Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
#414
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   238

fer-blanc 

nm zanglamaydigan tunuka, ruhlangan tunuka. 

ferblanterie 

nf 1.  tunuka buyumlarini ishlab chiqarish;  tunuka buyumlari; 

2. tunuka buyumlari savdosi; 3. tunukasoz do‘koni. 

ferblantier 

nm tunukasoz. 

férié, ée 

adj un jour férié dam olish kuni. 

férir 

vt sans coup férir qarshiliksiz, hech qanday to‘siqsiz. 



fermage 

nm ijaraga berish; ijara haqi. 

ferme



I.  adj  1.  qattiq,  og‘ir;  mustahkam,  pishiq;  barqaror;  un  sol  ferme 



qattiq  yer;  la  terre  ferme  quruq,  materik;  se  tenir  ferme  sur  ses  jambes 

oyog‘ida  mustahkam  turmoq;  2.  mustahkam,  qat’iy,  ishongan,  bo‘ysunmas; 

d’un pas ferme dadil qadam bilan; avoir la ferme  intention de qattiq niyat 

qilmoq;  soyez ferme  avec  lui  unga nisbatan qattiq  bo‘ling;  être ferme  sur 

qqch biror narsada sabotli, matonatli bo‘lmoq; II. adv 1.  qattiq, mustahkam; 

tenir ferme mustahkam  turmoq; 2. uzil-kesil  tamoman;  acheter ferme  uzil-

kesil  kelishib  olmoq;  3.  kuchli,  ko‘p;  travailler  ferme  tirishib  ishlamoq; 

s’ennuyer ferme juda zerikmoq. 

ferme



nf  1.  ijara,  yer  ijarasi;  prendre  à  ferme  ijaraga  olmoq;  2.  ferma; 



xutor, xo‘jalik; acheter, louer une ferme fermani sotib olmoq, ijaraga olmoq. 

ferme


nf archit ferma. 

fermé, ée 

adj yopiq, yopilgan; le magasin est fermé magazin yopiq. 

fermement 

adv qattiq, musrahkam, dadil, matonatli; je suis fermement 

décidé à lui écrire unga xat yozishga qat’iy niyat qildim. 

ferment 


nm 1. ferment, achitqi,  turush; 2. fig sabab, bahona, uyg‘otuvchi; 

un ferment de discorde kelishmaslikka bahona. 

fermentation 

nf 1. fermentasiya, achitish, bijg‘itish; 2. g‘alayon, g‘ul-g‘ula, 

to‘polon. 

fermenter 

vi  1.  bijg‘imoq,  achimoq;  oshmoq,  ko‘pchimoq;  la  pâte 

fermente xam ir achiyapti; 2. fig hayajonga  tushmoq,  to‘lqinlanmoq, g‘alayon 

qilmoq. 

fermer 


vt 1. yopmoq, berkitmoq; fermer la porte à clef eshikni kalit bilan 

yopmoq;  fermer  la  porte  à  qqn  kimnidir  qabul  qilishni  to‘xtatmoq;  2. 

tugatmoq,  to‘xtatm oq;  fermer  le  débat  muzokarani  to‘xtatm oq;  fermer  la 

parenthèse  qovusni yopmoq; fermer une entreprise korxonani yopmoq; 3. 

yopmoq,  to‘smoq; fermer les frontières chegarani yopmoq; fermer l’accès 

de kirishni yopmoq. 

fermeté 

nf  1.  mustahkamlik,  qattiqlik,  kuch;  la  fermeté  des  muscles 

muskullartning  egiluvchanligi;  2.  fig  qat’iylik,  mustahkamlik;  la  fermeté  du 

jugement mulohazaning,  fikrning qat’iyligi;  manquer de fermeté qat’iyatsiz 

bo‘lmoq;  3. stabilga  oid, barqaror;  la fermeté des cours de la Bourse birja 

kursining stabilligi. 



FERMETURE

 

FIASQUE



 

 

 



227 

fermeture 

nf 1. yopish, yopilish (kalit yoki boshqa narsa bi lan); 2. yopilish, 

tugash;  c’est  demain  la  fermeture  de  la  chasse  ertaga  ov  sezonining 

yopilishi; 3. qulf, zanjir, tamba ilgak, ilma, tugma. 

fermier, ière 

n 1. fermer; 2. arendator, arendaga oluvchi, ijarachi. 

fermoir 


nm qulf; fermoir d’un collier munchoqning yopqichi. 

féroce 


adj 1. yovvoyi, yirtqich; 2. zolim, johil, qonxo‘r, badjahl, g‘azabi  avj 

olgan;  un  guerrier  féroce  g‘azabi  qaynagan  jangchi;  un  regard  féroce 

g‘azabli  qarash,  nigoh;  3.  shafqatsiz,  g‘azabli,  rahmsiz;  un  examinateur 

féroce  shafqatsiz  im tihon  oluvchi;  4.  qo‘rqinchli,  yovvoyi,  hayvonona, 

vahshiy. 

férocement 

adv qonxo‘rona, yirtqichlarcha. 

férocité 

nf  qahrlilik,  qonxo‘rlik,  g‘azablanish,  yirtqichlik,  vahshiylik;  la 

f

é



rocité  du  tigre  yo‘lbarsning  yirtqichligi;  la  férocité  de  la  répression 

represiyaning shafqatsizligi. 

ferraille 

nf 1.  temir-tersak; jeter  à la ferraille axlatxonaga  tashlamoq;  2. 

fam mayda, mayda pul, chaqa. 

ferrailler 

vi 1. urishmoq (qilich bilan); 2. qizg‘in bahslashmoq. 

ferrailleur, euse 

n temir-tersak sotuvchi. 

ferrer 


vt 1. taqalamoq, taqa qoqmoq; 2. metall bilan qoplamoq; ferrer des 

souliers  tufliga nag‘al qoqmoq; 3.  ilintirmoq,  ilintirib  tortmoq (baliqni qarmoq 

bilan). 

ferreux,  euse 

adj  tarkibida  temiri  bor;  tem irga  oid;  les  métaux  ferreux 

qora metallar; les métaux non ferreux rangli metallar. 

ferronnerie 

nf 1. temir buyum ishlab chiqarish;  temirchilik; 2.  temir bezak 

ishlab  chiqarish  ustaxonasi;  3.  temirdan  ishlangan  bezak;  la  ferronnerie 

d’art temirdan tayyorlangan badiiy buyumlar. 

ferroviaire 

adj  temir  yo‘lga  oid;  les  transports  ferroviaires  temir  yo‘l 

transporti;  le  trafic  ferroviaire  temiryo‘l  tashuvi;  une  catastrophe 

ferroviaire temir yo‘l falokati. 

ferrugineux, euse 

adj tarkibida temir mavjud bo‘lgan, temirli. 

ferrure 

nf 1. temir tunuka; 2. taqa, taqalash. 

ferry-boad 

nm temir yo‘l parom i; paromdan o‘ tkazish. 

fertile 

adj 1. hosildor, hosilli, unumli; un sol fertile unumdor, hosildor yer; 

2.  fig  boy;  une  imagination  fertile  tasavvurga  boy;  une  soirée  fertile  en 

événements  voqealarga  boy  kecha;  3.  kashf;  un  esprit  fertile  aqlli 

kashfiyot. 

fertilisant, ante 

adj o‘g‘it beruvchi, o‘g‘itlovchi; des éléments fertilisants 

o‘g‘itlash elementlari. 

fertilisation 

o‘g‘it; o‘g‘itlash (yerni). 

fertiliser 

vt o‘g‘itlamoq; fertiliser un terrain yerni o‘g‘itlamoq. 

fertilité 

nf  1.  unumdorlik,  hosildorlik;  la  fertilité  d’une  terre  yerning 

hosildorligi;  une  année  de  fertilité  serhosil  ish;  2.  fig  serhosillik,  boylik;  la 

fertilité d’imagination tafsiloti boy; 3. ijodkorlik, tadbirkorlik. 

féru,  ue 

adj  zo‘r  ishtiyoq  bilan  berilgan;  il  est  féru  d’histoire  u  tarixga 

juda ishtiyoqmand. 

férule 


nf  ferula,  lineyka;  sous  la  férule  de  qqn  kimnidir  to‘la  ixtiyorida 

bo‘lmoq. 

fervent, ente 

I. adj qunt bilan ishlaydigan, g‘ayratli; ashaddiy, alangali; un 

disciple fervent g‘ayratli, quntli o‘quvchi; un fervent républicain  ashaddiy 

respublikachi; un fervent amateur de football  ashaddiy  futbol ishqibozi; II. 

nm havaskor, ishqiboz. 

ferveur 


nf tirishish, g‘ayrat qilish, qizg‘inlik, qiziqqonlik, ilhom lanish;  avec 

ferveur g‘ayrat bilan; dans un mouvement de ferveur qizishib. 

fesse 

nf  dumba,  odamning  dumbasi;  botter  les  fesses  à,  de  qqn 



kimningdir orqasiga urmoq. 

fessée 


nf  tarsaki,  shapaloq  (dumbaga);  donner  une  fessée  orqasiga 

tarsakilab urmoq. 

fesser 

vt tarsakilamoq, tarsaki bilan tushirmoq. 



festin 

nm  to‘y  ziyofati,  bazm;  faire  un  festin  bazmda  bo‘lmoq,  bazm 

qurmoq. 

festival 

nm festival. 

festivités 

nf pl bayram, bayram qilish. 

feston 


nm 1. kungura, tish; 2. girlyanda, yoysimon osilgan bezaklar. 

festonner 

vt feston bilan bezamoq, yoysimon qilib bezamoq. 

festoyer 

vi bazm qurmoq. 

fête 


nf  1.  bayram;  une  fête  populaire  xalq  bayrami;  la  fête  nationale 

milliy bayram; les dimanches et fêtes yakshanba kunlari va bayramlar; une 

fête chômée dam olish kuni; la fête du village qishloq bayrami; la salle des 

fêtes  bayram  zali;  2.  quvnoq  kayfiyat,  xushchaqchaqlik;  troubler  la  fête 

xursandchilikni  buzmoq;  3.  ism  to‘yi;  faire  la  fête  à  qqn  kimnidir 

xursandchilik bilan kutib olmoq. 

fêter 

vt  1.  bayram  qilmoq,  nishonlamoq;  fêter  un  succès  yutuqni 



nishonlamoq; fêter la victoire  g‘alabani nishonlamoq; fêter le jour de  l’an 

en famille yangi yilni oilada kutib  olmoq, nishonlamoq; fêter les noces d’or 

de qqn kumush to‘yni nishonlamoq; 2. qutlamoq, muborakbod etm oq. 

fétiche 


nm 1. but, sanam; 2. tumor. 

fétichisme 

nm  fetishizm  (jonsiz  narsalarni  g‘ayritabiiy  xususiyatga  ega 

deb ishonish va topinish). 

fétichiste 

adj fetishizmga oid, butparast. 

fétide 

adj hidi yomon, sassiq, qo‘lansa. 



fétu 

nm poxolpoya. 

feu



nm  1.  olov,  alanga;  le  dragon  crache  le  feu  ajdaho  o‘t  puflaydi;  le 



feu  du  ciel  chaqmoq;  verser  de  l’huile  sur  le  feu  qayramoq,  gijgijlamoq 

(birovni-birovga);  2.  pojar  au  feu!  yong‘in!  il  y  a  le  feu  à  l’usine  zavodda 

yong‘in;  faire  un  feu  olov  yoqmoq;  être  assis  au  coin  du  feu  olov  oldida 

o‘tirmoq;  3. plita;  mettre un plat  sur  le feu ovqatni isitmoq; 4. chiroq, olov, 

fonar;  les feux de  la ville shahar chiroqlari;  5. alangali, olovli; 6. o‘ t ochish; 

feu! o‘t och! cesser  le feu o‘ t  ochishni  to‘xtatmoq;  7. il a  le  visage  en feu 

uning  yuzi  yonyapti;  dans  le  feu  de  la  colère  g‘azab  olovida;  un  regard 

plein de feu olovli qarash. 

feu



adj marhum; feu mon oncle marhum tog‘am. 



feuillage 

nm barglar, yaproqlar. 

feuillaison 

nf barglash, barg, yaproq chiqarish. 

feuille 

nf 1. barg; une feuille de laurier lavr bargi; 2. qog‘oz; une feuille 

de papier varaq qog‘oz; 3. vedomost, byulleten, blanka; une feuille de paie 

maosh vedomosti; une feuille de  maladie kasallik varaqasi; une feuille de 

route yo‘l qog‘ozi, varaqasi; 4. gazeta. 

feuillée 

nf  1.  barglar;  sous  la  feuillée  barglar  ostida;  2.  hojatxona 

(dalalarda). 

feuillet 

nm 1. barg, bet; un bloc de cent feuillets yuz varaqli  bloknot; 2. 

zool qatqorin (kavsh qaytaruvchi hayvonlarda). 

feuilleter 

vt  1.  varaqlamoq;  ko‘z  yuritib  chiqmoq  (kitob,  jurnal);  2. 

feuilleter de la pâte xamirni qatlamoq, qavat-qavat qilmoq. 

feuilleton 

nm  1.  bo‘lim,  parcha;  un  roman  feuilleton  gazetada  parcha-

parcha  bo‘lib  bosilib  chiqayotgan  roman.  2.  rubrika,  xronika;  il  écrit  un 

feuilleton littéraire u adabiy rubrikani olib boradi. 

feuilletoniste 

n rubrika va rubrika roman yozuvchi shaxs. 

feuillu, ue 

adj bargli, qalin bargli. 

feutre 

nm  1.  fetr  (a’lo  nav  yupqa  namatsimon  mato);  kigiz,  namat;  des 



bottes de feutre namatdan qilingan bo‘ tiklar; 2. namatdan qilingan shlapa. 

feutrer 


vt kiygizlamoq,  namatlamoq, kiygiz bilan  qoplamoq;  pasaytirmoq, 

bosmoq, yutm oq (shovqinni); les doubles fenêtres feutrent les bruits ikki 

qavat deraza shivir-shivirni yo‘qotadi. 

fève 


nf loviya. 

février 


nm fevral. 

fez 


nm  feska,  hojido‘ppi  (ba’zi  Sharq  mamlakatlarida  kiyiladigan  popukli  

bosh kiyim). 

fi 

inter  1.  tfu!  2.  fi  de!  jin  ursin!  faire  fi  de  qqch  iltifotsizlik  ko‘rsatmoq, 



nazarga ilmaslik. 

fiacre 


nm fiakr, kiraga olinadigan foytun. 

fiancer 


vt nikohlamoq, nikohdan o‘ tkazmoq, unashtirmoq. 

fiasco 


nm  fiasko,  omadsizlik,  muvaffaqiyatsizlik;  cette  tentative  fut  un 

fiasco  complet  bu  urinishi  to‘la  muvaffaqiyatsizlikka  uchradi;  faire  fiasco 

muvaffaqiyatsizlikka uchramoq, sinmoq. 

fiasque 


nf to‘qilgan poxol g‘ilofli katta shisha idish, butilka. 

FIBRANNE

 

FILATURE



 

 

 



228 

fibranne 

nf  shtapel  tolasi;  un  costume  en  laine  et  fibranne  jun 

shtapeldan qilingan kostum. 

fibre 

nf  1.  tola;  la  fibre  nerveuse  asab  tolalari;  les  fibres  du  bois 



yog‘och  tolasi;  une  plante  à  fibres  tolali  o‘simlik;  2.  techn  tola;  la  fibre 

textile, végétale to‘qimachilik, o‘simlikka oid tola; 3. fig hissiyot, tuyg‘u. 

fibreux, euse 

adj tolali, tolaga oid. 

fibrille 

nf fibrilla (nerv ichiga joylashgan mayda tolalar); ildiz patak tolasi. 

fibrociment 

nm shifer. 

fibrome 

nm  fibroma,  shish  (biriktiruvchi  to‘qimadan  yuzaga  kelgan 

zararsiz o‘sma). 

ficelage 

nm bog‘lash. 

ficeler 


vt  1.  bog‘lamoq;  ficeler  un  paquet  tugun  qilmoq,  tugun  qilib 

bog‘lamoq; 2. fam kiyintirmoq. 

ficelle 

nf  1.  ingichka  arqon,  arg‘amchi,  chilvir;  une  pelote,  un  bout  de 

ficelle  arqon  o‘rami;  tirer  les  ficelles  tizgini  qo‘lida  bo‘ lmoq;  2.  galun,  zar, 

uqa; 3. baton non. 

fiche 

nf  1.  kartochka;  consulter  ses  fiches  kartochkani  ko‘rmoq;  une 



fiche perforée  perfokarta,  perforasion karta (perforasiya tushirilgan varaqa, 

qog‘oz); les fiches d’une bibliothèque kutubxona kartochkalari;  mettre un 

ouvrage  en  fiches  kartoteka  yozmoq;  2.  fishka  (turli  o‘yinlarda  yutuqni 

hisoblash  uchun  ishlatiladigan  tosh,  soqa  va  hokazo),  jeton;  3.  shtepsel 

(elektr asbobi). 

ficher 


I. vt 1.  tiqmoq, suqmoq, sanchmoq, kovlamoq, urmoq; 2. yozmoq, 

biror  narsani  to‘ldirmoq; ficher un renseignement  qandaydir ma’lumot yoki 

xabarni kartochkaga yozmoq; 3. fam bermoq;  il  m’a fichu une gifle u meni 

tarsaki  bilan  urdi,  u  menga  tarsaki  tushirdi;  4.  tashlamoq,  irg‘itm oq, 

uloqtirmoq;  son  intervention  a  tout  fichu  par  terre  uning  chiqishi,  so‘zi 

tufayli  hamma  narsa  barbod  bo‘ldi;  fichez-moi  le  camp!  yo‘qollaring!  ils 

l’ont fichu à la porte uni eshikni ortiga uloqtirib tashlashdi; 5. fam qilmoq; je 

n’ai rien fichu de la journée u  hech narsa qilmadi; II. se ficher vpr yo‘liqib 

qolmoq, tashlanmoq. 

fichu, ue 

adj 1. il est fichu comme l’as de pique u juda g‘alati kiyingan; 

2.  yo‘q  bo‘lgan,  yo‘qolgan;  il  est  fichu  u  ado  bo‘lgan  odam;  3.  yomon, 

yaramas,  bemaza,  bo‘lmag‘ur;  il  a  un  fichu  caractère  uning  xarakteri 

yomon;  quel  fichu  temps!  qanday  bo‘ lmag‘ur  havo!  4.  jiddiy,  muhim, 

ahamiyatli, katta;  il  y a  entre eux une fichu différence  ular o‘rtasida katta 

farq  bor.  5.  qobiliyatga  ega;  il  n’est  pas  fichu  de  gagner  sa  vie  u  o‘zini 

boqishga qodir emas. 

fichu 


nm ro‘molcha, shal. 

fictif,  ive 

adj  1.  to‘qilgan,  o‘ylab  chiqarilgan,  uydirma,  tasavvur  qilingan; 

un  personnage  fictif  to‘qilgan,  o‘ylab  chiqilgan  obraz;  2.  écon  kelishilgan, 

shartlashilgan, shartli, mumkin bo‘lgan; une vente fictive sotish sharti. 

fiction 


nf fiksiya,  to‘qish, o‘ylash, kelishish; la  réalité  dépasse la fiction 

haqiqat o‘ylagandan ham ustun chiqadi. 

fictivement 

adv shartli, kelishuvli. 

fidèle 

adj  1.  sodiq,  vafodor,  ishonchli;  une  femme  fidèle  sodiq,  vafodor 



ayol;  il  lui  a  toujours  été  fidèle  u  har  doim  unga  sodiq,  sodiqdir;  rester 

fidèle  à  la  mémoire  de  qqn  kimningdir  xotirasida  abadiy  sodiq  bo‘lib 

qolmoq; 2. aniq; un traducteur fidèle yaxshi tarjimon. 

fidèlement 

adv 1. sodiqlik bilan, sidqidillik bilan; 2. aniqlik bilan. 

fidélité 

nf  sodiqlik,  sadoqatlilik;  prêter  serment  de  fidélité  sodiq 

bo‘lishga qasam ichmoq; la fidélité envers soi-même o‘z-o‘ziga sodiqlilik; 2. 

sodiqlik, to‘g‘rilik; fidélité d’une traduction tarjimaning to‘g‘riligi. 

fiduciaire 

adj la monnaie fiduciaire qog‘oz pul; la circulation fiduciaire 

qog‘oz pul muomalasi. 

fief 

nm 1. hist O‘rta asrlarda  feodal  tomonidan o‘z vassaliga  berilgan yer-



suv,  mulk  va  undan  olinadigan  soliq,  o‘lpon;  otameros  mulk  (XII-XVIII 

asrlarda Rossiyada);  2. fig  oblast; la phonétique c’est  son fief  fonetika  bu 

uning sohasi. 

fieffé,  ée 

adj  ashaddiy,  o‘ ta  ketgan,  uchiga  chiqqan;  un  fieffé  menteur 

uchiga chiqqan yolg‘onchi. 

fiel 

nm 1. o‘t, safro; 2. fig zahar; achchiq; il distille le fiel dans  chacune 



de ses paroles uning gapidan zahar  tomib  turadi; un compliment plein de 

fiel dilni og‘ritadigan, xafa qiladigan xushomad. 

fielleux,  euse 

adj  o‘tga  oid,  dilni  og‘ritadigan,  yomon;  des  paroles 

fielleuses dilni og‘ritadigan, achchiq gaplar, so‘zlar. 

fiente 


nf axlat, najas. 

fier (se) 

vpr ishonmoq; se fier à kimgadir ishonmoq, najot tikmoq. 

fier, fière 

adj 1. mag‘rur, gerdaygan, g‘ururli;  il est fier  comme Artaban 

u  xo‘rozday  kekkaygan;  2.  mag‘rur,  loyiq,  olijanob;  un  cœur  fier  vijdonli, 

olijanob qalb. 

fierté 


nf  1.  mag‘rurlik,  gerdayish,  kekkayish;  2.  mag‘rurlik,  afzallik;  tirer 

fierté de qqch nimadandir g‘ururlanmoq; par fierté il  a refusé u mag‘rurligi 

tufayli rad etdi. 

fièvre 


nf  1.  isitma,  harorat,  yuqori  temperatura;  il  a  de  la  fièvre  uni 

bezgak  tutyapti;  la  fièvre  est  tombée,  montée  issig‘i  tushdi,  ko‘ tarildi;  2. 

bezgak; un accès, une poussée de fièvre bezgakning  tutishi; grelotter de 

fièvre bezgakdan  qaltiramoq; fièvre jaune  tropik  bezgak; 3. fig asablarning 

tashqi ta’sirdan qo‘zg‘alishi, uyg‘onishi, seskanishi (nervga, oid); avec fièvre 

bamaylixotir;  être  en  fièvre  asabiy  holatda  bo‘lmoq;  la  fièvre  de  l’or  oltin 

talvasasi. 

fiévreusement 

adv isitm asi borday, isitma-bezgak aralash. 

fiévreux, euse 

adj 1. isitmali, isitma aralash, bezovta; 2. fig talvasali; une 

activité  fiévreuse  talvasa,  shosha-pisha  bilar-bilmas  g‘ayrat  qilish;  une 

attente fiévreuse toqati toq bo‘lib kutish. 

fifre 


nm kichik nay; shu asbobni chaluvchi. 

figer 


I.  vt  quyultirmoq,  quyuqlashtirmoq,  qotirmoq;  II.  se  figer  vpr 

quyulmoq, quyuqlashmoq, qotmoq, qotib qolmoq. 

fignolage 

nm  astoydil  ishlov  berish,  jilo  berish,  o‘ ta  sinchkovlik  bilan 

ishlash. 

fignoler 

hafsala  bilan,  astoydil  ishlov  bermoq,  jilo  bermoq,  maromiga 

yetkazmoq. 

figue 

nf anjir; fig mi-figue, mi-raisin yo unisi emas, yo bunisi; qat’iyatsiz. 



figuier 

nm anjir daraxti. 

figurant, ante 

n epizodlarni ijro etuvchi, statist; ikkinchi darajali shaxs. 

figuratif, ive 

adj obrazli, ramziy, metaforik. 

figuration

nf 1.  tasvirlash; 2.  forma,  gavda  tuzilishi;  3.  epizod rollarni ijro 

etuvchilar; faire de la figuration ommaviy sahnalarda qatnashmoq. 

figure 


nf  1.  yuz,  qiyofa,  tashqi  ko‘rinish;  faire  figure  de  ko‘rinishga  ega 

bo‘lmoq; faire triste figure ayanchli ko‘rinishga ega bo‘lmoq; 2. tasvir, shakl, 

rasm, chizma; 3.  figura (geometriya, sport, raqs, o‘yin va hokazolarda); des 

figures  imposées,  obligatoires  majburiy  mashqlar;  des  figures  libres 

erkin mashqlar; 4. taniqli shaxs. 

figuré, ée 

I. adj 1. obrazli; le sens figuré ko‘chma ma’no; 2. ifodalangan; 

II. nm 1. ko‘chma ma’no; au figuré kinoya  bilan, kesatib, ko‘chma ma’noda; 

au propre et au figuré asl va ko‘chma ma’noda; 2. relyefli tasvir. 

figurer 


I. adj 1.  tasvirlamoq,  bildirmoq; 2. allegorik  tarzda  ifoda  etmoq;  3. 

chizmoq;  II.  vi  1.  bor  bo‘lmoq,  mavjud  bo‘lmoq;  figurer  sur  une  liste 

ro‘yxatda  bo‘lmoq;  3.  epizodda  o‘ynamoq,  epizod  rollarni  ijro  etm oq;  III.  se 

figurer  vpr  o‘zini  tanishtirmoq;  vous  figurez-vous  ma  joie  mening 

shodligimi tassavvur qilib ko‘ring. 

figurine 

nf kichkina haykalcha, shaklcha. 

fil 


nm  1.  ingichka  tola,  ip;  un  fil  à  plomb  shoqul;  le  fil  d’arrivée  finish 

lentasi  (sportda);  loc  fig  cousu  de  fil  blanc  ochiq-oydin,  yaqqol  ko‘rinib 

turgan,  hammaga  ayon;  il  a  un  fil  à  la  patte  uning  oyoq-qo‘li  bog‘liq;  ne 

tenir qu’à un fil zo‘rg‘a ilinib  turmoq, qil ustida turmoq; de fil en aiguille oz-

oz; 2. sim; du fil de fer sim, provolka; les fils de fer barbelés  tikanli sim; 

donner  un  coup  de  fil  fam  sim  qoqmoq,  telefon  qilmoq;  3.  taram-taram 

(marmar va toshlarda); 4. tig‘, qirquvchi; 5. oqim (suvning oqimi). 

filage 


nm  1.  yigirish,  ip  yigirish;  2.  eshilgan  ip,  yigirilgan  ip;  3.  techn 

cho‘zish. 

filament 

nm tola, pay. 

filamenteux, euse 

adj tolali, tolaga oid. 

filasse 

I. nf  tolali ashyo; II. adj inv il a  les cheveux filasse  u  oq sochli, 

malla sochli. 

filature 

nf  1.  yigirish;  2.  yigiruv  sexi,  yigiruv  fabrikasi;  3.  kuzatish,  ko‘z 

ostiga  olib  yurish;  prendre  qqn  en  filature  kimnidir  ko‘z  ostiga  olmoq, 

kuzata boshlamoq. 


FILE

 

FISTULEUX



 

 

 



229 

file 


nf qator, ketma-ket  tizilgan  navbat,  turnaqator; naviguer en  ligne de 

file kemaning izi bo‘ylab bormoq; un chef de file rahbar; à la file birin-ketin, 

oldinma-ketin, ketma-ket. 

filer 


I.  vt  1.  yigirmoq,  o‘ramoq;  filer  une  intrigue  qiziqtirmoq,  qiziqish 

uyg‘otmoq;  filer  le  parfait  amour  bir-birini  muloyimlik  bilan  sevmoq;  filer 

des  jours  d’or  et  de  soie  tinch,  osoyishta  yashamoq;  il  file  du  mauvais 

coton  u  o‘lim  to‘shagida  yotibdi;  2.  yigirmoq,  eshmoq;  3.  sudramoq, 

surgamoq;  4.  cho‘zmoq;  II.  vi  1.  fam  ketmoq,  bormoq,  yelmoq,  yeldek 

uchmoq;  je  file  men  ketyapman;  filer  à  l’anglaise  bildirmasdan, 

xayrlashmasdan  ketmoq;  filez!  jo‘nang!  2.  sekin  yozilmoq;  3.  tushmoq 

(yulduzlar  haqida);  4.  filer  doux  yumshoq  xarakterli,  itoatkor  bo‘lmoq;  5. 

ergashmoq. 

filet


nm 1. tola, ipcha; 2. ingichka tomir; 3. tizillab otilayotgan suyuqlik; un 

filet de ozgina miqdordagi, tomchi; un filet de lumière chiroq yo‘li (nuri). 

filet


nm tarmoq;  to‘r; un filet protecteur saqlovchi panjara (tramvayda); 

tendre des filets to‘r qo‘ymoq; d’un seul coup de filet bir zarba bilan. 

filet


nm file, umurtqa osti go‘shti. 

fileur, euse 

o‘ruvchi, yigiruvchi. 

filial, ale 

adj farzandlik, farzandona. 

filiale 

nf filial, bo‘lim, tarmoq, shoxobcha. 

filiation 

nf 1. qarindoshchilik, qarindoshchilik aloqalari; 2. aloqa, bog‘liqlik. 


Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling