N e I t va gaz m ahsulotlarining I izik-kimyoviy tahlili


lonitlarning almashinish sig‘imi


Download 4.68 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/103
Sana27.07.2023
Hajmi4.68 Mb.
#1662953
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   103
Bog'liq
Neft vf gaz mahsulotlarininu fizik-kimyoviy tahlili. Fozilov S.F, Mavlonov B.A va boshqalar

lonitlarning almashinish sig‘imi. lo n itla m in g eng m uhim xossa- 
laridan biri ularning alm ashinish sig‘im idir. Bu kattalik ionit o ‘zagi- 
dagi funksional gruppalarning soni va u lam ing eritm aning ushbu pH
ida ionlanish darajasi bilan aniqlanadi. lon itn ing alm ashinish sig‘im ini 
son jih atidan sm olaning m assa yoki hajm birligiga to ‘g ‘ri keladigan 
qarshi ionlarning m ol-ekvivalent soni bilan ifodalash m um kin. Tahliliy 
kim yoda io n itnin g sig‘imi o d atd a, 
1
g q u ru q sm olaning katio nit 
u c h u n H + shaklidagisiga va anionit u c h u n СП yoki O H - shakldagisiga 
to ‘g ‘ri keladigan alm ashinuvchi ionning m ol-ekvivalentlari soni bilan 
aniqlanadi. O datda, alm ashinish sig‘im i 1 g smolaga bir n echa (3 dan 
10 gacha) m ol-ekv. ionga to ‘g ‘ri keladi. Ayni ionitning, to ‘la alm a­
shinish sig‘imi o'zgarm as kattalikdir. Ideal sharoitda t o ‘la alm ashinish 
sig‘im i ionitning holatiga va qarshi ionning tabiatiga bog‘liq b o ‘l- 
m aydi, faqat ion itnin g tabiatiga b og ‘liq b o ‘ladi.
Odatdagi sharoitda bu sig‘im haroratga, eritm a p H iga bog‘liq 
b o ‘ladi. B undan tashqari, statik sharoitda aniqlangan alm ashinish 
sig‘im i dinam ik sh aroitda aniqlangan qiym atlardan farqlanadi.
D in am ik alm ash inish sig‘im in ing ikki tu ri bor: ayni ion nin g 
kolonkadan o ‘tib, oqib chiquvchi eritm ada paydo b o ‘lishigacha aniq- 
lanuvchi dinam ik alm ashinish sig‘im i (D A S) va to ‘la dinam ik alm a­
shinish sig‘im i (TD A S).
Ion almashinish muvozanati. Ion alm ashinuvchi smolaning elektro- 
lit eritm asi bilan o ‘zaro t a ’sirida b ir n e c h a m urakkab jara y o n la r 
sod ir b o ‘ladi. U lard an eng m uh im i io n alm ashinishning o ‘zi, ionlar 
va m olekulalam ing smolaga fizik adsorbilanishi, erituvchining yutilishi 
va elektrolitning sm ola ichiga singishi natijasida sm olaning b o ‘kishidir. 
Io n alm ashinish jarayoni stexiom etrik ravishda sodir b o ‘ladi. M asalan
vodo ro d shaklidagi R H kationit tarkibida N a + ioni b o r eritm aga 
kiritilsa, sistem ada m uvozanat q aror toradi. Jarayonni m assalar ta ’siri 
q o n u n i yordam ida ifodalasak:
R H + N a + 
R —N a + H +
M uvozanat konstantasi quyidagicha yoziladi:
_ [H + ] [R N a]

Download 4.68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling