Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet16/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   238

arborescent,  ente

  adj  daraxtga  o‘xshash,  daraxt  shaklidagi, 

daraxtsimon. 

arboriculteur

 nm bog‘bon; o‘rmonchi. 

arboriculture

 nf bog‘dorchilik; o‘rmonchilik. 

arborisation

 nf daraxtsimon ko‘rinishda tabiiy shakl, tasvir. 

arbre


 nm 1. daraxt; arbre fruitier mevali daraxt; arbre de  Noël yangi yil 

archasi; 2. techn val; o‘q; shpindel. 

arbrisseau

 nm yosh, kichkina daraxt, nihol. 

arbuste

 nm past bo‘yli daraxt; buta. 



arc

  nm  1.  archit  arka,  ark,  toq,  ravoq;  arka,  darvoza;  l’arc  de  triomphe 

zafar arki; 2. géom yoy; un arc de cercle  aylana yoyi;  3. kamon, kamalak, 

yoy; bander un arc kamonni  tortmoq; tirer à (de) l’arc kamondan otmoq; 4. 

elektr  yoyi;  lampe  à  arc  yoyli  chiroq;  soudure  à  l’arc  elektr  yoyi  bilan 

payvandlash. 

arcade

 nf 1. archit techn gumbaz, qubba; 2. anat yoysimon suyak; arcade 



sourcilière qosh usti suyaklari. 

arcanes


 nm pl sir, maxfiy narsa; les arcanes de la politique siyosatning 

sirlari. 

arc-boutant

  nm  tiragich,  tirgak,  tirkagich  gumbaz  (gotik  arxitekturada 

gumbaz  sifatida  binoning  tashqarisiga  devorni  mustahkam lash  uchun 

qurilgan inshoot). 

arc-bouter

 

(s’)



 vpr borib  taqalmoq; suyanmoq,  tayanmoq,  tiralib,  tayanib 

turmoq; s’arc-bouter contre une porte eshikka tayanib turmoq. 

arceau

  nm  1.  archit  kichik  arka,  arkacha;  2.  kichik  arka,  yoy  shaklidagi 



narsa. 

arc-en-ciel

  nm  (pl  arcs-en-ciel)  kamalak  (nurlarning  yetti  xil  rangda 

tovlanishi); les couleurs de l’arc-en-ciel kamalak ranglari; avoir des reflets 

d’arc-en-ciel kamalak rangida tovlanish; rang-barang tovlanish. 

archaïque

 adj o‘tgan zamonga oid,  qadimiy,  eskirgan (so‘z, ibora, odat); 

klassik davrdan avvalgi, ibtidoiy; style archaïque arxaik, ibtidoiy uslub. 

archaïsant,  ante

  I.  adj  arxaiklashtiruvchi;  un  poète  archaïsant  arxaist-

shoir;  II.  n  arxaist  (adabiyotda  san’atda  arxaik  uslub  va  formalarga  taqlid 

qiluvchi kishi). 

archaïsme

 nm ling arxaizm (eskirgan so‘z, ibora, grammatik shakl). 

archange

  nm  Arxangel,  Jabroyil  (farishtalarning,  malaklarning  eng 

kattasi). 

arche


1

 nf relig l’arche de Noé Nuh kemasi (afsonaviy to‘fonda Nuh, uning 

oilasi va hayvonlar saqlanib qolgan kema). 

arche


2

 nf arkasimon gumbaz (ko‘priklarda); les  arches d’un pont ko‘prik 

gumbazlari. 

archéologie

 nf arxeologiya, qadimshunoslik. 

archéologique

 adj arxeologik, arxeologiyaga oid, arxeologiya. 

archéologue

 nm arxeolog, qadimshunos. 

archer


 kamonchi, kamon. 

archétype

  nm  prototip,  timsol  (yozuvchiga  badiiy  obraz  yaratish  uchun 

manba bo‘lgan shaxs). 

archevêché

  nm  1.  arxiyepiskop  boshqaruvidagi  hudud;  2.  arxiyepiskop 

qarorgohi, saroyi. 

archevêque

  nm  arxiyepiskop  (bir  necha  cherkov  okrugini  boshqaruvchi  

yepiskop). 

archiduc, duchesse

 n ersgersog (Avstraliya shahzodalarining unvoni va 

shu unvonga ega odam); ersgersoginya (ersgersogning rafiqasi yoki qizi). 

archiépiscopal, ale, aux

 adj arxiepiskopga oid, arxiepiskop. 

archiépiscopat

 nm arxiepiskop rutbasi. 

archimandrite

 nm arximandrit (monaxlarning oliy unvoni va shu unvonga 

ega bo‘lgan monax, odatda monastir boshlig‘i). 

archipel

 nm arxipelag (bir-biriga yaqin orollar guruhi). 

architecte

  nm  arxitektor,  me’mor;  la  profession  d’architecte 

arxitektorlik, me’morlik kasbi. 

architectural, ale

 adj arxitekturaga oid, me’moriy, arxitektura. 

architecture

  nf  1.  arxitektura,  me’morchilik,  qurish  san’ati;  2. 

kompozitsiya, tuzilish. 

architecturer

 vt talabchanlik, jiddiylik bilan qurmoq,  tuzmoq; roman bien 

architecturé yaxshi tuzilgan roman. 

architrave

 nf archit sarrov. 

archive


  nf  pl  arxiv;  les  archives  de  famille  oila  arxivi;  les  archives 

nationales  davlat  arxivi;  un  document  d’archives  arxiv  hujjati;  archives 

cinématographiques filmoteka. 

arçon


  nm  1.  egarning  yog‘och  asosi;  vider  les  arçons  otdan  yiqilmoq; 

être ferme dans, sur ses arçons egarda mustahkam o‘rnashib o‘ tirmoq; fig 

o‘zining  mustahkam  fikriga  ega  bo‘lmoq;  2.  sport  tutqich,  band,  dasta 

(gimnastika otining tutqichi) cheval d’arçons gimnastika oti. 

arctique

 adj Arktikaga oid, Arktikaga xos bo‘lgan, arktik, Arktika. 

ardemment

  adv  jo‘shib,  qizg‘ in,  kuyib-yonib,  zavq  bilan,  jon-jahd  bilan, 

astoydil, ehtiros bilan; désirer ardemment jon-jahd bilan istamoq. 

ardent,  ente

  adj  1.  yonayotgan,  qizdirayotgan;  charbons  ardents 

yonayotgan  ko‘mir;  une  fièvre  ardente  kuchli  issiqlik;  soleil  ardent 

jazirama;  2.  fig  qizg‘ in,  jo‘shqin,  shavqli,  otashin,  ishqiboz;  kuchli;  zo‘r; 

ehtirosli;  un  désir  ardent  kuchli  xohish,  ishqibozlik;  un  ardent  partisan 

otashin tarafdor. 

ardeur


 nf 1. yondirish, kuydirish; l’ardeur du soleil quyoshning yondirishi; 

2. fig qizg‘inlik, jo‘shqinlik, shavq, ehtiroslilik, otashinlik, kuchlilik; l’ardeur du 

tempérament  temperamentning  zo‘rligi,  jo‘shqinligi;  l’ardeur  des 

convictions ishonchning kuchliligi. 

ardillon

 nm tilcha (kamar va shu kabilar to‘qasida). 

ardoise

  nf  1.  yupqa  tosh;  shifer;  un  toit  d’ardoise  shiferli  tom;  une 



maison  couverte  d’ardoises  tomga  shifer  yopilgan  uy;  un  crayon 

d’ardoise grifel,  toshqalam; 2.  toshtaxta (toshqalam bilan yoziladigan taxta); 

3. fig do‘kondorga to‘lanadigan qarz (kreditga narsa xarid qilinganda). 

ardu, ue


 adj qiyin, og‘ ir, mushkul,  tong; travail ardu qiyin ish; entreprise 

ardue ahvoli tang korxona. 

are

 nm ar (100 metr kvadratga teng yer o‘lchovi). 



areligieux,  euse

  adj  hech  qaysi  dinga  mansub  bo‘lmagan,  dinsiz, 

xudosiz, kofir. 

arène


  nf  1.  arena,  manej,  sirk  maydoni,  sirk  sahni;  2.  fig  maydon;  soha 

(faoliyat  sohasi);  l’arène  politique  siyosat  maydoni;  descendre  dans 

l’arène  kurash  boshlamoq;  3.  pl  am fiteatr  (Qadimgi  Rimda  ochiq 

tomoshagoh va uning doiraviy, balandlab boruvchi o‘rinlari). 

arête

 nf 1. baliq suyagi,  qiltanog‘i; un poisson plein d’arêtes sersuyak, 



qiltanog‘i ko‘p baliq; 2. qirra, cho‘qqi; les arêtes d’un cube kubning qirralari; 

ARGENT

 

ARMURIER



 

 

 



44 

à  arête  vive  o‘ tkir  qirrali;  arête  d’une  chaîne  de  montagnes  tog‘ 

tizmalarining cho‘qqisi. 

argent


 nm 1. kumush (metall); en argent, d’argent kumush, kumushdan, 

kumushdan  tayyorlangan;  avoir  des  reflets  d’argent  kumushdek 

tovlanmoq;  2.  vif-argent  simob;  3.  pul;  avoir  besoin  d’argent  puldan 

qiynalmoq;  une  grosse  somme  d’argent  katta  miqdordagi  pul;  argent 

liquide  naqd  pul;  avance  d’argent  avans  pul,  bo‘nak;  l’argent  de  poche 

choy  puli,  kundalik  mayda  xarajatlar  uchun  pul;  jeter  l’argent  par  les 

fenêtres pulni ko‘kka sovurmoq, pulni isrof qilmoq. 

argenté, ée

 adj 1. kumush qoplangan, kumush yuritilgan;  métal  argenté 

kumush  suvi  yugurtirilgan  metall;  2.  kumush  rang;  des  cheveux  argentés 

kumush  rang  soch;  un  tilleul  argenté  venger  jo‘kasi,  lipasi;  3.  fam  pulli, 

mablag‘li; je suis peu argenté en ce moment hozir pulim yo‘q. 

argenter

 vt kumush bilan qoplamoq, kumush yugurtirmoq. 

argenterie

 nf kumush idish-tovoqlar. 

argentier

 nm 1. grand argentier xazinachi, g‘aznachi; fam moliya vaziri; 

2. shkaf (kumush idish-tovoqlar qo‘yish uchun). 

argentin


1

, ine


 

adj jaranglagan, jarangdor, jarangli; le son argentin d’une 

clochette qo‘ng‘iroqning jarangdor ovozi. 

argentin


2

,  ine


  I.  adj  Argentinaga  va  argentinlarga  oid,  Argentina;  II.  n 

argentin, argentinalik. 

argile

 nf gil,  tuproq; l’argile réfractaire o‘ tga chidam li gil; l’argile rouge, 



jaune qizil, sariq gil. 

argileux, euse

 adj gilli, tuproqli, sertuproq, serloy. 

argon


 nm chim argon. 

argot


 nm argo, jargon (ma’lum doirada qo‘llaniladigan yasama so‘zlar va 

iboralari); l’argot des voleurs o‘g‘rilar argosi; parler argot argoda gapirmoq; 

c’est un mot d’argot bu argoga taalluqli so‘z. 

argotique

  adj  argoga,  jargonga  oid;  termes  argotiques  argoga  oid 

terminlar. 

arguer

  vt  1.  xulosa  qilmoq;  xulosa  chiqarmoq;  2.  (de)  bahona  qilmoq, 



bahona, sabab ko‘rsatmoq. 

argument


 nm 1. dalil, isbot; un argument de poids ishonchli, asosli dalil; 

invoquer  un  argument  dalil  keltirmoq;  réfuter  un  argument  dalilni  rad 

etmoq; tirer un argument de qqch xulosa chiqarmoq; 2. l’argument d’une 

pièce pyesaning qisqacha mazmuni. 

argumentation

 nf dalillar, dalil-isbotlar, dalil-isbot keltirish. 

argumenté, ée

 adj asoslangan, isbotlangan. 

argumenter

  vi  dalil  keltirmoq,  dalil  keltirib,  dalillar  bilan  isbotlamoq, 

asoslamoq. 

argus


  nm  1.  l’argus  de  l’automobile  minilgan,  ishlatilgan 

avtomobillarning  ma’lumotnoma-preyskuranti,  narxnomasi;  l’argus  de 

l’immobilier  uy,  binolarning  preyskuranti,  narxnomasi;  2.  ziyrak,  hushyor 

qo‘riqchi; 3. zool argus (qirg‘ovulsimonlar oilasiga mansub qush). 

argutie

  nf  ishkalbozlik,  lo‘ ttibozlik,  sansalorlik,  ishga  ataylab  to‘g‘anoq 



solish,  ishkal  topish;  ishkal  chiqarish;  se  livrer  à  des  arguties  ishkalbozlik 

bilan shug‘ullanmoq. 

aride

  adj  1.  qaqroq,  qurg‘oq,  qurg‘oqchil;  cho‘lga  o‘xshagan;  suvsiz; 



hosilsiz; une terre aride  qurg‘oq,  qaqroq,  hosil  bermaydigan yer;  2. fig his-

tuyg‘usiz, qiziqishsiz, quruq; sujet, matière aride quruq mavzu, material. 

aridité

  nf  1.  quruqlik,  quriganlik;  qovjiraganlik;  aridité  du  sol  tuproqning 



quruqligi;  2.  fig  quruqlik,  shirasizlik;  hissizlik;  aridité  du  sujet  mavzuning 

quruqligi, sayozligi. 

aristocrate

  n  aristokratiyaga,  aslzodalarga  mansub  kishi,  aristokrat, 

aslzoda, zodagon, oqsuyak. 

aristocratique

  adj  aristokrat,  zodagonlarga  oid,  aristokratlarga  xos 

bo‘lgan; aristokratik, nazokatli;  manières aristocratiques aristokratik yurish-

turish, aristokratlarcha nazokat. 

aristocratie

  nf  1.  aristokratiya,  aslzodalar,  zodagonlar,  oqsuyaklar;  2. 

aristokratiya (biror sinf yoki ijtimoiy guruhning imtiyozli qismi); l’aristocratie 

ouvrière, de l’argent  ishchi, moliya aristokratiyasi; l’aristocratie des élites 

adabiy elita;  3. aristokratiya, aristokratik  tuzum (hokimiyat bir guruh imtiyozli 

sinf namoyandalari qo‘lida bo‘lgan idora usuli). 

arithmétique

  I.  adj  arifmetikaga,  hisoblashga  oid;  arifmetik,  arifmetika; 

une progression arithmétique  arifmetik progressiya; faire des opérations 

arithmétiques  arifmetik  amallarni  bajarmoq;  II.  nf  arifmetika,  hisob;  un 

manuel d’arithmétique arifm etika darsligi, arifmetika. 

arlequin,  ine

  n  arlekin,  arlekino,  masxaraboz  (Italiya  komediyalarida 

maskali masxaraboz). 

armagnac


 nm armanyak. 

armateur


 nm bir yoki bir nechta kema egasi. 

armature


  nf  1.  techn  armatura;  2.  fig  asos,  o‘zak,  negiz,  ustun; 

l’armature d’un parti partiyaning ustuni. 

arme

  nf  1.  qurol,  yarog‘,  qurol-yarog‘,  yarog‘-aslaha;  une  arme  à  feu 



o‘qotar qurol; l’arme atomique atom quroli; une arme blanche sovuq qurol; 

un  dépôt  d’armes  qurol-yarog‘  ombori;  prendre  les  armes  qo‘lga  qurol 

olmoq,  jangga  tayyorlanmoq;  un  peuple  en  armes  jangga  tayyor  xalq; 

déposer,  rendre  les  armes  qurolni  qo‘ymoq,  taslim  bo‘lmoq;  passer  un 

prisonnier  par  les  armes  asirni  otib  tashlamoq;  appeler  sous  les  armes 

harbiy  xizmatga,  armiyaga  chaqirmoq;  port  d’arme  prohibée  taqiqlangan 

qurolni  olib  yurish;  une  prise  d’armes  qurol  bilan  saf  tortish,  safga  turish; 

parad; aux armes! qurollaning! mil reposer arme! miltiq yelkadan oyoq uzra 

olinsin!  2.  sport  maître  d’armes  qilichbozlik  o‘qituvchisi;  salle  d’armes 

qilichbozlik zali;  qilichbozlik maktabi; tirer des armes qilichbozlik  qilmoq; 3. 

fig  vosita,  dastak,  qurol;  l’arme  psychologique  psixologik  qurol,  vosita;  4. 

harbiy  kasb;  la  carrière  des  armes  harbiy  xizmat;  le  métier  des  armes 

harbiy  ish;  un  frère  d’armes  quroldosh,  safdosh;  être  sous  les  armes 

harbiy  xizmatda  bo‘ lmoq;  5.  qo‘shin  turi;  les  différentes  armes  turli 

qo‘shinlar; l’arme aérienne harbiy-havo kuchlari, harbiy aviatsiya; 6. pl gerb, 

tamg‘a; les armes de Paris Parij gerbi. 

armé,  ée

  adj  1.  qurolli,  qurollangan;  armé  jusqu’aux  dents  tish-

tirnog‘igacha  qurollangan;  2.  qurol  vositasida  hal  qilinadigan;  qurol 

aralashgan, qurolli; conflit armé qurolli mojaro. 

armée

  nf  1.  armiya,  qo‘shin;  l’armée  d’active  harakatdagi  armiya; 



l’armée de  métier doimiy xizmatdagi, muntazam armiya;  l’armée de terre, 

de l’air, de  mer  quruqlikdagi  qo‘shinlar, harbiy-havo kuchlari, harbiy  dengiz 

floti;  2.  fig  armiya  (biror  sohaning  katta  guruhi);  une  armée  de  chômeurs 

ishsizlar armiyasi. 

armement

  nm  1.  qurollanish;  qurollantirish;  courses  aux  armements 

qurollanish  poygasi,  zo‘r  berib  qurollanish;  2.  qurol-yarog‘,  qurol-aslaha;  la 

réduction  des  armements  qurollarni  kamaytirish;  3.  mar  kemani  kerakli 

yarog‘, aslaha, anjom bilan ta’minlash, shaylash. 

arménien,  ienne

  I.  adj  Armaniston  va  armanlarga  oid,  arman;  II.  n  1. 

arman, arman ayoli; 2. nm arman tili. 

armer

  I.  vt  1.  qurollantirmoq,  qurol-yarog‘  bilan  ta’minlamoq;  armer  les 



soldats  de  fusils  askarlarga  miltiq  bermoq,  askarlarni  miltiq  bilan 

qurollantirmoq;  2.  fig  oyoqlantirmoq,  gijgijlamoq,  olkishlamoq,  xezlamoq, 

dushman  qilib, qarshi qilib  qo‘ymoq; armer les peuples les uns  contre les 

autres  xalqlarni  bir-birlariga  dushman  qilib  qo‘ymoq;  3.  mustahkamlamoq, 

mahkamlamoq;  armer un bâton d’une pointe de fer yog‘och tayoqqa  temir 

uch  qo‘yib  mustahkamlamoq;  4.  armaturalamoq,  armatura  bilan 

mustahkamlamoq (beton); 5. mar kemani kerakli yarog‘, aslaha, anjom bilan 

ta’minlamoq; 6. o‘ t ochish qurolini tayyorlamoq; tepkini ko‘ tarmoq; II. s’armer 

vpr  1.  qurollanmoq;  s’armer  jusqu’aux  dents  tish-tirnog‘igacha 

qurollanmoq;  2.  fig  (de  qqch)  yig‘moq,  to‘plamoq;  s’armer  de  patience 

chidamoq, sabr qilmoq; s’armer de courage kuchini yig‘moq. 

armistice

 nm yarash, vaqtinchalik sulh. 

armoire


 nf shkaf, javon; armoire à glace oynali javon. 

armoiries

 nf pl gerb, tamg‘a, tug‘ro, timsol. 

armure


1

 

nf  1.  qadimgi  askarlarning  barcha  qurol-aslahalari;  2.  sovut; 



endosser une armure sovut kiymoq. 

armure


2

 

nf to‘qish yoki to‘qilish usuli. 



armurerie

 nf 1. qurolsozlik, qurolsozlik kasbi; 2. qurol ustaxonasi, zavodi; 

3. qurol bilan savdo qilish; 4. qurol do‘koni. 

armurier


 nm 1. qurolsoz  usta, aslahasoz, qurol-aslaha yasaydigan usta; 

2. qurol do‘koni egasi, qurol bilan savdo qiluvchi odam. 



ARNAQUER

 

ARRIÉRÉ



 

 

 



45 

arnaquer


  vt  fam  1.  ayyorlik  bilan  qo‘lga  kiritm oq,  aldab-suldab  olmoq; 

aldamoq,  firib  bermoq;  2.  qamamoq,  hibsga  olmoq;  qo‘lga  olmoq;  se  faire 

arnaquer qo‘lga tushmoq. 

arnica


  nf  arnika  (dorivor  o‘simlik  turi);  shu  o‘simlikdan  tayyorlangan 

damlama. 

arobase 

ou 


arrobase

 nf tijoriy a (@). 

aromate

  nf  1.  muattar  hid,  xushbo‘y  is  tarqatuvchi  modda;  2.  ovqatni 



xushxo‘r qilish uchun ishlatiladigan ziravorlar. 

aromatique

  adj  hidi  yaxshi,  xushbo‘y,  muattar;  plante  aromatique 

xushbo‘y o‘simlik. 

aromatiser

 vt xushbo‘y hid, modda qo‘shmoq, hid bermoq. 

arôme

  ou 


arome

  nm  muattar  hid,  xushbo‘y  is;  l’arôme  du  café 

qahvaning xushbo‘y hidi. 

arpège


  nm  mus  arpedjio  (musiqiy  asarlarni  ijro  etishda  pardalarni  asta-

sekin balandlatib berish, akkord tovushlarini alohida-alohida, past pardadan 

boshlab chalish). 

arpent


 nm arpan (yarim gektarga yaqin yer o‘lchov birligi). 

arpentage

 nm yerni chegaralash; yer sathini  o‘lchash; faire l’arpentage 

d’un  champs  dalani  o‘lchab  chegaralamoq,  dalani  chegaralab  ajratib 

qo‘ymoq. 

arpenter


  vt  1.  chegaralamoq,  chegarani  aniqlamoq,  belgilamoq,  marza 

olmoq,  tortmoq;  2.  katta  qadamlar  bilan  yurmoq;  katta  qadamlar  bilan 

o‘lchamoq; arpenter la chambre xonada u yoq-bu yoqqa yurmoq. 

arpenteur

  nm  yer  o‘lchovchi,  tanobchi;  yer  tuzuvchi,  yer  tuzish  ishlari 

mutaxassisi. 

arpète 

ou arpette nf dastyor qiz; shogird qiz, chevarning shogirdi. 



arpion

 nm arg oyoq. 

arqué, ée

 adj qayrilgan, bukilgan, egilgan. 

arquebuse

 nf pilta m iltiq. 

arquebusier

 nm pilta miltiq taqqan askar. 

arquer

  I.  vt  qayirmoq,  bukmoq,  egmoq;  II.  s’arquer  vpr  qayrilmoq, 



egilmoq, bukilmoq. 

arrachage

  nm  yulib,  sug‘urib  olish,  kovlash,  qazish,  kovlab,  qazib  olish; 

arrachage des pommes de terre kartoshka kovlash. 

arraché

 nm sport bir siltov, bir zo‘r berish (og‘ir tosh ko‘tarishda). 



arrachement

  nm  1.  yulib,  sug‘urib  olish,  siltash,  zo‘r  berish;  2.  ayriliq 

azobi, hijron. 

arrache-pied

 

(d’)


 loc adv to‘xtovsiz, uzluksiz, jadal; travailler six heures 

d’arrache-pied to‘xtovsiz olti soat ishlamoq. 

arracher

  I.  vt  1.  uzmoq,  yulmoq,  sug‘urmoq,  yulib,  uzib,  sug‘urib,  qazib, 

kovlab  olmoq;  arracher  des  pommes  de  terre  kartoshka  kovlamoq; 

arracher un enfant des bras de sa  mère bolani onasi qo‘lidan yulib olmoq; 

2. fig majbur qilmoq, ko‘ndirmoq, unatmoq; arracher une augmentation ish 

haqining  oshirilishiga  erishmoq;  3.  fig  chiqarmoq;  ce  récit  lui  arracha  des 

larmes  bu  hikoya  uning  ko‘zlaridan  yosh  chiqarib  yubordi;  4.  sport 

siltamasdan  ko‘ tarmoq;  II.  s’arracher  vpr  1.  (de,  à)  afsus  bilan 

uzoqlashmoq,  ketmoq;  kuch  bilan  chiqib  ketmoq;  2.  s’arracher  qqn  darrov 

ilib  ketmoq,  darrov  olmoq;  il  est  si  intelligent  que  tout  le  monde  se 

l’arrache  u  shunday  aqlliki,  uni  hamma  o‘ziga  chaqirib  olyapti;  s’arracher 

les cheveux tushkunlika tushmoq, sochlarini yulmoq. 

arracheur, euse

 n 1. yulib, sug‘urib oluvchi kishi; fam mentir comme un 

arracheur  de  dents  surbetlarcha,  yuzsizlarcha  aldamoq;  2.  nf  agr  terim 

mashinasi; arracheuse de betteraves lavlagi kovlaydigan mashina. 

arraisonnement

  nm mar  ko‘zdan  kechirish,  tekshirish;  tekshirib,  qarab, 

ko‘rib chiqish, tekshiruv, nazorat (kemani). 

arraisonner

  vt  kemani  tekshiruvdan  o‘ tkazmoq,  tekshirmoq,  nazorat 

qilmoq. 


arrangeant,  ante

  adj  gapga  ko‘nadigan,  unaydigan,  muomalaga 

yuradigan, ko‘nuvchan, unovchan; ko‘ngilchan. 

arrangement

  nm  1.  tartibga  keltirish;  joylashtirish,  jihozlash; 

arrangement  d’une  maison  uyni  tartibga  keltirish,  jihozlash;  2.  bitim, 

kelishuv,  to‘xtam, ahd-paymon; un arrangement de famille oilaviy kelishuv; 

trouver  un  arrangement  avec  qqn  birov  bilan  kelishmoq;  3.  mus 

aranjirovka, qayta ishlash, boshqacha tarzda ifodalash. 

arranger


  I.  vt  1.  tartibga  keltirmoq,  yig‘ishtirmoq,  joyiga  qo‘ymoq, 

joylashtirmoq,  to‘g‘rilamoq;  arranger  son  appartement  xonadonni,  uyni 

tartibga keltirmoq, yig‘ishtirmoq; arranger sa coiffure sochini to‘g‘rilamoq; 2. 

tuzatmoq,  to‘g‘rilamoq,  qaytadan  qilmoq,  qayta  tikmoq;  3.  moslashtirmoq, 

qayta  ishlamoq;  arranger  un  roman  pour  le  théâtre  romanni  teatr  uchun 

qayta  ishlamoq;  4.  uyushtirmoq,  tashkil  qilmoq,  yo‘lga  qo‘ymoq,  to‘g‘rilab 

olmoq;  il  nous  a  arrangé  un  voyage  en  France  u  biz  uchun  Fransiyaga 

sayohat uyushtirdi; 5. to‘g‘rilamoq, yo‘lga qo‘ymoq, bartaraf qilmoq; arranger 

les  choses  ishni  to‘g‘rilamoq;  arranger  une  querelle  janjalni  bartaraf 

qilmoq;  6.  to‘g‘ri  kelmoq,  ma’qul  kelmoq,  qondirmoq;  7.  yomon  muomala 

qilmoq,  koyimoq,  urishmoq;  II.  s’arranger  vpr  1.  to‘g‘rilanmoq,  tuzalmoq, 

yaxshilanmoq,  yo‘lga  tushmoq,  tartibga  kelmoq;  tout  s’est  bien  arrangé 

hamma  narsa  yo‘lga  tushib  ketdi;  2.  kelishmoq,  bitishmoq,  bitimga  kelmoq, 

to‘xtamga  kelmoq,  gapni  bir  yerga  qo‘ymoq;  3.  harakat  qilmoq,  chora 

ko‘rmoq,  ilojini  qilmoq;  je  m’arrangerai  pour  venir  à  8  heures  soat  8da 

kelishga  harakat  qilaman;  4.  qanoatlantirmoq,  qoniqmoq;  5.  tuzanmoq, 

yasanmoq, o‘zini tartibga keltirmoq. 

arrangeur

 nm aranjirovkachi (musiqa asarini boshqa soz, boshqa ovozga 

moslab qayta ishlovchi yoki berilgan mavzu bo‘yicha musiqa yozuvchi kishi). 

arrérages

 nm pl eski qarzlar, to‘lanmagan, qolgan qarz. 

arrestation

 nf qamash, qamoqqa, hibsga olish, qamoq, hibs, qamalish. 

arrêt

  nm  1.  to‘xtash,  to‘xtatish,  tugash,  tinish,  to‘xtab  o‘ tis h;  faire 



plusieurs  arrêts  bir  necha  marta  to‘xtash,  to‘xtab  o‘ tish;  l’arrêt  du  travail 

ishning  tugashi;  2.  to‘xtalish,  tanaffus,  dam,  tin  olish,  pauza;  dix  minutes 

d’arrêt  to‘xtash  vaqti  o‘n  minut,  o‘n  minut  tanaffus;  sans  arrêt  tinimsiz, 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling