Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
découpent nettement sur le ciel yaproqlar osmonda aniq ajralib turishibdi. netteté
nf 1. tozalik, pokizalik; il était toujours d’une grande netteté u hamisha juda pokiza edi; 2. aniqlik, ravshanlik; netteté des idées fikrlarning NETTOIEMENT
NICHE
359 aniqligi; 3. aniqlik, ravshanlik (ko‘zga tashlanuvchi narsaning); la netteté de l’image suratning aniqligi. nettoiement nm tozalash; service de nettoiement axlatlarni tozalash xizmati. nettoyage nm 1. tozalash; nettoyage d’une façade peshtoqni qirib tozalash; nettoyage à sec, à la vapeur kimyoviy, bug‘ bilan tozalash; 2. dushmandan tozalash; nettoyage d’une position pozitsiyani dushmandan tozalash. nettoyer
vt 1. tozalamoq, yuvib-taramoq, yig‘ishtirmoq; nettoyer des vêtements ust-boshlarni tozalamoq; nettoyer la maison uyni yig‘ishtirmoq; 2. tozalamoq (dushmandan, yot unsurlardan); l’armée a nettoyé la région armiya bu rayonni dushmandan tozaladi; 3. fam o‘g‘ri urmoq, o‘marib ketmoq, ship-shiydam qilmoq; les voleurs ont nettoyé la maison o‘g‘rilar uyni ship-shiydam ketishdi. nettoyeur,
euse n tozalovchi, artuvchi; nettoyeur de vitres oynalarni tozalovchi, yuvib-artuvchi. neuf 1
to‘qqizinchi bob; II. nm inv to‘qqiz raqami; neuf arabe arab raqamida to‘qqiz (9), neuf romain rim raqamida to‘qqiz (IX); 4. to‘qqiz sonli qarta; le neuf de carreau g‘ishtin to‘qqiz. neuf
2 , neuve
I. adj 1. yangi, endigina qilingan, tutilmagan, ishlatilmagan, yappa-yangi, ohori to‘kilmagan; à l’état neuf, tout neuf, flambant neuf yangi holatda, yappa-yangi, ohori to‘kilmagan; 2. yangi; un amour tout neuf sof sevgi; des idées, des images neuves yangi g‘oyalar, tasavvurlar; 3. qqch de neuf yangi narsa, yangilik; rien de neuf dans cette affaire bu ishda hech qanday yangilik yo‘q; alors, quoi de neuf aujourd’hui? shunday qilib, bugun qanday yangiliklar bor? II. nm yangilik, yangi narsa; yangi kiyim; à neuf yangidan, boshqatdan; il a remis son appartement à neuf u uyini yangiladi. neurasthénie nf nevrasteniya (tez charchash; ozib ketish; jizzakilik va bosh og‘rig‘i bilan xarakterlanadigan asabiy kasallik). neurasthénique I. adj nevrasteniyaga, nearastenikka oid, xos, nevrastenik; devenir, être neurasthénique nevrastenik bo‘lib qolmoq, bo‘lmoq; II. n nevrastenik. neurologie nf nevrologiya. neurologique adj nevrologiyaga oid, nearologik, nevrologiya. neurologue n nevrolog. neurone nm neyron, nerv hujayrasi. neutralisation nf 1. neytralizatsiya, neytral holga keltirish; 2. neytral, betaraf, xolis qilib qo‘yish (davlatni). neutraliser vt 1. neytral, betaraf, xolis qilib qo‘ymoq (biror davlat, territoriya, shaharni); 2. ta’siri o‘ tmaydigan qilib qo‘ymoq, ta’sirini kesmoq, neytrallamoq, zararsizlantirmoq; neutraliser les effets de l’opposition muxoliflarning ta’sirini kesmoq;
neutraliser l’adversaire raqibni zararsizlantirmoq. neutralisme nm neytrallik, betaraflik, xolislik. neutraliste adj, n neytral, betaraf, xolis; attitude neutraliste betaraflik munosabati; les pays neutralistes betaraf davlatlar. neutralité nf neytrallik, betaraflik, xolislik (odam; davlat). neutre
I. adj 1. neytral, betaraf, xolis; état, pays neutre betaraf hukumat, davlat; 2. xolis, betaraf; information neutre et objective xolis va ob’ektiv ma’lumot; rester neutre xolis qolmoq; 3. gram sredniy rod; le genre neutre, le neutre en anglais, en allemand ingliz, nemis tillarida sredniy rod; 4. chim neytral; sel neutre neytral tuz; 5. bo‘g‘iq, rangsiz; couleur neutre bo‘g‘iq rang; 6. neytral, xoli; style neutre, inexpressif neytral, his-hayajondan xoli uslub; II. n 1. betaraf, xolis; 2. nm gram sredniy rod. neutron
nm neytron; les neutrons et les protons neytron va protonlar. neuvaine
nf to‘qqiz kunlik tavba-tazarru. neuvième
I. adj 1. to‘qqizinchi; neuvième symphonie de Beethoven Betxovenning to‘qqizinchi sim foniyasi; 2. to‘qqizdan bir hissa; la neuvième partie de son volume hajm ining to‘qqizdan biri; II. n 1. to‘qqizinchi; elle est la neuvième u to‘qqizinchi; 2. nf to‘qqizinchi sinf; il entre en neuvième u to‘qqizinchi sinfga o‘ tdi. neuvièmement adv to‘qqizinchi bo‘lib, to‘qqizinchi o‘rinda. névé
nm firn, mungi, qattiq qor uyumi (muzliklarning yuqori qismida bo‘ladigan donador qor). neveu nm jiyan; ses neveux et nièces o‘g‘il va qiz jiyanlari; neveu à la mode de Bretagne amakivachchaning o‘g‘li. névralgie nf nevralgiya (asab sistemasining biror yeri kasallanishi yoki yallig‘lanishi natijasida paydo bo‘ladigan og‘riq); névralgie faciale yuz nevralgiyasi; 2. migren (vaqt-vaqti bilan tutadigan qattiq bosh og‘rig‘i). névralgique adj 2. nevralgiyaga oid, nevralgik; douleur, point névralgique nevralgik og‘riq, nuqta; 2. loc le point névralgique d’une situation vaziyatning bo‘sh, ishkal joyi. névrite
nm nevrit (nervlarning ba’zi kasalliklar oqibatida yoki shikastlanish, zaharlanish, shamollash natijasida yallig‘lanishi). névropathe adj, n nevropat. névrose nm nevroz (markaziy nerv sistemasining buzilishi natijasida yuzaga keladigan va ichki organlar faoliyatini susaytiradigan kasallik). névrosé,
ée adj, n nevroz, nevroz kasaliga uchragan odam. névrotique adj nevrozga oid; nevrotik, nevroz; trouble névrotique nevrotik buzilish. nez
nm inv 1. burun; nez droit, grec to‘g‘ri, qirra burun; nez aquilin, en bec d’aigle qiyg‘ir burun; nez pointu, retroussé, en trompette uchli, puchuq, qanqaygan burun; parler du nez manqalanib gapirmoq; avoir le nez bouché burni tiqilib qolmoq; 2. loc mener qqn par le bout du nez birovning burnidan ip o‘tkazib olmoq; à vue de nez bir qarashda; fam les doigts dans le nez ko‘zini yumib, osonlikcha; cela lui prend au nez bu hol unda bo‘ lib turadi; fam se bouffer le nez janjallashmoq, mushtlashmoq; avoir un verre dans le nez kayfi taraq bo‘lmoq; cela ce voit comme le nez au milieu de la figure otning qashqasiday; montrer le bout de son nez lip etib ko‘rinib qo‘ymoq; mettre le nez, son nez à la fenêtre derazadan qaramoq; loc nous n’avons pas mis le nez dehors depuis deux jours ikki kundan beri tashqariga chiqqanimiz yo‘q, ostona hatlab ko‘chaga chiqqanimiz yo‘q; piquer du nez mudramoq, pinakka ketmoq; il fourre son nez partout u hamma yerga burnini tiqib yuradi; il n’a pas levé le nez de son travail u ishidan boshini ko‘tarmadi; avoir le nez sur qqch burnining ostida bo‘lmoq; se casser le nez à la porte de qqn birovning berk eshigiga duch kelmoq; fermer la porte au nez de qqn birovning yuziga eshikni qarsillatib yopmoq; au nez de qqn birovning ko‘zi oldida; passer sous le nez burnining ostidan qochib ketmoq; fam avoir qqn dans le nez birovni ko‘rgani ko‘zi yo‘q bo‘ lmoq; fam faire un pied de nez ikki qo‘lini burniga tiqqancha qoldirmoq; 3. ziyraklik, sezgirlik; ils se sont bien débrouillés, ils ont eu du nez ular juda oson qutulishdi, ular ziyraklik qilishdi; 4. tumshuq (hayvon); 5. burun, tumshuq; l’avion pique du nez samolyot tumshug‘i bilan sho‘ng‘idi. ni conj na; elle n’a rien de doux ni d’agréable bu ayolda na mayinlik, na yoqim toylik bor; je n’ai ni cigarette ni feu mening na sigaretim bor na o‘ tim; il ne dit ni oui ni non u na ha demadi na yo‘q; ni elle ni moi n’irons na u, na men bormaymiz; je ne crois pas qu’elle parte en vacances, ni même qu’elle en ait men uning ta’ tilga chiqishiga ishonmayman, hattoki uni olishiga ham; l’intelligence n’est preuve de talent, ni le talent n’est preuve de génie na aql talantning dalili, na talant donolikning; rien de si mal écrit ni de si ennuyeux que ce livre hech narsa bu kitobchalik yomon va zerikarli yozilmagan; il est parti sans que son père ni sa mère le sachent uning ketganini na otasi na onasi bilsin. niable
adj inkor qilinadigan, inkor qilsa bo‘ladigan; cela n’est pas niable buni inkor qilib bo‘lmaydi. niais,
adj go‘l, tentakroq, ahmoqroq; elle est un peu niaise u bir oz go‘lroq; sourire niais ahmoqona iljayish. niaisement adv go‘llik, tentaklik, ahmoqlik bilan. niaiserie nf 1. go‘llik, ahmoqlik, tentaklik; 2. ahmoqona ish, xatti-harakat; ahmoqlik, bema’nilik, bema’nigarchilik; il ne s’occupe que de niaiseries u faqat bema’nigarchiliklar bilan shug‘ullanadi. niche 1
la niche katalakdagi qo‘riqchi it. niche
2 nf vieilli hazil; faire des niches à qqn birov bilan hazillashmoq, birovga hazil qilmoq.
NICHÉE
NOËL
360 nichée
nf 1. uyadagi, inidagi qushchalar; une nichée de poussins bir uya qushchalar; 2. bir to‘da bolalar. nicher I. vi 1. tuxum bosib yotm oq (qush); 2. fam yashamoq, in qurmoq; où niche-t-il? uning ini qayerda? un village niché dans la forêt o‘rmonda makon topgan qishloq; II. se nicher vpr uya, in qurmoq; où est-il allé se nicher? u qaysi inga kirib ketdi? nichon
nm fam emchak, siyna, mamma. nickel
I. nm nikel; II. adj inv fam yaraqlagan, top-toza, pokiza; c’est drôlement nickel chez eux ularning uyi yaraqlagan, pokiza, yog‘ tushsa yalagudek. nickeler
vt nikellamoq; poignée nickelée nikellangan sop, dasta. nicotine
nf nikotin; doigts jaunis par la nicotine nikotindan sarg‘aygan barmoqlar. nid nm 1. uya, in (qushlar); nid d’hirondelle qaldirg‘och uyasi; loc nid d’aigle baland joyga qurilgan imorat; nid de poules yo‘ldagi o‘ydim-chuqur; 2. uya, in (hayvon); nid de fourmis, de guêpes chumoli, ari uyasi; 3. nids d’abeilles mumkatak, asalari uyasi; 4. dilkashlik qilinadigan go‘sha; un nid douillet dilkashlik qiladigan yumshoq go‘sha; 5. nid de uyasi, makoni; un nid de brigands qaroqchilar uyasi; 6. nid à uyasi, makoni; c’est un nid à moustiques bu chivinlarning uyasi. nièce nf qiz jiyan. nielle 1 nm qora emal. nielle 2 nf qorakuya, g‘alla o‘simliklari boshiga tushadigan kasallik. nieller vt qora emal bilan bezamoq. nième ou énième adj 1. necha, necha bor; je vous le répète pour la nième, la énième fois men sizga buni necha bor qaytaryapman; 2. math n- inchi; puissance énième (n ième ) n-inchi daraja. nier vt inkor qilmoq, rad qilmoq, tonmoq; nier l’évidence aniq-ravshan narsani inkor qilmoq; nier un fait, un événement haqiqatni, bo‘ lib o‘ tgan narsani inkor qilmoq; l’accusé persiste à nier sudlanuvchi qattiq turib inkor qilyapti; action de nier inkor qilish; mots servants à nier inkorni bildiruvchi so‘zlar. nigaud,
adj ahmoq, tentak, go‘ l; allons, gros nigaud, ne pleure pas bo‘ldi, tentakvoy yig‘lama. nihilisme nm nigilizm (har qanday norma, prinsip va qonunlarni inkor etish). nihiliste adj, n nigilist, nigilizm tarafdori. nimbe
nm oreol, nur chambar, zarhal doira (farishtalar, payg‘ambarlar, avliyolarni tasvirlashda boshi atrofida chiziladigan yog‘du). nimbé,
adj litt nur chambarga o‘ralgan, zarhal doirali; apparition nimbée de lumière yorug‘likning nur chambar shaklida paydo bo‘lishi. nimbus nm inv qora bulut (yomg‘irli yoki qorli). nippe nm eski kiyimlar, janda; fam vieilli pl kiyim-kechak. nipper I. vt fam kiyintirmoq; II. se nipper vpr kiyinmoq; elle s’était nippée comme une princesse u malikalarday kiyinib olgan edi. nippon,
one
ou onne
vieilli ou péj I. adj Yaponiyaga, yaponlarga oid; II. n yapon, yaponiyalik. nique nm birovni nazarga ilmaslik, birovning ustidan kulish, birovga barmoqni bigiz qilish. nirvana
nm nirvana (budda dini ta’limotiga ko‘ra: bu dunyo tashvishlaridan kechib o‘zini rohat-farog‘atda sezish). nitouche nf sainte nitouche nozikoyim, tegmanozik. nitrate nm nitrat, azot kislotasining tuzi; nitrate d’argent lapis, kumush nitrat. nitrique
adj acide nitrique azot kislotasi. nitrobenzène nm nitrobenzol. nitroglycérine nm nitroglitserin. niveau
nm 1. nivelir; niveau de maçon shoqul; niveau à bulle shayton; vérifier avec un niveau shaytondan chiqarmoq, nivelirdan o‘tkazmoq; 2. sath, balandlik; niveau de la mer dengiz sathi; être au même niveau que darajasida, teng bo‘lmoq; mettre de niveau shaytondan chiqarmoq, tekislamoq; passage à niveau temir yo‘ ldan o‘ tish joyi; au niveau de baravar, teng, baravar darajada; l’eau lui arrivait au niveau de la taille suv uning beli baravar kelar edi; 3. qavat, etaj; centre commercial sur deux niveaux ikki qavatga joylashgan savdo markazi; 4. fig daraja, saviya; mettre au même niveau bir xil darajaga qo‘ymoq; le niveau des études o‘qish saviyasi; 5. daraja; rencontre internationale à un niveau élevé yuqori darajadagi xalqaro uchrashuv; niveau de vie hayot darajasi; haut niveau de vie des pays riches boy davlatlarning yuqori hayot darajasi. nivelage nm nivelirlash, shayton solish, tekislash. niveler vt 1. nivelirlamoq, tekislamoq; l’érosion tend à niveler les reliefs eroziya relyefning tekslanishiga olib keladi; les terrassiers nivellent le terrain yer qazuvchilar maydonni tekislashyapti; 2. barobarlashtirmoq, tenglashtirmoq, oradagi farqni yo‘qotmoq, tekislab yubormoq; niveler les fortunes boylikni tenglashtirmoq. niveleur,
euse adj nivelirga va nivelirlashga oid, nivelir yordamida qilinadigan; nivelir. niveleuse nf greyder. nivellement nm 1. nivelirlash, past-balandligini o‘lchash; 2. tekislash; nivellement d’un terrain par des travaux de terrassement yer ishlarini bajarib biror maydonni tekislash; 3. barobarlashtirish, tenglashtirish, oradagi farqni yo‘qotish; le nivellement des classes sociales ijtimoiy sinflar orasidagi farqning yo‘qolib borishi. nô nm no (yapon lirik dramasi). nobiliaire adj dvoryanlarga oid; dvoryanlarga, oqsuyaklarga xos, mansub bo‘lgan, dvoryan(lar); titres nobiliaires dvoryanlik unvonlari. noble
I. adj 1. litt g‘oyat go‘zal, olijanob, olihimmat, himmatli, sharif; son geste est très noble uning ishi juda olijanob; 2. le noble art boks; 3. ulug‘vor, ulug‘sifat, salobatli; une beauté noble et imposante ulug‘vor va salobatli go‘zallik; 4. asl; matières noble asl narsalar; métaux nobles asl ma’danlar (oltin, kumush, platina); 5. aslzoda, tag-tugli, nasl-nasabli, zotli, zodagon, oqsuyak; être de naissance, de sang noble aslzodalar avlodidan, qonidan bo‘lmoq; II. n aristokrat, oqsuyak, aslzoda, zodagon. noblement adv olijanoblik, olihimmatlik, mardlik bilan, ulug‘vorona; il lui avait pardonné noblement u uni olijanoblik bilan kechirgan edi. noblesse nf 1. olijanoblik, olihimmatlik, poklik, mardlik; noblesse d’âme ko‘ngilning pokligi; 2. ulug‘vorlik, ulug‘sifatlilik, salobatlilik; la noblesse de son visage, de ses traits yuzining, ko‘rinishining ulug‘vorligi; 3. aslzodalik, zodagonlik; titre de noblesse aslzodalik unvoni; noblesse oblige loc prov martaba taqozo qiladi; 4. dvoryanlar tabaqasi, dvoryanlar, oqsuyaklar, zodagonlar; noblesse d’empire imperator dvoryanlari; petite noblesse mayda dvoryanlar; haute noblesse ulug‘ dvoryanlar. nobliau nm péj zodagoncha, oqsuyak. noce nf 1. uylanish, erga tegish, nikoh; épouser qqn en secondes noces ikkinchi marta uylanmoq; justes noces qonuniy nikoh; nuit de noces nikoh kechasi; 2. to‘y, nikoh to‘yi; aller, être invité à la noce de qqn birovning to‘yiga bormoq, taklif qilingan bo‘lmoq; repas de noce to‘y noz- ne’matlari; noces d’or, d’argent oltin, kumush, to‘y; loc je ne suis pas à la noce o‘zimning to‘yim chiqib turibdi, ahvolim chatoq; 3. fam tarala, taralabedod, aysh-ishrat, gasht; faire la noce aysh-ishrat qilmoq. noceur,
n, adj fam aysh-ishratga berilgan, taralabedod odam; il est un peu trop noceur u ancha aysh-ishratga berilgan odam. nocif,
adj zarar, ziyon qiladigan, zararli, ziyonli, xavfli, yomon; gaz nocif zararli, zaharli gaz; influences nocives zararli ta’sirlar. nocivité nf zararlilik, ziyonlilik, zarar, ziyon, xavf. noctambule n, adj lunatik, oyparast (lunatizm kasaliga mubtalo bo‘ lgan, uyqusida uyg‘oqdek yuraveradigan odam). nocturne
I. adj 1. tungi, tundagi; tun; tapage nocturne tungi to‘polon; 2. tungi, tunda kun kechiruvchi (hayvon); papillons nocturnes tun kapalagi; II. nm 1. tun qushi; 2. nm nokturn (kichkina lirik musiqa asari); les nocturnes de Chopin Shopenning nokturnlari; II. nf 1. kechqurun o‘tkaziladigan sport musobaqasi; 2. kechqurunlari ochiq bo‘lishi (magazin, salon, ko‘rgazma kabilarning). nodosité nf shish, g‘udda, bo‘qoq (o‘simliklarda). noël nm 1. rojdestvo, milod, Iso payg‘ambarning tug‘ilish bayrami; la fête de Noël ou f la Noël rojdestvo, milod bayrami; arbre de Noël rojdestvo archasi; joyeux Noël rojdestvongiz qutlug‘ bo‘lsin! père Noël qorbobo; NŒUD
NOMINATIF
361 croire au père Noël o‘ ta sodda bo‘lmoq, har narsaga ishonavermoq; 2. fam le noël, le petit noël rojdestvo sovg‘asi. nœud
1 nm 1. tugun; faire un nœud tugun tugmoq, tugunlamoq; nœud simple, double nœud oddiy, qo‘shaloq tugun; nœud coulant sirg‘aluvchi tugun; nœud de cravate galstuk tuguni; loc nœud gordien chigal masala; loc avoir un nœud dans la gorge tomog‘iga bir narsa tiqilib qolmoq; 2. bant, bantik; mettre des nœuds dans les cheveux sochiga bantik taqmoq; nœud papillon, nœud pap abrév fam kapalak nusxa tugun; 3. o‘ralashish, chirmashish, g‘ujg‘on; nœud de vipères qora ilonlarning inidagi g‘ujg‘oni; 4. litt aloqa, rishta, ahd; les nœuds solides de leur amitié ularning mustahkam do‘stlik rishtalari; 5. turmushda kutilmagan hodisa, voqea, mushkul ahvolning tuguni, chigallashgan nuqtasi, tugun (ba’zi holatlarning o‘zaro aralashib, chigallashib ketgan nuqtasi, murakkab vaziyat, sharoit, holat va hokazo); voilà le nœud de l’affaire mana ishning chigal joyi; 6. uzel (ma’lum ishga xizmat qiladigan inshootlar, mexanizmlar majmui); nœud ferroviaire, routier tem ir yo‘l, yo‘l-aloqa uzeli; 7. shish, g‘udda, g‘urra, bo‘qoq (daraxtlarda); nœuds d’un tronc, d’un bâton daraxtning tanasidagi bo‘qoq, tayoqning g‘uddasi. nœud
2 nm mar uzel (kemaning tezlik o‘lchovi); navire qui file vingt nœuds yigirma uzelda yuradigan kema. noir,
noire
I. adj 1. qora, qop-qora, timqora; qoraroq, qoram tir; du pain noir qora non; un café noir, bien noir qop-qora, achchiq qahva; 2. qora, qoraygan, is bosgan, iflos; noir de -dan qoraygan; 3. qora, qorong‘i, zim- ziyo; cabinet noir, chambre noire qorong‘i kobinet, qorong‘i xona; il fait noir comme dans un four go‘rday qorong‘i; nuit noire qorong‘i kecha, zimiston; 4. negr; une femme noire negr xotin; race noire, peuples noirs negr irqi, negr xalqi; 5. fam mast, kayf; il est complètement noir u g‘ irt kayf; 6. qayg‘uli, g‘amgin, g‘am-g‘ussali; og‘ir, qora; il était d’une humeur noire u g‘amgin kayfiyatda edi; avoir, se faire des idées noires qora fikrlarga bormoq, berilmoq; regarder qqn d’un œil noir birovga o‘qrayib qaramoq; 7. qora, yovuz, buzuq niyatli, mudhish; magie noire sehrgarlik, jodu, amal; humour noir qiyin ahvolga tushib qolgan kishining hazil-huzullari; 8. qora, g‘ayriqonuniy, yashirin; marché noir chayqov bozori; loc au noir yashirincha, “chap”ga; travail au noir “chap” ish; il travalle au noir u “chap”ga ishlaydi; II. nm 1. qora rang; habillé, vêtu de noir qora kiyingan; elle était tout en noir u butunlay qora ust-boshda edi; film en noir et blanc oq-qora tasvirli film; loc c’est écrit noir sur blanc aniq, ravshan, ochiq-oydin yozilgan; 2. qorong‘ulik, tun, qora tun, zulmat; enfant qui a peur dans le noir qorong‘ulikdan, tundan qo‘rqadigan bola; 3. qoraytiruvchi modda; noir Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|