Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet93/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   238

la  formation  sociale  économique  ijtimoiy-iqtisodiy  formatsiya;  4.  géol 

formatsiya  (ma’lum  davrdagi  yer  qatlamlari  va  ularning  tuzilishi);  5.  gruppa, 

guruh,  partiya;  la  formation  politique  siyosiy  partiya;  6.  mil  tuzilish, 

saflanish, qator bo‘lish; en formation safda; 7. mil jangovor birlashish, qism; 

8. sport komandalarning taktik tizilishi. 

forme 

nf 1.  forma,  tuzilish;  2. shakl,  tashqi ko‘rinish;  juger sur la forme 



tashqi  ko‘rinishiga  qarab  baho  bermoq;  dans  la  forme  et  dans  le  fond 

shaklan  va  mazmunan;  3.  xil,  tur,  shakl,  qolip,  nusxa,  rasmiy  tartib;  pl 

rasmiyatchilik;  dans  les  formes  judiciaires,  légales  sud  va  qonuniy 

tartibda;  de  (pure)  forme  rasman,  rasmiy  jihatdan,  rasmiyatchilikdan, 

rasmiyat  nuqtai  nazaridan; un vice de forme yur sud  tartibini, prosedurasini 

buzish;  en forme  loc adv  tegishli, kerak bo‘lgan  tarzda,  tariqasida, yo‘snida, 

tarzida; être en forme sport fam yaxshi formada bo‘lmoq; être mis en forme 

rasmiylashgan  bo‘lmoq;  en bonne forme joyida,  o‘rnida;  en bonne et due 

forme  to‘g‘ri va  turli shaklda; pour la forme ko‘ngil  uchun, rasmiyat uchun, 

xo‘ja  ko‘rsinga  qilmoq;  loc  prép  en  forme  de,  sous  forme  de  réparations 

reparasiyalar niqobi  ostida;  y  mettre des formes  tartib intizomni xohlamoq, 

rioya qilmoq; sans autre forme de procès betakalluf bo‘lish,  tortinmaslik; 4. 

metall  quyadigan  qolip,  andaza,  qolip,  maxsus  andaza;  5.  poligr  bosishga 

xizmat  qiladigan  qolip,  andaza;  6.  bichim,  fason  (shlapaning);  7.  tepalik 

(bosh qismining tepa qismi); qolip, ton (etikdo‘zlikda). 

formel, elle 

adj 1. formal,  tashqi; une logique formelle  formal mantiq; 2. 

aniq, ma’lum, muayyan,  aniq belgilangan, qat’iy,  uzil-kesil; un ordre formel 

qat’iy buyruq; un refus formel  qat’ iy rad  etish; une réponse formelle  aniq 

javob. 


formellement 

adv 1. albatta, so‘zsiz, shak-shubhasiz; 2. rasmiyat uchun, 

xo‘ja ko‘rsinga. 

former 


I. vt 1. yaratmoq, paydo,  hosil qilmoq, yuzaga, vujudga keltirmoq, 

tuzmoq,  qurmoq,  tashkil  qilmoq;  2.  ishlab  chiqarmoq,  yetishtirmoq; 

tayyorlamoq,  tuzmoq,  yozmoq;  former  un  triangle  uchburchak  tuzmoq; 

former  des  lettres,  former  des  caractères  harfni  diqqat  bilan  yozmoq;  3. 

o‘ylamoq,  niyat, ahd, qasd qilmoq; 4.  tarbiyalamoq,  ta’lim bermoq, o‘qitm oq, 

o‘rgatmoq, rivojlantirmoq, shakllantirmoq; bien formé pour son âge yoshiga 

nisbatan yaxshi ko‘rinish; 5. mil tizmoq, saf qilmoq; 6. chim tindirmoq,  tagiga 

cho‘ktirmoq; II. se former vpr  1. yaralmoq, paydo bo‘lmoq,  tuzilmoq,  tashkil 

topmoq; 2. rivojlanmoq, shakllanmoq, yetilmoq, shakillanib yetm oq (xarakter 

to‘g‘risida); 3. mil tizilmoq, saflanmoq. 

formidable 

adj  1.  ulkan,  juda,  g‘oyat  katta,  azim,  haybatli,  mahobatli, 

dahshatli,  bahaybat,  qo‘rqinchli,  dag‘-dag‘ali;  2.  og‘z  juda  soz,  juda  yaxshi, 

ajoyib, qoyilmaqom. 

formidablement 

adv  1.  dahshatli,  qo‘rqinchli,  o‘ ta  katta,  o‘ ta  kuchli, 

bahaybat; 2. fam juda yaxshi, soz, qoyil. 

formique 

adj  acide  formique  chumoli  kislota;  aldéhyde  formique 

formaldegid. 

formulaire 

nm 1. rasmiylashgan  forma va shakllar  to‘plami;  2.  formulyar, 

xizmat  daftarchasi,  varaq,  daftar,  formulyar  (kutubxonada  kitobning 

ishlatilganligi  haqidagi  ma’lumot  varaqasi),  blank;  un  formulaire  de 

télégramme  teligramma  blanki;  un  formulaire  imprimé  tayyor  formulyar, 

blank, varaqa. 

formulation 

nf aniq ifoda etish, ta’riflash, ta’riflab berish. 

formule 

nf formula (biror fikr yoki qoidaning  qisqa va  aniq ta’rifi, ifodasi); 

shartli  ifoda;  une  formule  brute  chim  empirik  formula;  une  formule 

sanguine  méd  qon  tarkibi  formulasi;  formules  de  politesse  axloq-odob 

iboralari, nazokatli iboralar. 

formuler 

vt  aniq  ifoda  qilmoq,  ta’riflamoq,  ifoda  etmoq,  bayon  qilmoq; 

formule un médicament dori yozib bermoq. 

fornication 

nf relig fahsh, zino; plais jinsiy aloqa. 

fors 

prép  -dan  tashqari,  -dan  boshqa;  tout  est  perdu,  fors  l’honneur 



vijdondan boshqa hamma narsa yo‘qotildi. 

fort, forte 

I. adj 1. kuchli, baquvvat; de forte constitution zuvalasi pishiq; 

fort  comme  un  bœuf  ho‘kizdek  kuchli,  baquvvat;  cela  est  plus  fort  que 

moi  bu  mening  qo‘limdan  kelmaydi;  fort  de  nimagadir  qattiq  ishonish;  2. 

mahkam,  pishiq,  puxta,  chidamli,  mustahkam,  bardosh  beradigan,  qattiq, 

mustahkam;  3.  muhim,  jiddiy,  yirik,  katta,  ulkan;  une  forte  somme  katta, 

ko‘p  pul;  de  forts  contingents  yirik  kontingent;  4.  chidamli,  pishiq,  puxta, 

matonatli, sabotli, bukilmas, mustahkam; une ville forte mustahkam shahar; 

5.  (en  qqch)  biror  narsaga  mohirlik,  ustalik,  ustasi  faranglik;  il  est  fort  en 

mathématiques  u  matematikadan  kuchli;  6.  og‘ir,  vazmin,  salmoqdor;  7. 

kuchli,  katta;  une  forte  pluie  jala,  sharros  yomg‘ir;  une  voix  forte  qattiq 

ovoz, baland ovoz; c’est trop fort! elle est forte, celle-là! fam  bu sira to‘g‘ri 

kelmaydi,  bu  darvozaga  sig‘maydi!  à  plus  forte  raison  ayniqsa,  buning 

ustiga; II. adv 1. mahkamlab, mahkam, pishiq qilib, mahkam, qattiq; de plus 

en  plus  fort  juda  mahkamlab;  2.  baland,  qattiq;  3.  juda,  juda  ham,  g‘oyat, 

nihoyatda,  ortiq  (g‘oyat,  nihoyat)  darajada,  bag‘oyat;  fort  bien  juda  yaxshi, 

a’lo darajada; a’lo, mayli; yaxshi, durust; fort mal juda yomon, yomon. III. nm 

1. kuchli tomon; c’est là  mon fort meni bunga kuchim yetadi; 2. asosiy, eng 

muhim,  bosh;  au  fort  de  eng  qizg‘in  (yoki  eng  qizigan)  paytda;  au  fort  du 

combat  jang  qizigan  paytda;  3.  istehkom,  mudofaa  inshooti;  4.  qalin,  zich, 

quyuq  (o‘rmon);  5.  kuchli  odam,  bahodir,  polvon;  6.  in,  uya,  makon 

(hayvonlar). 

forte 


adv m inv muz forte, qattiq, kuchli. 

fortement 

adv mahkam, pishiq qilib. 

forteresse

 nf 1. qal’a, qo‘rg‘on, shahriston; 2. qamoqxona, zindon. 

fortifiant,  ante 

I.  adj  mustahkamlovchi,  mahkamlovchi;  II.  nm  

mustahkamlovchi vosita. 

fortification 

nf  mil  istehkom,  mudofaa  inshootlari;  des  travaux  de 

fortification inshoot qurilishi ishlari. 

fortifier 

I.  vt  mudofaa  inshootlari  qurib  mustahkamlamoq,  istehkomlar 

qurmoq;  mil  kuchaytirmoq,  zo‘raytirmoq,  oshirmoq,  mahkamlamoq, 

mustahkamlamoq;  II.  se  fortifier  vpr  mudofaa  inshootlari  qurib  o‘rnatm oq, 

mudofaaga yaxshi shaylanmoq. 

fortin 

nm fort, kichik qal’a, qo‘rg‘on, qadim iy qal’a. 



fortiori (à) 

loc adv ayniqsa, buning ustiga. 

fortissimo 

adv  învar  muz  fortissimo,  juda  kuchli,  nihoyatda  qattiq 

(fortedan ham qattiq). 

fortuit,  uite 

adj  tasodifiy,  kutilmaganda  yuz  bergan,  kutilmagan, 

nogohoniy. 

fortuitement 

adv tasodifan, kutilmaganda. 

fortune 

nf 1.  baxt,  omad, muvaffaqiyat; de bonne fortune muvaffaqiyat, 

muvaffaqiyatli, baxtli tasodif; la fortune lui sourit unga baxt kulib boqdi; à la 

fortune  du  pot  xudo  nasib  etganiga,  boriga  baraka;  2.  taqdir,  qismat, 

yozmish,  peshona;  un  revers  de  fortune  taqdir  bevafoligi;  de  fortune 

to‘satdan,  bexosdan,  tasodifan,  tasodifan  topilgan;  un  officier  de  fortune 

oddiy  askarlarga  xizmat  qiluvchi  ofiser;  3.  boylik,  mulk;  faire  fortune 

boyimoq. 

fortuné, ée 

adj 1. baxtli, omadli; 2. boy, badavlat. 

forum 

mn  1.  qadimgi  Rimda  shaharning  ijtimoiy  hayot  markazi  bo‘lmish 



maydon; 2. ommaviy yig‘in, anjuman, forum, syezd. 

fosse 


nf  1.  o‘ra,  chuqur,  ko‘mirxona  (kemada);  la  fosse  océanique 

okeanning  chuqur  joyi;  2.  go‘r,  qabr;  une  fosse  commune  o‘rtoqlar, 

qardoshlar mozori; creuser sa fosse fig o‘ziga choh qazimoq; avoir un pied 

dans  la  fosse  bir  oyog‘i  go‘rda  bo‘lmoq;  3.  anat  biror  narsaning  ichi,  biror 

narsaning  ichidagi  bo‘ lmoq,  kovak,  chuqur,  chuqurga;  les  fosses  nasales 


FOSSÉ

 

FOURBU



 

 

 



235 

burun bo‘shlig‘i;  4. la fosse d’orchestre teatr  teatrda orkestr  joylashadigan 

chuqur joy. 

fossé 


nm  1.  o‘ra,  chuqur,  xandaq,  zovur,  kotlovan,  poydevor,  yotqizish 

uchun  qazilgan  chuqur;  transheya,  yo‘l  chetidagi  ariq,  kanal,  ariq,  zovur;  2. 

fig  ixtilof,  kelishmovchilik,  farq,  jarlik;  le  fossé  se  creuse  entre  oralaridagi 

jarlik, kelishmovchilik kengayyapti. 

fossette 

nf chuqurchalar, kulgichlar (yuzdagi, iyakdagi). 

fossile 

I. adj 1. géol  qazib olinadigan, qazilma; un combustible fossile 

qazib  olinadigan  yonuvchi  material  (ko‘mir,  neft);  2.  allaqachon  eskirgan, 

qadimiy,  orqada  qolgan,  yaxshi  rivojlanmagan;  II.  nm  qazilma,  qazilma 

hayvonlar, qazilma o‘simliklar; qazilma boyliklar. 

fossiliser 

I. vt géol  toshga  aylanmoq; II.  se fossiliser vpr  toshdek qotib 

qolmoq, toshga aylanmoq. 

fossilisation 

nf géol toshga aylanish, toshdek qotib qolish jarayoni. 

fossoyeur 

nm go‘rkov, go‘r qazuvchi kishi. 

fou, fol, folle 

I. adj 1. jinni,  tentak, esi past, es-hushini yo‘qotgan,  telba, 

devona,  majnun,  ahmoq,  kaltafahm,  to‘mtoq,  befahm,  befarosat,  beaql; 

devenir fou aqldan  ozmoq;  rendre fou  telba,  jinni bo‘ lib qolmoq; fou à lier 

fe’li  tez,  battol,  to‘polonchi,  bebosh  jinni;  il  est  fou  d’elle  uning  ishqida 

devona,  majnun  bo‘ldi;  vous  êtes  fou  aqlingiz  joyidam i?  esingiz 

o‘zingizdami?  jinni  bo‘libsiz;  une  tête  folle  yerga  ursa  ko‘kka  sakraydigan 

odam, ovbosh; un fou  rire  to‘xtatib bo‘lmaydigan kulgi,  o‘zini  to‘xtata olmay 

kulish;  prov  qui  fol  naquit  jamais  ne  guérit  bukrini  go‘r  to‘g‘rilaydi;  2. 

ahmoqona, bema’ni, o‘ylamay qilingan, muhokama, mulohaza  qilib ko‘rmay, 

telbalarcha,  tentaklarcha;  une  idée  folle  ahmoqona  fikr;  3.  haddan  ortiq, 

juda,  o‘tak  kuchli,  ko‘p,  qattiq;  succès  fou  juda  katta  muvaffaqiyat;  4. 

harakati  noaniq,  noto‘g‘ri  ishlayotgan;  chalkash,  ayqash-uyqash;  balance 

folle buzuq, noto‘g‘ri ishlaydigan tarozi; barbe folle o‘sib ketgan, o‘siq soqol; 

herbes folles yovvoyi, begona o‘tlar; fam une patte folle cho‘loq oyoq; II. n 

1.  jinni,  telba,  savdoyi,  es-hushini  yo‘qotgan,  telba  odam,  majnun;  maison 

de fous  jinnixona; fam histoire de fous jinnilar  to‘g‘risida  latifa; ahmoqona 

hikoya;  2.  tentak,  esi  past,  esi  yo‘q,  ahmoq,  kaltafahm,  to‘mtoq,  befahm, 

befarosat; faire le fou ahmoqlik, maynavozchilik, jinnilik  qilmoq; 3. qiziqchi, 

masxaraboz, maynavoz (shox saroyida); 4. nm  fil (shahmatda); le fou de la 

reine farzin fil. 

fouailler 

vt vx litt qamchi bilan urmoq, savalamoq, qamchilamoq. 

foudre


1

 

nf 1. chaqmoq, yashin; un coup de foudre momaqaldiroq; fig bir 



boqishda  muhabbat;  être  frappé  par  la  foudre  yashindan  jarohatlanmoq; 

comme la foudre yashin tezligida; 2. pl g‘azab, nafrat, qahr, jahl, jaholat. 

foudre

2

 



nm katta bochka. 

foudroyer 

vt  1.  yashin  urmoq,  yashin  urib  o‘ldirmoq;  2.  shikastlamoq, 

yaralamoq; o‘ldirmoq, tamom qilmoq. 

foudroyant,  ante 

adj  fig  yashin  tezligida,  yashindek  tez,  shiddatli,  juda 

qattiq, kuchli, quloqni teshadigan, dahshatli, vahimali, haybatli; une nouvelle 

foudroyante  qaqshatgich  zarba;  une  apoplexie  foudroyante  apopleksiya, 

sakta  (miyaga  qon  quyilishi  yoki  miya  qon  tomirlarining  bekilishi  natijasida 

hushdan ketish yoki falaj bo‘lish); un poison foudroyant o‘ldiradigan zahar. 

fouet 

nm 1. uzun  qamchi, darra; donner le fouet qamchilamoq, qamchi 



bilan savalamoq; un coup de fouet o‘tkir, kuchli, qattiq, zirqiratadigan og‘riq, 

qaqshab og‘rish; de plein fouet bor kuchi bilan, jonining boricha; se heurter 

de  plein  fouet  bor  tezlikda  urilib  ketmoq;  2.  qamchi  bilan  jazolash;  3. 

ko‘pirtirgich (oshxonaga oid). 

fouetter 

vt  1.  savalamoq,  qamchilamoq,  urmoq;  il  n’y  a  pas  de  quoi 

fouetter  un  chat  fam  sariq  chaqaga  arzimaydigan  ish;  2.  qadamini 

tezlashtirmoq,  haydab  yubormoq,  olib  bormoq,  qamchilab  haydamoq,  tez 

yurgizish  uchun  urinmoq,  shoshiltirmoq,  tezlatmoq;  3.  ko‘pirtirmoq 

(pazandalikka oid). 

fouettard,  arde 

adj le père fouettard xipchinli,  qamchili bobo (bolalarni  

qo‘rqituvchi ertak qahramoni). 

fougasse 

nf non turi. 

fougère 


nf qirqquloq, paparotnik. 

fougue 


nf 1. qizg‘inlik, jo‘shqinlik, g‘ayrat, katta zavq-shavq, xursandlik; la 

fougue  de  la  jeunesse  yoshlik  g‘ayrati;  2.  qattiq  jazava,  hayajon,  g‘azab, 

jahl; 3. fam shamolning birdan kuchayishi. 

fougueux, euse 

adj qizg‘in, jo‘shqin, g‘ayratli, yuragida o‘ ti bor. 

fougueusement 

adv serzavqlik, qizg‘inlik, jo‘shqinlik, otashinlik. 

fouille 


nf  1.  géol  qidirish,  izlanish,  qidiruv  tadqiqot;  arxeol  qazish  ishlari, 

qazish  o‘tkazilgan joylar;  2. qazish, kovlash; 3. kotlovan (poydevor yotqizish 

uchun  qazilgan  chuqur);  handaq;  shurf,  quduq  (yer  qatlamlarini  o‘rganish 

yoki  portlatish  ishlari  uchun  qazilgan  quduqsimon  chuqurlik);  4.  shaxsiy 

tintuv; soumettre à une fouille tintuv qilmoq. 

fouiller 

I.  vt  1.  qazimoq,  kovlamoq,  o‘ymoq,  uzmoq;  uzib  tashlamoq, 

qazuv  ishlari  o‘ tkazmoq;  2.  qidirmoq,  axtarmoq,  titkilamoq,  kovlamoq, 

tintimoq,  tintuv  qilmoq;  fouiller  qqn  kimnidir  axtarmoq;  3.  astoydil,  tirishib 

ishlov bermoq; fouiller un plan rejani  astoydil, sinchiklab o‘rganib chiqmoq, 

ishlab  chiqmoq  II.  vi  yaxshilab  qaramoq,  tekshirmoq,  titkilab  qaramoq, 

kovlashtirmoq; fouiller dans  sa  mémoire havsala bilan, qunt qilib, harakat 

qilib  eslamoq,  xotirlamoq;  III.  se  fouiller  vpr  cho‘ntaklarini  qidirib  qaramoq, 

cho‘ntaklarini timirsiklamoq, titkilamoq. 

fouillis 

nm tartibsizlik, betartiblik, ayqash-uyqashlik,  to‘s-to‘polon; fouillis 

de papiers qog‘ozlar uyumi. 

fouine 


nf zool tosh suvsar. 

fouiner 


vi  fam  1.  péj  hamma  joyga  tumshuq  suqmoq,  suqulmoq, 

aralashmoq,  birovning  narsalarini  titkilamoq;  2.  axtarmoq,  qidirmoq, 

titkilamoq. 

fouineur,  euse 

adj,  n  har  joyga,  har  ishga,  har  narsaga  burnini 

tiqaveradigan, suqilaveradigan, titkilayveradigan, qiziquvchan. 

fouir 

vt qazimoq, kovlamoq, o‘ymoq (asosan hayvonlar). 



foulage 

nm  1.  bosilgan,  jundan  bosib  qilingan  bosma,  movut,  bosma 

movut; 2. siqib sharbatini olmoq, suvini olmoq (uzumni); 3.  typogr preslash, 

iskanjalash, taxtakachlash, bosib naqsh solish. 

foulant,  ante 

adj  1.  dam,  bosim  beradigan,  haydaydigan;  une  pompe 

foulante dam beradigan nasos; 2. fam charchatadigan, zeriktiradigan,  tinka-

madorini quritadigan. 

foulard 

nm 1. harir, fulyar (gazlama); 2. bo‘yin ro‘mol, bo‘yinbog‘, sharf; 3. 

galstuk (pioner). 

foule 


nf  olomon,  betartib  yig‘in,  to‘da,  olomon,  to‘da,  yig‘in,  anchagina, 

birtalay;  fendre  la  foule  olomonni  har  yoqqa  itarib,  surib  yo‘l  ochmoq,  joy 

ochmoq; en foule loc adv olomon, ko‘pchilik bo‘lib, to‘da-to‘da bo‘lib. 

foulée 


nf 1. hayvon izi; 2. qadam, odim. 

fouler 


I. vt 1.  ezmoq,  ezib,  bosib, yanchib yumshatmoq, payhon qilmoq; 

fouler l’herbe o‘ tlarni  ezmoq,  toptamoq,  payhon  qilmoq; 2. yurmoq, qadam 

qo‘ymoq,  bosmoq,  toptamoq;  fouler  le  sol  natal  ona  yurtida  yurmoq;  3. 

ezmoq,  sihmoq,  ezib,  siqib  suvini,  sharbatini  olmoq;  fouler  le  raisin  uzum 

sharbatini  olmoq;  4.  chiqarmoq,  o‘rnidan  qo‘zg‘atmoq;  5.  bosmoq  (namat, 

piyma);  6.  fig  ranjitmoq,  qiynamoq,  azob  bermoq;  fouler  aux  pieds 

oyoqlarini  toptamoq,  topillatmoq;  II.  se  fouler  vpr  1.  o‘zining  biror  joyini 

chiqarib  qo‘ymoq,  o‘rnidan  qo‘zg‘atib  qo‘ymoq,  payini  ezmoq;  se  fouler  le 

pied oyog‘i chiqib ketmoq; 2. fam harakat qilmoq, urinmoq, tirishmoq. 

foulure 


nf 1.  to‘qimaning shikastlanishi,  et  uzilishi, ezilish; 2. fam  toyish, 

chiqish (suyak chiqishi). 

four 

nm 1. pech, pechka;  tandir; un four de boulangerie non yopadigan 



pechka; un four électrique  elektr pechi; un four  à briques g‘isht pishirish 

pechi; four  crématoire kemasiya pechi;  c’est n’est pas pour  vous que le 

four  chauffe  prov  birovning  narsasiga  ko‘z  olaytirma;  2.  novvoyxona;  des 

petits  fours  pecheniy,  pishiriqlar,  pishirilgan,  yopilgan  narsalar;  3.  fam 

muvaffaqiyatsizlik, barbod bo‘lish. 

fourbe 


I. adj hiylakor, ayyor, mug‘ombir, shayton, makkorlik bilan qilingan, 

makkorona, muttahamona,  firibgar; II. n aldamchi, makkor, ayyor, muttaham, 

mug‘ombir. 

fourberie 

nf  muttahamlik,  firibgarlik,  makr-hiyla,  hiyla-nayrang,  makr, 

hiyla. 


fourbi 

nm fam 1. mil qurol-yarog‘, aslaha-anjom;  2.  eski-tuski, lash-lush, 

latta-putta; kiyim-kechak, mayda-chuyda; 3. shubhali ishlar. 

fourbir 


vt yaxshilab tozalamoq, top-toza qilmoq, yaltiratmoq. 

fourbissage 

nm oynaday qilib tozalash, top-toza qilish. 

fourbu,  ue 

adj  1.  holdan  toygan,  holsizlangan,  darmonsizlangan  (otlar 

haqida); 2. tinkasi qurigan, obdon charchagan. 



FOURCHE

 

FRAGRANCE



 

 

 



236 

fourche 


nf  1.  ayri,  panshaxa;  2.  tarmoq,  bo‘lak,  qism  (tan,  poya, 

daraxtning  tanasi);  yo‘lning  ayrilish  joyi,  ayrilish;  faire  la  fourche 

tarmoqlanmoq,  tarmoqlarga  ajramoq;  3.  techn  vilka  (uchi  ayri  asbob); 

miltiqning tirgagi, oyog‘i; 4. uzun tog‘ yo‘li. 

fourcher 

I.  vi  tarmoqlanmoq,  tarmoqlarga  ajralmoq;  la  langue  lui  a 

fourché  u  yanglish  gapirib  yubordi,  bir  so‘zning  o‘rniga  boshqasini  ishlatib 

yubordi; II. vt panshaxa bilan olmoq, ishlamoq. 

fourchette 

nf  1.  vilka,  sanchqi;  une  belle  fourchette  fam  ochko‘z, 

ochofat,  ovqat shinavandasi, mazaxo‘r; 2. vilka (uchi  ayri asbob); 3. o‘mrov 

suyagi (qushlarda); 4. mil fam shtik, miltiq nayzasi. 

fourchu,  ue 

adj  ayriga  o‘xshash,  ayri;  un  chemin  fourchu  yo‘lning 

ayrilish joyi. 

fourgon


1

 

nm  1.  furgon  (soyabon  arava,  yuk  tashuvchi  avtomobil,  arava 



kabilarda yopiq kuzov); les fourgons karvon (aravalar karvoni); un fourgon 

funèbre dafn avtobusi; 2. yuk  tashuvchi vagon; un fourgon  à bestiaux mol 

(hayvon, chorva) tashuvchi vagon. 

fourgon


2

 nm temir kosov, otashkurak. 

fourgonner 

1.  temir  kosov  bilan  qorishtirmoq,  kovlashtirmoq;  2.  fam  

kovlamoq, titmoq, titkilamoq, ag‘dar-to‘ntar qilmoq. 

fourgonnette 

nf uncha katta bo‘lmagan, kichik furgon, arava, mashina. 

fourme 


nf furm (pishloq turi). 

fourmi 


nf  chumoli;  une  fourmi  blanche  termit,  qumchumoli,  vahma 

chumoli; j’ai des fourmis dans les jambes fam oyoqlarim uyushib qoldi. 

fourmilier 

nm zool chumolixo‘r (hayvon). 

fourmilière 

nf chumoli uyasi, ini. 

fourmi-lion 

ou

 



fourmilion

 

nm chumoli sheri (chumolixo‘r hasharot). 



fourmillant,  ante 

adj  g‘imirlagan,  g‘ujg‘on  o‘ynayotgan,  to‘lib-toshgan, 

qaynagan. 

fourmillement 

nm qaynash, bijirlash, g‘uj-g‘uj bo‘lish. 

fourmiller 

vi  g‘ij-g‘ij  qaynamoq,  bijirlab,  g‘ imirlab  yotmoq;  fourmiller  de 

fautes xatoga g‘ij-g‘ij to‘la bo‘lmoq. 

fournaise 

nf  1.  katta  pechka;  katta,  kuchli  olov;  2.  juda  issiq  joy;  3.  fig 

jang eng qizigan joy, shiddatli qirg‘in. 

fourneau 

nm 1. oshxona  pechkasi, plita; un fourneau à gaz gaz  plitasi; 

2. pech. 

fournée 

nf  1.  bir  tandir  non;  2.  fam  biror  vazifaga,  amalga  bir  paytda 

tayinlangan odamlar guruhi; bir paytda bir xil ish-harakat qilayotgan odamlar 

guruhi. 


fourni,  ie 

adj  1.  ta’minlangan,  to‘la,  qalin,  mo‘l-ko‘l;  une  table  bien 

fournie  to‘la-to‘kis  dasturxon;  2.  qalin,  zich,  tig‘iz,  quyuq,  to‘q,  serob;  une 

barbe fournie quyuq soqol. 

fournil 

nm novvoyxona, tandirxona. 

fourniment 

nm mil aslaha-anjomlar. 

fournir 

vt  1.  (qqch,  qqn  de  qqch)  yetkazib  bermoq,  ta’minlamoq;  2. 

bermoq, namoyish  qilib ko‘rsatmoq (isbot va boshqa narsalar); fournir des 

renseignements ma’lumotlarni yetkazmoq; se fournir o‘zini yaxshi tomonini 

ko‘rsatmoq; 3. bajarmoq. 

fournisseur 

nm yetkazib beruvchi, ta’minotchi. 

fourniture 

nf yetkazib berish, ta’minlash, oziq-ovqat ta’minoti, ta’minot. 

fourrage 

nm xashak, pichan, yem-xashak, ozuqa. 

fourrager

1

 

I.  vi  1.  mol  uchun  yem-xashak  yig‘moq;  2.  kovlamoq;  3.  fam  



quramachilik qilmoq. II. vi alg‘ov-dalg‘ov qilmoq, chalkashtirib tashlamoq. 

fourrager

2

,  ère 


adj  yem-xashakka  oid;  betterave  fourragère  xashaki 

lavlagi. 

fourragère 

nf  1.  yem-xashak  ekiladigan  maydon;  2.  pichan  tashiydigan 

arava. 

fourré


1

 

nm chakalakzor, to‘qay. 



fourré,  ée 

adj  1.  mo‘ynali;  astari  mo‘ynali,  mo‘ynali  teridan  tikilgan,  ichi 

junli; un manteau fourré mo‘ynali palto; po‘stin; 2. mo‘ynasi qalin, quyuq. 

fourreau 

nm 1. g‘ilof, qin; 2. ayollarning tor ko‘ylagi. 

fourrer 


I.  vt  1.  kovlamoq,  solmoq,  tiqmoq;  fourrer  la  main  dans  sa 

poche qo‘lini cho‘ntagiga  tiqmoq; 2. mo‘yna,  teri  qadamoq; 3.  astar  tikmoq; 

4.  yamamoq,  yamab  tuzatmoq;  II.  se  fourrer  vpr  kirmoq  (qalbiga); 

chigallashmoq. 

fourreur 

nm mo‘ynado‘z. 

fourrier 

nm  1.  mil  kontenarmus  (harbiy  qismlarda  oziq-ovqat,  kiyim-

kechak  va  qurol-aslaha  olish,  saqlash  va  berish  bilan  shug‘ullanadigan, 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling