O'zbekiston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi

XIV 

asrning  40-yillariga  kelib,  Yettisuvda  DugMot  amirligining 

yuzaga  kelishi,  amalda  Chig'atoy  ulusining  tarqab  ketishidan.  o'rniga 

Movarounnahr  amirligi  yuzaga kelganligidan  dalolat berar  edi.  Chig‘atoy 

xonlarining so‘nggi  vakilaridan  biri  Qozonxon  (1343-1346) markaziy xon 

hokimiyati  kuch-qudrati  ta’sirini  ko'tarib,  ichki  siyosatda  Kebekxon- 

Tarmashirin  yo‘lini  tutishga  harakat  qildi.  U  ko'chmanchi  harbiylarga 

qarshi  kurash  olib  borib  Qashqadaryo  vohasida  hatto  ularga  qarshi 

tayanch  markazi  etib-Zanjirsaroy  qal’sini  ham  barpo  etgan  edi.  Qozag'on 

boshchiligidagi  bir  guruh  ko‘chmanchi,  talonchilik  siyosati  tarafdorlari 

1346-yili  fitna natijasida Qozonxonni oMdirishga muvaffaq bo'lishadi.

Qozag‘an o'ziga amir unvonini  olib,  davlat boshqaruvini  o'z q o iig a  

oldi.  Movarounnahr  Qozag‘on  davridayoq  bir  necha  yarim  mustaqil 

qismlarga bo'lib ketgan  edi.  Mamlakatda siyosiy tarqoqlik avj  olib, o'zaro 

nizolar  yanada  kuchaygan  edi.  Kesh  (Shahrisabz)  atrofidagi  yerlar  Hoji 

Barlos  boshchiligidagi  barlos  urugMga, 

X o 'jan d  

Boyazid  Jaloyiriyga 

qaram  boMib  qoldi,  Balx  va  uning  atrofidagi  yerlar  Qozog‘onning 

nevarasi  amir  Husaynga  tobe  boMdi,  Shiburg‘on  esa  Muhammadxo‘ja 

Apverdi qoMiga o‘tib  ketdi.  Bundan tashqari  Buxoroda diniy  ulamolardan 

iborat  sadrlar,  Xuttalonda  mahalliy  hokimlardan  boMishi  Kayxusrav, 

Termizda-sayidlar, 

Badaxshonda 

o‘zboshimcha 

mahalliy 

shohlar 

hokimiyatni qo'lga olishdi.

XIII asr 2-yarmi va XIV asr 1-yarmidagi madaniy hayot

XIII  asr  H-yarmida  XIV  asr  I-yarmida  xo'jalik,  iqtisodiy  hayotdagi 

siljishlar, 

savdo-sotiqning 

rivojlanishi, 

qolaversa, 

Chig‘atoy 

mosg‘ullarining  tobora  o ‘troq  hayotga  moslasha  borishi,  bosqinchilik 

vaqtida  tanazzulga  yuz  tutgan  madaniy  hayotning  nisbatan  jonlanishiga 

olib  keldi.  Avvalo  shaharsozlik  bilan  bog'liq  binokorlik  va  me’morchilik 

yo‘lga  qo'yila  boshlandi.  Mahalliy  diniy  ulamolar  va  dunyoviy 

zodagonlar,  gohida  mo'g'ul  zodagonlarining  ba’zilari  qurilish  ishlariga 

homiylik 

qila  boshlashdi. 

Me’morchilikda  alohida  o'rin 

tutgan 

ganchkorlik,  g'isht  o'ymakorligi,  koshinpazlik,  me’moriy  xattotlik  qayta 

tiklandi.  Movaraunnahr,  Xorazmda  mahalliy  binokorlar  ishtirokida 

xonaqo,  maqbara,  masjid, madrasa, saroy,  minoralar qad ko'tara boshladi.

214

Shu  davrlarda  barpo  etilgan  ko‘pgina  me’moriy  obidalar  u  yoki  bu 

ko'rinishda hozirgi  kunlargacha yetib kelgan.

Jumladan, 

Buxorodagi 

Sayfiddin 

Boharziy 

maqbarasini 

birinchilardan  barpo  etilgan  me’moriy  bino  sifatida  ko‘rish  mumkin. 

Taniqli  buxorolik  shayx  Sayfiddin  Boharziy  nufuzli  diniy  ulamolardan 

biri  bo'lib,  u  1258-yili  olamdan  o‘tgan  edi.  Uning  qabri  ustida  tez  orada 

katta  maqbara  va  honaqo  barpo  etildi.  1333-yili  Buxoroda  bo‘lgan  arab 

sayyohi  ibn  Battuta  ushbu  maqbaraga  yuqori  baho  bergan  edi. 

Shuningdek,  mana  shu  davrlarda  barpo  etilgan  Buxorodagi  Qusam  ibn 

Abbos  maqbarasi  ziyoratxonasi,  X o‘ja  Ahmad  maqbarasi,  Qo‘hna 

Urganchdagi  Najmiddin  Kubro va To‘rabekxonim  maqbarasi,  masjid  va 2 

ta  baland  minoralar  (minoraning  hozirgacha  saqlangan  qismi  62  metmi 

tashkil  etadi,  minoralaming  bittasi  XX  asr  boshlarida  qulab  tushgan), 

Xo'janddagi  Duvaxon  maqbarasi  (keyinchalik  vayron  boMgan)  va 

boshqalarni  tilga  olib  oMish  mumkin.  Qarshidagi  buzilib  ketgan  saroy, 

M a’sudbek hukmronligi davrida (1238-1289)  Buxoroda barpo etilib‘,  1000 

tacha  talabaga  moMjallangan  “Ma’sudiya",  “Xoniya”  madrasalari  va 

boshqalar to‘g‘risida manbalarda maMumot berib oMiladi.

KoMilayotgan  davr  binokorligi  va  me’morchiligida  pishiq  gMsht, 

koshin,  parchin, m e’moriy o ‘ymakor gMshtlar hamda ganch va ohak, pista 

ko‘mir,  qumlardan  tayyorlangan  maxsus  qorishmalar  kabi  qurilish 

mahsulotlaridan  ham  binolami  qurishda  hamda  ularni  me’moriy jihatdan 

bezashda  keng  foydalaniladi.  Monumental  binolarning  aksariyati  esa  bir 

yoki  ikki  gumbazli,  toqu  ravoqli  va  peshtoqli  boMgan.  Naqshinkor gMsht, 

koshinlar,  kitoba  (lavha)  bilan  naqsh  berish  an’analari  davom  ettirilgan. 

Shuningdek  naqshlarning  turli  tuman,  guldor  boMishi,  o ‘ymakor  amaliy 

.san’at  qayta  tiklanganligidan  ham darak  berar edi.  Kulolchilik,  misgarlik, 

zargarlikda ham naqsh bilan ishlov berish holati avj  oladi.

Shubhasiz,  Chingiz  0 ‘rdalarining  bosqini  Movarounnahr  va 

Xuroson  ilm  fan,  adabiyot  o'choqlariga  katta  zarba  boMib  tushadi.  ХШ 

asr-XIV asr oxirlariga qadar mo‘g‘ullar qadami yetmagan  yoxud  ularning 

ta ’siri  kam  boMgan  Dehli sultonligi, janubiy Yeron,  Kichik Osiyo, qisman 

Suriya  va  Misrda  ilm-fan,  m a’rifat,  adabiyot  taraqqiy  eta  boshlagan  edi. 

Faqatgina XIV  asr oxiri-  XV asr boshlariga kelibgina ma’rifat,  madaniyat 

o'choqlari yana Movarounnahr va Xurosonga ko'chadi.

XIII 

asr-XIV  asrning  2-yarmida  fors-tojik  adabiyotida  ayniqsa 

Jaloliddin  Rumiy (1207-1272), Muslihiddin Sa’diy Sheroziy (1219-1293), 

Am ir Xusrav Dehlaviylaming (1253-1325) o'm i va mavqei ko'tarilib, ular 

jahon  adabiyoti  olamiga  taniladilar.  Asli  Balx  shahridan  boMgan  Rumiy

215

14  yoshligida  o 'z   oiiasi  bilan  in o 'g ‘ul  bosqinidan  qochib  Kichik 

Osiyoning K o'niya sultonligiga borib  qoladi.  Ko'niya,  Halab,  Damashqda 

tahsil  olib,  buyuk  tasavvuf  ilmi  shoiri  va  faylasufi  bo'lib  taniladi.  U 

she’riyatda  so' fiy-falsafiy  janm i  rivoj lantirib,  o'zining  36  ming  baytdan 

iborat  “ Masnaviyi-ma’naviy”  degan  dostonini  yaratadi.  Sa’diy  esa  islom 

olamida  o'zining  "Guliston”  va  “ B o'ston”  asarlari,  g‘azallari,  ahloqiy 

fikrlari  bilan  keng  shuhrat  qozonadi.  Uning  asarlarida  Ona-Vatanga 

muhabbat,  insonparvarlik,  mehr-muliabbat  g'oyalari  hamisha  barq  urib 

turadi.  U  o 'z   asarlarida  kishilarni  o'zaro  hamjihatiik  va  totuvlikka, 

hukmdorlarni  adolat  va  insofga  cnaqirib,  salbiy  xususiyatlarni  qoralab 

chiqadi. Sa’diy o 'z  umrini  ona shahri  Sherozda tugatgan.

X usrav  Dehlaviy  Hindiston  shimoliga  m o 'g ‘ul  bosqinidan  qochib 

borgan  asli  Kesh  (Shahrisabz)  lik  kishilar  xonadonida  dunyoga keladi.  U 

Dehlida  sulton  saroyida  yashab,  o'zining  ajoyib  “Xamsa”  dostonini, 

Hindistonda  hozirgacha  m ashhur  “ Xizrxon  va  Duvalra”ni,  “Miftah  al~ 

futuh”  (G ‘oliblik  kaliti)  “Nuh  sipehr”  (Falakning  to'qqiz  gumbazi)  kabi 

asarlam i  yozadi.  ХШ  asrning  2-yarm idan  boshlab  tarixnavislik  ham  rivoj 

topa  boshlaydi.  Bu  davrda  asli  G ‘ur  viloyatidan  bo'lgan  Abu  Umar 

M inhojiddin  Juzjoniyning  1260-yil  yozilgan “Tabaqoti  Nosiriy” (Nosirga 

atalgan 

tabaqalar), 

Oloviddin 

O ta 

M alik 

Juvayniyning 

“Tarixi 

jahongo'shaiy” 

(Jahon 

fotihi 

tarixi), 

Fayzulloh 

Rashididdin 

Hamadoniyning “Jomy  at-tavorix”  (Tarixlarning jamlanishi)  Shahobiddin 

an-Nasaviyning “ Siyrat as-sulton Jaloliddin  Mankbumi” (sulton Jaloliddin 

M ankbum ing hayot  faoliyati)  kabi  nodir tarixiy asarlari  ham jahon  yuzini 

ko'rdi.

Bu  asarlar  o 'z   vaqtida  m o 'g ‘ullar  istilosi  va  undan  keyingi  davrni 

o'rganish  bobida  birinchi  darajali  manbalar  hisoblanadi.  Bu  paytda 

shuningdek,  islom  ahloq-odob  va  taqvodorligi  asosida  turkiy  tildagi 

adabiyot  ham  rivoj  topa  boshladi.  Xorazmdagi  bu  adabiyotning bir vakili 

mashhur  faylasuf  shoir  va  mutafakkir  Pahlavon  Mahmud  (1247-1326) 

hisoblanadi.  U  nafaqat  shoir,  m utafakkir  bo‘libgina  qolmay,  Hindiston, 

Sheroz,  Rumda  ham  beli  yerga  tegm agan  kurashchi  polvon  ham  edi. 

Xuddi  shu  m a’noda  “ Pahlavon”  taxallusi  unga  haqli  ravishda  berilgan. 

Xalq  ichida  esa  uni  yana  behad  saxovatli,  bag‘rikeng,  adolatli  inson 

sifatida  hurm ati  katta  edi.  U  g‘oliblikdan  tushgan  mukofotlarni  yetim- 

yesir, 

nogironlarga  hadya  etar, 

po‘stindo‘zlik  hunaridan 

kelgan 

daromadini  atrofidagi  kam bag'allar  bilan  baham  ko‘rar  edi.  0 ‘z  yonidan 

hatto  Xiva  yaqinida  maqbara  ham  barpo  etadi.  Uning  mardligi,  tantiiigi, 

haqparvarligi  to'K^risida  biznine  kunlarim izea  aadar  turli  hikoyat,

216

rivoyatlar  ham  yetib  kelgandir. 

U ning 

insonga  xos  boMgan  ajoyib 

fazilatlarni  ulugMovchi  ruboiylari  xalq  orasida  keng tarqaigan  boMgan. 

U 

inson 

aql-zakovati,  ahloqiy  kamolati  va  ahloqiy  pokiigini  qadrlaydi.

Turkiy  tilda  ijod  qilgan  yana  bir  siiaxs,  bu  nomi  bizga  hali  yaxshi 

tanish  boMmagan iNosiriddin Burhonuddin  Rabg'uzivdir.  U Х1П  asr oxiri-

XIV  asr  boshlarida  yashab,  ijod  qilgan.  Bizgacha  uning  birgina "Qissayi 

Rabg'uziy" (Qissasul  anbiyo)  asari  yetib  kelgan.  Bu  asarda muallif o‘zini 

"Rabot  o ‘g‘uzining  qozisi  Burhon  o‘gMi  Nosiriddin”  deb  tanishtiradi. 

Ushbu  asar  islom  dinini  qabul  qilgan  mo‘g!ul  beklaridan  biri  boMmish 

Nosiriddin  W q b u g 'a n in g   iltimosiga  к о та   hijriy  709  (milodiy  1309- 

1310) yilda yozilgan.  Ushbu asar 72 qismdan iborat boMib,  payg'ambarlar 

(Dovud,  Sulaymon,  Muhammad)  haqidagi  qissalar,  diniy  rivoyat  va 

hikoyatlar,  xalq  og‘"zaki  ijodi,  tarixiy  asarlar,  diniy kitoblar  asosida bay on 

etilgan  diniy-falsafiy.  tarixiy,  ahloqiy  asardir.  Ushbu  asar  xalq  orasida, 

baxshi  va  oqinlar  orasida  hamisha  mashhur  boMib  kelgan.  Asarda .bayon 

etilgan  ahloqiy  faziiatlar,  ta’lim-tarbiya,  ma’rifat  xususida  fikrlar  hozirgi 

kunga qadar o'zining dolzarb ahamiyatini yo'qotmagan.

Bu paytga kelib turkiy  adabiyot rivoji  bilan bir qatorda, tasavvuf, din 

ilmlarining  ham  rivojlanishi  ko'zga  tashlanadi.  Tasavvuf  ilmining 

mashhur  namoyondasi,  naqshbandiyiik  tariqatining  asoschisi  Bahovuddin 

Naqshband  (Sayid  Muhammad  ibn  Jaloliddin)  (1318-l389)-avvalo  o'z 

mehnati  bilan  halol  kun  ko‘rish  g'oyasini  yoqlaydi.  Uning  “dil  ba  yoru. 

dast  ba  k o r ’  (va’ni  diling  xudoda  boMsinu,  qoMing  mehnatda  boMsin) 

degan  shiori  keyinchaiik  juda  mashhur  boMib  ketdi.  Uning  nomi  xalq 

orasida  maMum  va  mashhur  boMib  ketib,  Buxoro  yaqinidagi  qabri 

musulmonlar  ziyoraigohlaridan  biriga  aylanib  qolgan  edi.  Mustaqiiiik 

inoyati  bilan  bu  ajdodimizning  nomlari  qayta  tiklanib,  uning  qabri 

joylashgan yer obod  va ko‘rkam ziyoratgo’n tusini oldi.

(0-m av/.u .  A m ir T em u r va T em uriylar davrida o'zbek 

d avlatchiligi. Ijtim oiy-siyosiy, iqtisodiy va m adaniy hayot.

Amir 

Temurning 

markazlashgan davlat tuzish uchun kurashi 

va harbiy yurishlari

Buyuk  davlat arbobi va inahoratli  sarkarda Amir Temur  1336-yil  8- 

aprelda  (hijriy  736,  sha’bon  oyining  25  kunida)  Keshga  qarashli  Xo'ja 

llg‘or (hozirgi  Yakkabog‘  rayoni)  qishlogMda  barlos  beklaridan  biri Amir 

Tarag‘ay ibn  Barqal  oilasida dunyoga keldi.  Onasi Takinaxotun Keshning 

obroMi bekalaridan biri  boMgan.

217

Tem um ing  bolaligi  va  o'spirinlik  yillari  Keshda  o'ldi.  Ibn 

Arabshoh,  Rui  Gonzales  de  Klavixo  va  boshqa  tarixshunoslar  1360  yilga 

qadar  uning hayotini ayrim m a'lum otiar bilan  izohlashadi.

1360-1361  yillarda  M o 'g ‘uliston  hukmdori  hoqon  Tug'luq  Temur 

M ovarounnahrning 

ichki 

hayotiga  rahna 

sola 

boshlaydi. 

Uning 

bosqinchilik  tadbirlari  O 'rta   Osiyolik  mustaqil  hukm dorlarga  ma’lum 

bo'lganidan  keyin ular sarosimaga tushib  qolganiar.  Shular qatoriga  Kesh 

amiri  Hoji  Barlosni  ham  kiritish  mumkin.  T ug‘luq  Tem ur  Xo'jandni 

ishg'ol  etish  niyatida  Sirdaryodan  o'tganidan  so 'n g   Movaraunnahr 

amirlari  va  Hoji  Barlos  qo'rquvdan  o 'z   jonlarini  xalos  etish  uchun 

Amudaryodan  o 'tib  Xurosonga ketib qoldilar.

1360-1370-yillarda  Movaraunnab.r  siyosiy  hayotida  Amir  Temur 

bilan  bir  qatorda  ta ’sir  o'tkazgan  shaxslardan  yana  biri  Amir 

Q ozog‘onning  nabirasi  am ir  Husayn  edi.  Balx  va  uning  atrofidagi  yer- 

m ulklar  uning  tasarrufida  edi.  1361-yilda  Amir  Tem ur  am ir  Htisaynga 

yaqinlashgan  edi.  Endi  ikkala  hukmdor  birlashib,  m o 'g 'u l  xonlariga 

qarshilik  ko'rsatish  im koniga  ega  bo'ldilar.  M a’lumki,  Amir  Temur 

m o 'g ‘ul  hokimiga  qaram   edi.  Vaqti  kelib,  M ovaraunnahm i  boshqarishni 

T u g ‘luq  Temur  o 'z   o 'g i i   Ilvosxo'jaga  topshirdi.  M ustaqil  bo'lishga 

harakat  qilib yurgan  A m ir Tem ur  yangi  hukmdorga  itoat  etmadi.  Buning 

oqibatida  yangi  ziddiyat  yuzaga  chiqdi.  Amir  Xusayn  bilan  Sohibqiron 

Tem um ing  bir-birlari  bilan  juda  yaqinlashgan  va  yaxshi  munosabatda 

bo'lgan davrlar  1361-1365-yillami  o 'z  ichiga oladi.

Amir  Tem um ing  hayotida  ro'y  bergan  va  bir  umrga  unga  tan 

jarohatini  muhrlagan  voqea  1362  yilda  Seyistonda  b o 'lib   o’tgan.  Amir 

Tem ur jang  vaqtida o 'n g  qo'lini  tirsagiuan  va o 'n g  oyog‘idan kamon o'qi 

tegishidan  qattiq  jarohatlanadi.  Buning  oqibatida  u  bir  umr  oqsoqlanib 

yuradi.  Shu  bois  undan  dahshatga  tushgan  dushmanlari  Amir  Temurni 

hasad  bilan “Temurlang” deb atashgan.

T u g iu q   T em ur 

o'lim idan 

s o n g  

i363-yilda  Movaraunnahr 

tuprog‘idan  haydalgan  M o 'g ‘ul  xoni  Ilyosxo'ja  yangidan  juda  katta 

lashkar  bilan  a w a lg i  mulklaritii  egallab  olish  m aqsadida  Movaraunnahr 

tomon  harakat  qila  boshlaydi.  M o 'g ‘u!  xoni  ayniqsa  o'zin in g  raqiblariga 

nisbatan  qahrli  kayfiyatda  ekanligi  ham  m a’lum  edi.  Tem ur  va  Amir 

Husayn  bo 'lg ‘usi  qaqshatqich  to'qnashuvga  imkon  boricha  harbiy 

kuchlarni  yig'dilar.  T arixda  uLoy jan g i”  nom i  bilan  kirgan  mazkur jang. 

Chinoz bilan Toshkent o 'rtasida  1365-yilning  bahorida ro 'y  bergan.  Amir 

T em ur  va  Amir  Husayn  Chirchiq  daryosi  bo'yidagi  bu  jangda 

m ag‘lubiyatga uchraganlar.  M azkur mag‘lubiyat sabablarini, har xil bayon

218

о:ibhadi.  Ayrim  solnomachilar  m o'g'ul  xonining  g'oiib  cliiqishida  Amir 

! lusaynning  sust  va  layoqatsi/.iik  bilan  harakat  qilishi  deb  izohlaydi. 

l.htimol  shundandir,  yoki  ino'g'ul  xoni  qo'sliinining  soni  ko'pligi  hamda 

yaxshiroq tayyorlanganligi  bu yutuqning asosiy omili  bo'lsa kerak.

Qayta  urinish  bchuda  ekanligini  angiab  yetgan  Amir  Temur  jang 

maydonini  tark  etib,  qolgan-qutgan  askarlari  bilan  Samarqand  tomon 

qaytib  ketgan.  Samarqand  shahriga  kelgandan  so'ng  bu  ycrda  ham  uzoq 

tui masdan  avvaliga  Keshga so'ngra  Amudaryo orqali  Balxga o'tib ketadi. 

Yuqorida  ta’kidlab  o'tganim izdek,  bu  paytda  Movarounnahrning  bosh 

amiri  llusayn  edi.  Biror  qarorga  kelish  esa  uning  irodasiga  bog'liq 

bo'lgan.  Shu  sababli  Amir  Temur  ham  uning  ko'rsatmasi  bilan,  ko'p 

hollarda  Husaynning  roziligi  bilan  ish  tutishga  majbur  edi.  Samarqand 

shahri,  qolaversa,  butun  Movaraunnahr  o 'z   holiga  tashtab  qo'yildi. 

Mo  g  ul  xoni  changalidan qutilish samarqandliklarning o'ziga bog'liq edi. 

Bu sharoitda Samarqand mudofaasini sarbadorlar o 'z  qo'llariga oldilar.

Sarbadorlar  m o'g'ullar  zulmidan  ozod  bo'lish  yo'lida  o'zlarini 

qurbon  qilishga  tayyor  edilar.  Sarbadorlar  harakati  XIV  asming  30- 

yillarida  Eronda  ijtimoiy-siyosiy  harakat  sifatida  paydo  bo'lib,  50-60- 

yillarda  Movarounnahrga  ham  yoyildi.  Harakat  qatnashchilarining  asosiy 

maqsadi  m o'g'ul  istilochilari  va  zulm  o'tkazuvchi  mahalliy  qatlamlarga 

qarshi  kurash edi.

Xurosondagi 

singari 

Samarqandda 

ham 

bu 

harakat 

qatnashchilaming  ijtimoiy  tarkibi  aynan  bir  xil  bo'lgan.  Hunarmandlar, 

do'kondorlar  ayrim  madrasa  mudarislari  va  talabalar  mazkur  harakatga 

faol  qo'shildi.  Ilyosxo'ja to 'g ‘ridan-to'g‘ri  Samarqandga tomon  yo'l  oldi. 

Shahar  jom e’  machitiga  yig‘ilgan  aholi  oldida  sarbadorlarning  bo'lajak 

rahbaridan  biri  bo'lgan,  madrasa  mudarrisi  Mavlonozoda  chiqib, 

shaharning har bir a ’zosidan katta miqdorda soliq  va to'lov yig‘ib,  uni  o ’z 

biiganicha  sarf  etib  yurgan  hukmdorning  shaharni  o ’z  holiga  tashlab 

qo'yganligini  uqtirib o'tadi.

Mudofaa  rahbarligiga  Mavlonozoda  qatoriga  Mavlono  Xo'rdak 

Buxoriy  va  Abu  Bakr  Kalaviy  ham  qo ’shildilar.  Mudofaa  tashkil 

ctilganligidan  xabarsiz  m o 'g 'u llar  hukmdorsiz  shaharni  himoyasiz  deb 

<> ylashardi.  Ulaming  asosiy  qo'shinlari  shaharga  kiraverishdagi  bosh 

ko'chadan 

hujum 

qiladilar. 

Xavf-xatardan 

shubhasi 

bo'lm agan 

bosqinchilar  Mavlonozoda  kamonchilari  bilan  pistirmada  turgan  joyga 

yaqinlashganlarida  to  satdan  kamon  o'qlariga  duch  keladilar.  Shahar 

mudofaachilari  m o'g'ullarga  uch  tarafdan  hujum  qildilar.  Birinchi

219

hamladayoq  shahar ni  egallaymiz  deb  o'ylab  bostirib  kirgan  m o'g‘ullar 

katta talofat ко'rib, orqaga chekinishga majbur bo'ldilar.

Samarqandliklarning  ishlab  chiqqan  harbiy  rejasi  puxta  chiqdi  va 

o'z  samarasini  berdi.  Bir  necha  hujum  samarasiz  tugagach,  m o 'g ‘ullar 

shahar  atroftni  qurshab  olib  uzoq  vaqt  qamal  qilish  rejasini  o'ylab 

chiqdilar.  Lekin  lashkar  saftda  yuqumli  kasallik  tarqaldi.  Buni  ot  vabosi 

(o'lati)  deb  atashadi.  O'lat  oqibatida  llyosxo'ja  qo'shinlariga  mansub 

otlarning  katta  qismi  qirilib  ketdi.  llyosxo'ja  katta  yo'qotishlar  bilan 

dastlab  Samarqandni  keyin  esa  Movaraunnahrni  tashlab  ketishga  majbur 

bo'ldi.

Bu  paytda  Keshda  bo'lgan  Amir  Temur  bu  xabarni  Amudaryo 

bo'ylarida  bo'lgan  Amir  Husaynga  etkazdi.  1366-yilning  bahorida  ular 

Samarqandga  etib  keladilar  va  sarbadorlar  rahbarlarini  o'z  huzurlariga 

chorladilar.  Uchrashuv  Samarqanddagi  Konigil  degan  joyda  bo'ldi.  Bu 

erda  sarbadorlaming  rahbarlari  bilan  kelishmovchilik  yuz  beradi  va  ular 

qatl  etiladi.  Amir  Temuming  iltimosi  bilan  faqat  Mavlonozoda  omon 

qoldirilib,  Xurosonga  jo'natiladi.  Sarbadorlar  harakati  bostirilgandan 

so'ng 

Amir 

Husayn 

va 

Amir  Temur  o'rtasidagi 

munosabatlar 

keskinlashadi. 

Bunga 

Amir 

Husaynning 

sarbadorlarga 

nisbatan 

adolatsizligi  ham bir qadar sabab bo'lgan edi.

1366-1370-yillar oralig‘ida Amir Temur o'z c ’tiborini  ichki  ishlarga 

qaratdi.  Amir  Husayn  va  Amir  Temur  o'rtasidagi  ziddiyatlar  1370-yilda 

Husaynning  o'ldirilishi  va  Amir  Temuming  taxtga  o'tirishi  bilan 

yakunlandi.  Movaraunnahming  amaldagi  xoni  Chingizxon  avlodiga 

mansub bo'lgan  Suyurg'otmish qo'liga o'tdi.  Davlat boshqaruv tizim i  esa 

Movaraunnahr amiri  nomini olgan Amir Temir qo'lida qoldi,  hamda Kesh 

shahridan  Samarqandga ko'chib,  uni o 'z  davlatining poytaxtiga aylantirdi.

Amir 

Temuming 

Movarounnahrdagi 

birlashtirish 

siyosati 

boshlangan edi.  U  Amudaryo va Sirdaryo oralig‘ida turgan yerlami o'ziga 

bo'ysundirib,  o'ziga  itoat  ettirdi.  Farg‘ona,  Shosh  viloyatlarini  o 'z  

tasarrufiga  kiritish  unga  qiyin  bo'lmadi.  Sirdaryoning  quyi  oqimidagi 

Oltin  O'rdaga  qarashli  erlarni  egallashda  u  bu  erlardagi  ichki  sulolaviy 

urushlardan foydalandi.

Amir  Temur  Xorazmni  ham  qaytadan  Movaraunnahrga  kiritishga 

intildi.  1372-yilda  Husayn  Sufi  Amir  Temurga  boj  to'lamasdan,  buning 

ustiga  Sohibqiron  tomonidan  yuborilgan  elchiga  shunday  javob  berdi: 

“Men  mamlakatni  qilich  bilan  fath  etganman,  shuning  uchun  ham  uni 

faqat qilich bilan olish mumkin”.

220

O 'sha  yili  Amir Temur Xorazmga qo'shin  tortib  keladi.  Urganchga 

borish  uchun  Qiyot  shahri  orqali  o'tish  kerak  edi,  bu  shahar  bir  oz 

qarshilik  ko'rsatgandan  keyin  Tetnur qo'shini  tomonidan  ishg‘ol  qilinadi. 

Qiyotning  qo'ldan  ketishi  Xusayn  Sufiga  kuchli  ta’sir ko'rsatadi.  U  Amir 

Temur  bilan  yarashishga,  uni  talablarini  bajarishga  rozi  bo'ladi.  Lekin 

ayrim  hokim lar  Amir  Temurning  tez  baland  martabaga  erishishini 

ko'iolm ay  Musaynni  unga  qarshi  gij-gijlay  boshladilar.  Husayn  ularning 

yordamiga  ishonib Amir Temurga qarshi chiqadi,  ammo uning tomonidan 

tor-mor  etiladi.  Shundan  so'ng  Husayn  Urganch  qal’asiga  berkinadi  va 

tezda  vafot  etadi.  Uning  o'm iga  akasi  Yusuf  So'fi  (1372)  hokimiyatga 

keladi  va  Am ir  Tem ur  bilan  yarash  shartnomasi  tuzadi.  Lekin  u  yarash 

shartlarini  xiyonatkorona  buzib,  Amir  Temur  qaytib  ketgandan  keyin 

Qiyot  shahrini  bosib  oladi  va  unga  qarshi  ochiqdan-ochiq  dushmanlik 

harakatlariga  o'tadi.  Shundan  so'ng  Amir  Temur  Xorazmga  ikkinchi 

marotaba  yurish  qilishga  majbur  bo'ladi.  (1373-1374-y.).  Amnto  bu 

harbiy  to'qnashuvgacha  bormaydi,  chunki  Yusuf  Amir  Temurga  tavba 

qilib yarash  shartlarini  so'zsiz bajarishga va’da beradi.  Bu ikkinchi yurish 

natijasidan Janubiy  Xorazm Amir Temur davlati tarkibiga kiradi.

1374-yildan  keyin  Am ir  Temur  Xorazmga  uch  marotaba  yurish 

qildi.  Buning  sababi  Oltin O 'rda xoni  To'xtamishning Xorazmga da’vosi 

tufayli edi.

1387-1388-yillarda  To'xtamish,  Amir  Temurning  Movaraunnahrda 

yo'qligidan  foydalanib,  Xorazmga  hujum  qildi.  Xorazm  hokimi  bo'lgan 

Sulaymon  So'ftni  Amir  Temurga  qarshi  qo'zg'olon  ko'tarishga  undadi. 

Sulaymon  S o'fi  bunga  rozi  bo'ldi.  Bu  voqealar  Amir Temumi  1388-yili 

Xorazmga  yana  yurishga  majbur  etdi.  Temur  Urganchni  ishg‘ol  qildi  va 

sufiylar suloiasini tugatdi.

Shu vaqtdan buyon Xorazm Amir Temur davlati tarkibiga, keyin esa 

Temurivlar  davlati  tarkibiga  kirgan.  Shunday  qilib,  Yettisuvdagi  va 

Sirdaryo  etaklaridagi  yerlardan  tashqari,  Turkiston  yerlarining  hammasi 

Amir Temur qo'liga o'tdi.

Amir Temurning  harbiy  yurishlari  tarixda “uch  yillik”  (1386-1388) 

“besh  yillik”  (1392-1396)  “yetti  yillik”  (1399-1405)  unishlar  deb  nom 

olgan.  Temur  1381  yilda Hirotga yurish qiladi.  Bu  davrda Hirotni  kurdlar 

sulolasi  boshqarar  edi.  Ularning  hukmdori  G ‘iyosiddin  Pir  Ali  Temurga 

qattiq  qarshilik  ko'rsatmadi.  Lekin  1383  yilda  Hirotda  q o z g ‘olon 

ko'tarildi.  Q o'zg‘olon  bostirildi  va  kurdlar  sulolasi  qulashi  bilan 

sarbadorlarning  so'nggi  hokimi  bo'lgan  Ali  Muayyod  ixtiyoriy  suratda 

o 'z   yerlari  va  hokimiyatini  Temurga  topshirdi.  XIV  asming  80-yillari

221

3'rtasiga  kelib  butun  Xuroson  Amir  Temur  ixtiyoriga  o'tdi.  “ Uch  yillik" 

urush  davrida  Am ir  Teur  Ozarbayjon,  Tabriz,  Mozandaron,  G‘ilonni 

bo'ysundiradi.  Shundan  keyin  u  Kavkazga yurish boshlab, Tiflis,  Arzirum 

va Van  qal’asini  egalladi.

Shunday 

qulay 

payt 

kelganidan. 

ya’ni 

Amir 

Temurning 

Erondaligidan  foydalangan  To'xtamish  Movaraunnahrga  Qamariddiii 

etakchiligida qo'shin yubordi.

1388-yil  yanvarida  Amir  Temurning  qaytishini  kutgan  dushman 

orqaga  qayta  boshladi.  Am ir  Temur amirlari  Husayn,  Shayx  Ali  Bahodir 

va  boshqalarga dushmanni  d a f qilishni  topshirdi.  Ular  Sirdaryo  bo'yidagi 

Sarisuv degan joyda dushmanni  quvib yetib unga katta talofat yetkazdilar. 

To'xtam ish  1388-yil  oxirida  Amir Temurga qarshi  qayta  hujum  boshladi. 

A m ir  Temur  esa  urushga  tayyorlanish  uchun  Sagoron  (K attaqo'rg'on)da 

qarorgohini  tikib,  qo'shinlarini  jangovar  holatga  keltirdi.  Amir  Temur 

dushmanning  orqa  tarafidan  hujum  qilish  uchun  Q o'ng‘i  o 'g ‘Ion,’Temur 

Qutlug‘  o 'g ‘lon,  Shayx  Ali  Bahodir  qo'mondonligidagi  qo’shinlarni 

yuboradi.  Hujum  muvaffaqiyatli  bo'ldi.  Dushman  tor-mor  etilib, 

To'xtam ish z o 'rg 'a  qochib qutuldi.

1393-1394-yili  Amir  Temur  Sheki  (Ozarbayjonning