Перевод и анализ произведения «Чудная баба» Нины Николаевны Садур Homa, Ivana Master's thesis / Diplomski rad

Gena: Ja sam također siguran, Oljice. 
Olja: Reci mi, mogu li se kopije razmnožavati? 
Lidia Petrovna: Naravno. 
Olja: Onda ne znam kako drugačije dokazati. (S prijekorom) Lidija Petrovna, ne bi li vi mogli 
razmisliti o nama? Lidija Petrovna? 
Lidia Petrovna: Jelena Maksimovna, ostali ste samo vi. Ne rugajte se. Pitanje je tako 
kritično. Pokušajte dokazati ako možete. 
Jelena Maksimovna: Ne pada mi na pamet. 
Lidija Petrovna: Jelena Maksimovna! 
Aleksandr Ivanovič: Čekajte, Lidija Petrovna, Gena me uvjerio. 
Lidija Petrovna: Uvjerio? 
Aleksandr Ivanovič: Pa, naravno. To nije smiješno priznanje. Na njega je sposoban samo 
čovjek. 
Gena: Hvala vam. 
Aleksandr Ivanovič: Ako ćemo slijediti princip sramotne ispovijedi, ako one služe kao 
dokaz, onda sam... 
Lidija Petrovna: Ne nužno. One ne služe kao dokaz. Možete se uvjeriti sami. 
Aleksandr Ivanovič: Kako to? Zar vam nije svejedno po čemu se prepoznaje kopija? 
Lidija Petrovna: Ne 
Aleksandr Ivanovič: Onda priznajte što smo mi. 
Lidija Petrovna: Ne. 
Aleksandr Ivanovič: Onda slušajte. Ja sam čudovište. 
Jelena Maksimovna: To nje nema. 
Pauza. 
Lidija Petrovna: Što? 
Jelena Maksimovna: Neka sama dokaže da ona postoji. 

---

34 
Lidija Petrovna: Zašto ste čudovište? 
Aleksandr Ivanovič: Doista. Dokažite da vi postojite. 
Lidija Petrovna: Ja? Zašto? Ja znam što sam. 
Jelena Maksimovna: Svatko zna. 
Lidija Petrovna: Ali ja to doista znam. 
Jelena Maksimovna: Svi doista znaju. 
Lidija Petrovna: Radi se o tome da se ta ideja rodila u meni. 
Jelena Maksimovna: U živoj se osobi ona neće roditi.