Nashriyot-matbaaijodiy uyi

Avtomatik titrlash. Titrlash — eritmalarni miqdoriy tahlil qilishning keng 
tarqalgan universal usullaridan bo'lib, zavod laboratoriyalarida bajarilgan 
tahlillarning asosiy qismi shu usulga to'g'ri keladi. Avtomatik titrlash uchun 
asboblar (avtomatik titrometrlar) ning qo'llanilishi tahlillar o'tkazish 
181 

---

tezligini keskin oshiradi, ko'pgina hollarda ularning aniqligini orttiradi, ko'p 
sonli laborantlar, analitiklarni kamaytiradi. 
Eritmada boshqa komponentlar bilan turgan, tabiati ma'lum bo'lgan 
modda A ning konsentratsiyasini aniqlash titrlash deb ataladi. Buning uchun 
maxsus reagent В tanlanadi, uni titrlovchi modda (titrant) deb ataladi, u 
quyidagi sxema bo'yicha tahlil qilinayotgan aralashmaning ma'lum kompo-
nentiga tanlab reaksiya ko'rsatadi: 
(6.22) 
bu yerda M va TV—titrlash reaksiyasi mahsulotlari. 
Titrlovchi modda В ni namunadagi modda A ning hammasi reaksiyaga 
kirmaganiga qadar qo'shiladi. Bu yerda, titrlovchi modda miqdori Q
B 
boshlang'ich namunadagi titrlanayotgan moddaning miqdori Q
A
ga ekvivalent 
bo'ladi: 
(6.23) 
bu yerda K
R
— titrlash reaksiyalarining stexiometrik koeffitsiyenti. 
Titrlanadigan modda miqdori: 
(6.24) 
bu yerda: C
A
— tahlil qilinayotgan aralashmadagi modda A ning konsentratsiyasi; 
Q
N
= const — boshlang'ich namuna miqdori. 
Titrlovchi moddaning ekvivalent miqdori: 
(6.25) 
bu yerda: C
B
— titrlovchi moddaning konsentratsiyasi; V
B
— titrlovchi moddaning 
ekvivalent hajmi. 
Q
A
va Q
B
ning miqdorlarini (6.23) tenglamaga qo'yib, izlanadigan 
konsentratsiya C