Таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети


Download 1.66 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/112
Sana27.10.2023
Hajmi1.66 Mb.
#1726546
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   112
Bog'liq
cover Makroiqt Kaf 05 Investitsiya

Молиявий 
ҳолатни 
баҳолаш 
учун 
қўлланиладиган 
коефициентлар: 
Жорий ликвидлик коефициэти = ЖА/ЖП 


132 
Шу муддатдаги ликвидлик коефицэти = ЛА/ЖП 
Критик баҳолаш коефициенти = (НП+ДҚ)/ҚММ 
Умумий тўлов қобилияти коефициенти = ҚМ/УА 
Инвестициядан фойдаланишни баҳолаш коефициентлар: 
Активларнинг 
айланувчанлиги 
коефициэти 

Сотувдан 
тушим/УА 
Доимий капиталнинг айланувчанлик коефициенти = Сотувдан 
тушум/ДК 
Акциядорлик капитали айланувчанлиги коефициенти = Сотувдан 
тушум/ АК 
Айланма капидалнинг айланувчанлик коефициенти = Сотувдан 
тушум/Айланма капитал 
Рентабеллик кўрсаткичлари: 
Умумий активлар рентабеллиги = (СФ+Ф)/УА 
Доимий капиталнинг рентабеллиги = (СФ+Ф)/ДК 
Акциадорлик капиталининг рентабеллиги = СФ/АК 
Сотиш рентабеллиги= СФ/Сотишдан тушум 
Ўз капитали рентабеллиги = СФ/(АК+ТФ) 
Капиталнинг даромадлиги = (СФ+Ф)/Ўз капиталининг узоқ 
муддатли қарзлариБу ердаА-юқори ликвидли активлар
ЖП-жорий пассивлар;
ЖА-жорий активлар; 
ТФ-тақсимланмаган фойда; 
ЛА-ликвидли активлар; 
Ф- кредит(қарз) учун фоиз; 
УА-умумий активлар; 
НП-нақд пуллар; 
ДҚ-дебиторлик қарзлари; 
ҚММ-қисқа муддатли мажбуриятлар; 
ДК-доимий капитал; 
АК -акциядорлик капитали
СФ- соф фойда; 
М-қарз мажбуриятлар.


133 
12.5. Лойиҳанинг молиявий самарадорлигини фойда баланси 
ёрдамида аниқлашнинг оддий усули 
Лойиҳани 
биринчи 
ҳисобда 
ҳисоб-китоблар 
билан 
самарадорлигини ҳисоблашда соддалашган усулда фойда ҳисоботи 
моделидан фойдаланиб аниқлашимиз мумкин. 
Бу жадвалдан кўриниб турибдики лойиҳанинг фойдалилик 
даражаси солиқ ва кредит фоизини тўлашдан олдинги фойда 
кўрсаткичида кўринади. Кўп ҳолларда тижорат банклари лойиҳани 
самарадорлик даражасини ҳамда кредитни қайтариб бериш қувватини 
аниқлашда бу кўрсаткич 30фоиз дан юқори бўлишини хоҳлайди. Бу 
кўрсаткич қанча юқори бўлса кредитни қайтариш коеффициенти 
юқори деб тушунилади. 

Download 1.66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   112




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling