O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd


Download 2.5 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/308
Sana31.10.2023
Hajmi2.5 Mb.
#1736325
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   308
Bog'liq
O zbekiston Milliy Ensiklopediyasi - R harfi

РАҲМАТОВ Абдурахмон Чоршан-
биевич (1932.7.11, Термиз тумани — 
1999.8.10, Термиз) — Ўзбекистон халқ 
артисти (1985). 1960 й.дан Сурхондарё 
вилоят мусиқали драма театрининг ак-
тёри. Муродхонов, Суннат, Парвоз (Ҳ. 
Ғулом, «Фарғона ҳикояси», «Тошбол-
та ошиқ», «Ажаб савдолар»), Ҳожи (К. 
Яшин, «Нурхон»), Девона (С. Жамол, 
«Гули сиёҳ»), Рустам (У. Умарбеков
«Уликлар кечирмайди»), Дарға (Ҳамза, 
«Майсаранинг иши»), Ашуралиев (А. 
Қахдор, «Аяжонларим»), Мирза (Шуҳрат, 
«Беш кунлик куёв»), Уткурий (Уйғун, 
«Парвона»), Самандаров (Ж. Жабборов, 
«Ўжарлар»), Вурм (Ф. Шиллер, «Макр 
ва муҳаббат»), Борисов (А. Иброҳимов, 
«Зўлдир»), Қаҳхрр (М. Ҳазратқулов, 
«Қайтар дунё»), Ялла бобо (М. Бобоев, 
«Сўнмасин чироқ») каби образларни шу 
театрда яратган.
Р. ижоди қахрамонлари дунёқараши 
моҳиятини, инсонийлик фазилатларини 
аниқ ифодалай олиши б-н ажралиб тура-
ди.
РАҲМАТОВ 
Мирмаҳмуд 
Мираҳматович (1950.18.2, Тошкент) — 
ганчкор уста, Ўзбекистон халқ устаси 
(2002). Уста Маҳмуд Усмоновнпнг шо-
гирди. Устози б-н ишлаб ҳунар ўрганган; 
1966 й. Алишер Навоий театри бино-
сининг ганч безакларини таъмирлашда 
қатнашган. Р. республика ва хорижий 
мамлакатлар (Украина, Россия ва б.)даги 
жамоат биноларини безаган, нафис ва 
жозибали безаклар (Мас, қандил, намо-
ён, розетка ва б.) тайёрлаган. Темурий-
лар тарихи давлат музейи, Олий Мажлис, 
Тошкент ш. ҳокимияти бинолари, Имом 
Бухорий мажмуидаги ищлари диққатга 
сазовор.
РАҲМАТОВА Фароғат (1926.25.5, 
Қарши) — актриса ва хонанда. Ўзбекистон 
халқ артисти (1964). Консерваториянинг 
тайёрлов курсини тугатган (1944—45). 
Ижодий фаолиятини Қашқадарё теа-
трида «Ёрилтош» спектаклида Оймомо 
ролини ижроси б-н бошлаган (1940). 
Кейинчалик Бухоро театрида (Ширин, 
«Фарҳод ва Ширин»; Муҳаббат, «Дав-
рон ота»), Тошсовет номидаги Янгийўл 
театрида (Оксана, «Қўчқор Турдиев»; 
Гулойим, «Муқанна»; Зуҳра, «Тоҳир ва 
Зухра», Гулжон, «Насриддин Бухорода»; 
Офтобхон, «Офтобхон» ва б.)’ ишлаган. 
1948 й. Тошсовет театри Муқимий теа-
трига қўшилгандан буён, шу театр актри-
саси. Театр саҳнасида ранг-баранг образ-
лар яратиб элга танилди: Сарви (Уйғун; 
М. Левиев, «Олтин кўл»,) Ойбарчин (С. 
Абдулла; Т. Жалилов, «Алпомиш»), Да-
рижон (Т. Собиров; М. Юсупов, «Уч 
баҳодир»), Санам (А. Бобожон; М. Юсу-
пов, «Азиз ва Санам»), Обидахон (С. Аб-
дулла; Т. Жалилов, Г. Мушель, «Мавлоно 
Муқимий»), Зулхумор (К. Яшин; Т. Жа-
лилов, «Равшан ва Зулхумор»), Кумуш 
(Д. Файзий, «Зарафшон қизи»), Рисолат 
пари (Ҳ. Ғулом; М. Левиев, «Тошбол-
та ошиқ»), Ҳаётхон (М. Исмоилий; Д. 
Соатқулов, «Фарғона тонг отгунча»), 
Она (X. Расул; М, Юсупов, «Муқаддас 
диёр»; Р. Маъдиев; Б. Лутфуллаев, «Так-
дир»), Зубайда (Р. Маъдиев; Ф. Олимов, 
«Девона») ва б. Унинг қахрамонлари 
ҳиссиётларга бойлиги, ҳолатларининг 
аниклиги, таъсирчанлиги, нозик ўйноқи 
қочиримлари, ўзига хос талқин1; б-н аж-
ралиб туради. Р. хонанда сифатида ҳам эл 
орасида машхур. «Диёримсан», «Гўзал», 
«Тупроғим менинг», «Ёринг унутма», 
«Ёрдан салом келибдир», «Вафо қилса», 
«Онажон», «Унутма», «Гул мавсуми», 
«Дугоҳ» каби қўшиқ ва ашулаларнинг 
бетакрор ижрочиси. «Меҳнат шухрати» 


www.ziyouz.com кутубхонаси

Download 2.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   308




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling