Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet92/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   238

beqaror, qat’iy emas, og‘uvchan, tebranuvchi. 

fluctuation 

nf  o‘zgarish,  o‘zgaruvchanlik,  beqarorlik;  la  fluctuation  du 

change  fin  kursning  o‘zgarishi  (valuta);  la  fluctuation  des  prix  bahoning 

o‘zgarishi. 

fluet, ette 

adj nozik, zaif, nimjon, qiltiriq. 

fluide 

I.  adj  1.  oquvchan,  oqar,  suyuq,  oqib  ketadigan;  2.  vaznsiz, 



qushday yengil,  tutqich bermas; 3. ravon, silliq; II. nm 1. suyuq  jismlar, gazli 

jismlar;  2.  fluid  (spiritlar  tasavvuricha  go‘yo  odam  yoki  hayvonlar  tanasidan 

chiqadigan yohud biror narsada nurlanadigan allaqanday psixik toklar). 

fluidifier 

vt gaz holati; suyultirmoq. 

fluidité 

nf suyuq holat; gaz holati. 

fluor 


nm chim ftor. 

fluorescence 

nf chim fluoressensiya. 

fluorescent,  ente 

adj  phys  shu’lalanuvchi,  fluoressent;  un  écran 

fluorescent shu’lalanuvchi ekran. 

flûte 

I. nf 1. fleyta, nay; une petite flûte fleyta pikkolo; 2.  fleyta chaluvchi; 



3.  uzunchoq,  cho‘zinchoq  non;  4.  fujer,  qadah;  5.  pl  fam  oyoq;  jouer  des 

flûtes chopmoq, yugurib ketm oq; II. intj flûte! jin ursin! 

flûté, ée 

adj ohangdor, yoqimli, xushohang; voix flûtée yoqimli, ohangdor 

ovoz. 

flûtiau 


nm hushtak (o‘yinchoq). 

flûtiste 

n fleyta chaluvchi, naychi. 

fluvial,  ale,  aux 

adj  daryoga  oid,  daryo,  daryoda  bo‘ladigan;  la 

navigation fluviale daryo kemachiligi. 

flux nm 1. dengizda suv sathining ko‘ tarilishi; 2. oqim, oqish, oqib ketish, 

oqib  tushish;  yog‘ilib,  oqib  kelish;  un  flux  lumineux  nur  oqimi;  un  flux  de 

paroles  fam ezmalik, ko‘p gapirish; 3. techn  flus (rudaning erishini oshirish 

va shlak hosil qilish uchun qo‘shiladigan modda). 

fluxion

  nf  méd  quyilish  (qon  yoki  tanadagi  boshqa  suyuqliklar), 



yallig‘lanish;  vx  fluxion  de  poitrine  o‘pka  yallig‘ lanishi;  fluxion  à  la  joue 

pilla, milkning yiringlashi. 

foc

  nm  kliver  (kemaning  oldingi  qismidagi  uchburchak  yelkan);  fok 



(kemalarda oldingi machtaning pastki yelkani). 

focal, ale, aux 

adj phys fokusga oid; la distance focale fokus masofasi. 


FOCALISER

 

FONDÉ



 

 

 



232 

focaliser 

vt  1.  fokusni  topmoq,  bir  nuqtaga  qaratm oq;  2.  bir  yerga 

to‘plamoq,  bir  narsaga  qaratmoq,  jalb  etmoq  (diqqat-e’tiborni,  fikrnia, 

xayolni). 

fœtus


 nm 1. biol embrion, pusht, hom ila; 2. bot tuguncha, urug‘don. 

fœtal,  ale,  aux 

adj  biol  embrionga,  pushtga,  murtakka  oid,  embrion, 

murtak, embrionlik, murtaklik. 

foi

  nf  1.  ishonch,  e’ tiqod;  2.  sodiqlik,  vafodorlik,  to‘g‘rilik,  rostlik, 



ishonchlilik,  qat’iylik;  3. ishonch, ishonish; la bonne foi  to‘g‘rilik, haqgo‘ylik, 

halollik,  vijdonlilik;  de  bonne  foi  samimiy,  sofko‘ngilli,  yaxshi  niyatlar  bilan; 

les hommes de bonne foi vijdonli, halol odamlar; la mauvaise foi vijdonsiz, 

insofsiz, niyati buzuqlik; digne de foi ishonchga loyiq; 4. qat’ iy ishonish; une 

profession  de  foi  qat’iy  ishongan,  astoydil  ishongan;  5.  va’da,  so‘z,  gap, 

lafz;  ma  foi,  par  ma  foi  rostini,  ochig‘ini,  to‘g‘risini  aytganda,  menimcha; 

vijdonan qasam, ont ichaman. 

foie 


nm  jigar;  du  foie  gras  g‘oz  jigari  (taom);  l’huile  de  foie  de  morue 

baliq moyi. 

foin

1

 



nm 1. pichan, xashak; faire les foins  pichan, xashak o‘rmoq; faire 

du foin fam janjal, to‘polon ko‘tarmoq; 2. o‘rish uchun mo‘ljallangan o‘t. 

foin

2

 



intj vieilli foin de tupurdim, jin ursin. 

foire


1

 

nf 1. yarmarka,  bozor; une foire aux livres kitoblar yarmarkasi;  la 



foire  du  Trône  yarmarka,  sayil  (Parijda);  un  champ  de  foire  yarmarka, 

bozor maydoni; faire la foire aysh-ishrat qilmoq;  2. fam shovqin-suron, qiy-

chuv, g‘ala-g‘ovur. 

foire


2

 nf vulg vieilli ich ketish, ichburug‘. 

foirer 

vi  1.  vulg  vieilli  ichi  ketmoq,  tirraqilamoq;  2.  fig  tutolmaslik, 



ushlamaslik  (vint,  gayka  haqida);  3.  fam  muvaffaqiyatsizlikka  uchramoq, 

barbod bo‘lmoq, ishkal bo‘lmoq, amalga oshmay qolmoq. 

foireux,  euse 

I.  adj  1.  vulg  ichi  ketgan,  ichburug‘  bo‘lgan,  ichiketar, 

tirraqi;  2.  fam  vieilli  qo‘rqoq,  yuraksiz,  quyon  yurak;  3.  fam  muvaffaqiyatsiz, 

omadsiz,  o‘nggidan,  baroridan  kelmagan,  o‘ngmagan;  II.  n  1.  vulg 

ichburug‘dan, ich ketishdan qiynalgan kishi; 2. fam qo‘rqoq, yuraksiz kishi. 

fois


 nf marta, yo‘la, mahal; une fois par jour kunda bir marta; cette fois-

ci bu safar; maintes fois, de nombre de fois ko‘p marta; la prochaine fois 

kelgusu safar; une fois ou l’autre shu yoki boshqa mahal; à une autre fois 

kelgusi safar; pour une fois bir safar; une fois parti, je ne reviendrai plus 

bir ketdimmi, boshqa qaytib kelmayman; des fois  fam ba’zan, ba’zida,  goh-

goh, gohida; y regarder à deux fois puxta, yaxshilab o‘ylab ko‘rmoq, chuqur 

mulohaza qilmoq; deux fois deux (font) quatre ikki karra ikki to‘rt; loc adv à 

la  fois  darhol,  tezda,  bir  vaqtda,  ayni  zamonda;  une  bonne  fois  hech 

bo‘lmasa  bir marta; une fois pour toutes batamom;  loc conj une fois que 

bir yo‘la, karra, zahoti, zamon. 

foison 

I.  loc  adv  à  foison  juda  ko‘p,  mo‘l,  serob,  to‘kinchilikda;  II.  nf 



baraka, mo‘ llik, seroblik, ko‘plik; une foison d’exemples juda ko‘p misollar. 

foisonner 

vi  1.  (en,  de)  to‘lib-toshib  yotmoq,  boy,  serob,  mo‘l-ko‘l 

bo‘lmoq, juda ko‘p bo‘lmoq; 2. ko‘paytirmoq, urchitmoq, bolalamoq; 3. hajmi 

ortmoq, haddan tashqari; 4. shishmoq, do‘ppaymoq, qoppaymoq. 

foisonnant,  ante 

adj  1.  juda  ko‘p,  mo‘l-ko‘l;  2.  haddan  tashqari 

kattalashib ketayotgan, shishayotgan. 

foisonnement 

nm  1.  ko‘plik,  mo‘llik,  seroblik,  ortiqchalik,  serobgarchilik; 

2. haddan tashqari kengayish, kattarish. 

follement 

adv  1.  o‘ylamasdan,  mulohaza  qilib  ko‘rmay,  aqlsizlarcha, 

tentaklarcha; 2. juda ham, haddan tashqari, g‘oyat(da), o‘lguday. 

follet,  ette 

adj  1.  beaql,  esi  yo‘q,  tentak,  jinni,  ko‘ngliga  kelganini 

qilaveradigan, bema’ni, ahmoqona  ish  tutadigan; un fou follet goh u yerda, 

goh bu yerda ko‘rinadigan shu’la (lip-lip yonib ko‘rinadigan shu’la); II. nm jin, 

ajina; III. nf bot salat sho‘rasi, olabuta. 

folliculaire 

nm  bema’ni  yozuvchi  (bemaza  asarlarni  yozib  tashlaydigan 

adib); yomon qilib yozadigan, dasxati xunuk odam. 

follicule 

nm anat qopchiq, xalta, xaltacha, follikul. 

fomentateur,  trice 

n  g‘alamis,  ig‘vogar,  fitnachi,  vas-vasaga  soluvchi, 

sababchi. 

fomenter 

vt  yomon  ishga  undamoq,  gij-gijlamoq,  qo‘zg‘amoq, 

qo‘zg‘atmoq, avj oldirmoq, keskinlashtirmoq, kuchay tirmoq, oshirmoq. 

foncé, ée 

adj to‘q (rang, bo‘yoq haqida); vert foncé to‘q yashil, to‘q ko‘k. 

foncer 

I. vi 1. (sur) tashlanmoq, hujum qilmoq; 2. fam ish-harakatini  juda 



tez bajarmoq, ijro qilmoq, yelmoq, yeldek uchmoq, yeldek uchib, tez bormoq, 

jadal yurmoq,  ilgarilamoq; II. vt 1. tubiga qo‘ymoq, joylashtirmoq (bochkada); 

2. chuqurlashtirmoq; o‘ymoq (shaxta haqida). 

foncier, ière 

adj 1. yerga, yer egaligiga oid, yer; un propriétaire foncier 

yerdor,  yer  egasi  (burjua  dvoryan  hokimiyatida);  l’impôt  foncier  yer  solig‘i; 

un crédit foncier yer krediti (qog‘ozi); 2. o‘ziga xos, tabiiy, tug‘ma, odatdagi; 

asosiy,  tub, bosh,  eng muhim,  juda katta,  ikki baravar ortiq, alohida, zo‘r; 3. 

nm yer solig‘i. 

foncièrement 

adv  mustahkam,  chuqur,  puxta,  ko‘ngil  tubida,  ko‘ngilda, 

ich-ichidan, chin ko‘ngildan; il est foncièrement honnête u benuqson, sof, 

oq ko‘ngil, vijdonli. 

fonction 

nf  1.  xizmat,  lavozim,  vazifa;  être  dans  l’exercice  de  ses 

fonctions  o‘z  xizmatlik  vazifalarini  (burch,  majburuyat)  ijro  qilmoq;  faire 

fonction  de  sifatida  xizmat  qilmoq;  kimnidir  majburiyatini  ijro  qilmoq; 

s’acquitter de ses fonctions o‘z vazifasini uddalamoq; 2. harakatga kelish, 

ishlash,  faoliyat,  xizmat;  être  fonction  de  bog‘liq  bo‘lmoq,  qaram,  tobe 

bo‘lmoq;  en  fonction  de  loc  prép  muvofiq,  mos  ravishda;  3.  être  en 

fonction  ishlab  turmoq;  mettre  en  fonction  harakatga  keltirmoq;  4.  math 

funksiya;  une  fonction  dérivée  hosila,  yasama  funksiya;  5.  chim  xossalar 

majmui, jami xossa (xususiyatlar). 

fonctionnaire 

I.  nm  1.  mansabdor,  amaldor;  2.  partiya,  kasaba  soyuz 

xodimi;  II.  adj  1.  to‘ralarcha,  buyrokratlarcha;  esprit  fonctionnaire 

to‘ralarcha ruh, kayfiyat. 

fonctionnariser 

vt  1.  byurokratlashtirmoq,  byurokratga  aylanmoq;  2. 

davlat xizmatchisiga tenglashtirmoq. 

fonctionnel, elle 

adj 1. funksional, qunksiyaga oid; 2. qulay, soz, yaxshi, 

o‘ng‘ay, oson qo‘l keladigan, ixcham. 

fonctionner 

vi ishlab  turmoq, ishlamoq, harakatda bo‘lmoq (mexanizmlar 

haqida). 

fonctionnement 

nm harakat,  faoliyat, xizmat, harakat  qilish, yurish,  ish; 

à fonctionnement rapide tezyurar. 

fond 


nm 1. chuqurlik,  tub,  tag; des travaux de fond yerosti ishlari;  aller 

au  fond  des  choses  narsalar  mohiyatini  tushunib  yetmoq;  fig  buzmoq, 

xonavayron  qilmoq,  barbod,  xarob  qilmoq;  sans  fond  tagsiz,  tubsiz,  tagi 

yo‘q,  cheksiz,  bepayon;  (tout)  au  fond  chin  ko‘ngildan,  ich-ichidan, 

ko‘nglida,  dilida,  yuragida;  de  fond  en  comble  loc  adv  boshdan-oyoq; 

butunlay,  tamoman,  tag-tomiri  bilan,  tubigacha; le fin fond yurakdagi, yurak 

tubidagi; 2. tag,  tub, ost; chuqur qism; à double fond ikki barobar chuqur; le 

fond  de  cale  mar  kemaning  mexanizmlar  o‘rnatiladigan  va  yuk  ortiladigan 

ostki qismi; user ses fonds de culotte o‘tiroverib shimni  teshaverib yirtmoq; 

3.  mohiyat,  tub,  asosiy  ma’no,  mazmun,  mag‘iz;  un  article  de  fond  bosh 

maqola (gazeta, jurnalda);  loc adv faire fond sur qqn, sur qqch kimgadir, 

nimagadir  ishonmoq,  suyanmoq;  4.  orqa  qism,  orqa  o‘rin,  joy  (ekipajda);  le 

fond  de  la  scène  sahna  orti;  à  fond  de  train  jon  boricha,  bor  kuchi  bilan 

chopmoq, yugurmoq;  5.  fon; un fond  sonore  tovush,  ovoz  jo‘rligi; un fond 

lumineux yoritilgan maydon; un fond noir  tushunarsiz, qorong‘i maydon; 6. 

o‘rmonning ichkarisi, odam oyog‘i yetmagan yeri, xilvat joyi; 7. fond, mablag‘, 

pul;  8.  sport  chidamlilik,  bardoshlilik,  toqatlilik;  une  course  de  fond  uzoq 

masofaga yugurish. 

fondamental,  ale,  aux 

adj  asosiy,  muhim;  la  note  fondamentale 

musiqa akkordning asosiy notaso. 

fondamentalement 

adv jiddiy ravishda, jiddiy, asosli ravishda, tubdan. 

fondant,  ante 

I.  adj  1.  sersuv,  shirali  (mevalar  haqida),  og‘izda  erib 

ketuvchi; 2. eruvchi, yumshovchi, eruvchan, eriyotgan; II. nm 1. meva shirasi 

va  shakardan  qilinadigan  yumshoq  konfet;  2.  techn  flus  (rudaning  erishini 

oshirish va shlak hosil qilish uchun qo‘shiladigan modda). 

fondateur, trice 

n asos soluvchi, asoschi. 

fondation 

nf  1.  fundament,  asos,  poydevor;  jeter  les  fondations  asos 

solmoq,  negizini,  poydevorini  qurmoq;  2.  poydevor  qurish;  3.  tuzish,  ta’sis 

qilish;  4.  muassasa,  idora,  tashkilot,  institut,  fond,  jamg‘arma  (kimnidir 

xotirasi uchun, qandaydir chora, tadbir uchun ta’sis qilingan). 

fondé,  ée  de  pouvoir(s) 

n  biror  kishi  yoki  tashkilot  nomidan  ish 

ko‘radigan vakil. 



FONDEMENT

 

FORMALISATION



 

 

 



233 

fondement 

nm  1.  fundament,  asos,  poydevor;  un  fondement 

économique  iqtisodiy  negiz;  un  fondement  théorique  nazariy  asos;  2. 

sabab, bahona, vaj, dalil, bois; 3. fam orqa chiqarish teshigi. 

fonder 


I.  vt  1.  poydevor  qo‘ymoq;  2.  tuzmoq,  tashkil  etmoq;  fonder  en 

droit  qonunga  asoslanmoq;  3.  asoslanmoq,  dalillamoq;  être  fondé  asosli, 

asosga  ega  bo‘lmoq;  II.  se  fonder  vpr  (sur  qqch)  asoslanmoq,  asosida 

tuzilmoq. 

fonderie 

nf 1. quyish, quyuv zavodi; metall eritadigan xona (ustaxona); 2. 

techn quyish, metall quyish. 

fondeur


  nm  quyuvchi,  degrez;  un  fondeur  d’acier  po‘lat  erituvchi, 

pishiruvchi. 

fondre

1

 



vt  1.  eritmoq;  fondre  de  la  cire  mumni  eritmoq;  2.  quymoq 

(metall); 3. aralashtirmoq, qorishtirmoq. 

fondre

2

 



vi  (sur)  1.  erimoq,  eritmoq,  erib  oqib  tushmoq,  erimoq  (metall 

haqida);  la  chandelle  fond  sham  erib  oqib  tushyapti;  fondre  en  sueur  ter 

oqmoq; 2.  fig erimoq,  erib ketmoq; 3. fam ozmoq, oriqlamoq; fondre à  vue 

d’œil ko‘z oldida  ozib-to‘zib bormoq; 4.  qulamoq, buzilmoq, vayron bo‘lmoq; 

5.  tashlanmoq,  otilmoq;  fondre  sur  l’ennemi  dushmanga  tashlanmoq, 

hamla  qilmoq;  tous  les  maux  fondent  sur  lui  barcha  baxtsizliklar  unga 

yopirildi, qamrab oldi; 6. shiddat  bilan  boshlanmoq yoki ro‘y bermoq; fondre 

en pleurs, fondre en larmes ko‘z yoshlari quyilib kelmoq. 

fondrière 

nf 1. chuqur, o‘nqir-cho‘nqir joy; 2. botqoq joy. 

fonds 

nm  1.  yer,  yer-mulk;  2.  kapital,  mablag‘,  pul;  des  fonds  de 



roulement  oborot  kapital;  le  fonds  social  qaysidir  jamiyatga  qarashli 

kapital, mablag‘; 3. pullar, qimmatbaho narsalar, boyliklar; les fonds publics 

davlat  pullari;  un  porteur  de  fonds  qimmatbaho  qog‘ozlar  egasi;  rentrer 

dans ses fonds  qarzlarini qayta olmoq,  qaytarmoq,  to‘lamoq; sarf-xarajatini 

qoplamoq, oqlamoq; à fonds perdu(s) umrbod olinadigan daromad (qaytarib 

bermaslik,  olmaslik  sharti  bilan);  4.  zaxira  (g‘amlab  qo‘yilgan  narsa),  fond, 

mablag‘; le Fonds  monétaire international Xalqaro valuta  fondi; les fonds 

alloués ajratilgan mablag‘;  5. korxona, muassasa, savdo  ishi; un fonds de 

commerce savdo uyi, korxonasi. 

fondu,  ue 

adj  1.  eruvchan;  la  neige  fondue  erigan  qor;  2.  quyilgan, 

quyma. 


fondue 

nf pishloqni oq vino bilan eritib, non botirib yeyiladigan milliy taom. 

fontaine 

nf  1.  buloq,  manba;  2.  fontan,  favvora,  javza,  hovuz;  pleurer 

comme une fontaine ko‘z yoshi quyilmoq; 3. umivalnik, bet-qo‘l yuvgich. 

fontanelle 

nf  liqildoq,  tepabosh  (chaqaloq  boshi  tepasidagi  qotmagan 

joy). 


fonte

1

 



nf  1.  erish,  eritish,  quyish,  metall  quyish;  2.  erish,  erib  ketish, 

bo‘linib, parchalanib, ajralib ketish; 3. cho‘yan; 4. shriftlar to‘plami. 

fonte

2

 nf egarga o‘rnatilgan pistolet qini, g‘ilofi (otliq askarlarda). 



football 

nm futbol. 

footballeur 

nm futbolist, futbolchi. 

footing 

nm  piyoda,  yayov  yurish,  sayr  (havo  almashtirish,  tanani  

chiniqtirish maqsadida). 

for 


nm  for  intérieur  vijdon,  insof;  dans  son  for  intérieur  yurak  tubida, 

ko‘ngilda, ich-ichida. 

forage 

nm  burg‘ilamoq;  le  forage  des  puits  de  pétrole  neft  qudug‘i 



kovlamoq. 

forain,  aine 

I.  adj yarmarkaga  oid,  yarmarka;  II.  n  pl  ko‘chma  yarmarka 

savdogorlari. 

forban 

nm 1. qaroqchi (dengiz); 2. qaroqchi, bosqinchi, o‘g‘ri, kallakesar. 



forçage 

nm  1.  haydash,  bir  tomonga  qarab  yo‘naltirish  (ovlanadigan 

hayvonlarni); 2. issiqxonada yetishtirish (meva-sabzavotlarni). 

forçat 


nm  1.  katorgachi  (katorgaga  yuborilgan  yoki  katorgada  bo‘lgan 

kishi); 2. fig qul,  banda,  asir; travailler comme un forçat qulday, eshakday 

ishlamoq. 

force


1

 

nf  1.  baquvvatlik,  tetiklik,  chidamlilik  (jismonan,  jinsiy);  être  de 



force  à faire biron ishni  qila olishga  qodir  bo‘lish; de toute  ses forces bor 

kuch bilan, kuch boricha; dans la force de l’âge  ayni yashnagan, gullagan, 

kuchga  to‘lgan payt; loc adv à toute force  bor kuch bilan, har qanaqasiga, 

turli xil yo‘l  bilan, nima, harna qilib bo‘lsa ham; force de, par force, de vive 

force  zo‘rlab,  zo‘rlik  bilan,  majburan;  à  force  de  loc  prép  yordami,  vositasi 

bilan, orqali; à force de travailler il est parvenu à ses fins u shunaqangi 

ko‘p ishladiki, natijada  o‘zi xohlagan narsaga  erishdi;  2. muhim fursat, holat, 

omil, kuch; les forces productives ishlab chiqarish kuchlari; les forces en 

présence, les forces en jeu harakatlanuvchi kuchlar;  la force des choses 

narsalar  kuchi;  la  force  majeure  favqulotda  vaziyat,  holat,  yengib  bo‘ lmas 

kuch; 3. phys kuch, quvvat; une force d’attraction  tortishish kuchi; la force 

centrifuge  markazdan  qochirma,  qochiradigan  kuch;  la  force  motrice 

harakat  qiluvchi  kuch;  4.  kuch,  qudrat,  quvvat;  céder  à  la  force  kuch, 

qudratga  yon  bermoq,  tan  bermoq;  5.  ravnaq  topish,  yuksalish,  rivojlanish, 

kamol  topish,  obro,  e’ tibor,  hurmat;  un  style  plein  de  force  jonli,  ta’sirli, 

ma’noli til; 6. mardlik, botirlik, jasurlik, jasorat; 7. quyuqlik, o‘ tkirlik (ichimliklar, 

kislotalar  haqida); 8.  pishiqlik, mahkamlik, mustahkamlik, chidamlilik; 9. son, 

miqdor, hisob;  pl une force de frappe zarbdor kuchlar; les forces armées 

qurolli kuchlar; les forces aériennes harbiy-havo kuchlari. 

force


2

 

adv  ko‘p,  ancha,  bir  talay,  anchagina;  force  gens  juda  ko‘p 



odamlar. 

forcé,  ée 

adj  1.  majburiy;  des  travaux  forcés  katordadagi  og‘ir, 

mashaqqatli  mehnatlar;  2.  majburiy,  noilojlik,  g‘ayritabiiy,  sun’iy,  yasama; 

zo‘rma-zo‘raki;  un  atterrissage  forcé  av  majburiy  qo‘nish;  un  rire  forcé 

zo‘rma-zo‘raki  jilmayish,  yasama  kulgi;  3.  jadallashtirilgan,  kuchaytirilgan, 

tezlashtirilgan;  une  marche  forcée  tezlashtirilgan  marsh,  jadal  yurish;  4. 

minilaverib charchagan, daqqi bo‘ lib qolgan (ot); 5. ziyon yetgan. 

forcément 

adv  g‘ayriixtiyoriy  (ravishda),  noiloj,  ilojsiz,  majburan,  zo‘raki 

(ravishda), o‘z-o‘zidan ravshan, ko‘rinib turibdi, tushunarli. 

forcené, ée 

adv juda qattiq shiddatli, quturgan. 

forceps


 nm akusherlik qisqichi. 

forcer 


I.  vt  1.  majbur  qilmoq,  zo‘rlamoq;  forcer  le  consentement 

majburan,  zo‘rlab  rozi  qilmoq;  forcer  les  confidences  de  qqn  majbur 

qilmoq;  forcer  la  main  à  majbur  qilmoq,  zo‘rlamoq;  forcer  à  faire  qqch 

biron  narsani  qilishga  majburlamoq;  2.  kuchga  kirmoq,  olmoq  (ushlab), 

mahkam  ushlamoq,  bardosh  bermoq,  yengib  chiqmoq,  buzib,  sindirib 

ochmoq; forcer la porte de qqn  bostirib, buzib kirmoq; 3. buzmoq (qulfni); 

kalitni  burab,  qayriltirib  yubormoq;  4.  taranglamoq,  tarang  qilmoq, 

kuchaytirmoq  (ovozni);  forcer  la  note  haddan  oshmoq,  chegaradan 

chiqmoq;  5.  otni  holdan  toydirmoq,  ovlamoq,  tutmoq  (hayvonlarni);  6. 

pishishni,  yetilishini  tezlashtirmoq;  7.  zo‘rlamoq;  8.  kuchaytirmoq, 

tezlashtirmoq,  jadallashtirmoq;  forcer  le  pas  qadamini  tezlatmoq;  II.  vi 

taranglamoq, tarang qilmoq; III. se forcer (à) vpr o‘z-o‘zini majbur qilmoq; se 

forcer à boire o‘zini suv ichishga majbur qilmoq. 

forcir 


vi fam kuchaymoq, to‘lishmoq, semirmoq. 

forer 


vt parmalab, burg‘ilab teshmoq, burg‘ilamoq (kovlamoq). 

forestier,  ière 

I.  n  o‘rmonchi,  o‘rmon  qorovuli;  II.  adj  o‘rmonga  xos, 

o‘rmon; o‘rmonli. 

foret

 nm parma, dastparma, burg‘i. 



forêt

 nf o‘rmon, chakalakzor, changalzor. 

forfait

1

 



nm jinoyat. 

forfait


2

 

mn  berib  turish,  topshirish,  oldindan  shartlashishgan  to‘lov 



(muayyan shartlar bi lan); une vente à forfait oldindan savdo qilish. 

forfait


3

 

mn  déclarer  forfait  sport  musobaqada  qatnashishdan  voz 



kechmoq; fig rad etm oq, voz kechmoq, bahridan o‘tmoq, yuz o‘girmoq. 

forfaiture 

fn  xizmat  vazifasi  bilan  bog‘liq  bo‘ lgan  jinoyat,  mans abni 

suiiste’mol qilish. 

forfanterie 

nf maqtanchoqlik, manmanlik, kerilish. 

forge 

nf 1. metallurgiya zavodi; 2. temirchilik ustaxonasi, temirchilik. 



forger 

vt  1.  bolg‘alamoq,  bolg‘alab  yasamoq,  bosmoq;  forger  un 

caractère  xarakterni  tarbiyalamoq,  singdirmoq;  2.  o‘ylab  topmoq,  to‘qimoq; 

forger des légendes afsonalar  to‘qimoq; II. se forger vpr o‘ylab chiqarmoq, 

tasavvur  qilmoq,  ko‘z  oldiga  keltirmoq,  faraz  qilmoq;  se  forger  des 

chimères ushalmaydigan orzular bilan o‘zini yo‘ldan urmoq. 

forgeron 

nm temirchi. 

forgeur, euse 

n 1. temirchi; 2. o‘ylab chiqaruvchi, yaratuvchi. 

formaliser (se) 

vpr arzimagan narsalarga xafa bo‘lavermoq, ranjimoq. 

formalisation 

formalizatsiya. 



FORMALISME

 

FOSSE



 

 

 



234 

formalisme 

mn  formalizm,  rasmiyatchilik,  formalizm  (logika,  san’at, 

adabiyot  kabi  fanlarda  shaklni  mazmundan,  nazariyani  amaliyotdan 

ajratishga intiluvchi idealistik yo‘nalish). 

formaliste 

adj  rasmiyatchilarcha, 

formalistlarcha,  rasmiyatchilik, 

formalistik. 

formalité 

nf  rasmiyat,  rasmiyatchilik;  une  simple  formalité  quruq 

rasmiyatchilik. 

format 

nm format, hajm. 



formateur,  trice 

I.  adj  yasovchi,  yaratuvchi,  ijodkor,  bunyodkor;  II.  n 

ijodkor, yaratuvchi. 

formation 

nf 1. yaratish, ijod etish, yaratuvchanlik, paydo bo‘lish, tug‘ilish, 

vujudga  kelish,  ro‘y  berish;  2.  ta’lim-tarbiya,  ta’lim,  tarbiya,  tayyorgarlik, 

tayyorgarlik  darajasi,  ma’lumot,  ilm,  ta’lim,  vujudga  kelish,  tuzilish,  tashkil 

topish;  un  historien  de  formation  ma’lumotli  tarixshunos,  tarixchi;  la 

formation de spécialistes kadrlar  tayyorlash; 3. shakllanish (ijtimoiy); tarz; 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling