N iz o m iy n o m I d ag I t o sh k e n t d a V l a t p e d a g o g ik a u n IV e r sit e t I ibro h im karim o V


avlodda  barqaror  bo'lgandagina  0 ‘zbekistonda  tom   m a’nodagi


Download 2.89 Kb.
Pdf просмотр
bet6/10
Sana15.02.2017
Hajmi2.89 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10

avlodda  barqaror  bo'lgandagina  0 ‘zbekistonda  tom   m a’nodagi  yuksak  m a ’nav iy at 
vujudga  kelib,  bu  o 'z   navbatida yangi  sivilizatsiyaga  asos  boMib  qolish  ehtim oli  ham  
bor,  albatta.
4-m .  M a’naviy  borliq  individual  va  ijtimoiy  ongda  nam oyon  bo‘ladigan,  odatda 
rux  bilan  bogMiq  hodisa ekanini  nazarda  tutish  kerak.  Boshqacha  aytganda,  m a’naviy 
boylik  kabi  m a’naviy  tubanlik  ham  bu  borliqning  o ‘ziga  xos  ko'rinishlaridan 
iboratdir.  Buni  dastavval  payqagan  vatandoshim iz  Zardusht  Sepitomadir.  U  Oliy
54

ibtido  -   A xuram azda  tim so lid a  ezgulik  ruhini,  A xrim an  tim so lid a  esa  yov u zlik   ruhi 
b o rlig ig a  e ’tiborni  q aratg an   edi.  Z ardushtiylik  dini  ezgulik  bilan  yov u zlik   ruhlari 
o 'rta sid a g i  uzoq  davom   ctad ig an   beom on  k urashda ja m iy a td a   ezgulik,  y a ’ni  m a ’naviy 
boy,  axloqiy  pok  o d am lard an   iborat  ja m o a   g ‘alaba  q o zonishiga  ishonch  va  e ’tiqod 
ruhini  singdirishga  intilgan.  M a ’naviy  boy,  axloqiy  pok  individlar  bu  dinda  « A ’lo 
O dam »  sifatida  talqin  etiladi.  B inobarin,  Z ardusht  bu  dinning  p ay g ‘am bari  sifatida 
odam larni  ezgulik  to m o n id a  turib  A xrim an  -   yov u zlik   ruxiga  qarshi  kurash 
ja ra y o n id a   ja m iy a td a   chinakam   m a ’naviyatni  qaror  to p tirish g a  undaydi.  U  a w a lo  
odam larni  o 'sim lik la r  d u n y o si,  hayvonot  olam i  va  odam zot  y ashashining  zarur  sharti 
boMgan  yer  (tuproq),  suv,  havo  va  olovni  e ’zozlash  orqali  m a ’naviy  boy,  axloqiy  pok 
od am lar  ja m iy a ti  sh ak lla n ish ig a   um id  bogMagan  edi.  H atto  o ‘sha  davrlarda  tuproq 
zah arlan ib   qolm asligi  u ch u n   o ‘liklar  tanasini  m axsus  tepaliklarda  m a ’lum   m uddat 
saqlab,  ularning  ustu x o n larin i  ostadon  (m axsus  q u tila rjd a   k o ‘m ish  rasm   boMgan  edi. 
Bu  odat  u nsur  (elem en t)lari  xristianlik  va  buddaviylikda  o ‘ziga  xos  shakllarda 
saqlanganini  ta ’kidlash  lozim .
Ruh  m a ’naviy  b o rliq d a   uch  k o ‘rinishda  nam oyon  b o ‘ladi:  a)  individ  (shaxsiy) 
ruh;  b)  um um iy  (o b ’y e k tiv )  ruh;  v)  o b ’y ektlashgan  ruh.
1)  S haxsiy  ruh  a lo h id a   holat  sifatida  individlarda  m uayyan  vaziyatlarda 
k o ‘tarinki  yoki  tu sh k u n lik   ruhi;  dadillik  va ja s o ra tlilik   yoki j u r ’atlilik  va j u r ’atsizlik, 
botirlik  yoki  q o ‘rq o q lik   kabi  k o ‘rinishlarda  n am oyon  b o ‘ladi.  U ndan  tashqari  ruh 
individlar  qalbi,  k o ‘n gli,  didi  m a ’nolarida  ham   q o ‘llaniladi.  B irovni  yoki  biron-bir 
odam ni,  kasbni  yaxshi  k o ‘rish  yoki  y om on  k o ‘rish,  k o 'n g ilch an g   yoki  b a g ‘ritosh 
o dam ,  im onli  yoki  im o n siz  odam   kabi  ib oralarda  ifodalanadi,  ijtim oiy-borliqda 
sh u n g a m uvofiq m u n o sab at  belgilanadi.
2)  U m um iy  (o b ’y ek tiv )  ruh j a m i y a t -   ijtim oiy  borliq  bilan  b o g ‘liq  hodisadir.
3)  O b ’y ek tlash g an   ruh  tarix iy   shaxslar,  ilm -fanga  katta  hissa  q o ‘shgan  olim lar 
v a  diniy  falsafa (ilo h iy o t)  sh ak llan ish id a m uxim   rol  o ‘y nagan  ulam olar ham da tarixiy 
sh ax slar  g ‘oya!ari,  q arash lari,  nuqtai  nazarlarin in g   ijtim oiy  hayotda  nam oyon 
b o ulishi,  y a ’ni  ular  ru h in in g   o b ’yektlashishi  m a ’nosini  anglatadi.  Shu  nuqtai  nazardan 
qarag an d a tarixiy  sh ax slar  ikki  to ifag a  b o ‘linadilar:
55

a)  shaxslarning  dunyoqarashlari,  g'oyalari  ijtimoiy  taraqqiyot  va  inson 
kam olotiga  xizm at  qilgan  bo-Isa,  ular  m innatdor  insoniyat  qalbida  ibrat  maktabi 
sifatida abadiy yashaydilar;
b) 
agar  tarixiy  shaxslarning  dunyoqarashi,  siyosiy  qarashlari 
ijtimoiy 
taraqqiyotni  m a’lum  muddatda  tu rg ‘unlikka  yoki  orqaga  ketishga  sabab  bo'lsa, 
undaylar  butun  insoniyat  nafratiga  duchor  b o ‘ladilar,  mazkur  shaxslar  insoniyat 
tavqila’natiga  uchrab.  ana  shunday  shaxslar  yana  paydo  b o im a slik   choralari 
qidiriladi.
Hukm ron  dunyoqarashlar -  mifologiya,  din va ilmiy  falsafa ham  o b ’yektlashgan 
ruh  doirasiga kiradi.
Ishlab  chiqarish  (ijtirr^oiy  m ehnat)  va  ijod  maxsuli  bo‘lgan  fan,  texnika,  axborot 
va  nano  texnologiyalar;  muayyan  jam iyatdagi  amaldagi  davlat  qonunlari,  ijtimoiy 
taraqqiyot  va  inson  kam olotiga  xizmat  qiladigan  qadriyatlar,  axloq,  san’at,  maorif, 
m adaniyat  kabilar  ob’yektlashgan  ruhning  am alda  namoyon  bo‘lishidir.  Shaxs 
sifatida  ularda  ishtirok  etganlar  faoliyatida  m a’naviy  borliq  bir  vaqtning  o ‘zida jonli 
ruh  sifatida nam oyon bo'ladi.
Xulosa:  a)  m a’naviy  borliq  odam zot  ongi  bilan  bog'liq  hodisa  bo‘lib,  uning 
tarixiy  ildizlari  ju d a  qadimiydir;  b)  m a’naviyat  -   odamning  inson  (jam iyatlashgan 
individ)ga  aylanishining  zarur  sharti;  v)  O ‘zbekiston  tarixida  m a’naviyatga 
m unosabat  masalasi  turlicha  bo'lgan;  g)  m a’naviy  borliq  tarixan  xilm a-xil 
ko'rinishlarda  individlar  va  shaxslar  ruhida  namoyon  boMib,  u  ijtimoiy  borliqqa  yo 
ijobiy, yoki  salbiy ta ’sir ko'rsatadi.
4-m avzu.  Ijtim oiy  va  v irtu a l  borliq  sh a k lla ri 
R eja:
Kirish  so ‘zi.
1.  Jamiyat—ijtimoiy  borliqning o 'zig a xos bir shakli  sifatida.
2.  Shaxslarning tabiat  va jam iyat  qonunlarini  anglab olib faoliyat yo'nalishlari 
belgilashlari  muammosi.
56

3.  Ijtimoiy  hodisalar, tarixiy jarayonlarning  sub’yekti  va harakatlantiruvchi 
kuchlari.
4.  Virtual  borliq (qudratli kuch)  haqidagi  mulohazalar.
Xulosa.
Odam larning  ijtimoiy  birikmasi  bo‘lgan  jam iyat,  uning  kelib  chiqishi, 
taraqqiyoti  haqida  diniy,  badiiy,  ilmiy  va  falsafiy  adabiyotlarda  turlicha  fikrlar 
mavjud.  ITI  shitob  ketayotgan,  bu jarayon  nafaqat insoniyat ongi,  shuuri, ruhiy  olami, 
m a’naviy-axloqiy  qiyofasining  o ‘zgarishiga  o ‘z  jiddiy  ta ’sirini  o ‘tkazmoqda,  ayni 
chog'da  tabiat o ‘zining  Noosfera -   Aql  sohasi  davriga  kirgan  bir  paytda,  individ  va 
shaxslarda  ijtimoiy  hodisalarga  ilmiy-falsafiy  yondashuvni  qaror  toptirish  hayot- 
mamot  masalasi  bo'lib  turibdi.  Endilikda  fanga  virtual  borliq  shakli  ham  ayon 
bo‘layotganini  ushbu  v a’z (leksiya)da anglab olasizlar.
1-m.  Ilgarigi  v a ’zda  odam zot  ham  borliqning  o ‘ziga  xos  bir  shakli  sifatida  shu 
ona-tabiat  bag'rida  boshqa  tirik  mavjudotlar  kabi 
0
‘zidan-o‘zi  vujudga  kelganligi 
tarixiy  aspektda  isbotlandi.  Falsafiy  nuqtai  nazardan jam iyat  ham  borliqning  yana  bir 
shakli  sifatida  odam zotning tarixiy-tadrijiy  rivoji  va  takomil>  natijasida  huddi  boshqa 
mikro  va  makro  organizmlar  kabi  o ‘zini-o‘zi  tashkillovchi  va  boshqaruvchi 
sistemadir.  Binobarin,  bu  sistem a  borliqning  o'ziga  xos  bir  shakli  sifatida  va  albatta 
Kromonyon  tipidagi  odam larning  tarix  maydoniga  kelishi,  ulaming  ongli  faoliyati 
bilan  b o g iiq   xodisadir.  Borliqning  bu  shakli  ham  muayyan  qonunlar  asosida  mavjud 
bo‘ladi  va  takomillashib  boradi.  Kromonyon  tipidagi  odamlarning  tarix  maydoniga 
kelishi  miqdor  va  sifatning  o ‘zaro  o'tish  va  inkorni  inkor  qonunlari  asosida  ro'y 
bergan.  Bu  tip  odamlar  ilgarigi  tipdagi  odam larning  vorisi  sifatida,  miya  yarim 
sharlarida  nutq  tili  markazi  hosil  bo‘lishi  tufayli  ular  ilgarigi  tiplar  kabi  gala-gala 
yashashdan  jam oa-jam oa  shaklida  yashashga  o ‘ta  boshlashgan.  Bunday  ijtimoiy 
birliklar tarixan takomillashib borgan.
Ikki jinsning  yakkanikohlikka asoslangan  oila  shaklida yashashga o ‘tishi,  urug‘, 
qabila,  elat  (xalq)  va  millatlarning  vujudga  kelishi,  shu  birliklarda  o ‘z  moddiy  va 
m a’naviy 
ehtiyoj larini 
qondirishlari 
o ‘zidan-o‘zi 
vujudga 
kelgan 
qonuniy 
jarayonlardir.  Jamiyat  taraqqiyotining  muayyan  bosqichida  davlatlarning  kelib
57

ciiiqishi,  mulkiy  munosabatlar,  ishlab  chiqarish  munosabatlari,  liar  bir  jam iyatning 
o ‘z  bazis  va  ustkurmasi  bo‘lishi,  bozor  iqtisodi  munosabatlari  (bularni  iqtisod 
nazariyasi  va  sotsiologiya  fanlari  batafsil  o ‘rgatadi)—  ana  shu  ijtimoiy  hodisalar 
albatta  falsafa  fani  qonunlarida  o ‘z  ifodasini  topgan  ichki  va  tashqi  aloqadorliklar, 
o 'zaro ta ’sir va  aks ta ’sirlar  natijasidir.
Tabiat  qonunlari  bilan  jam iyat  (ijtimoiy)  qonunlar  o ‘rtasida  um um iylik  va 
ayrim lik  bor.  Har  il-dci  y o ‘nalishdagi  qonunlar  o b ’yektiv  tasnifga  ega,  y a ’ni  ular 
odam larning  ongi,  xohish-irodasiga  b o g iiq   bo‘lmagan  holda  amal  qiladi.  Bu 
qonunlar orqali  har qanday  butunlik  bir  sistem a shaklida o ‘zidan-o‘zi  harakatga kelib, 
o ‘z strukturaviy  tuzilishiga  ega b o ‘ladi.
Tabiat  qonunlari  odamzot  paydo  bo im asd an   oldin  ham   m avjud  b o ‘lgan,  ular 
quvosh  sistemasi  va  bizning  koinotim iz  doirasidan  tashqaridagi  sistem alarda  ham 
amal  qiladi.  Jamiyat  qonunlari  faqat  aqili  mavjudot  —Krom onyon  tipidagi 
odam larning  ijtimoiy  birliklaridagina  bo4adi  va  shu jarayonlardagi  ishtirokiga  qarab 
individlar shaxsga aylanadi,
Jam iyat  qonunlarining  amal  qilishi  odam lar  va  ular  uyushm alarining  ongli 
faoliyati  bilan  b o g ia n ib   ketadi.  Tabiat  qonunlari  uzoq  tarixiy  davrda  amal  qiladi, 
jam iyatning  b a’zi  qonunlari  nisbatan  qisqa  m uddat davom ida 
o'z
  hukm ini  o ‘tkazadi. 
Tabiatning yangi  qonunlari  kashf etilishi  birdaniga  ijtimoiy  larzalarga  olib  kelmaydi, 
ijtimoiy  qonunlarning  kashf  etilishi  va  unga  amal  qilinishi  esa  katta  ijtimoiy 
larzalarga  olib  kelishi  mumkin.  Har  bir  tarixiy  davr  va  m am lakatdagi  ijtimoiy 
m unosabatlarga muvofiq  ravishda  individlar  muayyan  sotsial  qiyofaga  ega bo ‘ladilar. 
Sotsial  guruhlarning  tub  manfaatlari  va  ehtivojlarini  teranroq  anglab,  ularni  aniq- 
ravshan  m aqsadlar  sari  yetaklovehi  individlarda  shaxsiy  qobiliyatlar  rivojlanib,  o ‘sha 
guruh,  butunlik  (urug‘,  qabila,  elat,  millat,  sinf,  partiya,  m ehnat va  o ‘kuv jam oasi  va 
h.k)  etakchisiga  aylanadi.  0 ‘z  navbatida  shaxslarning  dunyoqarashi,  m a’naviy- 
axloqiy  qiyofalariga  monand  tarzda  o ‘sha  sotsial  butuniiklar  o ‘ziga  xos  tarzda 
nam oyon  boMadilar.
Tabiat  va jam iyat  qonunlari  o ‘rtasida  farqlar  bilan  birga yana  bir  mushtaraklik 
shuki,  biosferaning  Noosfera  (Aql  sohasi)  bosqichiga  o ‘tishi  qonuniy jarayon  bo‘lib,
58

buni  anglab  faoliyat y o ‘nalishi  belgilash  tabiat  (Yer)ni  ham, jam iyatni  ham  muqarrar 
halokatdan saqlab  qolishi  mumkin.
2 -m asala.  Tabiat  va jam iyat qonunlarining  o ‘ziga xos  xususiyati  shuki, tabiat  va 
uning  hodisalari  bilish ob’yekti, ammo  ularning  o ‘zlari  bilish sub’yekti emas.  Jamiyat 
hodisalarini  bilish  o b ’yektiv  tasnifga  ega,  ayni  chog‘da  u  sub’yektiv  omillarga  ham 
b o g iiq d ir.  Zero,  jam iyat  bir-biri  bilan  ehtiyojlar  va  m anfaatlar  m ushtarakligida 
uyushgan  odam lar  va  ijtimoiy  guruhlarning  yaxlit  birligi,  birlashmasidir.  Ehtiyoj 
o b ’yektiv  reallikka  sub’yektiv  talabni  ifodaiaydi.  U  muayyan  ijtimoiy  tizimning 
m arom li  harakati  va  rivojlanishi  uchun  zarur  shart-sharoitni  anglatib,  narsa  va 
hodisalarga  odam larning  aniq  munosabatlarida  nam oyon  b o ia d i.  Ehtiyojlar  shaxsiy, 
guruhiy,  sinfiy,  kasbiy,  milliy  va  umumbashariy  m ohiyatga  ega  bo‘ladi.  Ehtiyoj  har 
bir  odam,  ijtimoiy  guruh,  sinf,  elat,  m illat  yashashi,  faoliyati,  ravnaqi  uchun  zarur 
bo‘!gan  o ‘zaro  m uvofiqlik,  muvozanat  hoiatini  saqlashga  qaratilgan  maqsadga 
m uvofiq  talab!arm  qondirish  deb  tushunilsa,  to ‘g ‘ri  bo‘ladi.  Ehtiyojlar  qanday  tus 
olishi  shaxsiy  va ijtimoiy  manfaatlarni  ilm iy-faisafiy anglashga ko‘pjihatdan b o g iiq .
Ijtimoiy  m anfaatlar  o b ’yektiv  b o ‘lib,  uni  ilmiy  idroki  shaxsning  turmush 
tajribasi,  tarixiy  xotirasi,  iimiy  saiohiyoti,  insoniy  sifatlari,  dimyoqarashi  bilan  uzviy 
bogManib  ketadigan  im on-e’tiqodining  g ‘oyaviy  yo'naiishiga  ham  bog'liqdir. 
Masalan,  milliy  manfaatlarni  chuqur  anglagan  odam lar  va  ijtimoiy  guruhlar  o ‘z 
manfaatlarini  m illiy  va  umumbashariy  m anfaatiarga  bo‘ysundiradilar,  chunki 
ularning  m oddiy  va  m a’naviy  ehtiyoj lari  ana  shu  katta  manfaatlar  doirasida 
shakllansagina  to ’laroq  va  maqsadga  m uvofiqroq  bo‘ladi.  Bunday  ehtiyojlarni 
qondirish y o'lidagi  barcha faoliyat ijtimoiy  taraqqiyot uchun xizmat qiladi,  binobarin, 
ijtimoiy  qonunlarning  amal  qilish  yoMlari  ravonlashadi.  Shu  ijtimoiy  birlik  (bir 
butunlik)  m ohiyatida  m a’lum  hududda  m uayyan  jam iyat  va  m a’naviyat  tarkibida 
uyushgan  individlar  o ‘z  tarixini  yaratish,  o ‘z  takdirlarini  belgilash  imkoniyatiga  ega 
bo‘ladilar.  A gar  ular  ijtimoiy  qonunlarni  anglab,  ularning  amal  qilish  mayMariga 
rioya  etsalar,  ijtimoiy  taraqqiyotni  tezlashtiradilar,  aksincha  boMsa,  ijtimoiy 
taraqqiyot  sustlashishi  va  hatto  tanazzulga  yuz  tutishi  mumkin.  Biroq,  ijtimoiy 
taraqqiyot  ob ’yektiv  tasnifga  ega  bo'lgani  sababli,  qonunlar  o ‘zlaiiga  y o ‘l  ochib
59

oladilar  va  albatta  ijtimoiy  taraqqiyot  pastdan  yuqoriga,  soddadan  m urakkabga  qarab 
rivojlanib  boradi. 
Individlar,  ularning  guruhlari  va  y o ‘lboshchilari  ijtimoiy 
qonunlarga amal  qitgan taqdirdagina insoniyat porloq  istiqbolga ega  b o ia  oladi.
3 -m asala.  Jamiyat  qonunlari  ham  eng  umumiy,  umumiy  va  xususiy  (juz’iy) 
qonunlar  tipologiyasiga  ajratiladi.  Falsafa  fani  qonunlari  va  kategoriyalarida  o ‘z 
ifodasini  topgan  o ‘zaro  aloqadorliklar,  bog'lanishlar  ijtimoiy  hayotda  ham  namoyon 
b o ‘!adi.  Binobarin,  bu  eng  umumiy  qonunlar,  lcategoriyalar,  tushunchalarni  bilish 
jam iyatni  ilmiy  boshqarish  imkoniyatini  voqelikka  aylantiradi.  Insoniyat  tarixiy 
takom ilida,  sotsial  guruhlar,  elatlar,  m illatlar  hayotida  o ‘xshash  shart-sharoitlarda 
birdek  amal  qiladigan  qonunlarni  umumiy  qonunlar  deb  ataladi.  M asalan,  moddiy 
ishlab  chiqarish  bilan  m a’naviy  boyliklar  yaratish  o ‘rtasidagi  m utanosiblik  qonuni 
bozor  munosabatlarining  ikki  tom oni  o'rtasidagi  yoki  ehtiyojlar  bilan  manfaatlar 
o'rtasidagi  munosabatlarni anglatadi.
M uayyan  jam iyat  taraqqiyoti  va  tanazzulining  aniq  bir  bosqichlari,  holati 
to 'g 'risid a   ravshan  tasavvurga  ega  b o iis h   uchun  xususiy  (juz’iy)  ijtimoiy  qonunlarni 
ham  anglab  olish  zarur.  Bunday  qonunlarning  amal  qilish  doirasi  m a’lum  bir  makon 
va 
zam onda 
cheklanganligi 
va 
ular  jam iyat  taraqqiyotining 
faqat 
ayrim 
bosqichlarigagina  xos  aloqadorliklarni  ifodalashi  bilan  farqlanadi.  M asalan,  sobiq 
S ho‘rolar  va  "sotsialistik  lagerga”  uyushgan  davlatlar  davrida  amal  qilgan  planli- 
proportsional  deb atalgan qonunning harakat y o ‘li  shu  davlatlar tugashi  bilan  to'xtadi. 
Yoki  talab  va  taklif  o'rtasidagi  mutanosiblik  qonuni,  raqobatga  asoslangan 
m unosabatlar  kabi  umumiy  qonunlar  0 ‘zbekiston  sharoitida  o 'zig a  xos,  betakror 
amal  qilishi  u  qonunlarga  xususiylik  baxsh  etadi.  Prezident  Islom  Karimov  asos 
solgan  O ‘zbekistonda  bozor  iqtisodiga  bosqichma-bosqich  o ‘tishning  besh  tamoyili 
ijtimoiy  qonunlarning  amal  qilishiga  o ‘ziga  xoslik  baxsh  etadi.  Umuman  olganda, 
eng  um um iy,  xususiy  qonunlar  bir-biri  bilan  dialektik  aloqadorlikda  b o ‘lib,  ular  bir- 
birini  ham  iqror  qiladi,  ham  istisno  etadi.  Shunday  qonunlar  va  qonuniy 
aloqadorliklar  tufayli jam iyat  o ‘zini-o'zi  tashkillovchi  va  boshqaruvchi  tizim  sifatida 
bir  butunlikni  hosil  etadi.  Jamiyat  qonunlarini  bilmaslik  yoki  ularga  amal  qilmaslik 
volyuntarizm —o ‘zboshim chalikka olib  keladiki,  bu  har qanday jam iyat va davlatni jar
60

yoqasiga keltirib  qo‘yishi  mumkin.
Jam iyat  qonunlari  ham  o b ’yektiv  bo‘lgani  sababli,  ularni  anglab  olish,  ulardan 
ijtimoiy  am aliyotda  samarali  foydalanish  uchun  davlat  va  jam iyatni  boshqarishda 
ishtirok  etayotgan  shaxslar  shu  sohadagi  bilimlar  turkumi  bilan  qurollangan 
b o ‘lishlari  lozim.  Tabiiyotshunos  yoki  texnikashunos  o ‘z  sohasi  bo'yicha  kashf 
etilgan  qonunlar  va  qonuniyatli  aioqadorliklarni  o'zlashtirib  olishi  kifoya  qilsa, 
jam iyat  qonunlarini  bilish  uchun  falsafa,  tarix,  sotsiologiya,  siyosatshunoslik, 
huquqshunoslik,  davlat  qurilishi  asoslari,  ruhshunoslik,  dinshunoslik,  etnografiya, 
antropologiya  kabi  qator  fanlardagi  qonuniyatli  aioqadorliklarni  anglab  olish  kerak 
bo ‘ladi.  Zero,  ijtimoiy  qonunlar  ko ‘p  nollarda  ziddiyatli  munosabatlar,  manfaatlar 
ta ’sirida  amal  qilishi  tufayli,  ular  «yetakchi  mayliar»  shaklida  namoyon  bo‘ladi. 
Bunda  qonun  talabidan  kelib  chiqadigan  ijtimoiy-tarixiy jarayonlar  umumiy  -   tekis 
rivojlanish  y o ‘nalishida  to ‘g ‘ridan-to  g ‘ri  emas,  balki  manfaatlar  va  maqsadlar 
mushtarakligi  yoki  yaqinligida  uyushgan  turli  jam oalar  faoliyati  ta ’sirida  k o ’plab 
chetga  o g ‘ishlar,  orqaga ketishlar,  buzilishlar  bilan  birga boradi  va piravordida o ‘sha 
qonunlar ta ’sirida jam iyat muqarrar ravishda o'ziga taraqqiyot y o ‘iini  ochib oiadi.
Ijtim oiy  qonunlar  «sof»  holda  emas,  balki  «yetakchi  may!»  shaklida  va 
«taxminiy»  tasnifda  namoyon  bo‘ladiki,  natijada  bu  qonunlar  alohida  metodologik 
yondashuvni  taqoza  qiladi.  Har  bir  tarixiy  davrda  yetilgan  ijtimoiy  ehtiyojlarni 
anglash,  bu  ehtiyojlarni  qondirishdan  m anfaatdor  kuchlarni  birlashtirish  uchun  ana 
shu  «yetakchi  mayllar»ni  anglab  yetgan,  uning  harakat  yo ‘unalishlariga  monand 
odam lar  faoliyatini  aniq  ijtimoiy  m aqsadlar  sari  yo ‘naltirishga  qobiliyatli  tarixiy 
shaxslar,  ularning  g'oyalarini  am alga  oshirishga  kam arbasta  bo'lishga  uyushgan 
siyosiy  partiyalar va ijtimoiy  harakatlar kerak  bo‘ladi.
A lbatta tarixiy jarayonlarning sub’yekti  xalq  ommasi, y a’ni  moddiy  va  m a’naviy 
boyliklar  yaratishda  ishtirok  etadigan  barcha  odamlardir.  Shu  odamlarning  mehnati, 
izlanishlari  tufayli  ijtimoiy-siyosiy  munosabatlar  takomillashib  boradi.  Masalan, 
o'tni,  g ‘ildirakni,  par  mashinasini,  elektr  dvigatelini  kashf etgan  odamlar,  avtomobil, 
samolyot  yoki  murakkab  asbob-uskunalarni  ijod  qilgan  yoki  islohot  dasturlari  bilan 
chiqadigan  odamlar  shu  ishlari  qanday  ijtimoiy  oqibatlarga  olib  kelishini  aniq-
61

ravshan  ta sa w u r  qilishmagan,  oddiy  tirikchilik  tashvishida  yurgan  odam lar  uchun 
bularning  oqibati  bilan  qiziqishning  keragi  ham  y o ‘q.  Biroq,  ularning  ana  shu 
faoliyatlari  muayyan  qonuniyatli  bog‘lanishlar  bilan  vobasta  ekanini  tarixiy  shaxslar 
(olimlar,  taraqqiyparvar  ulamolar,  siyosiy  arboblar  v.b.)  anglaydilar  va  shunday 
faoliyatlarni  rag‘batlantiradilar.  Demale,  tarixni  xalq  ommasi  yaratadi,  ammo  o ‘sha 
om m aning  yetilgan  ehtiyojlarini  idrok  etishda  va  ob ’yektiv  ijtimoiy  manfaatlarni 
anglashida tarixiy  shaxslarning betakror o ‘m i va roli b o ‘ladi.
Tarixiy  shaxslam i  ikki  toifaga  bo'lish  mumkin:  a)  jam iyatdagi  «yetakchi 
m ayllar»ni  anglab,  ijtimoiy  taraqqiyotga  boshchilik  qiladigan  shaxslar;  o ‘z 
kashfiyotlari  jam iyat  m a’naviy-axloqiy  m uhitini  sog‘lomlashtirish,  ijtimoiy  adolatni 
qaror  toptirishga  yordam  beradigan  g ‘oyalar,  dasturlar  bilan  chiqqan  olimlar, 
ulam olar  ham   tarixiy  shaxslar  sirasiga  Idradi.  B ularga  Zardusht  Sepitoma, 
M uham m ad  Ibn  Abdulloh,  Amir  Temur  v.b.,  IX-XII  asrlar,  XIV-XV  asrlarda o'tgan 
va  arab-m usulm on  olam ida  U yg'on ish   daw ida  yashab  ijod  etgaii  mutafakkirlarni 
ham da  G'arb  va  Sharq  mamlakatlarida  o ‘tgan  olimlar,  ulamolar,  tarixiy  taraqqiyotga 
y o ‘l  ochgan  barcha  shaxslam i  kiritish  mumkin;  b)  «Yetakchi  mayllar»  (ijtimoiy 
qonunlar)ni  nazar-pisand  qilm ay,  ijtim oiy  taraqqiyot  y o ‘lini  m a’lum  bir  muddat 
to ‘sib  qo'ygan,  tarixda  o ‘zlaridan  yom on  nom  qoldirgan  A leksandr  M akedonskiy, 
C hingizxon,  Gitler,  Lenin  va  boshqalarga  o ‘xshash  shaxslar  ham da  ilmiy  va  diniy 
bilimlari  sayoz  bo‘lgan,  ammo  lo ‘ttibozliklari  bilan  m a’lum  bir  guruhni  o ‘z  ta ’siriga 
olgan aqidaparast shaxslai' tarixda o ‘zlaridan yom on nom  qoldiradilar.
Xalq  ommasi  tushunchasini  xalq  galasi  (olamon)  tushunchasidan  farqlamoq 
darkor.  Kattami-kichikmi  har  bir jam oaning o ‘z yetakchisi  bo‘lganidagina  u  muayyan 
sotsial  qiyofaga  kiradi.  Ana  shu  shaxsning  dunyoqarashi,  tafakkur  tarzi,  m a’naviy 
qiyofasi  muayyan  jam oa  faoliyatida  moddiy  tus  oladi.  Xalq  ham  huddi  shu  kabi 
qanday  tarixiy  shaxsga  ergashsa,  uning  g ‘oyalarini  ro ‘yobga  chiqarishga  intilsa, 
m uayyan  sotsial  qiyofaga  ega  bo ‘ladi,  y a ’ni  xalq  ommasiga  aylanadi,  aks  holda  u 
olam on  qiyofasida  o ‘zini  namoyon  etadi.  Olamon  esa  aniq-ravshan  g'oyaviy-siyosiy 
m aqsadga  ega  bo4m agan  odam lar  galasiga  aylangan  ijtimoiy  kuch  sifatida 
buzg‘unchilik,  talonchilik  yo'lig a  osongina  kirib  ketadigan  ijtimoiy  harakatdir.

Demak,  xalq  ommasi  «yetakchi  mayllar»ni  anglab,  ilg‘or g ‘oyalar,  sotsial  dasturlarga 
ega  b o ig a n   m a’naviy-axloqiy  yetuk,  barkamol  shaxslar ortidan  borgandagina,  u tarix 
ijodkori,  tarixiy  jarayon  sub’yektiga  aylanib,  ijtimoiy  borliqning  bir  shakli  sifatida 
o‘zini  namoyon  etadi.
4-m asala.F anda  virtual’  borliq tushunchasi  ham  bor.  Bu  fazo  va  vaqtda  moddiy 
borliqqa  ters  boMgan  sub’yektiv  narsalar  yoki  sub’yektiv  obrazlar  mavjudligining 
nomoddiy  shaklidir.  Boshqacha  aytganda,  u  kelajakda  yaratish  mumkin  b o ig a n  
ham da  inson ongi va  ijtimoiy  ongda hayolot sifatida mavjud borliq shaklidir.
Virtual  borliq  hozirgi  davrda  aniq  (real)  borliqda  harakat  qilayotgan  hayolot 
kom pyuterda  g o ‘yoki  real  tusda  o‘z  ifodasini  topadi.  Ushbu  vaziyatda  ob ’yektiv 
borliqning  tabiiy  sezgi  organlari  yordam ida  idrok  etish  o ‘mini  maxsus  kompyuter 
grafikasi  va  ovoz  vositasida  sun’iy  yaratilgan  kom pyuter  axboroti  egallaydi.  Virtual 
borliqni  q o ‘l  bilan  ushlash,  inson  sezgi  a ’zolari  yordam ida  bilish  mumkin  emas. 
Biroq,  odam zot  kom pyuter vositasi  orqali  bu  ongdagi  hayoliy  olamga kirib,  kuzatish 
orqali  unga ta ’sir k o i'sata oladi:  ushbu  virtual  borliq  mustaqil  harakat  qilib,  voqelikni 
o'zgartirish  imlconiyatiga  ega  bo‘ladi.  Demak,  shu  m a’noda  virtual  borliq  inson 
borlig‘i  va  ijtimoiy  borliqning  o 'zig a  xos  yana  bir  shakli  va  m a’naviy  olamining 
ifodasidir.
M asalan,  Prezident  Islom  Karimov  O 'zbekiston  istiqbolda yuksak  m a’naviyatga 
asoslangan  jam iyat 
(ijtimoiy  borliq)  shakllanishi  mumkinligini  tarixiy  aspektda 
asosladi.  Ushbu  bir arbobning  fikri.  g ‘oyasi  m afkuraviy  vositalar,  uslublar yordamida 
keng  xalq  ommasi  ongidan joy  olsa,  dem ak,  hozircha  hayoliy  olam  ifodasi  boMgan 
konseptsiya  individual  va  ijtimoiy  ongda reallik  tusiga kirdi.  Shu y o ‘nalishda ijtimoiy 
harakat  qanchalik  amaliy  tusga  kirsa,  shunchalik  u  muayyan  tarixiy  muddatda 
voqelikka  aylanishi  mumkin.  Boshqacha  aytganda,  0 ‘zbekistonda  istiqbolda 
shakllanishi  nazarda  tutilgan  ijtimoiy  borliq,  G ‘arb  olamidagi  eng  e’tiborli  jihatlari 
saqlangan  holda,  undan  sifat  jihatdan  farq  qiladigan  inson  va  jam iyat  borlig'i 
shakllanishi  ham  mumkin.  Yoki  O 'zbekiston  Konstitutsiyasida  insonparvar  huquqiy 
dem okratik davlat  qurish  nazarda tutilgan.  Bu,  o'zbekistonliklar  uchun  hozircha  istak,
‘ virtu al  -   lo tin c h a   s o ’z   b o l i b ,   u q u d ratli  k u ch   yo k i  q u d ratli  q o b iliy a t  m a ’n o larin i  an g latad i
63

maqsad  sifatidagi  nam oyon  bo‘lib  turibdi.  Istiqbolda  esa  shunday  davlat  shakllanishi 
mumkin,  albatta.
Tarixga  murojaat  etaylik.  Odam zot  o ‘z  hayolotida  “uchar  gilam lar”,  “ uchar 
otlar”ni  yaratib,  shu  orzular  bilan  k o ‘p  asriar  yashadi.  Endilikda  samolyot,  vertalyot, 
raketalar  m azkur orzular  ifodasi  sifatida vujudga  kelib,  virtual  borliq  aniq(real) tusga 
kirdi.  Hozircha  odam larda  kosmosni  o ‘zlashtirish,  boshqa  olam larga  sayohat  qilish 
orzusi  turibdi.  Hatto,  yorug‘likka  yaqin  tezlikda  uchadigan  raketalarda  odam zot 
yerdagi  yil  hisobida  ming  yil  va  undan  ortiq  yashash  imkoniyati  borligi  ravshan 
b o im o q d a .  Hozircha bu odam zot  hayoloti  sifatida namoyon  bo'lib turibdi.  Istiqbolda 
yorug'lik  tezligiga  yaqin  (sekundiga  250-280  kilometr)  tezlikda  uchadigan  raketalar 
bunyod  bo‘lishi  mumkin.  Bunday  raketalar ichida sayohatga kirgan odam  ikki yoshga 
o 'sgan paytda,  erda 550 yil  vaqt  o ‘tib ketadi.  Boshqacha aytganda,  30 yoshda kosmik 
parvozda  bo‘lgan  32  yoshga  kirib  qaytganda,  Y erda  5,5  asr  o ‘tib  ketgan  bo'ladi. 
Sabab  shuki,  fizika  qonuniga  binoan,  harakat  qancha  tez  bo'lsa,  raketa  (moslama) 
ichidagi  odam dagi  harakat  shunchalik  sekinlashadi,  go ‘yo  harakat  to ‘xtab  qolganday 
bo'iadi.  Boshqacha  aytganda,  fazo  va  vaqt  o ‘rtasida  farq  qolmay,  harakat  fazo-vaqt 
tusiga  kiradi.  Bu  hozircha  inson  ongida,  hayolotidagi  voqelik  b o ‘lgani  uchun  unga 
ishonish  qiyin.  Biroq,  bu  imkoniyat  voqelikka  aylangach,  yangi  bir  olam  -   virtual 
borliq  tushunchasiga ishonch kuchayadi.
Virtual  borliqda  mavjud  narsalarning  m anba’i  inson  ongi  va  u  bilan  bog‘liq 
hayolotidir.  Binobarin,  u  ong,  ong  osti  sohasi  va  odamzot  fantaziyasi  sifatida 
kom pyuterda mavjud  bo‘lsa-da,  biroq  aslida u  inson  ongi  mahsulidir.  U yaratilgandan 
so ‘ng  inson  ongiga  bog'liq  bo‘lmagan  holda  borliqning  yangi  bir  shakli  sifatida 
yashab,  individual  va  ijtimoiy  ongga  o ‘z  ta ’sirini  o'tkazadi  hamda  ongning  barcha 
shakllari  mazmuni  -   bilimlar,  ilmlar,  em otsiya  (his-hayojon)lar,  kayfiyatlar  va 
ongning  boshqa unsur(elem ent)larida  idrok  etiladi.
H ozirgi  davrda  virtual  borliq  inson  m a’naviy  faoliyatining  turli  sohalarida 
q o ‘llanilmoqda. 
Undan, 
avvalo, 
fizikada 
suyuqlik 
va  gazlar 
dinamikasini 
m odellashtirish,  ximiyada  kimyoviy  reaksiyalar  modelini  tuzishda,  shuningdek, 
geologiya  va  geografiya  fanlarida  foydalanilmoqda.  Muhandislik  sohasida,  xususan,
64

xavfli  sharoitlarda -  ochiq  kosmosda,  dengiz va olceanlaming chuqur joylarida, yadro 
m uhandisligida robotlarni  masofadan turib boshqarishda virtual (qudratli  kuch)  borliq 
shaklini  anglash asqatmoqda.
M uhandislik  dizaynini  avtomatlashtirish  jarayonida  virtual  borliq  shakli 
kom pyuter 
yordam ida 
raketalar, 
sam olyotlar, 
avtomobillar, 
ulkan 
binolar 
konstruktsiyalarini 
sinovdan  o ‘tkazishda  yagona  jarayonga  birlashtirilmoqda. 
Xususan,  virtual  borliq  texnologiyasidan  harbiy  sohada keng  fodalanilmoqda.  T a’lirn 
sohasida  mashq  trinajyorlarini  yaratishda,  shuningdek,  virtual  kutubxonalar  va 
m uzeylar 
tashkii 
etish 
imkoniyati 
vujudga 
kelmoqda. 
Masalan, 
virtual 
kutubxonalarda  odamzot  kompyuter  yordam ida  kitob  javonlarining  virtual  tasviri 
bo‘ylab  harakat qilishi, kerakli  adabiyotlarni topishi va ulami  o'qishi, zarur holatlarda 
undan nusxa k o ‘chirishi  mumkin.
Shunday  qilib,  virtual  borliq  nazariy  izlanishlardan  tortib,  ommaviy  axborot 
vositalari  va  telekom munikatsiyalarning  ajralm as  qismi  sifatida  hozirgi  zamonda 
borliqning  yana  bir  shakli  sifatida  nam oyon  bo‘lmoqda.  Bu  borliqda  inson  o ‘z 
tasavvuri  va ongi  mahsuli  boMgan virtual olam da yashay  boshlayai.
Borliqning  virtual  shaklida  kuzatish,  o ‘rganish,  tahlil  etish,  nazorat  predmeti 
bo‘lish  imkoniyati  mavjud  barcha  narsa,  hodisalarni  o 'z   ichiga  oladi.  Ayni  chog'da 
biz  yashab  turgan  olamda  hozirgi  zamon  fani  va  odarhi  anglashi  qiyin  bo'lgan 
jum boqlar  va  m o‘jizalarga  limmo-lim  ekanligini  anglash  hamda  odamzot  oddiy 
bilishdan  murakkab  bilishga,  sodda  bilishdan  chuqur  bilishga  tomon  ketayotganini 
fahmlashga  imkon  yaratadiki,  borliq  haqidagi  hozirgi  tasaw urlarim iz  takomillashib 
borib,  biiish  chegaralariiniz yanada kengayishi  mumkin.
Xulosa:  a)  jam iyat  ijtimoiy  borliqning  bir  shakli  sifatida  muayyan  qonunlar 
asosida  o ‘zini-o‘zi  tashkillovchi  va  boshqaruvchi  sistemadir;  b)  tabiat  va  jam iyat 
qonunlaridagi  umumiylik  va  ayrim liklarni  anglab,  ulardan  ijtimoiy  taraqqiyotda 
foydalanish  mumkin;  v)  ijtimoiy  qonunlar  odatda  «yetakchi  mayllar»  sifatida 
namoyon  bo'ladiki,  ularni  anglash  orqali  jam iyatni  ilmiy  boshqarish  mumkin;  g) 
virtual  borliq  odamzot  ongi  va  hayolotida  boMadigan,  ammo  istiqbolda  aniq-ravshan 
tusga kiradigan  reallikdir.
65
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling