Institut français d’Études sur l’asie centrale
Download 18.64 Mb. Pdf ko'rish
|
operatsiya qilingan shish; II. s’opérer vpr sodir bo‘lmoq, amalga oshmoq; l’expropriation publique s’opère par autorité de justice ommaviy ekspropriatsiya sud qaroriga binoan amalga oshyapti. opérette
nf operetta; chanteuse d’opérette operettta qo‘shiqchisi; plais héros, armée d’opérette hazillakam qahramon, hazillakam lashkar. ophicléide nm ofikleid (cholg‘u asbobi). ophidiens nm pl zool ilonlar. ophtalmie nf méd oftalmiya, ko‘z yallig‘lanishi. ophtalmologie nf oftalmologiya, ko‘zni o‘rganuvchi fan, ko‘z meditsinasi. ophtalmologique adj oftalmologiyaga, ko‘zni o‘rganuvchi fan, ko‘z meditsinasiga oid; clinique ophtalmologique oftalmologiya klinikasi. ophtalmologue ou ophtalmologiste n, abrév fam ophtalmo oftalmolog, okulist, ko‘z doktori. opiner I. vi litt ma’qullamoq, quvvatlamoq, gaplariga qo‘shilmoq; il opinait à tout ce qu’elle disait u uning hamma aytganlariga qo‘shilar edi; II. vi loc opiner du bonnet, de la tête birovning gapini ma’qullamoq, quvvatlamoq. opiniâtre adj 1. litt o‘jar, qaysar; qat’iyatli, tirishqoq, qat’iy; esprit, caractère opiniâtre qat’iy fikr, o‘jar xarakter; 2. surunkali, uzoq davom etadigan, tinimsiz, shiddatli, keskin, qattiq; combat opiniâtre shiddatli jang; toux opiniâtre surunkali yo‘ tal. opiniâtrement adv o‘jarlik, qaysarlik, qat’iyatlik bilan. opiniâtreté nf qat’iyatlilik, qat’iylik, o‘jarlik, qaysarlik; travailler, lutter, résister avec opiniâtreté qat’iylik bilan ishlamoq, kurashmoq, qarshilik ko‘rsatmoq. opinion
nf 1. fikr, mulohaza, nazar, nuqtai nazar, qarash; adopter, suivre une opinion biror fikrni quvvatlamoq, biror fikrga amal qilmoq; il partage l’opinion de son frère u akasining fikriga qo‘shiladi; être de l’opinion du dernier qui a parlé oxirgi gapirganning fikriga qo‘shilmoq; donner, exprimer son opinion fikr bermoq, bildirmoq; défendre, soutenir une opinion bir fikrni himoya qilmoq, ma’qullamoq; avoir le courage de ses opinions o‘z fikrlarini qattiq turib himoya qilmoq; opinions toutes faites soxta fikrlar; c’est une affaire d’opinion bu shaxsiy fikrlar; 2. pl fikrlar, aqidalar, nazaryalar; opinion philosophiques, politiques falsafiy aqidalar, siyosiy fikrlar; opinions avancées, subversives ilg‘or, qo‘poruvchi nazariyalar; liberté d’opinion fikr erkinligi; 3. avoir (une) haute, bonne, mauvaise opinion de qqn biror kishi haqida yuqori, yaxshi, yomon, fikrda bo‘lmoq; avoir bonne opinion de soi o‘zi haqida yaxshi fikrda bo‘lmoq; 4. ijtimoiy qarash, fikr; l’opinion des autres, du monde boshqalarning, hammaning fikri; braver l’opinion jamoat fikrini nazar-pisand qilmaslik; 5. nuqtai nazar, qarash; l’opinion française fransuzlar nuqtai nazari; l’opinion publique jamoat fikri; il faut alerter l’opinion fikr qo‘zg‘atish kerak; sondages d’opinion fikrlarni o‘rganish; l’opinion est unanime, divisée fikr yakdil, turlicha. opium
nm afyun, opiy, taryak, qoradori; fumer de l’opium qoradori chekmoq; loc la religion est l’opium du peuple din xalq uchun afyundir (Karl Marks). opossum
nm opossum (Amerikada yashaydigan qopchiqli kalamush); manteau d’opossum opossum palto. opportun,
une adj o‘z vaqtida bo‘ladigan, o‘rinli, munosib, tegishli, maqbul; au moment opportun o‘z vaqtida; il lui parut opportun de céder unga yon berish o‘rinli bo‘lib ko‘rindi. opportunément adj o‘z vaqtida, joyida, mavridida, zarur paytda; o‘rinli, o‘rnida, jo‘yali. opportunisme n opportunizm. opportuniste I. n opportunist, opportunizm tarafdori; II. adj opportunistga oid, opportunistik. opportunité nf o‘z vaqtidalik, o‘rinlilik, jo‘yalik, maqbullik; discuter de l’opportunité d’une mesure tadbirning o‘z vaqtidaligini muhokama qilmoq. opposable adj qarshi qo‘yiladigan, zid bo‘lgan; le pouce est opposable aux autres doigts de la main bosh barmoq qo‘lning boshqa barmoqlariga qarama-qarshi joylashgan. opposant I. adj muxolif, oppozitsiya ruhidagi, zid, qarshi; oppozitsiya ruhidagi kamchilik; II. n muxolifatchi, oppozitsioner, oppozitsiyachi, raqib, qarshi; les opposants au régime tuzumga qarshilar. opposé,
I. adj 1. pl qarama-qarshi tomonlarga oid; qarshidagi, ro‘paradagi; les pôles sont diamétralement opposés qit’alar butunlay qarama-qarshidirlar; le mur opposé à la fenêtre deraza qarshisidagi devor; du côté opposé qarshi tomondan; sens opposé qarshi tomon; 2. farq qiladigan, boshqacha; couleurs opposées boshqacha rang; 3. teskari, zid, boshqacha; ils ont des goûts opposés, des opinions opposées ularning didlari, fikrlari bir-birinikiga zid; concilier des intérêts opposés bir-biriga zid manfaatlarni kelishtirmoq; nombres opposés zidlovchi sonlar; 4. qarshi, muxolif fikrdagi; je suis opposé à tout les excès men har qanday ortiqchalikka qarshiman; II. nm 1. qarshi, qarama-qarshi, teskari tomon; l’opposé du nord et le sud shimol va janubning qarama-qarshiligi; 2. teskari, aks, zid, qarama-qarshi; soutenir l’opposé d’une opinion fikrning aksini qo‘llamoq; fam cet enfant est tout l’opposé de son frère bu bola akasining butunlay teskarisi; loc adv à l’opposé teskari, qarama-qarshi tomonda; la gare est à l’opposé vokzal qarama-qarshi tomonda; loc prép à l’opposé de qarshi, farqli o‘laroq. opposer I. vt 1. qarshi qo‘ymoq, e’ tiroz qilmoq, e’ tiroz bildirmoq, dalil, bahona qilmoq; il n’y a rien à opposer à cela bunga e’ tiroz bildirishga hech qanday o‘rin yo‘q; 2. qarshi qo‘ymoq, qarama-qarshi qo‘ymoq, qarshi qilib qo‘ymoq; opposer une armée puissante à l’ennemi qudratli armiyani dushmanga qarshi qo‘ymoq; opposer une personne à une autre bir kishini boshqa bir kishiga qarshi qilib qo‘ymoq; match qui oppose deux équipes ikki raqib komanda uchrashuvi; des questions d’intérêt les opposent manfaat masalasi ularni ajratib turadi; 3. qarshi qo‘ymoq (biror narsani), to‘siq qilmoq; opposer une digue aux crues d’un fleuve daryo toshqiniga dambani qarshi qilmoq; à ses reproches, j’ai préféré opposer le silence uning ta’nalariga men sukutni qarshi qo‘yishni ma’qul ko‘rdim; la résistance qu’oppose le mur devorning qarshilik ko‘rsatishi; 4. qarama-qarshi, ro‘baro‘, ro‘para, yuzma-yuz qo‘ymoq, birini ikkinchisining qarshisiga qo‘ymoq; opposer deux objets, un objet à un autre ikkita narsani birini ikkinchisining ro‘baro‘siga qo‘ymoq; ikki rangni, oqni qoraga qarama-qarshi qo‘ymoq; 5. qarshisiga qo‘ymoq, tenglashtirmoq, taqqoslamoq (ikki qarama-qarshi narsani); quels orateurs pouvait-on opposer à Cicéron, à Sénèque? Sitseron, Senekaga qaysi notiqlarni tenglashtirish mumkin edi? II. s’opposer vpr 1. qarshi bo‘lmoq, qarshilik qilmoq, qarshilik ko‘rsatmoq; ses parents s’opposent à son mariage uning ota-onasi uning uylanishiga qarshilik qilishmoqda; je m’oppose à ce que vous y alliez men sizning u yerga borishingizga qarshiman; je m’y oppose formellement men bunga nomigagina qarshiman; pour toutes les choses importantes, je m’oppose à lui hamma muhim narsalarda men unga qarshiman; 2. qarshilik, to‘sqinlik, monelik qilmoq; taqiqlamoq, yo‘l qo‘ymaslik; leur religion s’y oppose ularning dini bunga yo‘l qo‘ymaydi; 3. turli, turlicha bo‘lmoq; teskarisi, aksi bo‘lmoq; couleurs qui s’opposent turlicha bo‘ lgan ranglar; “haut” s’oppose à “bas” “baland” “past”ning teskarisi.
OPPOSITION
ORAISON
374 opposition nf 1. qarama-qashilik, ziddiyat, ixtilof; opposition de deux adversaires ikki raqibning ixtiloflari; en opposition qarshi, ixtilofda, mojaroda, nizoda, tortishuvda; entrer en opposition avec qqn biror kishi bilan mojaroga kirishmoq; 2. qarama-qarshilik, tafovut, o‘zgalik, farq; opposition de couleurs, de sons ranglarning, tovushlarning qarama- qarshiligi; 3. qarama-qarshilik, farq, tafovut, zidlik; opposition des contraires qarama-qarshi narsalar orasidagi tafovut; opposition de deux principes ikki nuqtai nazarning zidligi; en opposition qarama-qarshi, zid; sa conduite est en opposition avec ses idées uning yurish-turishi o‘zining g‘oyalariga zid; loc adv; par opposition; loc prép par opposition à -ga qarama-qarshi, -ga qarama-qarshi o‘laroq; employer ce mot par opposition à tel autre bu so‘zni boshqa shundaylariga qarshi o‘laroq ishlatmoq; 4. qarshilik, monelik, to‘sqinlik; l’opposition de qqn à une action biror ishga birovning qarshiligi; faire, mettre opposition à qqch biror narsaga to‘sqinlik qilmoq; faire de l’opposition qarshilik qilmoq; 5. sud qarorining ijro etilishiga qarshilik; faire opposition à un chèque perdu yo‘qotilgan chekni bekor qilmoq; 6. oppozitsiya; qarshi tomon, muxolif; les partis d’opposition muxolif partiyalar; rallier l’opposition qarshi tomonlarni birlashtirmoq. oppressant,
ante
adj yurakni siqadigan, toliqtiradigan, bo‘g‘adigan, ezadigin; il fait une chaleur oppressante odamni ezadigan issiq bo‘lyapti; crainte oppressante yurakni siqadigan qo‘rquv. oppresser vt 1. ezmoq, siqmoq, qismoq, bo‘g‘moq; l’effort, la chaleur l’oppressaient zo‘r berish, issiq uni ezar edi; 2. qiynamoq, azob bermoq; sa douleur l’oppresse et l’empêche d’agir uning og‘rig‘i uni qiynayapti va harakat qilishga xalaqit beryapti. oppresseur nm zolim, zulmkor, sitamgar, ezuvchi; l’oppresseur et les opprimés ezuvchi va eziluvchilar; adj zolim; sitamgar, zulm qiluvchi, ezuvchi; un régime oppresseur zolim jamiyat. oppressif,
ive adj zolim, sitamgar, zulm qiluvchi, ezuvchi; autorité oppressive zolim hokimiyat. oppression nf 1. ezish, jabr-zulm qilish, zo‘ravonlik qilish; 2. bo‘g‘ilish, entikish, nafas qisish. opprimé,
ée I. adj ezilgan, jabr-zulm ko‘rgan; populations opprimées ezilgan xalqlar; II. n ezilgan, jabr-zulm ko‘rgan odam; défendre, libérer les opprimés ezilganlarni himoya qilmoq, ozod qilmoq. opprimer vt 1. ezmoq, zulm qilmoq, jabrlamoq; opprimer un peuple, les faibles xalqni, kuchsizlarni jabrlamoq; action d’opprimer ezish; 2. bo‘g‘moq, siqmoq, jabrlamoq; opprimer les consciences ongni bo‘g‘moq; 3. yurakni ezmoq, yurakni siqmoq, ranjitmoq, qiynamoq, azob bermoq. opprobre
nm litt uyat, sharmandalik, isnod, rasvolik, badnomlik; accabler, couvrir qqn d’opprobre birovni uyatga qo‘ymoq, sharmanda qilmoq; jeter l’opprobre sur qqn birovni badnom qilmoq; 2. uyatga, isnodga qo‘yish; badnom, sharmanda qilish; elle est l’opprobre de sa famille u oilasini isnodga qo‘ydi, u oilasiga isnod keltirdi. optatif,
ive
adj ling istak-xohishga oid; “qu’il parte!” est une proposition optative “u ketsin!” istak gap; n istak mayli. opter vi tanlamoq, ma’qul ko‘rmoq, qo‘llamoq; à sa majorité, il a opté pour la nationalité française voyaga yetganda, u fransuz millatini tanladi. opticien,
ienne
n optik, ko‘zoynaksoz; j’ai fait faire, chez l’opticien, les lunettes que m’a prescrites l’oculiste ko‘zoynaksozga ko‘z doktori menga yozib bergani bo‘yicha ko‘zoynak qildirdim. optimisme nm 1. optimizm, yaxshilikka ishonish; 2. optimizm, ishonch; dunyoga, hayotga umid bilan qarash, kelajakka ishonish; il faut envisager la situation avec optimisme vaziyatga ishonch bilan qarash kerak. optimiste I. adj optimizmga, yaxshilakka ishonch bilan qarashga, umidga oid; il est optimiste u optim ist; le docteur n’est pas très optimiste doktorning ishonchi yo‘qroq; des paroles qui se veulent optimistes umidbaxsh bo‘lishi kerak bo‘lgan gaplar; II. n optimist, kelajakka, umuman, har bir narsaga ishonch bilan qaraydigan odam; c’est un optimiste, il est toujours content de son sort bu optim ist, u doim o‘zining taqdiridan xursand. optimum
I. nm optimal, eng maqbul variant, eng qulay sharoit, eng muvofiq hol; optimum de production ishlab chiqarishning optimalligi; des optimums ou des optima maqbullik va muvofiqliklar; II. adj optimal, eng maqbul, eng qulay, eng muvofiq; température optimum ou optima eng maqbul temperatura. option
nf 1. tanlash, tanlash imkoniyati; une option difficile à prendre biror to‘xtamga kelishning qiyinligi; à option tanlashga o‘rin qoldiradigan, imkon beradigan; matières, textes à option dans le programme d’un examen imtixon dasturida tanlanadigan materiallar, matnlar; 2. tanlash, qarash, nuqtai nazar; ses options politiques ont changé uning siyosiy qarashlari o‘zgardi; 3. ko‘tara savdo; accessoires d’automobile vendus en option ko‘tarasiga sotilgan avtomobil ehtiyot qismlari; je n’ai pas pris toutes les options sur ce modèle bu modelga taalluqli bo‘lgan ko‘ tara savdodagi hamma narsani olmadim; 4. sotish uchun va’da, rozichilik; prendre une option sur une place d’avion samolyotdagi bir o‘rinni sotishga rozichilik olmoq, samolyotdagi bir o‘rinni band qilib qo‘ymoq. optionnel,
elle
adj tanlashga o‘rin qoldiradigan, imkon beradigan. optique
I. adj 1. ko‘zga, ko‘rishga oid; nerf optique ko‘z nervi; angle optique yoki angle de vision ko‘rish burchagi; 2. optikaga oid; verres optiques optik shishalar; II. nm 1. optika, yorug‘lik (fizikaning yorug‘lik haqidagi bo‘limi); appareils, instruments d’optique optik apparatlar, asboblar; optique médicale, astronomique, photographique meditsina, astronomik, rasmchilik optikasi; 2. perspektiva; l’optique du théâtre, du cinéma teatr, kino perspektivasi; 3. o‘rin, nuqtai nazar; dans cette optique, il faut faire d’autres projets bu o‘rinda boshqacha rejalar qilish kerak. opulence nf mo‘l-ko‘llik, mo‘lchilik, serobgarchilik, boylik, farovonlik, hashamat, zeb-ziynat; vivre dans le luxe et l’opulence hashamat va mo‘l- ko‘lchilikda yashamoq. opulent,
ente adj 1. mo‘ l, mo‘l-ko‘l, serob, farovon, serhasham, boy, ziynatli; une région opulente boy viloyat; vie opulente farovon hayot; 2. ko‘rkam, jozibali, do‘mboq; poitrine opulente ko‘rkam ko‘krak. opus
nm inv mus opus (biror kompozitorning ayrim muzika asari). opuscule
nm kichik ilmiy asar, risola. or 1 nm 1. oltin, tilla, zar; pépites, poudre d’or sof holda topilgan, kukun holdagi oltin; or pur, or fin sof oltin; or jaune, or blanc sariq oltin; oqoltin, platina; lingot d’or oltin yombi; pièce, louis d’or tanga, luidor (eski fransuz oltin tangasi); plaqué or qoplama oltin; 2. oltin pul; payer en or oltin bilan to‘lamoq; 3. oltin, tillaga tenglik, bahosiz, bebaho, qimmatbaho; le pouvoir de l’or oltinning quvvati; valoir son pesant d’or tillo bahosida turmoq, oltinga teng bo‘lmoq; j’ai fait une affaire en or men tillaga teng ish qildim; rouler sur l’or boyligi oshib-toshib yotm oq; être cousu d’or ostonasigacha oltindan bo‘lmoq; je ne ferais pas cela pour tout l’or du monde boshimdan zar to‘kishsa ham, men bu ishni qilmayman; 4. qimmatbaho, bahosiz, bebaho; loc le silence est d’or sukut oltin; fam en or tilla, tilladan, ajoyib; d’or tilladan, bebaho, bahosiz; cœur d’or tilla yurak; règle d’or oltin qoida; âge d’or oltin davr, eng gullagan davr; siècle d’or oltin asr; l’âge d’or du cinéma kinoning oltin davri; 5. oltin, tillaga o‘xshash; tilla rang; l’or des blés bug‘doyning tilla rangi. or 2 prép esa, bo‘lsa; biroq, ammo, lekin; il se dit innocent, or toutes les preuves sont contre lui u o‘zini aybsiz deydi, lekin hamma dalillar esa unga qarshi. oracle
nm 1. karomat, bashorat, vahiy, nido (antik davrda); 2. litt karomat, bashorat, rivoyat; 3. ulug‘, nufuzli, gapi o‘ tadigan odam; c’est l’oracle de sa génération bu o‘z avlodining nufuzli odami. orage
nm 1. bo‘ron, to‘ fon, dovul, momaqaldiroq, jala; il va faire de l’orage bo‘ron bo‘ladi; l’orage menace, éclate dovul xavf solmoqda, boshlanyapti; 2. bo‘ron, dovul, tug‘yon, g‘alayon; litt les orages des passions hislar tug‘yonlari; loc il y a de l’orage dans l’air dovulning, janjalning hidi kelyapti. orageux,
euse
adj 1. dovulli, bo‘ronli, to‘ fonli, momaqaldiroqli, jalali; le temps est orageux havoning avzoyi buzuq; chaleur, pluie orageuse dovulli issiq, jala; beau temps, mais orageux en fin de journée havo ochiq bo‘ladi, lekin kunning oxirida bo‘ron kutiladi; 2. qizg‘in, jo‘shqin, suronli; discussion orageuse qizg‘ in tortishuvlar. oraison
nf duo; l’Oraison dominicale Padari buzrukvorimiz (duo); oraison funèbre dafn marosimida aytiladigan diniy nutq. ORAL
ORDRE
375 oral,
ale,
aux
adj 1. og‘zaki; tradition orale og‘zaki naql; épreuves orales d’un examen im tihondan oldingi og‘zaki sinov; nm il a réussi à l’écrit, mais échoué à l’oral u yozma im tihondan o‘ tdi, lekin og‘zakidan yiqildi; les résultats des oraux og‘zaki im tihon natijalari; 2. og‘izga oid, og‘iz; cavité orale og‘iz bo‘shlig‘i; voyelle orale sof unli tovush. oralement adv og‘zaki; interroger un élève oralement o‘quvchidan og‘zaki so‘ramoq. orange I. nm noranj, apelsin; quartier d’orange apelsin pallachasi; écorce d’orange apelsin po‘chog‘ i; orange sanguine go‘shti qizil shirin apelsin; un orange clair och apelsin rangi; II. adj inv to‘q sariq, apelsin rang; des rubans orange to‘q sariq rangli lentalar. orangé,
ée I. adj to‘q sariq, apelsin rang; soie orangée to‘q sariq shoyi; II. nm to‘q sariq, apelsin rangi. orangeade nf apelsin sharbati bilan tayyorlangan ichimlik. oranger
nm noranj, apelsin (daraxti). orangeraie nf noranjzor, apelsinzor. orangerie nf 1. teplitsa, issiqxona; 2. oranjereya. orang-outan ou orang-outang nm orangutan (odamsimon yirik maymun). orateur,
trice n 1. notiq, nutq so‘zlovchi, va’zxon; orateur éloquent gapga chechan notiq; 2. gapga usta, so‘zamol odam, notiq; cette conférencière n’est pas bonne oratrice bu ma’ruzachi yaxshi notiq emas ekan.
oratoire 1 adj notiqlikka, fasihlikka oid; art oratoire notiqlik san’ati. oratoire 2 nm kichik ibodatxona; 2. diniy kongregatsiyaning nomi. oratorien nf diniy kongregatsiyaning a’zosi. oratorio nm oratoriya (xor yoki orkestr uchun yozilgan yirik muzika asari); l’oratorio de noël rojdestvo oratoriyasi; des oratoires et des cantates oratoriya va kantatalar. orbital,
ale, aux
adj orbitaga oid, orbital; orbita; vitesse orbitale orbital tezlik; station orbitale orbital stansiya. orbite 1
orbites ko‘zlari bo‘rtib chiqqan bo‘lmoq. orbite
1 nm 1. orbita (samoviy jismlarning harakat yo‘li); la terre parcourt son orbite autour du soleil en 365 jours 6 h. 9 mn yer o‘zining quyosh atrofidagi orbitasini 365 kun 6 soat 9 minutda bosib o‘tadi; mettre, placer un engin spatial sur orbite kosmik raketani orbitaga chiqarmoq; 2. ta’sir doirasi, muhit; attirer, entraîner qqn dans son orbite biror kishini o‘z muhitiga tortmoq, o‘z ta’siriga olmoq. orchestral,
ale,
aux
adj orkestrga oid, orkestr uchun belgilangan; orkestr; musique orchestrale orkestr musiqasi; style orchestral orkestr uslubi. orchestration nf 1. orkestrlashtirish; 2. orkestrga solish. orchestre 1 nm orkestr; grands et petits orchestres katta va kichik orkestrlar; concerto pour violon et orchestre skripka va orkestr uchun yozilgan konsert; orchestre (de musique) de chambre kamer kuylari orkestri; la fosse d’orchestre teatrda orkestr joylashadigan joy, xona. orchestre 2 nm parter (tomosha zalining sahnaga eng yaqin qismidagi o‘rinlar); fauteuil d’orchestre parterdagi kreslo; donnez-moi deux orchestres menga ikkita parterga joy bering. orchestrer vt 1. orkestrlashtirmoq, orkestr musiqasiga solmoq; 2. orttirmoq, kuchaytirmoq, bo‘rttirmoq, kengaytirmoq; orchestrer une campagne de presse matbuot kampaniyasini orttirmoq. orchidée nf orxideya; offrir des orchidées orxideya taqdim qilmoq. ordinaire I. adj 1. odatdagi, kundalik, doim bo‘lib turadigan, o‘rganish bo‘lib qolgan, har vaqtdagidek, doimiy; trajet, usage ordinaire odatdagi yo‘l, Download 18.64 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
ma'muriyatiga murojaat qiling