Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
uslubi juda ham an’anaviy emas; 3. pravoslaviyega oid; pravoslaviye (sharqiy nasroniy cherkovlari haqida); église orthodoxe russe, grecque pravoslaviye rus, grek cherkovi; rite orthodoxe pravoslaviye marosimi; II. n pravoslav; sobitqadam; les orthodoxes grecs grek pravoslavlari. les orthodoxes et les dissidents du parti partiyaning sodiqlari va murtadlari. orthodoxie nf dogma, din aqidalari; l’orthodoxie catholique katolik din aqidalari; 2. izchillik, sobitqadamlik, sodiqlik, e’ tiqodi mustahkamlik; l’orthodoxie d’une déclaration bayonotning izchilligi. orthogonal,
ale,
aux
adj géom ortogonal, to‘g‘ri burchakli, perpendikulyar; droites orthogonales perpendikulyar chiziqlar; projection orthogonale ortogonal proyeksiya. orthogonalement adv perpendikulyar, to‘g‘ri burchak ostida. orthographe nf 1. orfografiya, imlo, to‘g‘ri yozish; avoir une bonne, une mauvaise orthographe imlosi yaxshi, yomon bo‘ lmoq; 2. yozilish, yozilish shakli; orthographe fautive xato yozilish; 3. yozuv; l’orthographe russe rus yozuvi. orthographier vt to‘g‘ri yozmoq; mot mal orthographié noto‘g‘ri yozilgan so‘z. othographique adj orfografiyaga, imloga oid; orfografik, imloviy; imlo; réforme orthographique im loviy islohot. orthopédie nf 1. ortopediya (meditsinaning suyak illatlarini o‘rganadigan va ularni davolash bi lan shug‘ullanadigan bo‘limi); 2. ayrim hollarda ichki a’zolar ortopediyasi. orthopédique adj ortopediyaga oid, ortopedik; ortopediya; appareil orthopédique ortopedik apparatlar. orthopédiste I. n ortoped, ortopediya mutaxassisi; II. adj médecin orthopédiste ortoped vrach. orthophonie nf logopediya (duduqlik va uni davolash haqidagi fan). orthophoniste n logoped; cette orthophoniste rééduque les dyslexiques et les bègues bu logoped o‘qib tushunolmaydigan va duduqlarni qayta tarbiyalaydi. ortie nf qichitqi o‘t, gazanda o‘t; des piqûres d’ortie qichitqi o‘ tning sanchilishi, chaqishi. ORTOLAN
OÙ
378 ortolan
nm bog‘ chumchug‘i; manger des ortolans noyob taom yemoq. orvet
nm oyoqsiz kaltakesak; sariq ilon. os
nm pl 1. suyak, so‘ngak, ustuxon; avoir les os saillants suyaklari chiqqan, oriq bo‘lmoq; loc il n’a que la peau sur les os eti borib suyagiga yopishgan; c’est un sac d’os, un paquet d’os qoq suyak, quruq suyak; se rompre les os qattiq yiqilmoq; loc en chair et en os shaxsan o‘zlari; il ne fera pas de vieux os u uzoqqa bormaydi (u uzoq yashamaydi); ne pas faire de vieux os quelque part biror joyda uzoq qolmaslik; être mouillé, trempé jusqu’aux os suyak-suyagigacha, ich-ichigacha ivib ketgan bo‘lmoq; loc fam l’avoir dans l’os laqillatilgan, tunalgan bo‘lmoq; os à mœlle ilikli suyak; loc fam tomber sur un os, il y a un os! qiyinchilikka duch kelmoq; ishkali chiqdi! 2. pl xok; 3. suyak, dandon; couteaux à manche en os dandon sopli pichoqlar. oscar
nm oskar mukofoti (kino va shunga o‘xshash sohalar uchun beriladi); oscar de la chanson, de la publicité ashula, reklama uchun berilgan oskar; il a reçu plusieurs oscars u bir necha oskar oldi. oscillant,
ante
adj 1. tebranuvchi; 2. taraddudda qolgan, ikkilanadigan, ikkilanuvchi. oscillation nf 1. tebranish; oscillation d’un pendule osma soat mayatnigining tebranishi; 2. o‘zgarib turish; les oscillations de l’opinion fikrning o‘zgarib turishi. osciller vi 1. tebranmoq, chayqalmoq, pirpiramoq, hilpiramoq; le courant d’air fit osciller la flamme shabada alangani pirpiratyapti; 2. ikkilanmoq, taraddudlanmoq; osciller entre deux positions, deux partis ikki nuqtai nazar, ikki partiya o‘rtasida taraddudlanmoq. osé,
ée adj 1. dadil, jasur, botir, mardonavor; démarche, tentative osée dadil ish, harakat; c’est bien osé de votre part bu siz tomoningizdan juda mardonavor ish; 2. qaltis, o‘rinsiz, qo‘pol; plaisanteries osées qaltis hazillar; une scène osée qaltis mashmasha; 2. jasur, dovyurak, mard, jur’atli, jasoratli, qo‘rqmas, botir, mardonavor. oseille nf 1. otquloq, shovul; soupe à l’oseille otquloq, shovul sho‘rva; 2. fam pul; avoir de l’oseille boy bo‘lmoq. oser
vt 1. litt jur’at qilmoq, yuragi dov bermoq, botinmoq; oser faire qqch botinmoq, jur’at etmoq, jasorat, botirlik qilmoq; yurak yutmoq, yuragi dov bermoq; allez-y! je n’ose pas boring! yuragim dov bermayapti; il a osé me faire des reproches u menga ta’na qilishga jur’at etdi; si j’ose dire agar deyishga jur’at etsam; 2. o‘zni qo‘lga olmoq, tavakkal qilmoq. oseraie
nf tolzor. osier
nm 1. tol, qoratol; branches d’osier tol shoxlari; 2. tol novdasi; panier d’osier tol novdasidan to‘qilgan savat; fauteuil en osier tol novdasidan qilingan o‘rindiq. osmose
nf phys 1. osmos; phénomène d’osmose osmos hodisasi; 2. o‘zaro ta’sir; il y a eu une sorte d’osmose entre ces deux courants de pensée bu ikki fikr oqimida bir biriga o‘ziga xos ta’sir bo‘ldi. ossature
nf 1. gavda suyaklari, skelet; une ossature robuste baquvvat gavda suyagi; 2. sinch, qobirg‘a; l’ossature en béton d’un immeuble binoning beton qobirg‘asi; 3. asosiy mazmun, mohiyat, mag‘iz; ce discours n’est pas construit, il n’a pas d’ossature bu nutq yaxshi tuzilmagan, uning asosi yo‘q. osselet
nm 1. suyakcha; les osselets de l’oreille quloq pardasi bo‘shlig‘idagi suyakchalar; 2. beshtosh, happak; tu veux jouer aux osselets? beshtosh o‘ynashni xohlaysanmi? ossements nm pl suyaklar, skeletlar (o‘lik odam yoki hayvonlarning); des ossements blanchis par le temps vaqt o‘ tishi bilan oqarib ketgan suyaklar. osseux,
adj 1. suyakli, suyak; tissu osseux suyak to‘qimasi; 2. g‘oyat ozg‘ in, qoq suyak; quruq suyak, suyaklari bo‘rtib chiqqan; un visage émacié, osseux ozib ketgan, qoq suyak yuz. ossifier
I. vt suyakka aylantirmoq; II. s’ossifier vpr ohakka aylanib qolmoq, qotib qolmoq. osso
nm inv buzoqning ilikli oyoq suyagi, guruch, pomidor qo‘shib tortiladigan italyancha ovqat. ossuaire nm 1. suyaklar to‘plam i; 2. yer ostida odam suyaklari saqlanadigan joy; 3. ostadon, ossuariy. ostensible adj litt ochiq, ochiqdan-ochiq, oshkora, ro‘yrost; ochiqchasiga qilingan. ostensiblement
adj ochiqchasiga, ochiqdan-ochiq, ro‘yrost, oshkorachasiga; il haussa ostensiblement les épaules u ochiqchasiga yelkasini qisdi. ostensoir nm cherkovda yeyiladigan tuzsiz kichik kulchalar turadigan idish.
ostentation nf maqtanish, mag‘rurlanish, ko‘z-ko‘z qilish, ataylab ko‘rsatish; agir par ostentation, avec ostentation mag‘rurlanish uchun bir ish qilmoq. ostentatoire adj litt maqtanish, mag‘rurlanish, ko‘z-ko‘z qilish, ataylab ko‘rsatish uchun, hamma ko‘rib qo‘ysin deb qilingan; charité ostentatoire hamma ko‘rib qo‘ysin deb qilingan ehson. ostracisme nm quvg‘in qilish, quvg‘in ostiga olish, quvg‘inlik; être victime de l’ostracisme de quvg‘inining qurboni bo‘lmoq. ostréiculteur,
trice
n ustritsalar bilan shug‘ullanuvchi odam. ostréiculture nf ustritsalar yetishtirish. ostrogoth,
gothe
n, adj 1. ostgot; 2. johil; quel ostrogoth! qanday johil! 3. maqtanchoq, kerik. otage nm garov tariqasida tutib turilgan kishi, garov; servir d’otage garov bo‘lib xizmat qilmoq; ils se sont emparés d’otages ular garovga odamlarni ushlab qolishdi; les terroristes ont revendiqué cette prise d’otages terroristlar bu garovga olishni o‘z gardanlariga olishdi. otarie
nf mo‘ylabli tulen; uning terisi, mo‘ynasi. ôter
I. vt 1. joyidan olib qo‘ymoq, yig‘ishtirmoq; ôter les assiettes en desservant dasturxonni yig‘ishtirayotib tarelkalarni olib qo‘ying; cela m’ôte un poids (de la poitrine) yelkamdan tog‘ qulaganday bo‘ldi; on ne m’ôtera pas de l’idée que c’est un mensonge hech kim bu narsa yolg‘on emasligiga meni ishontirolmaydi; 2. yechmoq, olmoq; ôter son chapeau, ses gants shlapasini olmoq, qo‘lqopini yechmoq; 3. olib tashlamoq, ketkazmoq; ôter une tache dog‘ni ketkazmoq; 4. olib tashlamoq, ayirmoq; 6 ôté de 10 égale 4 o‘ndan olti ayirilsa to‘rt qoladi; 5. olib qo‘ymoq, ajratib qo‘ymoq; ôter un enfant à sa mère bolani onasidan ajratib qo‘ymoq; ôter à qqn ses forces, son courage birovning kuchini, dadilligini olib qo‘ymoq; II. s’ôter vpr ôtez-vous de là bu yerdan jo‘nang; loc fam ôte-toi de là que je m’y mette joyni bo‘shat, bu yerga men o‘ tiraman. otite nf otit, quloq yallig‘lanishi. oto-rhino-laryngologie nf otorinolaringologiya. oto-rhino-laryngologiste
fam oto-rhino, abrév
O.R.L. n otorinolaringolog, quloq, tomoq, burun kasalliklari vrachi, lor. ottoman,
ane adj, n vx turk, usmonli turk; l’empire ottoman usmonli turk imperiyasi. ou conj 1. yoki, ya’ni, boshqacha aytganda; la coccinelle, ou bête à dieu xonqizi yoki tugmacha qo‘ng‘iz; 2. yo, yoki; son père ou sa mère pourra (ou pourront) l’accompagner uni yo onasi yo otasi kuzatib qo‘ya oladi; un groupe de quatre ou cinq hommes besh yoki olti kishili guruh; acceptez- vous, oui ou non? rozimisiz, ha yoki yo‘q? 3. yo‘q esa, yo bo‘lmasa, aks holda, yoinki; donnez-moi ça ou je me fâche, ou alors je me fâche menga buni bering, aks holda mening achchig‘im chiqib ketadi; ou… ou… yoki… yoki…, yo… yo…; ou plutôt yoki, balki yaxshisi; je vais y aller, ou plutôt non, vas-y, toi hozir u yerga boraman, yoki yaxshisi bormayman, u yerga sen bor; ou même balki, hattoki; on partira dimanche ou même lundi yakshanba kuni ketishadi, balki dushanba. où I. pron rel le pays où il est né u tug‘ilgan yurt; elle le retrouva là où elle l’avait laissé u uni qoldirib ketgan joyidan topdi; je cherche une villa où passer mes vacances men ta’ tilni o‘ tkazgani dacha qidiryapman; on ne peut le transporter dans l’état où il est uni bu holatda olib ketib bo‘lmaydi; au prix où est le beurre sariyog‘ning hozirgi bahosida; du train, au train où vont les choses narsalar kelayotgan poyezddan, poyezdda; au cas où il viendrait u kelgan holda; au moment où il arriva u kelgan vaqtda; II. adv rel qayerda, qayerga; j’irai où vous voudrez men siz xohlagan joyga boraman; on est puni par où l’on a péché qilmish-qidirmish; où que qayerda, qayerga bo‘lsa ham; mais où ma colère éclata, ce fut quand il nia tout u hamma narsani inkor qilgan paytda, mening jahlim chiqib ketdi; OUAILLES
OURSON
379 d’où qayerdan; d’où vient, d’où il suit que, d’où il résulte que qayerdan kelyapti, qayerdan kelyaptiki, qayerdan kelib chiqyaptiki; il ne m’avait pas prévenu de sa visite: d’où mon étonnement u o‘zining kelishi haqida meni ogohlantirmagan edi: mening hayron bo‘lishim shundan; III. adv intr qayerda? qayerdan? où est votre frère? akangiz qayerda? où trouver cet argent? bu pulni qayerdan topaman? d’où vient-il? u qayerdan kelyapti? par où est-il passé? u qayerdan o‘ tdi? dis-moi où tu vas qayerga ketayotganingni menga ayt; je ne sais où aller men qayerga borishimni bilmayman; n’importe où qayerda bo‘lsa ham, qayerda bo‘lishidan qattiy nazar; dieu sait où; je ne sais où xudo biladi qayerda; men bilmadim qayerda. ouailles nf pl qavm (biror cherkovga qatnaydigan ibodatchilar); le curé et ses ouailles kyure va uning qavmi. ouais
intj fam ha (kesatish, ishonchsizlik) tu viens? – ouais, j’arrive kelyapsanmi? – ha, kelyapman. ouate nf 1. momiq paxta; momiq; de l’ouate, de la ouate momiq paxtali; 2. momiq, vata; tampon d’ouate vata tampon. ouaté,
ée adj momiq paxta solingan, paxtali. ouater vt momiq paxta solmoq; il faut l’ouater, le ouater unga momiq paxta solish kerak. ouatine
nf vatin (astar bilan avra orasiga qo‘yiladigan sermomiq mato); manteau doublé de ouatine vatin solingan palto. ouatiner vt vatin solmoq. oubli nm 1. unutish, esdan, yoddan chiqarish, esdan chiqarib qo‘yish; l’oubli d’un nom, d’une date, d’un événement familiyani, sanani, hodisani unutish; tomber dans l’oubli esdan chiqib ketmoq; 2. unutish, parishonlik, parishonxotirlik, xayol qochganlik, xatolik; commettre, réparer un oubli xato qilmoq, xatoni tuzatmoq; 3. o‘zini unutish, o‘z manfaatlaridan voz kechish; oubli de soi-même o‘z manfaatlarini unutish; pratiquer l’oubli des injures haqoratlarni kechirishni, unutishni rasm qilmoq. oublier I. vt 1. unutmoq, unutib, esdan chiqarib qo‘ymoq, esdan, yoddan, xotirdan chiqarmoq; il oublie tout u hamma narsani esdan chiqarib qo‘yadi; 2. esdan chiqarib qo‘ymoq, unutib qo‘ymoq; oublier la pratique d’un métier kasb malakasini esdan chiqarib qo‘ymoq; il apprend vite et oublie de même u tez o‘rganadi va xuddi shunday esdan chiqaradi; 3. être oublié esdan chiqib ketgan, unutilgan bo‘lmoq; se faire oublier o‘zi haqida gapirmaydigan qilib qo‘ymoq, o‘zini unuttirmoq; je serais à ta place, je me ferais oublier men sening o‘rningda bo‘lsam, mening haqimda gapirmaydigan qilib qo‘yar edim; 4. unutmoq, esdan chiqarmoq, xotirdan chiqarmoq; 5. yoddan chiqarmoq, xotirdan ko‘ tarilmoq, esdan chiqarmoq, unutmoq; oublier l’heure vaqtni unutmoq; vous oubliez que c’est interdit siz bu narsa taqiqlanganligini unutyapsiz; 6. unutmoq, esidan chiqarib qo‘ymoq, unutib qoldirmoq; j’ai oublié mon parapluie au cinéma men zontigimni kinoteatrda unutib qoldiribman; 7. unutm oq, esdan, yoddan chiqarib yubormoq, esga olmay qo‘ymoq, xotirlamay qo‘ymoq; 8. unutm oq, unutib, esdan chiqarib qo‘ymoq, esdan, yoddan, xotirdan chiqarmoq; vous oubliez vos promesses siz va’dalaringizni unutib qo‘yyapsiz; vous oubliez qui je suis siz mening kimligimni unutyapsiz; n’en parlons plus, j’ai tout oublié bu haqda boshqa gapirmaylik, men hammasini unutdim; II. s’oublier vpr 1. unutilmoq, esdan chiqib qolmoq, yoddan, xayoldan ko‘ tarilib ketmoq; tout s’oublie hamma narsa unutiladi; 2. o‘zini unutmoq, esdan chiqarmoq; iron il ne s’oublie pas u o‘zini unutmaydi, o‘z manfaatini esidan chiqarmaydi; 3. kimligini unutmoq, esdan chiqarmoq; haddidan oshmoq; 4. ishtoniga qilib qo‘ymoq; bulg‘amoq, bulg‘ab qo‘ymoq; le chat s’est oublié dans la maison mushuk uyda bulg‘ab qo‘ydi. oubliette nf qamab qo‘yish uchun xizmat qiladigan alohida xona, xilvatxona; les oubliettes d’un château qasrning alohida xilvatxonalari; fam jeter, mettre aux oubliettes xilvatga chiqarib qo‘ymoq, esdan chiqarib yubormoq, chetga surib qo‘ymoq; un acteur tomber dans les oubliettes xilvatda qolgan aktyor. oublieux,
euse adj unutadigan, esdan chiqaradigan, unutuvchan, faromushxotir; oublieux de unutuvchan; oublieuse de ses devoirs o‘z vazifalarini unutuvchan. oued
nm Afrikadagi qurib qoladigan daryo o‘zani. ouest
I. nm 1. g‘arb, kun botish; chambre exposée, orientée à l’ouest g‘arb tomonga joylashgan, qaragan xona; à l’ouest de g‘arb tomonida; 2. g‘arb; la France de l’ouest G‘arbiy Fransiya; II. adj inv g‘arbiy, g‘arbdagi, g‘arb tomondagi; g‘arb, g‘arbona; la côte ouest de la Corse Korsikaning g‘arbiy qirg‘oqlari. ouf
intj uf (yengil tortishni bildiradi); ouf! bon débarras uf! bittasidan qutuldim; loc il n’a pas eu le temps de dire ouf uning miq etishga, biror og‘iz so‘z aytishga vaqti bo‘lmadi. oui
I. intj 1. ha; ha shunday, xuddi shunday, balli; ha; ha shunday, xuddi shunday; êtes-vous satisfait? oui et non ko‘nglingiz to‘ldimi? ha ham deyolmayman, yo‘q ham; mais oui ha, albatta; mon dieu oui e xudoyim-e, ha; oui, bien sûr ha, albatta; ma foi, oui rost gapim, ha; eh! oui e! ha; ah oui alors! ha, endi! eh bien oui juda yaxshi, ha; il dit toujours oui u har doim ha deb javob beradi; ne dire ni oui, ni non na ha na yo‘q demaslik; répondez-moi par oui ou par non menga ha yoki yo‘q deb javob bering; en voulez-vous? undan xohlaysizmi? si oui, prenez-le agar ha desangiz, uni oling; sont-ils français? lui, oui, mais elle, non ular fransuzlarmi? erkak kishi, yo‘q, lekin ayol kishi, ha; 2. shundaymi? shunday emasmi? a? ah oui? shundaymi? fam tu viens, oui? sen borasan, shundaymi? est-ce lui, oui ou non? bu o‘shami, shundaymi yoki yo‘q? II. nm inv tarafdarlar, halar; les millions de oui d’un référendum referendumdagi millionlab tarafdorlar; loc pour un oui pour un non asossiz, arzimagan narsa uchun. ouï-dire nm inv ovoza, mish-mish gaplar; loc par ouï dire mish-mishlarga qaraganda. ouïe
nf 1. eshitish qobiliyati, eshitish; quloq; organes de l’ouïe eshitish a’zolari; son perceptible à l’ouïe quloq eshita oladigan ovoz; avoir l’ouïe fine qulog‘i o‘ tkir bo‘lmoq, kuy va ohanglarni yaxshi farq qilmoq; fam plais je suis tout ouïe mening butun qulog‘im sizda; 2. pl oyquloq; attraper un poisson par les ouïes baliqni oyqulog‘idan ushlab olmoq. ouille
intj voy, vay, voy-voy (og‘riq, hayrat, norozilikni ifodalaydi). ouïr
vt vx eshitmoq, tinglamoq; j’ai ouï dire que men eshitdimki. ouistiti
nm uistiti (kichkina, uzun dumli maymun); fam un drôle de ouistiti g‘alati nusxa. oukase ou ukase nm 1. farmon (hokimiyat oliy organining qonun kuchiga ega bo‘lgan qarori); 2. buyruq; ko‘rsatma; namuna. ouragan
nm 1. dovul, bo‘ron, to‘ fon; la mer des Antilles est souvent agitée par des ouragans Antil dengizida tez-tez to‘fon bo‘lib turadi; arbres arrachés par l’ouragan dovul qo‘parib tashlagan daraxtlar; 2. his-tuyg‘u g‘alayoni, tug‘yon; un ouragan d’injures haqorat tug‘yoni. ourdir vt 1. techn bir miqdor eshmoq, pishitmoq, eshmoq; 2. o‘ylab qo‘ymoq, niyat qilmoq, chalkashtirmoq, uyushtirmoq, qurmoq, to‘qimoq; ourdir un complot fitna uyushtirmoq; c’est son habitude d’ourdir ces sortes d’affaires bunday ishlarni to‘qib yurish uning odati. ourlé,
ée adj hoshiyalangan, hoshiya tutilgan, hoshiya solingan; mouchoirs ourlés hoshiyalangan ro‘molcha. ourler
vt 1. bukib, qayirib qo‘ymoq, chetini bostirmoq; 2. hoshiyalamoq, hoshiya tutmoq, hoshiya solmoq; ourler un mouchoir ro‘molchani hoshiyalamoq. ourlet
nm hoshiya, jiyak, uqa; faire un ourlet à un pantalon shimga hoshiya tikmoq; faux ourlet yasama hoshiya. ours nm inv 1. ayiq; ours brun, d’Europe et d’Asie qo‘ng‘ir ayiq, Yevropa va Osiyo ayig‘i; ours polaire, ours blanc oq ayiq; 2. loc vendre la peau de l’ours tug‘ilmagan bolaga beshik; tourner comme un ours en cage jahl bilan borib kelib turmoq, huddi qafasdagi hayvonday; 3. ayiq (o‘yinchoq); il dort encore avec son ours u hali ham ayiqchasi bilan uxlaydi; 4. odamovi, yovvoyi; c’est un vieil ours bu eskitdan odamovi odam; adj il devient de plus en plus ours u ancha odamovi bo‘lib boryapti. ourse nf urg‘ochi ayiq; une ourse et ses petits urg‘ochi ayiq va bolalari; la Petite Ourse Kichik Ayiq, Kichik Y etti og‘ayni; la Grande Ourse Katta Ayiq, Katta Yetti og‘ayni; l’étoile polaire appartient à la petite ourse Shimol Qoziq yulduzi K ichik Ayiqqa taalluqli. oursin
nm dengiz tipratikani; manger des huitres et des oursins ustritsa va dengiz tipratikonlarini yemoq. ourson nm ayiq bolasi. OUST
OUVRAGE
380 oust,
ouste
intj fam 1. tezroq, bo‘l, qim irla; allez, ouste, dépêche-toi! yur, bo‘l, tezroq qimirla! 2. qoch, jo‘na, nari tur. out adv, adj inv anglic aut (sport o‘yinlarida to‘pning, shaybaning maydondan tashqari holati); la balle est out to‘p autga chiqib ketdi. outarde
nf tuvaloq, to‘xtatuvoloq. outil
nm 1. qurol, asbob; outils de jardinage bog‘dorchilik asboblari; 2. qurol, vosita; sa voiture est son outil de travail uning avtomobili uning ish quroli; ce dictionnaire est un outil indispensable pour un élève bu lug‘at o‘quvchi uchun ajralmas ish quroldir. outillage nm asbob-uskuna; l’outillage perfectionné d’une usine moderne zamonaviy zavodning takomillashtirilgan asbob-uskunasi. Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
ma'muriyatiga murojaat qiling