Перевод и анализ произведения «Чудная баба» Нины Николаевны Садур Homa, Ivana Master's thesis / Diplomski rad

Aleksandr Ivanovič: Lidija, što ona govori? 
Lidija Petrovna: Jelena Maksimovna, draga, dokažite da postojite. 
Aleksandar Ivanovič odlazi od njih i zove na telefon. 
Uvijek si bila tako razumna, čvrsta, samouvjerena žena. Vi ste sve znali. 
Jelena Maksimovna: Ja postojim. 
Lidija Petrovna: Je li to sve? 
Jelena Maksimovna: Meni je dovoljno. Pogledajmo što ćete zapjevati na sastanku... 
Lidija Petrovna: Kojeg neće biti. 
Jelena Maksimovna: U srijedu, draga moja, u tri i trideset! Odaziv je obvezan. 
Ulaze Olja i Gena. 
Njih također nema? 
Lidija Petrovna: Aleksandre Ivanoviču, dajem vam časnu riječ da nećete biti u mogućnosti 
sve to pretvoriti u šalu. Znam da ste upravo nazvali hitnu pomoć. Još uvijek mislite da sam 
luda... ali neću ići u bolnicu, jer to ne želim, ja ću biti s vama, ja ću živjeti kao što sam živjela, 
sve dok vas nisam uništila svojom drskom maštom o sveopćoj sreći... 
Sveopća tišina. 
A vi, Olja, vi ste tako mladi, slatki, hiroviti, ali mene, iskreno, nimalo ne vrijeđa što ste vi 
mladi, a meni su se svidjeli vaši hirovi. A Gena, on vas je volio, Olja, vjerujte mi...
Olja: Lidija Petrovna, što se dogodilo?
Jelena Maksimovna: Nas nema.

---

31 
Olja: U kojem smislu? 
Jelena Maksimovna: U pravom. 
Olja: Oh, kako zanimljivo! Gena, nas nema!
Jelena Maksimovna: Zar ne razumijete? Ona nas je sve uvrijedila. 
Lidija Petrovna: Ja nisam vrijeđala. Ja nisam vrijeđala. Bolje mislite da sam bolesna, luda, 
ali ja nisam vrijeđala, vjerujte mi, dragi drugovi... kopije. 
Jelena Maksimovna: Jeste čuli?! 
Gena: Lidija Petrovna, ne brinite se. Vi ćete ozdraviti, ja ću dolaziti k vama, kupovati jabuke. 
Volite jabuke. Ne znam što bih rekla. Čujete li me? Razumijete li?