Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
|
ente
I. adj 1. chidamli, bardoshli, sabr-toqatli; soyez patient, je reviens tout de suite sabr qiling, men hozir qaytib kelaman; un chercheur patient sabr-toqatli tadqiqotchi; 2. sabr-toqatli, sabr-qanoat qilinadigan; un patient labeur sabr-qanoatli ish; II. n bemor, kasal; le médecin et ses patients vrach va uning kasallari. patienter vi chidam, sabr-toqat bilan kutmoq; faites-le patienter un instant uni sabr qildirib kuttirib turing. patin nm 1. parketni iflos qilmaslik uchun uning ustiga solinadigan uzun palos, sholcha, mato; 2. patins (à glace) konki (muzda uchish uchun); le patin konkida uchish; faire du patin konkida uchmoq; patins (à roulettes) rolikli konki; le patin à roulettes rolikli konkida uchish; 3. patin de frein tormoz boshmog‘i. patinage nm konkida uchish; patinage artistique konkida figurali uchish; piste de patinage yaxmalak; patinage à roulettes rolikli konkida uchish. patine
nf mog‘or, o‘tirib qolgan qalin chang; vaqt o‘ tishi bilan hosil bo‘lgan rang; la patine d’un meuble mebelning mog‘ori. patiner 1
o‘rganmoq; patiner à roulettes rolikli konkida uchmoq; 2. sirg‘anmoq, sirpanmoq, joyidan jilmay aylanmoq (mashina g‘ildiraklari haqida); les roues du camion patinent dans la boue yuk mashinasining g‘ildiragi loyda joyidan jilmay aylanar edi. patiner 2
patinette nf samokat. patineur,
euse n konkida uchuvchi, yuguruvchi. patinoire nf yaxmalak, katok. patio
nm ispanlarda. ichkari hovli. pâtir
vi biror narsadan qiynalmoq, azob chekmoq, aziyat chekmoq; pâtir une injustice nohaqlikdan aziyat chekmoq; sa santé pâtira de ses excès uning zo‘r berishlaridan o‘zining sog‘ligi qiynaladi; il en pâtira u undan azob chekadi. pâtisserie nf pirojnoye qilish uchun xamir tayyorlash, pirojnoye tayyorlash; four, moule, rouleau à pâtisserie pirojnoye tayyorlaydigan pech, qolip, o‘qlog‘i; 2. pirojnoye; aimer les pâtisseries pirojnoyeni yaxshi ko‘rmoq; 3. konditer mahsulotlarini ishlab chiqarish, konditer mahsulotlarini sotish; boulangerie-pâtisserie non-konditer mahsulotlari tayyorlab sotadigan magazin. pâtissier,
ière
I. n qandolatchi, shakarpaz, konditer; boulanger-pâtissier nonpaz-qandolatchi; pâtissier-confiseur qandolatchi-konditer; II. adj crème pâtissière krem (tort, pirojnoye tayyorlashda ishlatiladi). patois,
oise
nm inv adj sheva, dialekt; son grand-père parle patois (en patois, le patois) uning bobosi shevada gapiradi. patoisant,
ante adj shevada, dialektda gapiruvchi. patraque
adj fam kasalmand, dardchil; zaif, holsiz, bemajol, so‘lg‘in, nimjon; il est un peu patraque u bir oz kasalmand; je me sens patraque men o‘zimni holsiz sezyapman. pâtre
nm litt cho‘pon, podachi. patriarche nm 1. insoniyat otasi, patriarx; Adam, Noé, Abraham sont des patriarches Odam, No‘h, Ibrohim insoniyat otalaridir; 2. patriarxal; mener une vie de patriarche patriarxal hayot kechirmoq; 3. patriarx (pravoslav cherkovining boshlig‘i, eng katta ruhoniy). patriarcal,
ale, aux
adj 1. patriarxga oid; sodda, og‘ir-bosiq; 2. patriarxal; une société patriarcale patriarxal jamiyat. patriarcat nm patriarxat. patricien,
ienne I. adj patritsiyga oid, patritsiy (Qadimgi Rimda: oqsuyak, zodagon); II. n litt oqsuyak, zodagon, aristokrat. patrie nf 1. vatan, diyor; l’amour de la patrie vatan tuyg‘usi; ils ont la même patrie ularning vatani bir, ular bir joydan, ular vatandosh; sans patrie vatansiz, vatangado; quitter sa patrie o‘z vatanidan ko‘chib ketmoq, o‘z vatanidan ko‘chirib yuborilmoq; l’art n’a pas de patrie san’atning vatani yo‘q, san’at chegara bilmas; c’est ma seconde patrie bu mening ikkinchi vatanim (o‘z vatanimdan so‘ng, men uchun qimmatli vatan); 2. tug‘ ilgan joy, vatan, diyor. patrimoine nm 1. boylik, mulk, meros; dilapider son patrimoine boyligini sovurmoq; 2. otameros mulk, meros; la patrimoine culturel d’un pays bir davlatning madaniy merosi; le patrimoine génétique d’un individu bir shaxsning genetik merosi. patrimonial,
iale,
iaux
adj dr boylik, mulk, merosga oid. patriotard,
arde
n, adj péj shovinist, shovinistik. patriote
n, adj vatanparvar; être très patriote juda ham vatanparvar bo‘lmoq. patriotique adj vatanparvarlik ruhi bilan sug‘orilgan, vatanparvarlik tuyg‘usi bilan to‘lgan; vatanparvarlarcha, vatanparvarlik; des chants patriotiques vatanparvarlik qo‘shiqlari. patriotisme nm vatanparvarlik; les résistants luttèrent avec patriotisme qarshilik ko‘rsatuvchilar vatanparvarlik bilan kurashdilar. patron
1 ,
onne n 1. homiy; sainte Geneviève, patronne de Paris Avlyo Jenevyev, Parij homiysi; 2. xo‘jayin, boshliq, rahbar; uy egasi; la femme de ménage a la confiance de ses patrons xizmatkor xotin o‘z xo‘jayinlarining PATRON
PAVOIS
395 ishonchiga ega; 3. korxona egasi, xo‘jayini; le patron, la patronne d’un restaurant restoran egasi; le patron d’une usine zavod egasi; le grand patron bosh direktor. patron 2
patronage nm 1. himoya, homiylik; gala placé sous le haut patronage du président de la république respublika prezidentining yuqori himoyasiga joylashtirilgan gala; 2. patronat, jamiyati xayriya; patronage laïque, paroissial dunyoviy, diniy patronat; un spectacle de patronage sodda va bolalarcha tomosha. patronal,
ale, aux
adj 1. avliyo, pirlarga oid; fête patronale budxona bayrami (biror avliyoga bag‘ishlab solingan budxonaga qarashli qavmlarning shu avliyo sharafiga o‘tkazadigan bayrami); 2. xo‘jayin, boshliq, rahbarlarga oid; intérêts patronaux xo‘jayinlar manfaati; cotisation patronale boshliqlar yig‘imi. patronat
nm korxona egalari birlashmasi; Confédération Nationale du Patronat Français (C.N.P.F.) Fransuz Korxona Boshliqlarining M illiy Uyushmasi. patronner vt homiylik qilmoq, qo‘llab-quvvatlamoq, qo‘llamoq; être patroné par un personnage influent nufuzli odam tomonidan qo‘llab- quvvatlanmoq; patronner une candidature nomzodni qo‘llamoq. patronnesse adj m iron dame patronnesse patronessa (o‘zini muhtojlarga moddiy yordam ko‘rsatishga bag‘ishlagan ayol). patronyme nm otasining ismi. patrouille nf 1. patrul; 2. ilg‘or, dozor (asosiy qismlardan oldinga yuborilgan kichik qism, gruppa); patrouille de reconnaissance razvedkachi dozor; avions envoyés en patrouille dozorga jo‘natilgan samolyotlar; patrouille de chasse soqchi qiruvchi samolyot. patrouiller vi patrullik qilmoq, patrullikka bormoq; les gardes-côtes patrouillent dans les eaux territoriales qirg‘oq soqchi kemalari territorial suvlarda soqchilik qilmoqdalar. patrouilleur nm 1. patrul, patruldagi askar; 2. soqchi qiruvchi samolyot yoki kuzatib boruvchi soqchi kema. patte nf 1. oyoq, tuyoq, panja (hayvon va qushlarda); les quatre pattes des quadrupèdes to‘rt oyoqli hayvonlarning to‘rt oyog‘i; les deux pattes d’une poule tovuqning ikki oyog‘i; loc chien qui donne la patte oyog‘ini beradigan it; loc marcher à quatre pattes to‘rt oyoqlab emaklamoq (emaklab yurmoq); les mille-pattes ont quarante-deux pattes qirqoyoqning qirq ikkita oyog‘i bor; 2. fam oyoq; être bas, court sur pattes oyog‘i qisqa, kalta bo‘ lmoq; avoir une patte folle bir oz oqsoqlanmoq, cho‘loqlanmoq; il traînait la patte u oyog‘ini sudrab yurardi; 3. fam qo‘l; bas les pattes! qo‘lingni tort! loc fam coup de patte mohirlik, ustalik, mahoratlilik; 4. loc fam coup de patte achchiq tanqid, tepki; retomber sur ses pattes tegirmondan butun chiqmoq, suvdan quruq chiqmoq; montrer patte blanche parolni ko‘rsatmoq, aytmoq; tirer dans les pattes de qqn birovni zimdan oyog‘idan tortmoq; 5. bakenbarda, gajjak; 6. tilcha, qopqoq (mato, qayishdan qilingan qadash, bekitish uchun xizmat qiladigan narsa); la patte d’une poche, d’un portfeuille cho‘ntakning qopqog‘i, portfelning tilchasi; 7. skoba, halqa. patte-d’oie nf 1. chorraha, yo‘llarning kesishgan joyi; 2. ko‘z yonidagi ajin; pl des pattes-d’oie. pattemouille nf ho‘l latta, doka (dazmol qilish uchun). pâturage
nm yaylov, o‘tloq; mener les vaches au pâturage mollarni yaylovga olib chiqmoq. pâture nf 1. ozuqa, yem, o‘ t, don, ovqat, xashak (hayvonlar uchun); 2. oziq, ozuqa, manba; loc donner, livrer sa vie privée en pâture aux journalistes o‘z shaxsiy hayotini jurnalistlarga yem qilmoq. paturon nm otning boldiri, oyog‘ ining pastki qismi; fam oyoq. paume 1 nf kaft; il avait les paumes couvertes d’ampoules uning kafti qavarib ketgan edi. paume
2 nf polka (o‘yin); jouer à la paume polka o‘ynamoq; jeu de paume polka o‘ynaladigan zal. paumelle
nf techn oshiq-moshiq. paumé,
ée adj fam boshini, o‘zini yo‘qotib qo‘ygan, nima qilishini bilmaydigan; il est complètement paumé u butunlay boshini yo‘qotib qo‘yibdi; n bo‘lmag‘ur, yaramas, tugagan odam; va donc, eh, paumé! yo‘qolsangchi, he yaramas! paumer
I. vt 1. vx fam qo‘lga olmoq, qo‘lga tushirmoq, ushlab olmoq; 2. fam yo‘qotib qo‘ymoq; j’ai paumé le fric men pulimni yo‘qotib qo‘ydim; II. se paumer vpr adashib qolmoq; elle s’est paumée en route u yo‘lda adashib qoldi.
paupérisation nm qashshoqlashish; la paupérisation des chômeurs ishsizlarning qashshoqlashishi. paupière
nf qovoq (ko‘z qovog‘i); battre des paupières ko‘zini pirpiratmoq. paupiette nf pishirilgan o‘rama go‘sht; paupiettes de veau mol go‘shtidan qilingan o‘rama. pause
nf 1. tanaffus, tin olish, to‘xtatish, dam; la pause de midi tushki tanaffus; fam la pause café qahva ichish uchun tanaffus; faire une pause, la pause tanaffus qilmoq; cinq minutes de pause besh minut tanaffus; 2. sukut, pauza, jim lik; 3. mus pauza; une pause vaut quatre soupirs bitta pauza to‘rtta chorak pauzaga teng. pauvre
I. adj 1. kambag‘al, qashshoq, nochor, bechorahol, faqir; 2. qashshoq, g‘aribona, faqirona (narsa); une pauvre maison faqirona uy; 3. kamhosil, oriq; terre pauvre kamhosil, oriq yer; II. n 1. vx un pauvre, une pauvresse bechora, miskin, gadoy, tilanchi; 2. pl bechoralar, nochorlar. pauvrement adv kambag‘allik bilan, faqirona, nochorona, bechorahol; vivre pauvrement faqirona yashamoq; être pauvrement vêtu faqirona kiyingan bo‘lmoq. pauvresse nf voir pauvre. pauvret,
ette n, adj bechoraginam, sho‘rlikkinam. pauvreté
nf 1. kambag‘allik, bechoralik, qashshoqlik, nochorlik, yetishmaslik; fam qo‘ lida yo‘qlik, qo‘ li kaltalik, ojizlik; la société moderne n’a pas éliminé la pauvreté zamonaviy jamiyat kambag‘allikni istisno qilmaydi; 2. kamhosillik, oriqlik; pauvreté du sol yerning oriqligi; 3. qashshoqlik, kambag‘allik, yetishmaslik; pauvreté intellectuelle ma’naviy qashshoqlik. pavane
nf pavana (qadimgi raqs turi va uning musiqasi). pavaner
(se)
vpr savlat to‘kib, viqor bilan yurmoq; tovusday tovlanmoq. pavage
nm 1. tosh yotqizish, to‘shash; travailler au pavage d’une rue ko‘chaga tosh yotqizishda ishlamoq; 2. tosh yoki boshqa narsa yotqizilgan yo‘l. pavé
nm 1. to‘shama; le pavé de marbre d’une église cherkovning marmar to‘shamasi; 2. tosh ko‘cha, yo‘l; pavé humide, glissant ho‘l, sirpanchiq ko‘cha; battre le pavé sandiroqlab yurmoq; 3. yerga to‘shalgan yo‘nilgan tosh, yog‘och; arracher les pavés pour faire une barricade barikada qurish uchun yo‘l toshlarini ko‘chirmoq; 4. to‘ trburchak pishloq; 5. qalin, qizil go‘sht bo‘lagi; pavé au poivre xantali go‘sht; 6. qalin, mujmal kitob; un pavé de cinq cents pages besh yuz betli mujmal kitob; 7. gazetadagi ramkaga olingan maqola. pavement nm yotqizish, yopishtirish; un pavement de mosaïque koshin yopishtirish. paver
vt tosh yotqizmoq; paver un chemin yo‘lga tosh yotqizmoq; une route pavée tosh yotqizilgan ko‘cha. pavillon 1 nm 1. rovon, shiyponcha, uycha; pavillon de chasse ovchilar uychasi; les pavillons d’un hôpital kasalxona pavilonlari; habiter un pavillon shiyponchada yashamoq; 2. fligel (asosiy uy yoniga qurilgan bino); le pavillon d’angle d’un château qasrning burchagidagi fligel. pavillon
2 nm 1. og‘iz (puflab chalinadigan musiqa asboblarida); le pavillon d’une trompette karnayning og‘zi; 2. quloq chanog‘i (suprasi). pavillon
3 nm kema bayrog‘i; pavillon de guerre harbiy bayroq; amener le pavillon bayroqni topshirmoq (taslim bo‘lmoq); ensemble de pavillons bayram kunlari osib qo‘yiladigan rang-barang signal bayroqlari; baisser pavillon devant qqn biror kimsaga yon bermoq. pavillonnaire adj pavilondan tashkil topgan, pavilon; une zone, un lotissement pavillonnaire pavilon zonasi, maydoni. pavois nm inv 1. hist franklarning qatta qalqoni; élever, hisser qqn sur le pavois birovga hukmronlik bermoq, birovni ko‘klarga ko‘ tarmoq; 2. mar falshbort (kema palubasidagi bort to‘sig‘i); grand pavois bayram kunlari osib PAVOISER
PÊCHER
396 qo‘yiladigan rang-barang bayroqlar; hisser le grand pavois rang-barang bayroqlar bilan bezamoq, bayroqlar bilan bezamoq. pavoiser
vt bayroqlar bilan bezatmoq (imoratlarni, shaharni tantana, bayram munosabati bilan); pavoiser pour la fête nationale milliy bayram munosabati bilan bezatm oq; fam il n’y a pas de quoi pavoiser xursand bo‘ladigan joyi yo‘q. pavot nm ko‘knor. payable adj to‘ lanadigan; des marchandises payables en espèces haqi naqd to‘lanadigan mollar. payant,
ante
adj 1. pulini to‘laydigan; spectateurs payants pulini to‘laydigan tomoshabinlar; 2. pulli, pul to‘ lab olinadigan; billet payant pulli bilet; 3. fam daromadli, foydali; c’est payant bu daromadli. paye
ou paie nf 1. oylik ish haqi; oylik, maosh to‘lash; le jour de paye, de la paie oylik to‘lash, olish kuni; 2. fam ikki maosh, oylik orasi; il y a une paye qu’on ne l’a pas vu uzoq vaqtdan beri uni ko‘rmadik; 3. oylik, maosh, ish haqi, moyana; toucher sa paye oyligini olmoq; une feuille de paye oylik vedomosti. payement
nm voir paiement. payer
I. vt 1. payer qqn haq to‘lamoq, taqdirlamoq; payer un employé xizmatchiga haq to‘lamoq; être payé à l’heure, cent francs de l’heure pour un travail soatbay ish haqi olmoq, bir ish uchun soatiga yuz frank olmoq; payer qqn en espèces biror kishiga naqd pul to‘lamoq; fam je suis payé pour savoir que o‘z boshidan o‘tkazmoq; payer qqn de retour o‘ziga qilingan narsaga shunday narsa bilan javob bermoq; 2. payer qqch to‘lamoq, uzmoq; payer ses dettes qarzini uzmoq; payer ses impôts soliqlarini to‘lamoq; prov qui paie ses dettes s’enrichit qarzdan qutilganing, boy bo‘lganing; 3. sotib olmoq, pul to‘lamoq; payer qqch cher, bon marché biror narsani arzonga, qimmatga sotib olmoq; travail bien, mal payé yaxshi, yomon, oz haq to‘ lanadigan ish; congés payés haq to‘lanadigan ta’ til; 4. fam payer qqch à qqn sotib olib bermoq, olib bermoq; viens, je te paie un verre kel, men senga bir stakan olib beraman; 5. gunohini yuvmoq, o‘zini oqlamoq; il faudra payer gunohni yuvmoq kerak bo‘ladi; il m’a joué un vilain tour, mais il me le paiera u menga razil qilik qildi, u mendan buning jazosini oladi; 6. to‘lamoq; payer comptant naqd pul bilan to‘lamoq; avoir de quoi payer, pouvoir payer to‘lagani puli bo‘lmoq, to‘lay olmoq; payer de -dan to‘lamoq; payer de sa poche o‘z cho‘ntagidan to‘lamoq; loc payer de sa personne zo‘r bermoq, kuchini bermoq; payer pour qqn biror kishining o‘rniga, uchun to‘lamoq; payer pour qqn, pour qqch gunohini yuvmoq; 7. qoplamoq, arzimoq; ce qu’il gagne ne le paie pas de sa peine uning ishlab topgani qilgan mehnatiga arzimaydi; daromad, foyda keltirmoq; le crime ne paie pas jinoyat foyda keltirmaydi; II. se payer vpr 1. to‘lamoq, hisob-kitob qilmoq; les commandes se paient à la livraison buyurtmalar yetkazib berilgandan keyin, haqi to‘lanadi; tout se paye hamma narsaning hisob- kitobi, tosh-tarozisi bor; voilà cent euros, payez-vous et rendez-moi la monnaie mana yuz evro, hisoblashing (hisob-kitob qiling) va qaytimini menga bering; 2. on va se payer un bon repas o‘zimizga yaxshi bir ovqat sotib olsak ham bo‘laveradi; fam s’en payer une tranche vaqtini chog‘ o‘tkazmoq; fam se payer la tête de qqn birovni ahmoq qilmoq, ustidan kulmoq. payeur,
euse
n 1. to‘lovchi, qarzdor; mauvais payeur yomon to‘lovchi; 2. xazinachi, g‘aznachi; kassir; trésorier-payeur général bosh g‘aznachi. pays 1
pays amis do‘st davlatlar; pays voisins qo‘shni davlatlar; les pays du tiers monde qo‘shilmagan davlatlar; 2. tomon, taraf, yurt, o‘lka; yoq, joy; il n’est pas du pays u bu tomonlik emas; vin de pays mahalliy vino; produits du pays mahalliy yer mahsuli; le pays de Caux Ko o‘lkasi (normandiyada); 3. yurt, o‘lka (shu yurt, shu o‘lka odamlari); tout le pays en a parlé butun o‘lka bu haqda gapirdi; 4. le pays de qqn, son pays o‘z vatani, yurti; mourir pour son pays o‘z vatani uchun jon bermoq; avoir le mal du pays o‘z yurtini sog‘inmoq; 5. le pays de qqch biror narsaning vatani, yurti, o‘lkasi (biror narsaga boy joy); la France est le pays des fromages Fransiya pishloqlar vatani; 6. yurt, o‘lka, joy, yer; les pays tempérés mo‘tadil iqlimli o‘lkalar; le pays plat tekislik; voir du pays yurtni tomosha qilmoq, sayohat qilmoq; loc pays de cocagne jannat-monand yer; 7. shaharcha, qishloq, yer, joy; il habite un petit pays u bir ovloq qishloqda yashaydi. pays
2 ,
payse n fam hamqishloq, hamyurt, vatandosh; c’est ma payse, nous sommes nés dans le même village bu mening hamqishlog‘im, biz bir qishloqda tug‘ilganmiz. paysage nm 1. manzara, ko‘rinish, peyzaj; le paysage est beau manzara go‘zal; un paysage de toits et de cheminées tomlar va mo‘rilar manzarasi; 2. manzara, ko‘rinish; paysage urbain shahar manzarasi; paysage méditerranéen o‘rta Yer dengizi sohillari ko‘rinishi; 3. peyzaj (rasmda tabiat manzarasi), tabiat manzarasi; peintre de paysages peyzaj chizuvchi rassom, peyzajist; dans ce film, il y a de beaux paysages bu filmda chiroyli tabiat manzaralari bor; 4. hol, ahvol, manzara, ko‘rinish; le paysage politique actuel hozirgi siyosiy ahvol; le paysage audiovisuel français fransuzcha audiovizual ko‘rinish; fam cela fait bien dans le paysage bu yaxshi taassurot qoldiradi. paysagiste n 1. peizajist, peizajchi, manzara chizuvchi rassom; les paysagistes hollandais Gollandiyalik peizajistlar; une excellente paysagiste ajoyib peizajist ayol; 2. bog‘larni chizuvchi rassom. paysan,
anne
I. n dehqon; ouvriers et paysans ishchi va dehqonlar; II. adj 1. dehqonlarga oid, dehqon; vie paysanne dehqoncha hayot, dehqon turmushi; 2. péj qo‘pol, beso‘naqay. paysannat nm dehqon holati. paysannerie nf dehqonlar. P.D.G.
nm inv abrév président-directeur général bosh direktor. péage
nm 1. yo‘ldan foydalanganligi uchun to‘lanadigan haq; autoroute, pont à péage pulli avtostrada, ko‘prik; 2. yo‘l haqi olinadigan joy. peau nf 1. teri; relatif à la peau teriga oid; enlever, détacher la peau d’un animal hayvonning terisini shilmoq; 2. odam terisi; peau claire, foncée, noire oq, bug‘doy rang, qora teri; peau mate qorachadan kelgan teri; peau bronzée quyoshda qoraygan teri; une coupure de la peau terining kesik joyi; loc fam n’avoir que la peau et les os suyagu, terisidan boshqa narsasi bo‘lmaslik, terisi borib suyagiga yopishgan bo‘lmoq; se faire Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: 
|