Milliy g„oya tarixi va nazariyasi

 
 
 
 
 
 
 

 
 
Milliy g‟oyada milliy va diniy bag‟rikenglik tamoyili 
Reja:  
1. 
―Milliy  bag‘rikenglik‖  va  ―Diniy  bag‘rikenglik‖  tushunchalarining 
ma‘no-mazmuni. Milliy bag‘rikenglik va ko‘pmillatlilik.  
2. 
Ko‘pdinlilik, 
dinlararo 
bag‘rikenglik, 
vijdon 
erkinligi 
kabi 
tushunchalarning mazmuni va mohiyati. 
3. 
Milliy g‘oyaning milliy bag‘rikenglikka zid holatlar, milliy ayirmachilik 
va separatizm kabilarning  oldini olishdagi ahamiyati. 
 
Millatlararo  munosabatlarni  takomillashtirish  masalalari  O‗zbekistonda  titul, 
davlatga  o‗z  nomini  bergan  millat  bo‗lgan  o‗zbek-larga  alohida  mas‘uliyat 
yuklaydi.  Chunki  bu  yerda  ta‘kidlab  ko‗r-satmasak  ham  jahonda  mamlakatga  o‗z 
nomini  bergan  millat  vakil-lari  kam  sonli  millat  vakillariga  tazyiq  o‗tkazayotgan 
davlatlar  ho-zir  ham  uchrab  turadi.  Bunday  holat  esa  bizning  tariximiz  va  milliy 
istiqlol g‗oyamizga butunlay ziddir. 
I.A.Karimov  ta‘kidlaganlaridek:  ―Respublika  aholisi  o‗rtasida  ko‗pchilikni 
tashkil  qiladigan  o‗zbek  millatining  muqaddas  burchi  ona  tilini,  o‗z  milliy 
madaniyati  va  tarixini  tiklashdangina  iborat  emas,  balki  birgalikda  hayot 
kechiruvchi  kamsonli  xalqlarning  taqdiri  uchun,  ularning  o‗ziga  xos  madaniy-
ma‘naviy xususiyatlarini saqlab qolish uchun, kamol topishi va o‗zligini namoyon 
etishi  uchun  ularga  teng  sharoit  va  imkoniyatlar  yaratib  berish  borasida  mas‘ul 
bo‗lishdan ham iboratdir‖. 
Davlat  o‗zini  demokratik  davlat  deb  e‘lon  qilgani  bilan  mil-latlararo 
munosabatlar  bilan  bog‗liq  muammolar  yo‗q  bo‗lib  qol-maydi.  Huquqlarni 
deklaratsiya  qilish  bilan  bir  qatorda  uni  amalga  oshirish  yo‗lida  konkret  ishlar 
qilinsagina, tenglik real xarakter kasb etadi. 
Shu nuqtai nazardan qaraganda, respublikamizda milliy-mada-niy ehtiyojlarni 
qondirishga qaratilgan institutsional asoslar-ning yuzaga kelishi uchun ham tegishli 
shart-sharoitlar  yaratildi.  Millatlararo  munosabatlarni  yanada  takomillashttirshp, 
milliy qadriyatlarni saqlab qolish va rivojlantirish borasidagi ishlarni izchil davom 
ettirish  hamda  milliy-uslubiy  yordam  berishni  yo‗lga  qo‗yish  maqsadida  Vazirlar 
Mahkamasining  1992  yil  13  yanvardagi  qarori  bilan  Respublika  baynalmilal 
madaniyat markazining tash-kil etilgani fikrimizning isboti bo‗la oladi. 
1991  yilda  bor-yo‗g‗i  10 tacha  bo‗lgan  Milliy  madaniyatlar  mar-kazlari  soni 
2005  yilning  1  martiga  kelib  138  taga  yetdi.  Ular  bu-gungi  kunda  milliy 
qadriyatlarni tiklash yo‗lida keng qamrovli ishlarni amalga oshirmoqda. 
Viloyatlar bo‗yicha olinganda Qoraqalpog‗iston Respublikasida -5, Andijon – 
5, Buxoroda – 11, Jizzaxda – 5, Qashqadaryoda – 4, Na-voiyda – 7, Namangan – 4, 
Samarqandda- 11, Sirdaryoda – 9, Surxon-daryoda – 4, Farg‗onada – 4, Xorazmda 
– 2, Toshkent viloyatida – 31, Toshkent shahrida – 23 va respublika miqyosida 13 
ta Milliy mada-niyat markazlarida faol ish olib borilmoqda. 
 Milliy  mansublik  bo‗yicha  olinganda,  respublika  bo‗yicha  1  ta-dan  arab, 
belorus,  bolgar,  boshqird,  grek,  guruzin,  dungan,  litva,  xi-toy,  qrim  tatarlari  va 
qoraqalpoq, 3 tadan polyak va buxoro yaxu-diylari, 4 tadan ozarbayjon va ukrain, 5 

tadan arman, nemis, uyg‗ur, tojik, turk va yaxudiy, 6 tadan qirg‗iz va turkman, 9 ta 
tatar, 14 ta qozoq, 19 ta rus, 29 ta koreys Milliy madaniyat markazlari faoliyat olib 
bormoqda. 
Millatlararo munosabatlarni takomillashtirish bilan bog‗liq tadbirlarni tashkil 
etishda ayrim xorijiy ommaviy axborot vosi-talarida quyidagi masalalarga alohida 
urg‗u  berilayotgani  va  mamla-katimizdagi  real  voqelik  buzilib  talqin 
qilinayotganiga e‘tibor berish maqsadga muvofiq: 
– Mamlakatimizda tashqi migratsiya jarayonlari barqarorlashgan bo‗lsa-da, u 
bilan bog‗liq faktlar buzib talqin qilinmoqda; 
–  respublikamiz  xukumati  tomonidan  olib  borilayotgan  ishlar  noxolis 
baholangan  holda,  Orolbo‗yi  muammosiga  milliy  tus  berish-ga  harakat 
qilinmoqda; 
–O‗zbekistonning  go‗yoki  qo‗shni  davlatlarga  hududiy  da‘volari  mavjudligi 
haqida gapirilmoqda; 
– milliy g‗oya masalasi faqat o‗zbeklarning g‗oyasi sifatida tal-qin etilmoqda; 
–  go‗yoki,  milliy  tillarda  axborot  maydonining  qisqarib  borayot-gani  haqida 
gapirilmoqda.  Vaholanki,  faktlar  buning  aksini  ko‗rsa-tadi.  Birgina  misol. 
Mustaqillik  yillarida  televedenieda  rus  tilidagi  efir  hajmi  4.4  barobar,  boshqa 
tillardagi efir hajmi esa 30 barobar o‗sadi. 
Bugungi  kunda  televidenieda  o‗zbek,  qoraqalpoq  va  rus  tillari-dan  tashqari 
mamlakatimiz xalqlarining 7 tilida ko‗rsatuvlar olib borilmoqda. 
Radioda sodir bo‗lgan o‗zgarishlar bundan ham sezilarlidir. Mustaqillikkacha 
jami 6 (o‗zbek, qoraqalpoq, rus, qozoq, tojik va qirim-tatar) tilda eshittirishlar olib 
borilgan.  Ayni  paytda,  bu  tillar  qatoriga  qirg‗iz,  uyg‗ur,  boshqird-tatar  tillardagi 
eshit-tirishlar ham qo‗shildi. 
―Ta‘lim  tizimida  boshqa  millat  va  elat  vakillarning  ulushi  kamayib 
bormoqda‖  degan  mutlaqo  o‗rinsiz  va  noto‗g‗ri  bo‗lgan  ma‘-lumotlar 
tarqatilmoqda. Vaholanki, 7 tilda oliy va o‗rta ta‘lim olib borilmoqda. Oliygohlar 
talabalarining  milliy  tarkibi  aho-lining  umumiy  milliy  tarkibini  aks  ettirishi 
barobarida  qardosh  tillarda  faoliyat  ko‗rsatayotgan  20  dan  ortiq  fakultet  va 
bo‗limning 30 foizi mustaqillik yillarida ochildi. 
Bundan  tashqari,  Milliy  madaniyat  markazlari  qoshida  ―Yakshan-ba‖ 
maktablari  faoliyat  ko‗rsatmoqda.  Masalan,  polyak,  ukrain,  grek  milliy  madaniy 
markazlari  qoshida  tashkil  etilgan  ―Yakshanba‖  maktablarida  tahsil  olgan  10  dan 
ortiq  yoshlar  o‗z  ona  tillarini  mu-kammal  o‗rganib  olib,  etnik  vatanlari 
oliygohlarida o‗qimoqda. 
1989 yildagi aholini ro‗yxatga olish 200 mingga yaqin koreys-larning 99 foizi 
ona  tilida  o‗qish  va  yozishni  bilmasligini  ko‗rsat-gan  edi.  Hozirgi  kunda  koreys 
―Yakshanba‖  maktablarida  ta‘lim  oluv-chilarning  72  foizi  koreyslar  bo‗lsa,  10 
foizini o‗zbeklar, 18 foizi-ni boshqa millat va elat vakillari tashkil etadi.  
Toshkent,  Buxoro  va  Samarqand  shaharlarida  ivrit  tili,  yahudiy  xalqi  tarixi, 
madaniyati o‗rganila boshlagani ham mustaqillik ber-gan imkoniyat samarasidir. 
Millatlararo  totuvlik  haqida  so‗z  ketar  ekan,  mustaqil  O‗zbekis-tonda, 
xalqning  turmush  tarzida  bag‗rikenglikning  barcha  ko‗rinish-lari  mavjudligini 
alohida ta‘kidlash lozim(III. 4-chizma). 

Qayd  etilgan  ayrim  fikrlar  va  dalillar  ham  respublikamizda  amalga 
oshirayotgan  milliy  siyosatning  mohiyatini  anglab  yetishga  xiz-mat  qiladi. Aynan 
shunday  siyosat  tufayli  mamlakatimizda  etnik  munosabatlarning  tenghuquqlilik, 
o‗zaro  hurmat,  do‗stlik  va  hamkor-likka  asoslangan  o‗ziga  xos  sifatiy  holati  – 
millatlararo totuvlik qaror topdi. 
Yurtboshimiz  ta‘kidlaganidek:  ―alohida  g‗urur  va  iftixor  bilan  ta‘kidlab 
aytmoqchimanki,  O‗zbekistonning  boyliklari  ko‗p,  lekin  bizning  eng  katta 
boyligimiz,  eng  yuksak  qadriyatimiz,  bu  –  jamiya-timizda  hukm  surayotgan 
tinchlik, millatlararo do‗stlik va hamjihat-likdir‖.  
Diniy  bag‗rikenglik  ozod  va  farovon  Vatan  qurishning  sharti  sifatida. 
Mamlakatimizda  barcha  millat  vakillarining  tinch  va  ahil  yashashiga  o‗zbek 
xalqining azaliy diniy bag‗rikengligi, Preziden-timiz va hukumatimizning oqilona 
siyosati ham muhim rol o‗yna-moqda.  
Yuqorida  keltirilgan  chizmadan  ko‗rinib  turibdiki,  oilaviy,  ham-kasblar, 
qarindoshlar, qo‗shnilar, mahalla, millat, millatlar totuvligi kabi bag‗ri kenglikning ham 
ko‗rinishlari va namoyon bo‗lishi turlichadir. 
Ma‘lumki,  diniy  bag‗rikenglik  (tolerantlik)  –  xilma  xil  din-larga  e‘tiqod 
qo‗ygan  kishilarning  ezgu  g‗oya  va  niyatlar  yo‗lida  ham-kor  va  hamjihat  bo‗lib 
yashashi, jamiyat ravnaqi yo‗lida mehnat qilishlarini anglatadi. 
Insoniyat  o‗zini  anglagan  juda  qadim  zamonlardan  boshlab,  nima-largadir 
ishonib,  e‘tiqod  qilib  kelgan.  Mohiyatiga  ko‗ra  dinlar  ez-gulik  g‗oyasiga 
asoslangan  bo‗lib,  yovuz  kuchlar  azaldan  ulardan  o‗z  maq-sadlari  yo‗lida 
foydalanishga  harakat  qilganlar.  Natijada  mil-lionlab  insonlar  begunoh  qirilib 
ketishgan.  Inkvizatsiya  tufayli  minglab  kishilar  dahshatli  qiynoqlar  bilan 
o‗ldirilgan. 
Hozir insoniyat taraqqiyotning shunday bir davrida yashamoqdaki, uning buguni va 
kelajagi  uchun  insonni  insonga  dushman  qiladigan  har  qanday  diniy  talqinu,  ta‘limotlar 
yadro qurollaridan ham xavfliroqdir. 
Bizning  yurtimizda  qadim  qadimdan  zardushtiylik,  buddaviy-lik,  xristianlik 
va  yahudiylik  dinlariga  e‘tiqod  qilgan  kishilar  ahil  yashab  kelganlar.  Bu  asriy 
an‘ana  hozirgacha  davom  etmoqda.  Diyorimizda  turli  millat  va  dinga  mansub 
kishilar  o‗z  taqdirlari  va  farzandlari  kelajaklarini  O‗zbekiston  bilan  bog‗lab  diniy 
bag‗ri-kenglik qilayotganlari haqida Prezidentimiz shunday deydi: ―Bizda mu-rosaning 
ildizlari  uzoq  asrlarga  borib  taqaladi.  Shuning  uchun  ham,  mamlakatimiz  hududida 
islomning o‗lmas va mangu qadamjolari bilan yapon olimi Kato Surxondaryo vohasida 
topgan  noyob  budda  madaniyati  yodgorliklari,  yahudiy  yodgorliklari,  Buxoroda 
nasroniylarning ziyo-ratgohlari bir qatorda turishi hech kimni ajablantirmaydi. 
Bugungi  kunda  shaharlarimizda  turli  dinlarga  mansub  muas-sasalar  – 
musulmonlarning  masjidlarini,  yahudiy  sinagogalarini,  katolik  va  protestant 
mazhablarining tarli shaxobchalariga oid ibodatxonalarini ko‗rishingiz mumkin‖. 
Ma‘lumki,  din  ham,  mafkura  ham,  siyosat  ham  odamlarni  ishon-tirishga, 
ya‘ni insonning ma‘naviy dunyosiga tayanadi. Shunday ekan, diniy bag‗rikenglik 
milliy istiqlolimiz g‗oyasining asosiy shart-laridan biri bo‗lib qolaveradi. 
 
 

Komil insonni shakllanishida milliy g‟oyaning o‟rni 
Reja:  
1. 
Komil  inson,  barkamol  avlod  tushunchalari,  ularning  mazmun 
mohiyati. Komil inson va barkamol avlodga xos bo‘lgan fazilatlar.   
2. 
O‘zbekistonda  ta‘lim  to‘g‘risidagi  qonun.  Kadrlar  tayyorlash  milliy 
Dasturida  barkamol avlod tarbiyasiga munosabat.  
3. 
Barkamol  avlodning  shakllanishi,  unga  xos  xususiyatlar:    yangicha 
tafakkur,  falsafiy  dunyoqarash,  ma‘naviy  axloqiy  poklik,  yuksak 
ma‘naviyat.  
О‗zbekiston  о‗z  istiqloliga  erishganidan  sо‗ng  jamiyat  ma‘naviy  hayotini 
sog‗lomlashtirish va rivojlantirish, inson omiliga katta e‘tibor berish mamlakatimiz 
oldida  turgan  eng  asosiy  vazifalardan  biri  sifatida  kun  tartibiga  qо‗yilishi  ham 
moziyning  kо‗p  asrlik  saboqlariga,  jamiyat  oldida  kо‗ndalang  turgan  yangi 
vazifalarni  hal  etishga  oqilona  yondashishning  kо‗rinishidir.  Milliy  о‗zlikni 
anglash  jamiyatimiz  hayotida  rо‗y  bergan  ma‘naviy  о‗zgarishlarning  asosidir. 
Milliy о‗zlikni anglash ham shaxsning, xalqning ma‘naviy kamoloti bilan bog‗liq. 
Milliy  о‗zligini,  о‗z  manfaatlarini,  о‗z  mamlakati  taraqqiyoti  istiqbolini  chuqur, 
xolisona  anglagan  inson  va  xalqgina  keng  rivojlanish  imkoniyatlariga  ega  bо‗la 
olishini tarix saboqlari har doim isbotlab kelgan. 
Komil  inson  g‗oyasi  nafaqat  alohida  shaxslarni,  balki  butun-butun  xalqlarni 
yuksak  taraqqiyot  sari  yetaklagan,  ularni  ma‘naviyat  va  ma‘rifat  sohasida  tengsiz 
yutuqlarga  ilhomlantirgan.  Komillikni  orzu  qilmagan,  barkamol  avlodlarni  voyaga 
yetkazish haqida qayg‗urmagan xalqning, millatning kelajagi yо‗q. Bunday xalq va 
millat tanazzulga maxkum
1
. 
Jamiyat  taraqqiyotidagi  yuksalishlar,  taraqqiyot  imkoniyatlari,  komil  inson 
shaxsining  shakllanishi  muayyan  ma‘naviy  muhit  va  imkoniyatlar  bilan  bog‗liq 
bо‗lgan.  Kо‗p  jihatdan  ijtimoiy  turg‗unlik  holatlari,  iqtisodiy,  siyosiy  inqirozlar 
ma‘naviy  buxronning  natijasi  tarzida  namoyon  bо‗ladi.  Shuning  uchun  jamiyat 
taraqqiyotidagi  tushkunliklar  va  yuksalish  sababini  ijtimoiy,  iqtisodiy,  siyosiy 
omillar bilan bir qatorda kishilar ongi, e‘tiqodi, dunyoqarashi, komillik darajasidan 
ham izlash kerak. 
Milliy g‗oyamizning asosiy maqsadlaridan biri – har tomonlama komil insonni 
tarbiyalashdan iborat.  
Komil  inson  esa,  bu –  ozod  shaxs,  erkin  fikr  etuvchi,  о‗z  xalqining  ideallari 
uchun kurashuvchi inson, о‗z Vataniga halol xizmat qiluvchi kishidir. Islom Karimov 
ta‘biri  bilan  aytganda,  «bizning  asosiy  boyligimiz,  rivojlangan  davlat  tо‗zishga  olib 
boradigan  yо‗ldagi  asosiy  tayanchimiz  –  insondir.  Yuksak  malakali  va  yuksak 
ma‘naviyatli insondir. Bu narsa, ayniqsa yosh avlodga tegishli». 
Komillik  –  mehr-muruvvat,  adolat,  tо‗g‗rilik,  vijdon,  or-nomus,  iroda, 
tadbirkorlik, matonat kabi kо‗plab asl insoniy xislat va fazilatlarning majmuidir. 
Komil  inson  g‗oyasi  azal-azaldan  xalqimizning  ezgu  orzusi,  millat 
ma‘naviyatining uzviy bir qismi bо‗lib kelgan. Zardо‗shtiylikning muqaddas kitobi 
«Avesto»da halol mehnat komillikning asosiy mezoni sifatida talqin etilgan. Komil 
                                                 
1
 Комил маънавият - мустақиллик таянчи. - Т.,  1997, 98-бет. 

inson  g‗oyasi  islom  falsafasidan  oziqlanib,  yanada  kengroq  ma‘no-mazmun  kasb 
etgan.  Ibn  Sino,  Beruniy,  Forobiy,  Navoiy  kabi  mutafakkirlarning  komil  insonni 
tarbiyalash  haqidagi  fikrlari  jamiyat  taraqqiyotiga  yangi  ma‘naviy  imkoniyatlar 
izlash  maqsadlari  bilan  bog‗langan.  Forobiy  fozil  shahar  aholisi  haqidagi 
g‗oyalarini  ilgari  surar  ekan,  shaxsning  ma‘naviy  kamolotini  adolatli  jamiyat 
qurishning asosiy sharti deb hisoblagan
1
. 
Tarixga  nazar  tashlasak,  buyuk  shaxslarning  faoliyati  mohir  tashkilotchilik, 
teran  bilimlilik  bilangina  emas,  balki  ularning  axloqi  va  odobi  bilan  ham  yuksak 
ma‘no-mazmun  kasb  etgan.  Odoblilik  boshqalarnigina  emas,  о‗zini  ham  hurmat 
qilish  deganidir.  Ayniqsa,  bizning  milliy  an‘analarimizga  kо‗ra,  insonning 
komilligi,  avvalo,  uning  axloqiy  yetukligida,  ajdodlar  merosini  chuqur  о‗rganib, 
uni  boyitish,  katta-kichikka  extirom  kо‗rsatish  borasidagi  harakatlarida  kzga 
kо‗rinadi. Komillik darajasini har kim о‗zicha belgilay olmaydi. Komillik har bir 
shaxsning о‗zidan kо‗ra boshqalarga yaxshiroq ma‘lum bо‗ladi.  
Komil  inson  –  qullik,  mutelik,  boqimandalikdan  batamom  xalos  bо‗lgan 
inson.  Chunki  inson  birovga  quldek  ergashsa,  demak  ijtimoiy  jihatdan  u  hech 
narsaga erishmagan bо‗ladi. Komil inson о‗z  maslagi, Vatani, xalqi manfaatlariga 
yot,  zararli  g‗oyalarni  tarkatayotgan  kimsalar  ortidan  kо‗r-kо‗rona  ergashib 
ketavermaydi, ogoh va faol bо‗ladi
1
. 
Xalqimizning kadim-kadimdan ajoyib odatlari, о‗gitlari bor, yurtga muhabbat, 
Ona  va  Vatanni  sajdagoh  kabi  muqaddas  bilish,  yolg‗on  gapirmaslik,  birovning 
haqiga xiyonat qilmaslik, kattani hurmat, kichikni izzat qilish shular jumlasidandir. 
Bular  xalqimizning  hayoti,  turmush  tarzi,  ma‘naviyati  va  mentalitetiga  singib 
ketgan. Bunday о‗ylab qaralsa, ajdodlarimizning ana shu talablarida jamiyat, inson 
uchun  eng  zarur  fazilatlar  aytib  о‗tilgani  ayon  bо‗ladi.  Oqqan  daryo  oqaveradi, 
deganlaridek,  e‘tiqodi  mustahkam  ulug‗  ajdodlarning  avlodlari  bu  xususiyatlarni 
о‗zida  jamuljam  qilgan  munosib  farzandlar  bо‗lib  yetishadilar.  Shuning  uchun 
bizning  Vatanimiz  yosh  avlodga,  uni  tarbiyalashga  bor  kuch-imkoniyatini 
sarflamoqda. 
Tariximizda  komillik  timsollari  kо‗p:  Alpomish  –  xalqimizning  ideal 
qahramoni,  u  –  aql  ,  faxm-farosat,  jismoniy  kamolot,  mardlik  va 
vatanparvarlikning  badiiy  timsoli.  Hazrat  Navoiy  uchun  ideal  –  Farxod  obrazi.  U 
aql iy  va  jismoniy  kamolot  egasi.  Farxod Nakshbandiyning  «Dil ba  yoru,  dast ba 
kor» tamoyilini о‗zida mujassam etgan shaxs. Oybekning «Navoiy» romanida esa 
Navoiy – ideal obraz. Ayni paytda u real tarixiy shaxs, komil insondir. 
Bugungi  kunda Vatan  ijodkorlar  zimmasiga  yoshlarga  ibrat  bо‗ladigan  yangi 
barkamol  insonlar,  zamonaviy  qahramonlar  timsolini  yaratish  vazifasini 
yuklamoqda.  Mustaqil  Vatanimiz  oliy  maqsad  qilib  olgan  ozod  va  obod  Vatan, 
erkin va farovon hayotni barkamol, ezgu g‗oyalarni hayotiy e‘tiqodiga aylantirgan 
yetuk insonlargina bunyod eta oladi. 
                                                 
1
 Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шаҳри. – Тошкент, Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси нашриѐти, 
1993, 45-бет. 
1
 Жўраев Н. «Агар огох сен…» Т.»Ёзувчи» 1998, 65-бет. 
 

Shuning  uchun  yangilanayotgan  jamiyatimizda  sog‗lom  avlodni  tarbiyalash, 
erkin  fuqaro  ma‘naviyatini  shakllantirish,  ma‘naviy-ma‘rifiy  ishlarni  yuksak 
darajaga  kо‗tarish  orqali  komil  insonlarni  voyaga  yetkazishga  yuksak  e‘tibor 
berilmoqda.  Vatanimizda  sog‗lom  avlod  harakatining  keng  tus  olgani,  kadrlar 
tayyorlash milliy dasturi asosida ta‘lim-tarbiya tizimining tubdan isloh etilayotgani 
ham ana shu ulug‗vor maqsadni amalga oshirish yо‗lidagi muhim qadamlardir. 
Bugungi  kunda  farovon  turmush  asosi  —  erkinlik,  tadbirkorlik, 
tashabbuskorlikdir.  Bu  haqiqatni  odamlar  ongiga  singdirish,  keng  aholi 
qatlamlarining islohotlar mohiyatini anglab yetishiga va uning faol ishtirokchisiga 
aylanishiga  erishmog‗imiz  darkor.  Buning  uchun  esa  ularning  dunyoqarashini, 
hayotga, mehnatga, yerga munosabatini tubdan о‗zgartirish muhim ahamiyat kasb 
etadi.  Iqtisodiyot  о‗tgan  tuzumda  ayrim  mutaxassislarning  ishi  bо‗lsa,  bugun 
umumxalq, umumjamiyatning manfaatiga daxldor masala bо‗lib qoldi. Butun xalq 
yangi  iqtisodiy  tafakkur  bilan  qurollanmoqda.  Bizning  mulkka,  mehnatga 
munosabatimiz tubdan о‗zgara boshladi. Miyamizga singib qolgan «davlat mulki» 
degan  tushuncha  yoniga  bugun  xususiy  mulk,  paychilik  jamiyatlari,  shirkat, 
fermer,  oila  pudrati  degan  yangi  tushunchalar  qо‗shildi.  Mamlakatimizda  istiqlol 
yillarida о‗ta markazlashgan va yakkaxokimlik asosiga qurilgan, о‗zini oklamagan 
tizimga barham berildi. Tadbirkorlik faoliyatining erkinligi uchun konstitusiyaviy, 
huquqiy  va  iqtisodiy  shart-sharoit  va  kafolatlar  yaratildi.  Mulkdorlar  sinfini 
shakllantirish,  ularning  huquqini  mustahkamlash,  nufuzini  oshirish  va  kafolatlash 
borasida sezilarli ishlar amalga oshirildi. 
Mustaqillik  yaratgan  yangicha  hayot  va  sharoitda  endi  yetilib  kelayotgan 
avlodlar  о‗z  о‗rnini  topishi  va  yangicha  zamon  talablariga  javob  bera  oladigan 
tafakkur  va  salohiyatga  ega  bо‗lishlari  uchun  ta‘lim  va  tarbiya  sohasida  ham 
yangicha texnologiyalardan foydalanish talab etiladi.  
Shu  boisdan  ham,  1997  yil  29  avgustda  О‗zbekiston  Respublikasi  Oliy 
Majlisi IX-sessiyasida «Ta‘lim tо‗g‗risida»gi qonun va «Kadrlar tayyorlash milliy 
dasturi»  qabul  qilindi.  Bu  islohotdan  kо‗zlangan  maqsad  –  mamlakat  taraqqiyoti 
uchun  har  tomonlama  mukammal,  aql-zakovatli,  о‗z  sohasining  bilimdoni, 
izlanuvchan, jonkuyar, Vatan taqdirini о‗z taqdiri bilan uyg‗un ravishda kо‗radigan 
ma‘naviy  yetuk,  xalqining  о‗lmas  va  azaliy  qadriyatlariga  sodiq  barkamol  kadr 
tayyorlashdir. 
Mamlakatimiz  Prezidenti  I.  A.  Karimov  «Kadrlar  tayyorlash  bо‗yicha  milliy 
dasturi‖  tasodifan  paydo  bо‗lgani  yо‗q.  Bu  aynan  shu  xalqimizning  qon-qoniga 
singigan ma‘rifat qonuniyatining davomidir», degan edi. 
Darhaqiqat,  tarixga  murojaat  etadigan  bо‗lsak,  buyuk  allomalarimiz,  davlat 
arboblari,  shoiru-fuzalolarimizni  asarlarida  xalq  uchun  kerakli  insonlar  qanday 
bо‗lishi  zarurligi  haqida  yozib  qoldirilgan.  Masalan,  Sharq  Arastusi  deya  nom 
olgan  Abu  Nasr  Forobiy  «Fozil  odamlar  shahri»  asaridagi  fozil  odamlar  oldiga 
qо‗yilgan talablarda hozirgi davr tili bilan aytganda «yetuk kadr» masalasini ilgari 
surgan
1
. Yoki Navoiy hazratlari «Odami ersang demagil odami, onikim yо‗q xalq 
                                                 
1
 Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шаҳри. – Тошкент, Абдулла Қодирий номидаги халқ 
мероси нашриѐти, 1993, 78-бет. 

g‗amidin g‗ami» deya xitob qilganlarida, Vatani, xalqi taqdiri bilan qiziqmaydigan 
loqayd insonlarni inson deb atash nojoiz ekanligini ta‘kidlaydi.  
Milliy  dasturning  asosiy  maqsadi  komil  inson  shaxsini  shakllantirish  ekan, 
shaxsning  kamol  topib  borishidagi  eng  asosiy  omil  ma‘naviy-ruhiy  salohiyatini 
shakllantirishdir.  «Biron-bir  jamiyat  ma‘naviy  imkoniyatlarini  odamlar  ongida 
ma‘naviy  va  axloqiy  qadriyatlarini  rivojlantirmay  va  mustahkamlamay  turib,  о‗z 
istiqbolini tasavvur eta olmaydi» deydi yurtboshimiz I.A. Karimov.  
Muammolar  haqida  gap  ketar  ekan,  avvalo,  yosh  avlodga  bilim  berib 
kelayotgan  о‗qituvchilarning  saviyasini,  ma‘naviy-axloqiy  tarbiyasini  va  albatta, 
bilim darajasini tahlil etib kо‗rish kerak.  
Afsuski, hozirda boshlang‗ich ta‘lim va umumiy о‗rta ta‘lim bosqichida bilim 
berayotgan  о‗qituvchilarning  ayrimlari  о‗z  kasbiga  mas‘uliyatsiz  yondoshadilar. 
Ulardagi  sо‗z  boyligining  sayozligi,  yangilikka  intiluvchanlikning  yо‗qligi 
о‗quvchida  shu  fanga  bо‗lgan  qiziqishning  sо‗nishiga  olib  keladi.  Ayniqsa, 
boshlang‗ich  ta‘limda  tahsil  olayotgan  о‗quvchilarga  bu  narsa  juda  salbiy  ta‘sir 
etishi  turgan  gap.  Chunki  fanlarga  qiziqish,  fikrlashga  о‗rganish  va  shaxs 
shakllanishi  uchun  zarur  bо‗lgan  barcha  sifatlar  aynan  boshlang‗ich  sinflarda 
shakllanadi.  Bunday  о‗qituvchining  yana  bir  kamchiligi  –  bola  psixologiyasini 
yaxshi bilmasdan turib, unga muomala qilishdir. Biron-bir notо‗g‗ri gap yoki hatti-
harakat  orqali  yosh  gо‗dakning  ruhi  bir  umrga  sinishi  hech  gap  emas.  Ma‘naviy-
axloqiy  tarbiyaning  kо‗rinishi  ayniqsa,  о‗qituvchida  yaqqol  namoyon  bо‗lishi 
darkor.  Aks  holda,  ulg‗ayib  borayotgan  о‗quvchini  ma‘naviy  qashshoq, 
madaniyatdan ancha orqada qolishiga, axloq normalariga zid tarbiya topishiga omil 
bо‗lishi mumkin.  
О‗qituvchi-kadrlardan  talab  etiladigan  asosiy  narsalardan  biri  notiqlik 
san‘atidir.  Notiqlik  orqali  muallim  о‗quvchida  ham  gо‗zal  nutq  paydo  qila  oladi. 
Miyada  hosil  bо‗lgan  fikrlarni  ochiq  bayon  eta  olish,  uni  tinglovchiga  yetkazib 
berish  qobiliyatini  ham  о‗qituvchi  tarbiyalashi  birlamchidir.  О‗qituvchi-
kadrlarning  nutqi  ravon,  notiq  va  xushfe‘l  bo`lib  yetishishlari  uchun  oliy  о‗quv 
yurtlarida mukammal bilim berishlari zarur.  
О‗qituvchi  va  о‗quvchi  nutqidagi  kamchiliklar  haqida  gap  ketar  ekan,  yana 
bir  og‗riqli  nuqtani  aytib  о‗tmay  iloji  yо‗q.  Yurtimizda  xorijiy  tillarni  о‗qitishga 
katta e‘tibor qaratilmoqda. Bir qiziq holatning hammamiz guvohimiz: о‗zbek tilida 
bir-biri  bilan  subatlashayotganlarning  juda  kо‗pchiligi  rus  yoki  ingliz  tilidagi 
sо‗zlar,  sо‗z  birikmalarini  qо‗shib  gapirishadi.  Surishtirib  borilsa,  ular  rus  tilini 
ham,  ingliz  tilini  ham  yaxshi  bilmasliklari  ma‘lum  bо‗ladi.  Bu  nima  degani?  О‗z 
ona  tiliga  bо‗lgan  haqorat-mi,  yoki  о‗zga  tilga  bо‗lgan  hurmatsizlik-mi?  Shu 
о‗rinda  Respublika  Oliy  Majlisida  I.A.  Karimovning  ushbu  sо‗zlari  beixtiyor 
yodga  tushadi:  «Chet  tillarni  о‗rganish  ona  tilini  esdan  chiqarish  hisobiga 
bо‗lmasligi lozim. О‗z fikrini mutlaqo mustaqil, ona tilida ravon va gо‗zal, lо‗nda 
ifoda  eta  olmaydigan  mutaxassisni  avvalambor,  rahbar  kursida  о‗tirganlarni 
tushunish ham, oqlash ham qiyin». 
                                                                                                                                                             
 

Shuningdek,  Prezidentimiz  tomonidan komil  insonga  shunday  ta‘rif  beriladi: 
―Komil  inson  deganda  biz,  avvalo,  ongi  yuksak,  mustaqil  fikrlay  oladigan,  xulq-
atvori  bilan  о‗zgalarga  ibrat  bо‗ladigan  bilimli,  ma‘rifatli  kishilarni  tushunamiz. 
Ongli, bilimli odamni oldi-qochdi gaplar bilan aldab bо‗lmaydi. U har bir narsani 
aql, mantiq tarozisiga solib kо‗radi. О‗z fikr-о‗yi, xulosasini mantiq asosida qurgan 
kishi yetuk odam bо‗ladi‖
1
. 
Jamiyat  uchun  kerakli  bо‗lgan  shaxsni  har  tomonlama  mukammal  qilib 
tarbiyalash,  shu  jamiyatning  a‘zosiman  degan  shaxsning  muqaddas  burchidir. 
Shaxs  rivojlanishining  ilk  bosqichini  oilada  sodir  bо‗lishini  nazarda  tutib,  buyuk 
qirg‗iz  yozuvchisi  Chingiz  Aytmatovning  «Insonlarning  о‗zgalarga  qilgan  eng 
katta  yaxshiligi  oilasida  munosib  farzandlarni  yetishtirib  berishdan  iboratdir» 
deganida mutlaqo haq bо‗lganligini anglaymiz. 
                Barkamol  avlodning  shakllanishi.  Bugungi  kunda  iymon  e‘tiqodli,  
ma‘naviyat    kuchli,    millat  ma‘suliyat  tо‗g‗risida  qalbida  chuqur  ildiz  otgan,  
sog‗lom  ma‘naviy    barkamol,    komil  insonlarga    ega  mamlakatgina    mustaqil 
rivojlana  oladi  hamda      taraqqiy    topadi.  Shuning  uchun  ham  ma‘naviy    insonni 
tarbiyalash bugungi  kunning  dolzarb masalalaridir.  
 
Bu  masalada   yurtboshimizning  quyidagi  sо‗zlari  e‘tiborlidir: 
 
―Biz sog‗lom avlod tarbiyalab voyaga  yetkazishimiz kerak.  Sog‗lom  kishi 
deganda  faqat    jismoniy    sog‗lomlikni    emas,    balki    sharqona  odob  axloq  va 
umumbashariy   g‗oyalar  ruhida  kamol topgan insonni  tushinamiz.  
 
Insonning insonligi, birinchi navbatda  uning ma‘naviy -  axloqiy   jihatdan  
barkamolligi  bilan  belgilaniladi.  Ma‘naviy-axloqiy    barkamollikning  asosiy  
qirralariga  yuqorida  aytilganidan kelib  chiqib  quyidailarni kiritish mumkin: 
 
Ota-onasi;    farzandlari;    qarindoshlari;  xullas,    butun  oila  a‘zolari,    qо‗ni-
qо‗shnilari,  mahalla kо‗yi,  qishloqdoshlari va  butun mamlakat, xalq  farovonligi 
xaqida  qayg‗urish;    teverak  atrofdagi  insonlar    unga  kerakli    bо‗lganligi  singari,  
о‗zi  ham  ularga  kerakli    bо‗lishga  intilishi;  odob-ahloqi,  fe‘l-atforini  yoqimli  
qilishni insoniy  burch qilib hisoblash;  ato-bobolardan ajdodlarga  yodgor  bо‗lib 
qolgan  madaniy  merosini  qadrlash;      milliy  qadriyatlarni    e‘zozlash  va  ularga  
sodiq    bо‗lib    qolish;    vatanparvarlik,  xalqparvarlik,  insonparvarlik  tuyg‗ularini 
barqaror  bо‗lishi;    о‗zaro  muola  munosabatda    о‗rnak  bо‗lishga  moyillik,  
birovning og‗irini yengil qilishni odat qilish; umumxalq ma‘qullagan  va xukumat 
tomonidan  qabul          qilingan    kosntitusiyani    xizmat  qilish  va    unga  sadoqat  
namunalarini  amalda  kо‗rsatish;    Vatanni  himoya    qilish,    boshqacha  ayganda,  
xarbiy    vatanparvarlik    tuyg‗ulari  bilan  va  shafqat    va    ezgulikni    himoya  qilish, 
va‘daga vafoli  bо‗lish  va boshqalar kiradi.     
 
Prezidentimiz    erkin  fuqaro,  ozod  shaxs,    barkamol    inson    haqida  gapirib,  
qо‗yidagi  tо‗rt jihatga  e‘tiborini qaratadi.        
- 
о‗z  haq  - huquqini taniydigan  bо‗lsin, buning uchun kurashsin; 
- 
 о‗z  kuchi  va    imkoniyatlariga  tayanadigan    bо‗lsin,    imkoniyatlarini 
ishga solib,  samarasini kо‗rsin; 
                                                 
1
 Каримов И. Тарихий хотирасиз келажак йўқ.  –Тошкент: Шарқ, 1998. –Б. 6. 

- 
 atrofida  sodir    bо‗layotgan    voqealarga    mustaqil  munosabat    bildira  
olsin; 
- 
 shaxsiy  manfaatini    mamlakat  va    xalq    manfaati    bilan    uyg‗un    holda 
kо‗rib, faoliyat  yuritsin. 
 Komil  inson    iymon  va    e‘tiqodlik,    halollik  va    poklikning    oliy    timsoli.  
Biz hammamiz  shunga  intilib yashamog‗imiz  lozim.  mustaqil  О‗zbekistonning  
bozor   о‗tish sharoitida iymonli   bо‗lish,  halollik va poklik,  vijdonli va  diyonatli  
bо‗lish  nechog‗li  zarur  ekanligi hammamizga ayon.  Mana shuning uchun  ham 
Prezidentimiz  ma‘naviy      barkamol  inson      tarbiyasida    yoshlarimizni    elini,  
vatanini    sevuvchi  komil    inson  qilib    tarbiyalash  ishiga  alohida    ahamiyat    berib  
kelayotir.  Prezidentimizning    qо‗yidagi  ta‘rifida    komil  insonning  asosiy  
hususiyatlari  ham  taraflama  chuqur va  teranlik  bilan  bayon  qilib  berilganligi  
diqqatga  sazovordir:  ―komil  inson    deganda,  -  deb  yozadi  Islom  Karimov,  -  biz 
avvalo,  ongi  yuksak,    mustaqil  fikrlay    oladigan,    xulq  atvori    bilan    о‗zgalarga  
ibrat bо‗ladigan bilimli, ma‘rifatli kishilarni  tushunamiz‖. 
Uning  shakllangan    darajasini    xarakterlovchi    eng  muhim    fazilatlar    esa  
qо‗yidagilardir:  aqliy    zukkolik,    huquqiy    komillik,  axhloqiy    yetuklik,    siyosiy 
teranlik,  mehnatga  munosabat,  yuksak  madaniy,  ma‘rifiy  saviya,    professional  
iftixor,  milliy va umuminsoniy  g‗urur va  boshqalar.  
Yuqoridagilarni  hozirgi mustaqil  hayotimiz, turmish tarzimiz, kishilarning,  
ayniqsa,  yoshlarning intilishlari bilan  bog‗lab  komil inson  chizgilariga  quyidagi 
hislat va  fazilatlar  kirishini umuman  tarzga bayon etish mumkin: 
Komil  insonning  umumiy    xislatlari:  Yoqimlilik,  kо‗rkamlik,  jozibadorlik, 
salobatlilik,  hurmatga  sazovorlilik,  shoironalik  ulug‗sifatlik.yu    о‗ziga  xoslik, 
yetuklik,  jiddiylik,  madaniyatlilik,  tarbiyalanganlilik va  boshqalar; 
Komil insonning  axloqiy  fazilatlari:   insonparvarlik, g‗amhо‗rlik, dо‗stlik,  
jonkuyarlik,  samimimylik,  odamiylik,    bolajonlik,  inmonlilik,    fidodkorlik,  
xushmuammolik,  boadablik,  iltifotlilik,    kechirimlilik,    dehmondо‗stlik,  halollik,  
tо‗g‗rilik, diyonatlilik,  haromdan hazar  etish,  mehnatsevarlik,  vatanparvarlik va  
hokazolar; 
Ishbilarmonlik    xislatlari:      ishchanlik,  tirishqoqlik,    serharakatlilik,  
insoflilik,    halollik,    malakalilik,    epchillik,    uddaburonlik,    saramjon  sarishtalik,  
tadbirkorlik  aniqlik,    tejamkorlik,    barkamollik,  ta‘masizlik,    tavakkalchilik  va  
boshqalar.  
Zukkolik, idroklilik  fazilatlari:  zehnlik, ba‘manilik,  xotirjamlik,  sog‗lom 
fikrlilik,  donishmandlik,    sezgirlik,    zakovatlilik,  topqirlik,    notiqlik,    tanqidiylik, 
dadillik,  omilkorlik, sovodxonlik,  qiziquvchinlik  ishqibozlik kabilar; 
Sobitlik xislatlari: Faollik, qat‘iyatlilik,  tezkorlik, jо‗shqinlik,  sabotlik, bir 
sо‗zda    turishlik,    botirlik,    intizomlik,    jiddiylik,    nafsni  tiyishlik,    о‗zini 
yо‗qotmaslik,      sovuqqonlik,    о‗ziga    talabchanlik,    kamsuqumlik,    о‗zini    о‗zi  
idora  eta bilish va  boshqalar. 
Ehtiroslilik    xislatlari:  kо‗tarinkilik,  tantanavorlik,    kulib  turuvchanlik, 
xazinlik,  kelajakka    ishonch,    ezgulik,    kek  saqlamaslik,    olijanoblik,    otanishlik, 
nozik  tabiatlilik,  hayolilik,  xijalatpazlik,  ifaatlilik va  hokazolar.  

Bizningcha,  ayni    shu  xislat  va  fazilatlarni    yoshlarimiz    ongiga    singdiri  
borilishi  ularni  barkamol,    sog‗lom  va  komil    inson    ruhida    tarbiyalash  muhim  
ahamiyat kasb etadi.     
Mustaqillik ruhida  yangicha   fikrlaydigan fozil,  komil inson,  eng avvalo,  
fuqarolik  burchini a‘lo darajada  his   etadigan  shaxs  bо‗lishi darkor. Sodda qilib 
aytganda,    ham  qaysi  komil  inson,  har  birimiz:  ―Shu  davlat,  shu  jamiyatmenga 
nima    berdi?‖  deb    emas,  balki:  ―men  о‗zim  vatanimga,  el  yurtimga    nima 
berdim?‖ deb о‗ylashimiz va har  dam shu aqida  bilan yashashimiz kerak.  
 Komillik bilan barkamol inson tushunchalari hamohangdir.  
  Ma‘naviy    barkamollikka    erishmay  turib,    komillikka    erishib    bо‗lmaydi. 
Barkamol avlod  tarbiyasi tushunchasi falsafiy, siyosiy  ma‘no va mazmunga ega 
bо‗lib,  u  siyosatning  asosiy    elementlari,  avvalo,    siyosiy,  ijtimoiy  institutlararo 
munosabatlar va jarayonlardagi  tub islohotlarni  о‗z ichiga  oladi.  Shu sabab bu 
borada mamlakatmizda qator ishlar amalga oshirib kelinmoqda. Chunki barkamol 
avlod jamiyat taraqqiyotini belgilovchi kuch hisoblanadi. Prezidentimiz I. Karimov  
bu  borada  о‗z  fikrini  sobiq  shо‗rolar  davlati  davridayoq  ayta  olgan  va  muayyan 
ishlarni  amalga  oshira  boshlagan  edi.  Jumladan,  «Agar  kelajagimizni  о‗ylab  ish 
qilmoqchi bо‗lsak, kelajakda  ishimizni davom  etgiradigan  bugungi  yoshlarimizga 
sharoit  yaratib,  ularning  hayoti  haqida  qayg‗uradigan  bо‗lsak,  avvalo  mahalliy 
yoshlarni  tarbiyalash  ishiga  munosabatamizni  mutlaqo  о‗zgartirishimiz  kerak.  
Mumkin  qadar  kо‗prok  iqtidorli  yoshlarimizni  ittifokqning  eng  ilg‗or 
korxonalariga, shular jumlasidan hatto xorijiy mamlakatlarga, kerak bо„lsa yangi