulmoq. 

payeur,


 

euse


 n 1. to‘lovchi, qarzdor; mauvais payeur yomon to‘lovchi; 2. 

xazinachi, g‘aznachi; kassir; trésorier-payeur général bosh g‘aznachi. 

pays

1

  nm inv  1.  mamlakat,  davlat;  pays  étrangers  xorijiy  mamlakatlar; 



pays amis do‘st davlatlar; pays voisins qo‘shni davlatlar; les pays du tiers 

monde qo‘shilmagan davlatlar; 2.  tomon,  taraf, yurt, o‘lka; yoq, joy; il n’est 

pas du pays u  bu  tomonlik emas; vin de pays mahalliy vino; produits du 

pays mahalliy yer mahsuli;  le pays de Caux Ko  o‘lkasi (normandiyada); 3. 

yurt, o‘lka (shu yurt, shu o‘lka odamlari); tout le pays en a parlé butun o‘lka 

bu  haqda  gapirdi;  4.  le  pays  de  qqn,  son  pays  o‘z  vatani,  yurti;  mourir 

pour  son  pays  o‘z  vatani  uchun  jon  bermoq;  avoir  le  mal  du  pays  o‘z 

yurtini  sog‘inmoq;  5.  le  pays  de  qqch  biror  narsaning  vatani,  yurti,  o‘lkasi 

(biror  narsaga  boy  joy);  la  France  est  le  pays  des  fromages  Fransiya 

pishloqlar  vatani;  6.  yurt,  o‘lka,  joy,  yer;  les  pays  tempérés  mo‘tadil  iqlimli 

o‘lkalar; le pays plat  tekislik; voir du pays yurtni  tomosha qilmoq, sayohat 

qilmoq; loc pays de cocagne jannat-monand yer; 7. shaharcha, qishloq, yer, 

joy; il habite un petit pays u bir ovloq qishloqda yashaydi. 

pays


2

,

 



payse

  n  fam  hamqishloq,  hamyurt,  vatandosh;  c’est  ma  payse, 

nous sommes nés dans le même village bu mening hamqishlog‘im, biz bir 

qishloqda tug‘ilganmiz. 

paysage

 nm 1. manzara, ko‘rinish, peyzaj; le paysage est beau manzara 



go‘zal; un paysage de toits et de cheminées  tomlar va mo‘rilar manzarasi; 

2.  manzara,  ko‘rinish;  paysage  urbain  shahar  manzarasi;  paysage 

méditerranéen o‘rta Yer  dengizi sohillari ko‘rinishi;  3. peyzaj (rasmda tabiat 

manzarasi),  tabiat  manzarasi;  peintre  de  paysages  peyzaj  chizuvchi 

rassom, peyzajist; dans ce film, il y a de beaux paysages bu filmda chiroyli 

tabiat  manzaralari  bor;  4.  hol,  ahvol,  manzara,  ko‘rinish;  le  paysage 

politique  actuel  hozirgi  siyosiy  ahvol;  le  paysage  audiovisuel  français 

fransuzcha  audiovizual  ko‘rinish;  fam  cela  fait  bien  dans  le  paysage  bu 

yaxshi taassurot qoldiradi. 

paysagiste

  n  1.  peizajist,  peizajchi,  manzara  chizuvchi  rassom;  les 

paysagistes  hollandais  Gollandiyalik  peizajistlar;  une  excellente 

paysagiste ajoyib peizajist ayol; 2. bog‘larni chizuvchi rassom. 

paysan,


 

anne


 I. n dehqon; ouvriers  et paysans  ishchi va dehqonlar;  II. 

adj  1.  dehqonlarga  oid,  dehqon;  vie  paysanne  dehqoncha  hayot,  dehqon 

turmushi; 2. péj qo‘pol, beso‘naqay. 

paysannat

 nm dehqon holati. 

paysannerie

 nf dehqonlar. 

P.D.G.


 nm inv abrév président-directeur général bosh direktor. 

péage


 nm 1. yo‘ldan  foydalanganligi  uchun  to‘lanadigan  haq; autoroute, 

pont à péage pulli avtostrada, ko‘prik; 2. yo‘l haqi olinadigan joy. 

peau

  nf  1.  teri;  relatif  à  la  peau  teriga  oid;  enlever,  détacher  la  peau 



d’un  animal  hayvonning  terisini  shilmoq;  2.  odam  terisi;  peau  claire, 

foncée,  noire  oq,  bug‘doy  rang,  qora  teri;  peau  mate  qorachadan  kelgan 

teri;  peau  bronzée  quyoshda  qoraygan  teri;  une  coupure  de  la  peau 

terining kesik  joyi;  loc fam n’avoir que la peau et  les os suyagu,  terisidan 

boshqa narsasi bo‘lmaslik,  terisi borib suyagiga yopishgan  bo‘lmoq; se faire 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   154   155   156   157   158   159   160   161   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling