Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
holat; fam une histoire pas ordinaire g‘ayri oddiy voqea; sa maladresse ordinaire uning odatdagi qo‘polligi; 2. oddiy, sodda, boshqalardan farqsiz; du papier ordinaire oddiy qog‘ozdan; le modèle ordinaire oddiy model; 3. péj oddiy, ko‘rimsiz, ko‘zga tashlanmaydigan, o‘rta-miyona, xashaki; les génies et les hommes ordinaires daholar va oddiy odamlar; II. nm 1. odat, o‘rganish; il est d’une intelligence très au-dessus de l’ordinaire u odatdagidan juda aqlan ustun; elle sort de l’ordinaire u odatini tark qilyapti; 2. har doim beriladigan, har doim tortiladigan, yeyiladigan ovqat; un bon ordinaire har doim yeyiladigan yaxshi ovqat; 3. ordinaire de la messe har doim o‘qiladigan namoz; loc adv d’ordinaire, à l’ordinaire odatda, ko‘pincha, ko‘p hollarda, odat bo‘yicha, rasmi; comme à son ordinaire odati bo‘yicha. ordinairement adv odatda, ko‘pincha, ko‘proq; il vient ordinairement le matin u odatda ertalab keladi. ordinal,
ale, aux
I. adj tartibni belgilovchi, tartib; nombre ordinal et nombre cardinal tartib va sanoq son; “troisième” est un adjectif numéral ordinal “uchinchi” tartib sondir; II. nm tartib son. ordinateur nm elektron hisoblash mashinasi, kompyuter. ordination nm rutba berish. ordonnance 1 vx ordinarets; denshik, xos navkar. ordonnance 2 nm tartib, joylashish, taqsimlanish, birin-ketinlik; ordonnance des mots dans la phrase so‘zlarning gapdagi tartibi; l’ordonnance d’un repas ovqatlarning birin-ketinligi; ordonnance d’un appartement uy xonalarining joylashishi. ordonnance 3 nf 1. nizom, qoida, qonun; qaror; gouverner par ordonnances qonunlar asosida boshqarmoq; ordonnance de justice sud qarori; 2. vrach retsepti; médicament délivré seulement sur ordonnance faqat retseptga beriladigan dori. ordonnateur, t rice
boshqaruvchi, boshchilik qiluvchi, boshliq; l’ordonnateur d’une fête to‘y boshqaruvchisi; ordonnateur des pompes funèbres dafn marosimi boshlig‘i. ordonné,
ée adj 1. tartibli, tartibga keltirilgan, solingan, saranjom, sarishta, orasta; maison bien ordonnée saranjom-sarishta uy; 2. tartibli, sarishta, orasta, tartibni yaxshi ko‘radigan; un enfant ordonné tartibli bola. ordonner 1 vt relig nom, unvon bermoq; ordonner un diacre, un prêtre dyakonlik, poplik unvonini bermoq. ordonner
2 I. vt tartibga solmoq, keltirmoq; joylashtirmoq, taqsim lamoq; il faut ordonner ses idées o‘z fikrlarini tartibga solish kerak; II. s’ordonner vpr souvenirs qui s’ordonnent et se précisent o‘z o‘rniga tushayotgan va oydinlashayotgan xotiralar. ordonner
3 vt buyurmoq, buyruq bermoq, farmoyish bermoq; ordonner qqch à qqn biror kishiga biror narsani buyurmoq; je vous ordonne de vous taire men sizga jim bo‘lishingizni buyuraman; j’ordonne que vous soyez à l’heure men sizga vaqtida bo‘lishni buyuraman. ordre
1 nm 1. tartib, joylashuv tartibi, joylashuv, tuzilish; l’ordre des mots dans la phrase so‘zlarning gapdagi joylashuv tartibi; procédons par ordre tartib bo‘yicha boshlaymiz; mettre des choses dans le bon ordre narsalarni yaxshi tartibga solmoq; en ordre tartibli, saranjom, sarishta; ordre de marche, de bataille yurish tartibi, jangovar saf; ordre du jour kun tartibi; loc adv à l’ordre du jour kun tartibida; 2. tartib, saranjomlik, sarishtalik, tartib-intizom; mettre bon ordre à tartib o‘rnatmoq; 3. intizom, tartib, tartib- intizom; 4. tabiiy, tabiiy hol; c’est dans l’ordre (des choses) bu tabiiy hol; 5. tuzum; ébranler, renverser l’ordre établi mavjud tuzumni bo‘shashtirmoq, ag‘darmoq; les partisans de l’ordre tuzum tarafdorlari; le service d’ordre tartibni nazorat qilish xizmati (majlislarda); les forces de l’ordre tartibni saqlash xizmati (armiya, politsiya); 6. tartib, intizom; tout est rentré dans l’ordre hamma narsa o‘z holiga qaytdi; rappeler qqn à l’ordre biror kishini tartibga, intizomga chaqirmoq; 7. tur, tarz, taxlit, zayl, tus; choses de même ordre shu turdagi narsalar; dans le même ordre, dans un autre ordre d’idées shu tarzdagi, boshqacha tarzdagi fikrlar; 8. martaba, daraja, rang; c’est un écrivain de premier ordre bu birinchi darajali yozuvchi; une œuvre de second, de troisième ordre ikkinchi, uchinchi darajali asar; 9. tur, turkum, guruh; 10. tabaqa, toifa, ahl; les trois ordres uch tabaqa (oqsuyaklar, ruhoniylar, uchinchi tabaqa); 11. toifa, uyushma, birlashma, doira, ahllar; l’ordre des médecins, des avocats vrachlar, advokatlar ahli; 12. diniy tashkilot, jamiyat; ordres monastiques monaxlar tashkilotlari; règle d’un ordre diniy tashkilot qoidasi; 13. kashishlik rutbasi (unvoni); ordres mineurs kashishlikning quyi rutbalari; ordre majeurs kashishlikning yuqori rutbalari; entrer dans les ordres ruhoniylikka kirmoq. ordre 2
transgresser un ordre buyruqni bajarmoq, buzmoq; être sous les ordre de qqn biror kishining amrida, boshchiligi ostida, qo‘l os tida bo‘lmoq; 2. yozma ORDURE
ORIENTATION
376 buyruq, farmon, ruxsat qog‘ozi, order; ordre d’achat, de vente sotib olish, sotishga ruxsat qog‘ozi; billet à ordre oddiy veksel; 3. mot d’ordre shior, parol.
ordure nf 1. kir, chang-chung, xas-cho‘p, axlat; 2. pl axlat, chiqindi; pelle à ordures xokandoz; boîte à ordures axlat qutisi; loc jeter, mettre qqch aux ordures axlat yashigiga tashlamoq, biror narsadan qutulmoq; 3. yomonlik, ifloslik, yaramas xatti-harakat, uyat gap; 4. fam injur past, yaramas odam, razil, ablah, iflos odam; quelle ordure, ce type! qanchalar razil, bu nusxa! ordurier, ière
adj yaramas, razil, iflos; plaisanteries ordurières yaramas hazillar. orée nf l’orée du bois, de la forêt o‘rmon cheti, chekkasi, yoqasi. oreille nf 1. quloq; les oreilles ont dû vous tinter, vous siffler qulog‘ingiz juda qizigan bo‘lsa kerak (biz siz haqingizda juda ko‘p gapirdik); loc écoutez de toutes vos oreilles o‘ng qulog‘ingiz bilan ham, so‘l qulog‘ingiz bilan ham eshitib oling; n’écouter que d’une oreille, d’une oreille distraite e’ tiborsizlik bilan tinglamoq; prêter l’oreille quloq tutm oq; faire la sourde oreille (à qqch) o‘zini eshitmaganlikka solmoq, qulog‘ini kar qilib olmoq; casser le oreilles à qqn birovning qulog‘ini qomatga keltirmoq; si cela venait à ses oreilles agar bu uning qulog‘iga yetib borganida edi; cela lui entre par une oreille et lui sort par l’autre bu uning bu qulog‘idan kirib u qulog‘idan chiqib ketadi; ce n’est pas tombé dans l’oreille d’un sourd bu gaplar behudaga ketmadi, havoga ketm adi, eshakning qulog‘iga tanbur bo‘lmadi; prov ventre affamé n’a pas d’oreilles och qoringa gap yuqmas; avoir l’oreille de qqn kimningdir ishonchli odami bo‘lmoq; 2. ohangdagi musiqiy tovushlarni farqlash va yodda tutish qobiliyati; avoir l’oreille fine kuy va ohanglarni yaxshi farq qila bilish; avoir de l’oreille qulog‘i o‘ tkir bo‘lmoq; 3. quloq chanog‘i, suprasi; oreilles pointues, décollées uzun, shalpaygan quloqlar; boucles, pendants d’oreilles zirak, boldoq, isirg‘a; rougir jusqu’aux oreilles qulog‘igacha qizarib ketmoq; tirer l’oreille, les oreilles à un enfant bolaning qulog‘ini cho‘zmoq; se faire tirer l’oreille yalintirmoq; dormir sur ses deux oreilles bamaylixotir uxlamoq; montrer le bout de l’oreille sirini aytib qo‘ymoq, og‘zidan gullab qo‘ymoq; 4. quloq, tutqich; les oreilles d’une marmite, d’un bol qozonning, kosaning qulog‘i; 5. kresloning bosh qo‘yadigan suyanchig‘i; 3. quloqchin. oreiller nm yostiq, bolish; taie d’oreiller yostiq jildi. oreillette nm 1. quloqchin; toque à oreillettes telpak; 2. yurak bo‘lmasi; oreillettes et ventricules yurak bo‘lmalari va qorinchalari. oreillon
nm 1. pl méd tepki (bolalar kasalligi); elle vient d’avoir les oreillons u endigina tepkidan tuzaldi; 2. ikkiga bo‘lib danagi olib tashlangan o‘rik mevasining bir pallasi. ores
2. or loc litt shu kundan e’ tiboran, bundan buyon, bundan keyin, minba’d; les ordres sont d’ores et déjà donnés buyruqlar shu kundan e’tiboran berildi. orfèvre
nm zargar; orfèvre-joaillier, orfèvre-bijoutier zargar; loc être orfèvre en la matière o‘z ishining ustasi, qo‘li gul, ustasi farang bo‘lmoq. orfèvrerie nf 1. zargarlik; 2. zargarlik buyumlari; orfèvrerie d’argent massif kumushdan qilingan zargarlik buyumlari. orfraie
nm suvburgut; loc pousser des cris d’orfraie baqirmoq, qichqirmoq. organdi nm kraxmallangan nafis paxtadan qilingan mato; robe d’été en organdi shu matodan tayyorlangan yozgi ayollar ko‘ylagi. organe
nm 1. tovush, ovoz, sas; organe bien timbré jarangdor ovoz; 2. tashkilot, organ; l’organe d’un parti, d’une société savante partiya organi, biror ilmiy uyushma organi (gazeta, jurnal); 3. a’zo, organ, mucha; lésion d’un organe a’zoning jarohatlanishi; organe de la digestion, de la respiration ovqat hazm qilish, nafas olish a’zosi; les organes sexuels jinsiy a’zolar; l’organe de la vue ko‘rish a’zosi; 4. idora, organ; 5. mexanizm; organes de commande d’une machine stanokning boshqaruv mexanizmlari. organigramme nm tashkilotning boshqaruv jadvali. organique adj organizmga oid, organik; trouble organique organik o‘zgarish; 2. organik, jonli, tirik; chimie organique organik kimyo; 3. ajralmas, uzviy; loi organique qomus, konstitutsiya, asosiy qonun. organisateur,
trice n tashkilotchi, uyushtiruvchi, tashabuskor; l’organisatrice de cette fête bu bayramning tashkilotchisi; adj puissance organisatrice tashkilotchilik qudrati. organisation nf 1. tashkilotchilik, uyushtirish; manque d’organisation tashkilotchilikning yo‘qligi; avoir l’esprit d’organisation tashkilotchilik qobiliyati bo‘lmoq; 2. tuzum; tuzilish; l’organisation judiciaire sud tuzilishi; 3. tashkilot, uyushma; organisation politique siyosiy tashkilot; organisation de tourisme, de voyage turizm, sayohat tashkiloti; organisation des nations unies birlashgan m illatlar tashkiloti. organisé 1 , ée adj 1. uyushgan, tashkil etilgan, tartibli; voyage organisé uyushgan sayohat; esprit organisé sog‘ lom aql; personne bien organisée tartibli odam; 2. a’zosi, jalb etilgan; tortilgan; citoyens organisés en partis partiyalarga jalb etilgan fuqoralar. organisé
2 ,
ée adj yaxshi tuzilgan, tarkib topgan; les êtres vivants organisés yaxshi tuzilgan jonzod. organiser I. vt 1. tashkil qilmoq, uyushtirmoq tartibga solmoq; organiser son temps, sa vie, ses loisirs vaqtini, hayotini, bo‘sh vaqtini tashkil qilmoq; 2. uyushtirmoq, o‘tkazmoq; organiser un voyage, une fête sayohat, to‘y uyushtirmoq; II. s’organiser vpr 1. o‘z o‘zini tartibga solmoq, tartibli bo‘lmoq; il ne sait pas s’organiser u o‘zini tartibga solishni bilmaydi; 2. tashkil bo‘lmoq, uyushmoq; un voyage qui s’organise difficilement qiyinchilik bilan tashkil bo‘layotgan sayohat. organisme nm 1. organizm, vujud, tana; les besoins, les fonctions de l’organisme organizm ehtiyojlari, faoliyatlari; 2. murakkab birlik, tuzilish; une nation est un organisme millat, bu murakkab birlik; 3. tashkilot, uyushma; organisme international xalqaro uyushma. organiste n organ chaluvchi, organchi. orgasme nm orgazm, shahvoniy lazzat. orge nf 1. arpa (o‘simlik va shu o‘simlikning doni); champ d’orge arpa dalasi; 2. pivo pishirishda ishlatiladigan arpa doni; nm orge perlé arpa yormasi; 3. sucre d’orge arpa shakari, obaki. orgeat nm oldinlari arpa qaynatmasidan, hozirda bodom sutidan tayyorlanadigan sharbat. orgelet
nm govmichcha. orgiaque
adj litt kayf suradigan, ishratli, bebosh. orgie
nf kayf-safo, ishrat; 2. orgie de keragidan ortiq narsa, ortiqcha, mo‘llik, seroblik; des orgies de couleurs ranglarning mo‘lligi. orgue nm au sing, nf au pl 1. mus organ; jouer de l’orgue organ chalmoq; orgue de barbarie sharmanka; orgue électrique elektroorgan; orgue électronique elektron organ; 2. mus fermata. orgueil nm 1. kibr-havosi balandlik, kalondimog‘lik, dimog‘dorlik, takabburlik; kekkaymoq; uning dimog‘dorligi kulguli, chidab bo‘ lmaydigan; 2. g‘urur, iftixor, mag‘rurlanish, faxrlanish; o‘z bolalari bilan faxrlanmoq; u o‘z yutuqlaridan g‘ururlanadi; u oilasining g‘ururi. orgueilleusement adv g‘urur, iftixor, faxr, mag‘rurlik bilan. orgueilleux,
euse
adj g‘ururli, mag‘rur, kekkaygan, gerdaygan, kerik; nature orgueilleuse kerik tabiat; orgueilleux comme un paon, comme un pou kekkaygan, kerik odam; n kibru-havosi, dimog‘i baland odam, kekkaygan odam, mutakabbir, kalondimog‘, dimog‘dor; c’est une orgueilleuse bu kibru-havosi baland ayol; il ressentait une joie orgueilleuse u bir mutakabbir xursandchilikni his qildi. orient 1
nisbatan sharq tomondagi mamlakatlar, o‘lkalar); l’Extrême-Orient Uzoq Sharq.
orient 2 nm sadaf rang, jiloli; des perles d’un bel orient jiloli go‘zal durlar. orientable adj boshqariladigan, boshqarsa bo‘ladigan. oriental,
ale, aux
I. adj 1. sharqiy, kun chiqish tomondagi; 2. sharqqa xos, sharqona, sharq; peuples orientaux sharq xalqlari; langues orientales sharq tillari; II. n sharq kishisi, sharqlik. orientaliste n sharqshunos, oriyentalist. orientation nf 1. orentatsiya, orentir olish, o‘zining turgan joyini, yo‘nalishini aniqlash, yo‘nalish olish, mo‘ljal olish; elle n’a pas de sens de l’orientation unda mo‘ljal olish hissi yo‘q; 2. yo‘naltirish; l’orientation des études o‘qishni yo‘naltirish; l’orientation professionnelle kasbga ORIENTER
ORTIE
377 yo‘naltirish; une conseillère d’orientation yo‘naltirish maslahatchisi; 3. yo‘nalish, boshqarilish; orientation d’une maison uyni joylashtirish, biror tomonga qaratib qurish. orienter I. vt 1. yo‘naltirmoq, qaratm oq; appartement bien orienté, orienté au sud yaxshi joylashtirilgan, janubga qaratib qurilgan uy; 2. yo‘llamoq; yo‘naltirmoq; yo‘l ko‘rsatmoq; un ouvrage très orienté ma’lum nazariy yo‘nalishga ega bo‘lgan nazariy asar; II. s’orienter vpr 1. orentirlanmoq, orentir olmoq, o‘zining turgan joyini, yo‘nalishini aniqlamoq, bilmoq; elle ne sait pas s’orienter dans cette ville u bu shaharda orentir ololmayapti; 2. o‘z faoliyatini qaratmoq, yo‘naltirmoq, yo‘l tutmoq; s’orienter vers la recherche fan sari yo‘l tutm oq. orifice
nm 1. og‘iz, teshik; orifice d’un puis, d’un tuyau quduqning, quvurning og‘zi; boucher, agrandir un orifice teshikni berkitm oq, kengaytirmoq; 2. teshik, bo‘shliq; la bouche est un orifice de l’appareil digestif og‘iz ovqat hazm qilish bo‘shlig‘idir. oriflamme nf bayroq, tug‘. origan nm tog‘rayhon, jambil. originaire adj 1. falon joyda tug‘ ilgan, falon joylik; asli, kelib chiqqan; il est originaire de Tunisie u asli tunislik; 2. kelib chiqqan, birinchi bo‘lib paydo bo‘lgan, bosh; vice originaire bosh illat. originairement adv boshda, dastlab, eng avval, aslida. original 1 , aux
nm asl nusxa, original; copie conforme à l’original ko‘chirma asl nusxaga mos; la traduction est fidèle à l’original tarjima asl nusxani aks ettiradi; 2. asli, o‘zi; la ressemblance du portrait et de l’original est frappante portretning va aslining bir biriga o‘xshashligi juda hayratli. original
2 ,
ale,
aux I. adj 1. litt birinchi, asl; le sens original d’un mot so‘zning birinchi ma’nosi; 2. asl, chin, haqiqiy; documents originaux haqiqiy hujjat, hujjatning asl nusxasi; édition originale ou originale nf birinchi bosmasi; asl nusxa; 3. o‘ziga xos, boshqalarga o‘xshamaydigan, o‘zgacha; boshqacha, yangicha; avoir des vues, des idées originales o‘ziga xos qarashlarga, fikrlarga ega bo‘ lmoq; esprit très original o‘ziga xos aql egasi; artiste original o‘ziga xos artist; 4. g‘alati, qiziq; elle est très originale u juda g‘alati; II. n o‘ziga xos, g‘alati, qiziq, qiziq tabiatli odam. originalité nf 1. o‘ziga xoslik, boshqalarga o‘xshamaslik, o‘zgachalik, boshqachalik, yangilik; l’originalité d’un écrivain, d’une œuvre yozuvchining, asarning o‘ziga xosligi; il se fait remarquer par son originalité u o‘zining boshqalarga o‘xshamasligi bilan boshqalarning diqatini tortti; 2. o‘ziga xos, boshqalarga o‘xshamaydigan, yangi tomon; les originalités de ce modèle bu nusxaning o‘ziga xos yangi tomonlari. origine
nf 1. kelib chiqish; nasl, nasl-nasab; nasli, nasabi, asli; pays d’origine asl yurti; elle est d’origine bourgeoise modeste u oddiy burjuadan kelib chiqqan; 2. kelib chiqish, qadimiylik; une coutume d’origine ancienne qadimdan qolgan udum; origine d’un mot so‘zning kelib chiqishi, etimologiyasi; 3. kelib chiqishi, junatilish joyi; 4. paydo bo‘lish, tug‘ilish, kelib chiqish; à l’origine du monde, des temps dunyoning, zamonning paydo bo‘lishida; loc adv à l’origine boshda, paydo bo‘lishda; 5. pl boshi, paydo bo‘lishi; les origines de la vie hayotning boshi; 6. manba, asos; origine d’une révolution revolutsiyaning asosi. originel,
elle
adj bosh, birinchi, daslabki, asl; sens originel d’un mot so‘zning dastlabki ma’nosi; relig le péché originel dastlabki gunoh (xudo yaratgan birinchi odamning gunohi). originellement adv boshda, dastlab, aslida, avval boshda. orignal,
aux
nm Kanada losi. oripeaux
nm pl juldur kiyim, uvada (moda qilib kiyiladigan). orme
nm 1. qayrag‘och, bujun, gujum; 2. shu daraxtning yog‘ochi. ormeau
1 nm qayrag‘och, bujun, gujum ko‘chati. ormeau 2
ornement nm 1. bezash, bezatish, yasatish; 2. bezak; ornement de tapisserie kashta bezaklari; 3. bezak, pardoz; les ornements d’un édifice imoratning bezaklari. ornemental,
ale, aux
adj bezash, zeb-ziynat berish uchun xizmat qiladigan, manzarali, ziynatli; style ornemental zeb berish uchun ishlatiladigan uslub. ornementation nf bezash, naqsh solish; un sens inné de l’ornementation solingan bezaklarning uyg‘unligi. ornementer vt bezamoq, bezatm oq, yasatmoq. orner vt 1. bezamoq, bezatmoq, yasamoq; une broche orne sa robe kashta uning ko‘ylagini bezab turibdi; 2. orné de bezatilgan; un chemisier orné de dentelles to‘rlar bilan bezatilgan bluzka. ornière nf 1. g‘ildirak izi; 2. qoloqlik, mutaassiblik, eskilik, jaholat; il reste dans l’ornière u jaholatda qolyapti; sortir de l’ornière jaholatdan, qiyin ahvoldan chiqmoq. ornithologie nf ornitologiya, parrandashunoslik. ornithologique adj ornitologiyaga, parrandashunoslikka oid. ornithologue n ornitolog, parrandashunos. ornithorynque nf o‘rdakburun. oronge nf qo‘ziqorin turi; oronge iste’mol qilinadigan qo‘ziqorin turi; fausse oronge zaharli qo‘ziqorin turi. orpaillage nf oltin yuvish. orpailleur nm oltin qidiruvchi, oltin yuvuvchi. orphelin,
ine
n, adj yetim, sag‘ ir; un orphelin de père et de mère hech kimi yo‘q yetim, sag‘ir; un enfant orphelin yetim bola. orphelinat nm yetimxona, bolalar uyi. orphéon nm fanfara, karnay sadolari. orphique adj orfiklar ta’limotiga oid. orphisme nm orfiklar ta’limoti. orque nf kasatka (kitlarning yirtqich bir turi); l’orque est carnivore kosatka yirtqich sut emizuvchi. orteil
nm oyoq barmog‘ i; le gros orteil oyoqning bosh barmog‘i. orthodoxe I. adj 1. relig izchil, sobitqadam, sodiq, mustahkam e’ tiqodli; théologien orthodoxe izchil teolog; communiste orthodoxe sodiq kommunist; 2. konservativ, an’anaviy; morale orthodoxe konservativ axloq; cette manière de procéder n’est pas très orthodoxe bunday ish yuritish Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|