Муаллифлар: Абдурахманов. П., физика-математика фанлари доктори, профессор, Эгамов У., физика-математика фанлари
Download 1,32 Mb.
|
4. Абдурахмонов К.П., Эгамов У
ma — — ky — rv + F0 sin Dt, (53.1)
Бу ифоданинг икки тарафини m массага булсак, m тебранаётган жисмнинг тезланиши ифодасига эга буламиз: 169
a = y и + —sin (ot m m m ^уйидаги алмаштиришлардан сунг d2 y _dy k 2' r_nP'Fo_ a = , 2 ; U j ; Oo ; 2p fo dt dt m m m мажбурий тебранишларнинг тенгламасига эга буламиз: d2 У ~ ndy 2 . . f + 2^ + Oo y = /o sin ot, (53.2) dt dt Бу ифода иккинчи тартибли, чизикли, биржинсли булмаган дифференциал тенгламадир. Тенгламанинг ечими икки функциянинг йигиндисидан иборатдир: y = Aoe p sin f Joo2 - p211 + A sin(ot + ф) V У Шундай килиб, мажбурий тебраниш / = 7°о - р2 (53.3) о циклик частотали сунувчи тебраниш ва о частотали гармоник тебранишлар йигиндисидан иборатдир. Аввал, о о Ф о холатда тепкилар хосил булади, ундан кейин биринчи тебраниш сунади ва тоза мажбурий гармоник тебраниш y = A sin( колади (105 - расм). Бу ечимни (53.2) - ифодага куйиб, айрим узгартиришлардан сунг куйидагига эга буламиз: 17o
- расм. Тоза мажбурий гармоник тебранишнинг х;осил булиши Бу ифодадан мажбурий тебранишлар амплитудаси ва бошлангич фазанинг тангенси кийматларини топишимиз мумкин f (53.6) A (ю02 - ю2)2 + 4р 2 2 ю tg 2рю 2 D 2 ю0 - р (53.7) Тебранишнинг амплитудаси ва фазаси тизимнинг ю0 ва Р параметрларига богликдир. ю0 ва Р нинг аник кийматларида ю частотани узгартириб, амплитуданинг максимал кийматига эришиш мумкин. ю ^ Юрез булганда мажбурий тебранишлар амплитудасининг бирданига ортиши ходисаси - резонанс уодисаси деб аталади. Резонанс ходисаси содир буладиган частота резонанс частотаси деб аталади ва уни (53.6) - ифоданинг махражи минимумга эришиши шарти оркали аникланади d (ю02 - ю2)2 + 4р2ю2 = 0 dю 4(ю02 - ю2)• ю + 8р2ю = 0 (ю02 - ю2)+ 2р2 = 0 171
(53.8) - расмда мажбурий тебранишлар амплитудаси ташки кучнинг частотасига боглик эгри чизиклари - резонанс чизицлари келтирилган. 106 - расм. Мажбурий тебранишлар амплитудаларининг резонанс чизицлари Резонанс частотаси р -суниш коэффициентига боглик ва р ^ 0 булганда, Юрез = ю0 , A ^ » га интилади. р канча кичик булса, эгри чизик шунча юкорига кутарилади ва уткир характерга эга булади. Натижада, резонанс частотаси тизимнинг ю0 хусусий частотасига якинлашади. - §. Мажбурий электромагнит тебранишлар Электромагнит тебранишлар сунмаслиги учун, тебраниш контурига R - каршилик, L - индуктивлик ва С - сигимга кетма-кет ва параллел уланган, £ = £0Sin cot гармоник конун буйича узгарадиган, мажбур этувчи ташки ЭЮК киритилади (107 - расм). 172
R L С s 1^1 - электр занжир Кирхгоф конунига асосан s нинг оний киймати контур элементларидаги кучланиш тушишларининг оний кийматлари йигиндисига тенгдир бу ерда UL - индуктивликдаги, UR - каршиликдаги ва UC - конденсатордаги кучланиш тушишларидир. (54.1) - ифодада куйидаги алмаштиришларни амалга оширсак мажбурий электромагнит тебранишларнинг дифференциал тенгламасига эга буламиз. Бу тенгламанинг ечимини контурдаги ток учун куйидагича ифодалаш мумкин: ва уни интегралласак, конденсатор копламаларидаги заряднинг узгариш конунини топишимиз мумкин: U L + UR + UC _ s > (54.1) UL — L—Q; UR — R —; UC — Q; s — s0 sin at L dt2 R dt’ C C’ 0 (54.3) 173
Q — [ I0 Sin {at — p)dt — —0 Cos {at — p) — — Sin aa at — p — п 2 (54.4) уз навбатида бу тенгламани дифференциалласак, галтакдаги токнинг узгариш тезлигини топишимиз мумкин. Download 1,32 Mb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling