Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.

bet87/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   238

qoidasini  tushuntirib  bermoq;  2.  bayon  qilmoq;  expliquer  ses  projets 

rejalarini  bayon  qilmoq;  3.  sababini  bildirmoq,  anglatmoq;  boisini  bildirmoq; 

sabab bo‘lmoq II.  s’expliquer vpr 1. so‘z yuritmoq, bayon qilmoq,  gapirmoq; 

expliquez-vous  clairement  aniq  qilib  gapiring;  aniqroq  bayon  qiling;  2. 

tushunmoq,  tushunib  yetmoq;  nimaligini,  ma’nosini  bilmoq;  je  m’explique 

mal  sa  présence  ici  uning  ishtiroki  sababini  tushunolmayapman;  on  ne 

s’est  pas  très  bien  expliqué  ce  qui  s’est  passé  nima  voqea  sodir 

bulganligini tushunib bo‘ lmadi, tushunmadik; 3. ochiq gaplashib olmoq, gapni 

ochdi qilmoq; je tiens à m’expliquer avec lui u bilan ochiq gaplashib olishni 

juda  ham  istayman;  4  janjalni  bartaraf  qilmoq  uchun  yoqalashmoq, 

mushtlashmoq;  5.  aniq,  ma’lum  bo‘lmoq,  ayon  bo‘lmoq,  sababi 

anglashilmoq,  tushunmoq,  ochilmoq;  maintenant  tout  s’explique  endi 

hamma narsa ayon bo‘lmoqda. 

exploit

1

 nm jasorat; faire un exploit jasorat ko‘rsatmoq. 



exploit

2

  nm  dr  bildirish  xati,  xabar  qog‘ozi;  qaror;  un  exploit  d’huissier 



sud ijrochisining bildirish xati. 

exploitable

  adj  foydalanishga  yaraydigan;  ishlov  berishga  yaraydigan, 

ishlatishga  yaraydigan;  les  terres  exploitables  ishlov  berishga  yaroqli 

yerlar. 

exploitant, ante

 n foydalanuvchi,  ishga  tushiruvchi kishi; korxona  egasi, 

xo‘jayin;  les  exploitants  agricoles  yer  egalari,  fermerlar;  l’exploitant 

forestier yog‘och tayyorlovchi. 

exploitation

  nf  1.  foydalanish;  ishga  solish;  l’exploitation  d’une  mine 

shaxtadan,  kondan  foydalanish;  mettre  en  exploitation  foydalanishga 

topshirmoq; 2. xo‘jalik (biror korxonaning binolari, jihozlari, mashina-qurollari, 

asbob-uskunalari);  zavod,  korxona;  une  grande  exploitation  yirik  xo‘jalik; 

une  exploitation  industrielle  sanoat  korxonasi;  3.  biror  imkoniyatdan 

foydalanish;  l’exploitation  d’une  idée  g‘oyadan  foydalanish;  4. 

ekspluatatsiya,  ekspluatatsiya  qilish  (birovning  kuchidan-mehnatidan 

foydalanish);  l’exploitation  de  l’homme  par  l’homme  kishining  kishi 

tomonidan ekspluatatsiya qilinishi. 

exploiter

  vt  1.  ishlatmoq,  foydalanmoq;  ishga  solmoq,  ekspluatatsiya 

qilmoq; qazib  olmoq (yer osti boyliklari haqida); ishlov bermoq; exploiter un 

gisement  yer  osti  boyliklarini  qazib  olmoq;  exploiter  du  charbon  ko‘mir 

qazib  chiqarmoq;  exploiter  une  terre  yerga  ishlov  bermoq;  exploiter  un 

réseau de chemin de fer tem ir yo‘l tarmog‘ini ekspluatatsiya qilmoq; 2. biror 

imkoniyatdan  foydalanmoq,  bahramand  bo‘lmoq,  uni  o‘z  talab  va  ehtiyoji 

uchun ishlatmoq; exploiter son avantage ustunlik, imtiyozdan foydalanmoq; 

exploiter  ses connaissances  o‘z bilimidan  foydalanmoq;  3.  ekspluatatsiya 

qilmoq. 

exploiteur, euse

 n ekspluatator, ekspluatatsiya qiluvchi. 

explorateur, trice

 n 1. sayyoh; 2. tadqiqotchi. 

exploration

  nf  1.  o‘rganish  ilm iy  ekspeditsiya  (biror  mamlakat,  notanish 

joyni);  sayohat;  partir  en  exploration  biror  mamlakatni  o‘rganish  uchun 

jo‘nab  ketmoq;  sayohatga,  ekspeditsiyaga  jo‘nab  ketmoq;  2.  tadqiqot 

o‘tkazish;  tadqiq  qilish,  ilmiy  o‘rganish;  l’exploration  d’un  sujet,  d’un 

problème  mavzu,  muammoni  ilmiy  o‘rganish;  2.  méd  ichki  organlarning 

faoliyatini tekshirish. 

explorer

  vt  1.  tadqiq  qilmoq,  razvedka  qilmoq,  tekshirib  bilmoq,  k ashf 

etmoq  (biror  mamlakat,  notanish  joyni);  2.  tadqiq  qilmoq,  o‘rganmoq, 

tekshirmoq; explorer un sujet, une question  tema, masalani o‘rganmoq; 3. 

méd ichki organlar faoliyatini tekshirib ko‘rmoq. 

exploser


  vi  1.  portlamoq,  portlab  ketmoq;  yorilmoq;  l’obus  a  explosé 

snaryad portladi; 2. fig g‘azabi qaynab ketmoq; darg‘azab  bo‘lmoq,  tutamoq; 

il a explosé de fureur u tutaqib ketdi. 

explosif,  ive

  I.  adj  1.  portlovchi,  portlaydigan;  portlash;  portlatish;  une 

force  explosive  portlash  kuchi;  un  gaz  (mélange)  explosif  portlovchi  gaz 

(aralashmali);  2.  jahli,  achchig‘i,  zardasi  tez,  qiziqqon,  jizzaki,  jirtaki;  3. 

portlovchi (tovush) II. nm portlovchi modda. 

explosion

  nf  1.  portlash;  faire  explosion  portlamoq;  yorilib,  portlab 

bo‘laklarga bo‘linib ketmoq; l’explosion d’un obus snaryadning portlashi; 2. 

un  moteur  à  explosion;  ichki  yonuv  dvigatel  3.  to‘satdan,  birdan  yuz 

beradigan  shiddatli,  kuchli  voqea,  hodisa;  une  explosion  de  joie  birdan 

paydo bo‘lgan qattiq xursandlik. 

exportable

 adj eksport qilinadigan, chet elga chiqariladigan, eksport; des 

marchandises exportables eksport qilinadigan tovarlar, eksport mollar. 

exportateur,  trice

  I.  adj  eksport  qiluvchi,  chetga  mol  chiqaruvchi;  un 

pays  exportateur  de  blé  chetga  don  chiqaruvchi,  eksport  qiluvchi 

mamlakat;  II.  n  eksportchi,  eksport  qiluvchi  (chet  elga  mol  chiqaruvchi 

davlat). 

exportation

  nf  1.  eksport,  chet  elga  chiqarish  (tovar,  pul  kabilarni); 

l’exportation des denrées alimentaires chet elga oziq-ovqat mahsulotlarini 

chiqarish; 2. chetga g‘oya, urf-odat, moda kabilarni eksport qilish. 

exporter

 vt 1. eksport qilmoq; chetga chiqarmoq; exporter des capitaux 

chetga  kapital  chiqarmoq;  2.  chet  elga  g‘oya,  urf-odat,  moda  kabilarni 

eksport qilmoq. 

exposant

1

,  ante



  n  ko‘rgazmaga  o‘z  eksponatini  qo‘yadigan  kishi; 

ko‘rgazma qatnashchisi. 

exposant

2

 nm math daraja ko‘rsatkichi. 



exposé

 nm 1. bayon, hikoya; 2. axborot; hisobot doklad; faire un exposé 

sur haqida axborot bermoq. 

exposer


  I.  vt  1.  namoyish  etmoq,  ko‘rsatmoq;  ko‘rgazmaga  qo‘ymoq 

exposer  des  produits  mahsulotlarni  ko‘rgazmaga  qo‘ymoq;  2.  joylamoq, 

joylashtirmoq; qaratm oq, qarata  o‘rnatmoq; exposer du linge au soleil kirni 

quyoshga  qaratib  yoymoq;  exposer  une  maison  à  l’est  uy  oynalarini 

sharqqa qaratib qurmoq; 3. biror holga solmoq, yo‘liqtirmoq, duchor, mubtalo 

qilmoq,  uchratm oq;  exposer  la  vie  de  qqn  biror  kimsaning  hayotini  xavf 

ostida qoldirmoq; exposer ses hommes o‘z kishilarini xavf ostida qoldirmoq; 

4. bayon qilmoq;  tushuntirib bermoq; exposer son programme o‘z dasturini 

bayon  qilmoq;  exposer  une  théorie  nazariyani  bayon  qilmoq;  5.  photo 

suratga  olishda  fotoplyonkaga ma’lum vaqt  nur  tushirmoq; II. s’exposer vpr 

biror  holga  tushmoq,  uchramoq,  yo‘ liqmoq,  duchor,  mubtalo  bo‘lmoq; 

s’exposer aux critiques tanqidga uchramoq; tanqidga uchramoq. 

exposition

  nf  1.  ko‘rgazma,  vistavka;  l’exposition  universelle  jahon 

ko‘rgazmasi;  exposition  agricole  qishloq  xo‘ jalik  ko‘rgazmasi;  2.  bayon 


EXPRÈS

 

EXTINCTEUR



 

 

 



220 

qilish;  tushuntirib  berish;  3.  mus  tema;  musiqa  asarining  asosiy  ohangi;  4. 

joylashish,  joylashtirish;  qaratib  o‘rnatish;  exposition  au  nord  shimolga 

qaratib  o‘rnatish,  joylashtirish;  5.  photo  suratga  olishda  fotoplyonkaga 

ma’lum vaqt nur tushirish; 6. phys nurlantirish, nur berish. 

exprès


1

,  esse


 I. adj 1. qattiq;  jiddiy, qat’iy;  aniq; un ordre  exprès jiddiy 

buyruq;  une  défense  expresse  nihoyatda  qattiq  mudofaa;  2.  shoshilinch, 

oshig‘ ich,  kechiktirib  bo‘lmaydigan,  zud  zarur,  zud;  une  lettre  expresse 

shoshilinch xat; II. nm chopar. 

exprès

2

 adv ataylab, qasddan; faire exprès ataylab qilmoq. 



express

  I.  adj  un  train  express  tez  yurar  poyezd;  II.  nm  ekspress,  tez 

yurar poyezd; prendre l’express tez yurar poyezdga o‘ tirmoq. 

expressément

  adv  1.  qat’iyan,  qat’iy  ravishda,  qattiq,  qat’ iy;  il  est 

expressément défendu de fumer; chekish  qat’iyan man  etiladi;  2. ataylab, 

qasddan. 

expressif,  ive

  adj  ifodali,  jonli,  ma’noli,  ma’nodor;  un  geste  expressif 

ma’nodor imo-ishora; le caractère expressif ma’nodorlik, ifodalilik, jonlilik. 

expression

  nf  1.  ifodalash;  bayon  qilish;  2.  ibora;  so‘z;  matal;  3.  tashqi 

ko‘rinishda,  ko‘zda,  yuzda  aks  etgan  belgi,  chehra;  4.  math  ifoda;  une 

expression  algébrique  algebraik  ifoda;  5.  ifodalilik,  jonlilik,  ma’nodorlik;  6. 

siqib suvni chiqarish. 

expressionnisme

 nm ekspressionizm (Yevropada: san’at va adabiyotda 

20-asrning  birinchi  yarmida  paydo  bo‘lgan  yo‘nalish;  bu  yo‘nalishning 

namoyandalari  san’atkorning  asosiy  vazifasi  insonning  ichki  dunyosini 

yoritishdan iborat, deb hisoblaydilar). 

expressionniste

  I.  adj  ekspressionizm  va  ekspressionizmga  oid, 

ekpressionistik,  ekspressionistik;  ekspressionist;  II.  n  ekspressionist, 

ekspressionizm tarafdori. 

exprimable

  adj  ifodalanadigan,  ifodalanishi,  ifodalash  mumkin;  un 

sentiment difficilement exprimable qiyin ifodalanadigan his-tuyg‘u. 

exprimer


1

  vt  1.  ifodalanmoq,  bayon  qilmoq,  tasvirlamoq  (ti l  vositasida), 

bildirmoq; exprimer sa douleur par des larmes hasratini ko‘z yoshlari bilan 

ifodalamoq; exprimer sa reconnaissance o‘z minnatdorchiligini ifodalamoq. 

exprimer

2

  I.  vt  siqib,  sitib  suvini  chiqarmoq;  II.  s’exprimer  vpr  1. 



gaplashmoq,  gapirishmoq,  o‘zaro,  bir-birini  tushunmoq;  il  n’arrive  pas  à 

s’exprimer  dans  cette  langue  u  bu  tilda  qiyinchilik  bilan  gaplashadi;  2. 

aytmoq,  gapirmoq;  fikrini ifoda  qilmoq; 3.  ifodalanmoq, ko‘rinmoq, namoyon 

bo‘lmoq; cela ne peut s’exprimer buni so‘z bilan ifodalash mumkin emas. 

expropriation

  nf  ekspropriatsiya  qilish  (ishlab  chiqarish  vositalaridan, 

mol-mulkidan, ilgarigi mavqedan mahrum qilish). 

exproprier

  vt  ekspropriatsiya  qilmoq,  egasidan  tortib  olmoq,  ishlab 

chiqarish  vositalaridan,  mol-mulkidan  mahrum  qilmoq,  olmoq,  davlat 

ixtiyoriga  o‘tkazmoq,  musodara  qilmoq;  exproprier  qqn  biror  kimsani  mol-

mulkini tortib olmoq, musodara qilmoq. 

expulser

  vt  1.  chiqarib  yubormoq,  haydab  chiqarmoq,  haydamoq,  -dan 

chiqarmoq,  badarg‘a,  surgun  qilmoq;  bo‘shatmoq  (ishdan)expulser  qqn  de 

son  pays  biror  kimsani  vatanidan  chiqarib  yubormoq;  2.  méd  expulser  un 

calcul buyrakdan tosh olmoq. 

expulsion

  nf  1.  chiqarib  yuborish;  haydab  chiqarish,  haydash,  o‘chirish, 

quvish,  bo‘shatish  (ishdan);  l’expulsion  d’un  étudiant  de  l’université 

talabani universitetdan haydash; l’expulsion d’un locataire ijarada turuvchi, 

o‘tiruvchini  uydan  ko‘chirish.  2.  méd  chiqarib  yuborish,  olib  tashlash; 

l’expulsion de calculs buyrak toshini olib tashlash. 

expurger


  vt  yoqmaydigan  joyini  o‘chirmoq,  o‘chirib,  chizib  tashlamoq; 

expurger  un  livre,  un  scénario  kitobda,  ssenariyadagi  yoqmaydigan 

joylarni o‘chirib tashlamoq. 

exquis,  ise

  adj  juda  yaxshi,  a’lo  darajadagi,  ajoyib,  g‘aroyib;  nazokatli, 

latofatli,  nozik,  nafis,  go‘zal,  zebo,  g‘oyat  yoqimli,  ko‘rkam,  dilbar;  un  mets 

exquis  tansiq  taom;  une  politesse  exquise  o‘ ta  xushfe’llik;  un  sourire 

exquis  nozik  tabassum;  une  femme  exquise  zebo  ayol;  il  fait  un  temps 

exquis  ob-havo  juda ham yaxshi; ajoyib;  c’est exquis! bu  juda  ajoyib,  juda 

soz! 


exsangue

 adj 1. qonsiz yoki qoni kam; bo‘zargan; un visage exsangue 

bo‘zargan; oddiy, siyqa, suyuq; une littérature exsangue siyqa adabiyot. 

exsuder


 vi 1. tomchilamoq,  tomchilab chiqib, oqib  turmoq, chiqmoq, sizib 

chiqmoq, sizmoq; 2. vt chiqarmoq; un arbre qui exsude de la résine yelim 

ajratib chiqarayotgan daraxt. 

extase


  nf  juda  qattiq  zavq,  shavq,  xursandlik;  tomber  en  extase  qoyil 

qolmoq,  juda xursand bo‘lmoq;  être en extase devant qqn biror kimsadan 

zavq olmoq, biror kimsaga mahliyo bo‘lmoq. 

extasier


 

(s’)


  vpr  zavqlanmoq,  ich-chidan  quvonmoq,  shodlanmoq, 

mahliyo  bo‘lmoq;  qoyil  qolmoq;  il  n’y  a  pas  de  quoi  s’extasier  qoyil 

qoladigan hech narsa yo‘q. 

extatique

  adj  mahliyo  bo‘lgan,  qoyil  qolgan,  zavq-shavqi  qo‘zg‘agan, 

zavq-shavqdan  mast  bo‘ lgan;  un  regard  extatique  zavq-shavqdan  mast 

bo‘lgan nigoh, shod bo‘lgan, shod-xurram, shod. 

extensibilité

 nf cho‘ziluvchanlik (qattiq jismlar haqida). 

extensible

  adj  cho‘ziluvchi,  cho‘ziladigan,  uzayadigan;  une  matière 

extensible cho‘ziluvchi material. 

extensif,  ive

  adj  1.  cho‘ziladigan,  uzayadigan;  une  force  extensive 

tortish kuchi; 2. des cultures extensives ekstensiv dehqonchilik. 

extension

  nf  1.  cho‘zish;  yoyish;  yoyilish;  l’extension  du  bras  qo‘lni 

cho‘zish,  yozish;  2.  qo‘ llash,  cho‘zilganlik,  uzunlik;  3.  kengayish;  yoyilish; 

o‘sish,  ravnaq;  l’extension  du  commerce  savdo-sotiqning  o‘sishi; 

l’extension  d’une  épidémie  epidemiyaning  yoyilishi;  l’extension  du  sens 

d’un mot so‘z ma’nosining kengayishi; par extension keng ma’noda. 

extenso


 

(in)


 loc adv to‘la, to‘liq suratda, batamom, tamoman. 

exténuant,  ante

  adj  charchatadigan,  juda  og‘ir,  mashaqqatli,  tinka-

madorini  quritadigan,  kuch-quvvatini  oladigan,  holdan  toydiradigan.  des 

efforts exténuants holdan toydiradigan harakat. 

exténuation

  nf  holdan  toyish,  tinka-madori  qurish,  qattiq  charchash; 

haddan tashqari charchagan. 

exténué, ée

 adj toliqqan, charchagan, tinkasi qurigan. 

exténuer

 I. vt 1. qattiq charchatmoq, kuch-quvvatni olmoq;  tinka-madorini 

quritmoq; holdan toydirmoq, behol, bemajol qilmoq; cette longue marche l’a 

exténué uzoq yurishdan  uning  tinka-madori  quridi. II. s’exténuer vpr qattiq 

charchamoq,  holdan  toymoq,  tinka-madori  qurimoq,  behol,  bemajol  bo‘lib 

qolmoq;  s’exténuer  au  travail  ishlab  qattiq  charchamoq,  ishdan  qattiq 

charchamoq; toliqmoq. 

extérieur,  eure

  I.  adj  1.  tashqi,  tashqaridagi,  chetdagi,  tashqarida 

joylashgan;  les  quartiers  extérieurs  chetdagi  kvartallar;  2.  tashqi;  xorijiy, 

chet; la cour extérieure tashqi hovli, la politique  extérieure  tashqi siyosat; 

le  commerce  extérieur  tashqi  savdo;  3.  tashqi  dunyodagi;  ob’yektiv 

borliqdagi;  la  réalité  extérieure  ob’yektiv  reallik.  II.  nm  1.  tashqi  ko‘rinish; 

tashqi; à l’extérieur de la ville shahardan  tashqarida; 2. chet mamlakat; les 

relations avec l’extérieur tashqi aloqalar; chet mamlakatlar bilan aloqalar. 

extérieurement

 adv tashqaridan  qaraganda, sirtdan ko‘rinishda, sirtdan, 

tashqaridan;  extérieurement,  la  maison  est  très  jolie  tashqaridan 

qaraganda uy juda chiroyli. 

extériorisation

 nf ko‘rsatish, namoyon qilish; oshkor qilish. 

extérioriser

 vt ko‘rsatmoq, namoyon qilmoq, oshkor qilmoq. 

extériorité

 nf tashqi xususiyat. 

exterminateur,  trice

  I.  adj  qiruvchi,  qiron  soluvchi,  qironli,  qirg‘in;  II.  n 

qiruvchi, mahv etuvchi. 

extermination

 nf qirish, qirib  tashlash, mahv etish; l’extermination d’un 

peuple bir xalqni qirib tashlash. 

exterminer

 vt 1. qirib  tashlamoq, yo‘q qilmoq, qirg‘in solmoq; exterminer 

l’ennemi dushmanni qirmoq;  exterminer le  mal yomonlikni yo‘q  qilmoq; 2. 

s’exterminer vt bir-birini qirmoq, bir-birini qirib bitirmoq. 

externe


  I.  adj  tashqi,  sirtqi,  tashqariga  qaragan;  la  face  externe  d’une 

paroi devorning  tashqi sathi; II. n 1.  ekstern (o‘zicha tayyorlanib, biror o‘quv 

yurtida  imtihon  topshiruvchi  shaxs);  internatda  yashamaydigan,  ammo 

darslarga qatnaydigan talaba; 2. méd kasalxonadagi talaba-praktikant. 

externat

  nm  1.  internatsiz  maktab;  2.  méd  medik-talabalar  uchun 

kasalxonadagi praktika, amaliyot. 

extincteur

 nm o‘t o‘chirgich, o‘t o‘chiradigan asbob. 


EXTINCTION

 

EXULTER



 

 

 



221 

extinction

 nf 1. o‘chirish, so‘ndirish; o‘ t o‘chirish; 2. figso‘nish pasayish; 3. 

qirilish. yo‘q bo‘lib ketish,  o‘lib bitish,  tuxum i qurish; l’extinction d’une race 

avlod, sulolaning yo‘q bo‘lib ketishi; 4. qarzni uzish, to‘lash. 

extirpation

 nf ko‘chitish, sug‘irib olish; barham berish. 

extirper


  I.  vt  1.  ildizi  bilan  ko‘chirmoq,  sug‘urmoq,  o‘simtani  olib 

tashlamoq;  2.  fig  tag-tomiri  bilan  yo‘q  qilmoq,  ildizini  quritmoq,  barham 

bermoq;  extirper  un  préjugé  bid’atga  barham  bermoq;  3.  qiyinchilik  bilan 

chiqarmoq,  sug‘urmoq;  extirper  les  passagers  d’une  voiture  accidentée 

falokatga  uchragan  mashinadan  yo‘lovchilarni  qiyinchilik  bilan  chiqarib 

olmoq; II. s’extirper vpr biror joydan qiyinchilik bilan chiqmoq, chiqib olmoq. 

extorquer

  vt  do‘q  po‘pisa,  ayyorlik  bilan  undirmoq,  undirib  olmoq,  ega 

bo‘lmoq, olmoq; ta’magirlik yo‘li bilan olmoq. 

extorsion

  nf  do‘q  po‘pisa,  ayyorlik  bilan  undirish,  ega  bo‘lsh,  olish; 

ta’magirlik. 

extra

1

 I. adj inv ekstra, eng oliy nav, eng a’lo; eng yaxshi; des fruits extra 



eng  a’lo  nav  mevalar,  II.  nm  1.  odatdan  tashqari  qo‘shimcha  (sarf-xarajat, 

ovqat kabilar haqida) 2. qo‘shimcha  ish; vaqtinchalik ish; faire des  extras le 

samedi shanba kunlari  ish joyidan chetda ishlab pul  topmoq; 3. qo‘shimcha, 

shtatdan  tashqari  ishchi,  xodim;  engager  deux  extras,  deux  extra 

qo‘shimcha ikkita ishchi yollamoq. 

extra-


2

 préf 1. “tashqarida” ma’nosini  ifodalaydi; 2. “eng yaxshi, “eng  a’lo” 

ma’nosini ifodalaydi. 

extracteur

1

  nm  ekstraksiya,  sug‘urib,  qazib,  eritib  olish  ishlari  bilan 



shug‘ullanuvchi shaxs. 

extracteur

2

  nm  1.  chir  sug‘urib  olish,  olib  tashlash  uchun  ishlatiladigan 



asbob. 2. avtomatik qurollarda  otilgan  o‘q gilzasini chiqarib  tashlovchi qism; 

3.  chim  ekstraksiya  apparati,  biror  moddani  ajratib  olish,  eritib  olish  ushun 

mo‘ljallangan apparat. 

extractif,  ive

  adj  ekstraksiyaga  oid,  ekstraksion;  ekstraksiya  uchun 

mo‘ljallangan; ekstraksiya yo‘li bilan olingan; les industries extractives kon 

sanoati. 

extraction

 nf 1. qazib chiqarish; sug‘urib olish; l’extraction du charbon 

ko‘mir qazib chiqarish; l’extraction d’une dent  tishni sug‘urib olish;  2. math 

ildiz chiqarish; 3. litt kelib chiqish, nasli. 

extradition

 nf chet, boshqa mamlakatga jinoyatchini topshirish. 

extraire


1

 I. vt 1.  qazib chiqarmoq,  qazib  olmoq; sug‘urib olmoq;  extraire 

une  balle  o‘qni  sug‘urib  olmoq;  2.  asardan  parcha  olmoq;  extraire  une 

citation  d’un  livre  asardan  sitata  olmoq;  II.  s’extraire  vpr  qiyinchilik  bilan 

chiqmoq (tor joydan). 

extraire


2

 vt 1. ajratib olmoq; extraire  le jus d’un fruit mevadan sharbat 

ajratib olmoq; 2. math kvadrat ildiz chiqarmoq. 

extrait


  nm  1.  ekstrakt  (kimyoviy  yo‘l  bilan  organik  to‘qimalardan  olingan 

modda);  extrait de viande  go‘sht ekstrakti; extrait de café qahva  ekstrakti; 

2. parcha, sitata, ko‘chirma; extraits de Voltaire Volter asaridan  parcha; 3. 

ko‘chirma  (biror  hujjatdan);  un  extrait  de  naissance  tug‘ilganlik  haqida 

ma’lumotnoma;  un  extrait  de  compte  schyotdan,  hisob-kitob  daftaridan 

ko‘chirma. 

extralucide

 adj oldindan ko‘ra oladigan, bila oladigan, o‘ tkir  aqlli, uzoqni 

ko‘radigan. 

extra-muros

  loc  adv  et  adj  shahardan  tashqarida;  shahardan 

tashqaridagi;  habiter  extra-muros  shahardan  tashqarida  yashamoq;  un 

quartier extra-muros shahardan tashqaridagi kvartal. 

extraordinaire

  adj  1.  navbatdan  tashqari,  favqulodda,  alohida,  maxsus; 

une session extraordinaire favqulodda; un envoyé extraordinaire maxsus 

muxbir,  les  dépenses  extraordinaires  ko‘zda  tutilmagan  sarf-xarajatlar, 

alohida  zaruriy  xarajat;  un  budget  extraordinaire  zaruriy  xarajatlarni 

qoplash  uchun  arjratilgan  pul;  par  extraordinaire  kutilmaganda,  istakka 

qarshi;  2.  g‘alati,  ajoyib,  ajib,  g‘aroyib,  ajablanarli,  hayratomuz;  qiziq;  une 

aventure  extraordinaire  g‘alati  sarguzasht;  une  conduite  extraordinaire 

qiziq,  g‘alati  yurish-turish,  xulq-atvor;  3.  kam  uchraydigan,  nodir,  noyob; 

hayratda  qoldiradigan,  nihoyatda  ajoyib;  un  homme  d’une  beauté 

extraordinaire hayratda qoldiradigan darajadagi chiroyli kishi. 

extraordinairement

 adv 1. favqulodda, haddan  tashqari, juda ham, o‘ta; 

misli  ko‘rilmagan  bir  ravishda,  g‘oyat,  nihoyat  darajada,  nihoyatda;  il  est 

extraordinairement  content  u  g‘oyat  xursand;  il  est  extraordinairement 

intelligent u haddan tashqari aqlli; 2. g‘alati, ajab, qiziq; kulgili. 

extrapolation

 nf extrapolyatsiya (narsa va hodisaning bir qismini kuzatish 

asosida olingan xulosalarni uning boshqa qismiga yoyish yoki tadbiq etish). 

extrapoler

 vi extrapolyatsiya qilmoq. 

extravagance

  nf  1.  tentaklik,  ahmoqlik,  telba-teskari  ish  tutish;  ajiblik, 

g‘alatilik,  qiziqlik;  ajablanarlik;  g‘ayrioddiylik;  tomber  dans  l’extravagance 

g‘ayrioddiy holatga  tushmoq; l’extravagance de  ses opinions  uning  fikrlari 

g‘alatiligi;  uning  g‘alati,  tentaknamo  fikrlari;  2.  bema’ni  gap,  ish,  safsata;  je 

n’ai  pas  le  temps  d’écouter  ces  extravagances  bu  safsata,  bo‘lmag‘ur 

gapni eshitishga vaqtim yo‘q. 

extravagant,  ante

  I.  adj  g‘ayrioddiy,  odat  bo‘lmagan,  ajib,  g‘alati;  telba-

teskari,  tentak,  tentaklarcha;  bemulohaza;  une  idée  extravagante  g‘alati, 

g‘ayrioddiy  fikr, un garçon  extravagant  g‘alati bola; II. n ahmoqona,  telba-

teskari ish qiladigan odam, g‘irt tentak, jinni. 

extraverti,  ie

  ou  extroverti,  ie  I.  adj  psych  odamga  el  bo‘ladigan,  ulfat, 



Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   238


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling