Tanlangan asarlar

SOHIL YOQALAB 

CHOPAYOTGAN 

OLAPAR

V,

n

V la d im ir  S a n g ig a   bag'ishlanadi.

R u t u b a t l i ,   izg'irinli,  qop-qorong‘i  tu n   q o 'y n id a   hay- 

h otd ay   yastanib  yotgan  O x o ta   dengizi  sohillarida  ta- 

biatning  ikki  qud ra tli  kuchi  -   qu ru q lik   bilan  dengiz 

o 'rta sid a   azaliy,  tinimsiz  kurash  davom  etadi:  quruqlik 

dengizning  asov  to 'lq in la rig a   to 'sq in lik   qilishga  intiladi, 

dengiz  esa  q u ru q lik k a  hujum   qilishda  tinim  bilmaydi.

Dengiz  to 'lq in la ri  zulm at  q o 'y n id a   guvullab,  o'kirib, 

s h iddat  bilan  qoyalarga  kelib  urilib,  parchalanib  ketadi. 

Dengiz  ham lalarini  qaytaraverib  tosh-m etin  b o 'lib   k e t­

gan  q irg 'o q   xo'rsinib,  uf  tortadi.

O lam-olam  b o 'lib   yaralganidan  buyon,  tu n   kundan 

tu g 'ilg a n ,  kun  tu n d a n   tu g 'ilg a n   zamonlardan  buyon  ah- 

vol  shu  -   ikki  q u d ra tli  kuch  o'rtasidagi  olishuv  davom 

etadi:  b u ndan  buyon  ham  kun-u  tun,  tun-u  kun,  yoki 

yer  bilan  suv  bor  ekan,  ular  abadul-abad  shunday 

kurashaveradi.

Kun-u  tu n ,  tun-u  kun...

S hunday  kechalardan  y ana  biri  o 'td i.  Dengiz  oviga 

jo 'n a s h   arafasidagi  kecha  edi  bu.  Bola  shu  kecha  uxlol- 

may  chiqdi.  U m rida  birinchi  m arta  uxlayolm adi,  umrida 

birinchi  m arta  tunni  bedor  o'tkazdi.  Q ani  endi,  tezroq 

tong  ota  qolsa,  dengizga,  ovga  chopqillab  keta  qolsa.  U 

n e rp a 1  terisi  ustida  y otarkan,  ostidagi  yer  dengiz  zarbala- 

ridan  bilinar-bilinmas  titrayotganini  sezar,  ko'rfazdagi 

to 'lq in la rn in g   bir-biriga  urilib,  o 'k ira yotga nini  elas-elas 

eshitar  edi.  U  tu n   bo'yi  sergaklanib  u xlay  olm adi...

Q adim -qadim larda  ahvol  b u tu n la y   boshqacha  edi. 

O 's h a   v a qtlarni  endi  tasavvur  qilib  bo'lm aydi,  qadimgi 

o 'r d a k   voqeasi  haqida  hozir  hech  kim  hech  narsa  bil­

maydi,  bilish  u  yoqda  tursin,  h a tto   bu  hodisani  xayoliga 

ham  keltirm aydi,  mabodo  o'sha  qadim  zamonlarda  Luvr 

degan  o 'r d a k   bo'lm ag an id a  olam  allaqanday,  boshqacha

1  T y u l e n l a r   o i l a s i g a   m a n s u b  d e n g i z   h a y v o n i.

350

tarz da  tuzilib,  hozirgiday,  quru q lik   suvga,  suv  esa  -  

qu ru q lik k a  qarshi  turm agan  bo'lardi.  Axir  olam ning 

boshlanishida  -   azal-azallardan  -   ta b ia td a   quru q lik   u 

yoqda  tursin,  h a tto   g ard  ham  y o ‘q  edi.  B utun  a tro f  suv- 

dan,  fa q at  suvdan  iborat  edi.  Suv  o ‘z-o‘zidan  qorong'i 

tubsizliklardan, 

cheksiz  g irdoblarda n  paydo  bo'lgan, 

so 'n g  

atrofga  tarq a la 

boshlagan. 

Shundan 

bosh lab, 

to 'lq in la r   t o i q i n l a r g a   urilib,  tarafsiz  olamning  hamma 

taraflariga  oqa  boshlagan:  suvning  qayoqdan  kelib,  qa- 

yoqqa  borishini  hech  kirn  bilmagan.

Luvr  o 'rd ak   esa,  ha,  hozir  ham  har  kuni  tepamizdan 

g ‘a g ‘illab  to'd asi  bilan  uchib  o 'ta d ig a n   o ‘sha  o 'r d a k   ilga- 

ri  dunyoda  yolg'iz,  yak k a  o ‘zi  yashardi.  U  samoda  tanho 

uchib  yurarkan,  tu x u m   qo'yishga  ham  tangaday  joy  to- 

polmasdi.  Chunki  olamda  suvdan  boshqa  hech  bir  narsa, 

uya  qurish  uchun  h a tto   birorta  has  ham  y o 'q   edi.

Luvr  o 'r d a k   q o 'n a d ig a n   jo y   topolm ay  faryod  chekar, 

chidolm aym an,  tuxum im ni  tubsiz  girdobga  tushirib  yu- 

boraman,  deb  yuragi  shuvullardi.  O 'r d a k   qayoqqa  y o ‘l 

olmasin,  qay  tara fg a  uchmasin,  qanotlari  ostida  shovul- 

lab  yotgan  to 'lq in la rn i  k o 'rard i  -   chor-atrofni  hadsiz- 

hududsiz,  avvali-yu  oxiri  y o ‘q  m ahobatli  suv  qoplab  ol- 

gan  edi.  U chaverib  holdan  toygan,  majolsiz  o 'r d a k   uya 

qurish  uchun  bu tu n   olamda  biror  parcha  yer  yo'qligiga 

ishonch  hosil  qildi.

S h u n d a  o 'r d a k   suv  ustiga  q o ‘ndi-da,  ko'ksidagi  pat- 

lardan  tu m sh u g 'i  bilan  yulib  olib,  o'ziga  uya  qurdi. 

Xuddi  mana  shu  suzib,  qalqib  yuruvchi  uyadan  yer 

paydo  b o 'la   boshladi.  Bora-bora  yer  kengayib,  asta-sekin 

uning  ustida  tu rli  jo nivorlar  paydo  bo 'ld i.  Jonivorlar 

ichida  inson  hammasidan  epchil,  abjir  chiqib  qoldi.  U 

qor  ustida  ch a n g 'id a   uchishni,  qayiq  yasab  suvda  su- 

zishni  o 'rg a n ib   oldi.  H ayvonlarni,  baliqlarni  ovlashni 

o 'rg a n d i, 

shular  bilan  tirikchilik  qilib, 

o'z  naslini 

k o 'p a y tira   boshladi.

Butun  olamni  qoplab  olgan  suv  o 'r ta s id a   quruqlik- 

ning  paydo  bo'lishi  qanday  o q ibatlarga  olib  kelishini 

Luvr  o 'r d a k   bilmagan  edi.  Chunki  yer  paydo  b o'lgan 

v a q td a n   boshlab,  dengiz  tinchini  y o 'q o td i;  m ana  endi 

o 'sh a n d an   beri  dengiz  -   quruqlikka,  quru q lik   -   dengizga

351

qarshi  ja n g   qiladi.  Bular  o ‘rtasiga  tu sh ib   qolgan  insonga 

oson  tu t ib   bo'lm aydi,  u  dengiz  bilan  yer  o 'rta sid a ,  yer 

bilan  dengiz  o 'rta sid a   azob  chekadi.  O d a m lar  ko'proq 

yerga  b o g 'lan ib   qolganliklari  uchun  dengiz  ularni  xush 

ko'rm aydi...

Tong  bo'zara  boshladi.  Yana  bir  tu n   o 'td i.  Yana 

bir  kun  dunyoga  keldi.  B o'zara  boshlagan  to n g   g'ira- 

shirasida  dengiz  bilan  q irg 'o q n in g   q u tu rib   olishayotgani 

kiyik  labidan  uchgan  hovuriday  elas-elas  ko'z ga  chalina- 

di.  Dengiz  shunday  nafas  oladi.  Dengiz  va  q irg 'o q n in g  

qizg'in  to 'q n a sh u v la rid a n   hamisha  p a g 'a -p a g 'a   sovuq 

hovur  k o 'ta r ilib   tu rad i.  Y astanib  yotgan  sohil  bo'ylab, 

hamma  yerda  o 'j a r   to 'lq in la rn in g   shovqini  eshitiladi.

T o 'lq in la r  o 'jarligini  qo'y m aydi,  o 'rk ach -o 'rk ac h   to 'l- 

qinlar  qirg 'o q n in g   muzday  y onbag'irlariga,  suv  yalab 

silliqlab  yuborgan  toshlar  uyumiga  jon-jahdi  bilan,  bor 

kuchi  bilan  ham la  qiladi,  keyin  esa  taq d irg a  ta n   ber- 

ganday  xo'rsinib,  majolsizlanib,  iziga  qaytadi.  O rtid a  

o 'tk in c h i  k o 'p ik la r  va  chayqatilgan  o 't- o 'la n la r n in g   chir- 

kin  hidi  qoladi.

Bahorda  okean  harakati  bilan  allaqayerlardan  kelib 

qolgan  muz  parchalari  goh-gohida  o 'rk a c h -o 'rk a c h   t o ' l ­

qinlar  kuchi  bilan  q irg 'o q q a   chiqib  qoldi.  Q um   ustiga 

ulo q tirib   tashlangan  bu  bevosh  muz  parchalari  darhol 

dengizning  t o 'n g 'i b   qolgan  ojiz  zarralariga  aylanadi. 

Keyin  kelgan  to 'lq in la r   tezda  ortga  qaytib,  ularni  ham 

o'z  og'ushiga  olganicha  y ana  dengiz  b ag 'rig a  eltadi.

Z ulm at  chekinib  to n g   ota  boshladi.  Q irg 'o q   ohista 

ravshanlashdi,  dengiz  ohista  yorisha  boshladi.

Tungi  shamol  q o 'z g 'a tg a n   oq  yolli  o'r k ach -o 'rk ac h  

to 'lq in la r   hamon  q irg o 'q q a   talp in ib ,  shovqin  solib  tur- 

gan  b o ‘lsa-da,  dengizning  olisdagi  teran  joylari  endi 

insofga  kelganday  tinchlanib,  q o 'rg 'o sh in   singari  xira 

ko'kish  rang  to rtib ,  vazmin  m avjlanib  yotardi.

Dengiz  ustidagi  b u lu tla r  qirg'oqdagi  tep alik lar  sari 

siljiy  boshladi.

Dengizning  xuddi  o 'sh a   qismida,  O la p a r  q o 'ltig 'ig a  

yaqin  yerda  dengiz  tomon  yarim   orol  shaklida  qiyalab 

t u r t i b   chiqqan  tepalik  -   qoya  bo 'lib ,  u  olisdan  qara-

352

ganda  haqiq atd a n   ham  sohil  b o 'y la b   chopib  borayotgan 

k a ttak o n   olapar  itni  eslatardi.

Y o n ba g'irlarida  u  уег-bu  yerda  tu rli-tu m a n   buta- 

lar  o'sib,  chakalakzorlarga  aylanib  ketgan  va  yozning 

eng  issiq  k u nlarida  ham  boshidan  qori  arimagan  qismi 

shalpaygan 

k a ttak o n  

quloqqa 

o'x shaydigan, 

«choti- 

da»  -   soyada  qolgan  pastqam  joyida  ham  oq  qashqasi 

b o'lgan  O la p a r  qoyasi  dengiz  tom ondan  qaraganda  ham, 

o 'rm o n d a n   q araganda  ham  olis-olislardan  ko'z ga  tash- 

lanib  turadi.

M ana  shu  O la p a r  ko'rfazidan  erta  to n g   payti  quyosh 

ikki  tera k   bo'yi  k o 'ta rilg a n d a   bir  nivx  q ayig'i  de­

ngizga  tushdi.  Q a yiqda  uch  ovchi  bilan  bir  bola  bor 

edi.  Yoshroq  va  no rg 'u lro q   ikki  yigit  t o ' r t   eshkakni 

eshib  borishardi.  Q ayiq  q u y ru g 'id a   yuzi  q o 'n g 'i r   tus 

olgan,  ozg'in,  kekirdagi  t u r tib   chiqqan,  manglayi  va 

ayniqsa,  bo'yinlarini  taram-taram  ajin  bosgan,  qo'llari 

ham  yirik,  suyakdor  panja  bo'g 'inlari  yong'oqday  shishib 

chiqqan  keksa  ovchi  tamaki  trubkasini  so'rganicha,  rulni 

boshqarib  borardi.  Sochlariga  oq  oralagan,  butunlay  oq 

desayam  bo'ladi.  Qoraygan  yuzida  oqish  qoshlari  ko'zga 

aniq  tashlanardi.  Cholning  yoshlanib,  qizargan  ko'zlari 

odatdagiday  hamisha  qisilgan  -   umr  bo'yi  quyosh  nuri 

tushib, 

ko'zni  qamashtiruvchi  suv  yuziga  qarayverib 

o'rganib  qolgan,  u  ko'rfazda  qayiqni  go'y o  ko'r-ko'rona 

haydayotganga  o'xshardi.  Q ayiqning  narigi  tumshuqqi- 

nasida  o 'n   bir-o'n  ikki  yoshlardagi  qora  ko'z  bola 

sug'urday  cho'nqayib  o'tirib   olgan:  ahyon-ahyonda  kat- 

talarga  qarab  qo'yar,  joni  ichiga  sig'm asdan  o'zini  zo'rg'a 

t u tib   o'tirar,  xo'm rayib  o 'tirgan  qariyani  koyitmaslik 

uchun  hadeb  tipirchilayverishdan  o'zini  tiyib  o'tirardi.

Bola  q a ttiq   h ayajonda  edi.  H a yajondan  burun  ka- 

taklari  kerilgan,  yuzidagi  bilinar-bilinmas  sepkillar  sir- 

tiga  tepib  chiqardi.  O nasi  ham  shunaqa,  ju d a   xursand 

b o 'lib   ketsa  yuzidagi  sepkillar  b o 'r tib   tu rard i.  Bolaning 

hayajonlanishiga  sabab  bor  edi.  Bugungi  ov  bolaga  atal- 

gan,  bolaning  dengiz  bilan  birinchi  m arta  ellashuviga 

atalgan  edi-da!  Shuning  uchun  Kirisk  s u g 'u rg a  o'xshab 

dam   u  yoqqa,  dam   bu  yoqqa  qiziqib  qarardi.  Bola 

umrida  birinchi  m arta  chinakam  ovchilar  bilan  ochiq

12

  -  

2641

 

3 5 3

dengizga  chiqishi,  u ru g 'la rig a   tegishli  rostakam  k a tta  

qayiqda,  k a tta   o 'l j a   olish  m aqsadida  chinakam   k a tta  

ovga  chiqishi  edi.  Bolaning  o 'rn id a n   tu r ib   ketgisi,  esh- 

kakchilarni  tezroq  eshinglar,  deb  qistagisi,  o ‘zi  q o 'liga 

eshkak  olgisi,  kuchining  boricha  eshib,  dengiz  hayvonini 

ovlagisi,  k a tta   ov  boshlanadigan  orollarga  tezroq  yetgisi 

kelardi.  Lekin  bu  g o ‘daklarcha  istaklar  k a tta la rg a   kulgili 

tuyulishi  mumkin  edi.  S hundan  hadiksirab,  bola  iloji 

boricha  sir  bermaslikka  harak at  qilardi.  U  baxtiyorligini 

sira  yashirolmasdi  -   qoramag'iz  ta ra n g   yanoqlari  yal-yal 

yonardi,  ham m adan  ham  uning  chaqnab  porlab  turgan 

k o'z la rida  qalbidagi  quvonch  va  g 'u r u r   sezilib  turardi. 

O ld in d a   dengiz,  k a tta   ov  k u tard i  uni!

O 'r x o n   bobo  bolaning  dilidagini  sezardi.  U  qisiq 

ko'z lari  bilan  dengiz  ufqiga  boqar  ekan,  shodligini 

yashirolmay  toqatsizlanayotgan  bolaning  ruhiyatini  ham 

sezib  tu rard i.  C holning  ko'zlarida  m ayinlik  balqidi  -  

eh,  bolalik  ekan-da.  Biroq  u  kulimsirashdan  o'zini  ti- 

yish  uchun  chala  yongan  tam aki  trubkasini  bosib-bosib 

so 'ra   boshladi.  M iyig'idagi  kulgini  bolaga  sezdirmasligi 

kerak.  U la r  oralarida  qayiqda  o 'tirg a n   bolani  ermak 

uchun  olib  ketayotganlari  y o ‘q-ku,  axir.  U  chinakam 

dengiz  ovchisi  b o 'lishga  ch og'la ngan.  Bola  bu  hunarni 

dengizda  boshlab,  q achonlardir  ehtimol  y ana  dengizda 

tu g atar.  Dengiz  ovchisining  qismati  shu:  zero  dengiz 

ovidan  m ushkulroq  va  xavfliroq  ish  dun y o d a  bo'lm asa 

kerak.  Bolalikdan  o'r ganish  kerak  bu  h unarni.  S hu­

ning  uchun  ham  eskilar  «bola  -   boshdan,  h u n a r  yosh- 

dan»,  deb  bejiz  aytishmagan.  Yana  deganlarki,  «Yomon 

ovchi  y ldoshin  y ld an   ozdirar».  S hundan  ayonki, 

erkak  odam  ro 'z g 'o r  teb ra tish   uchun  bolalikdan  kasb 

o'rganishi  kerak.  Kiriskka  ham  h u n a r  o'r g an ish   vaqti 

keldi.  Bolani  o'zlari  bilan  birga  dengizga  olib  chiqish, 

uni  ovga  o 'rg atish   vaq ti  yetdi.

O la p a r  qoyasidagi 

O n a  

baliq  jamoasi 

yashaydi- 

g an  b u tu n   qishloq  aholisi  bugungi  ov  safari  Kirisk 

uchun,  b o 'lg 'u si  ovchi  va  r o 'z g 'o r  boshlig'i  Kirisk  uchun 

uyushtirilganini  bilishardi.  Azaldan  shunday  erkak  b o'lib 

tu g 'ilg a n   har  bir  odam  yoshligidanoq  dengiz  bilan 

d o 'stlash u v i,  og'a -ini  tu tinishi  lozim,  chunki  dengiz  uni

354

bilib  qo'ysin,  odam  ham   dengizni  d o 's t  bilib  hurm at- 

laydigan  bo'lsin.  X uddi  shuning  uchun  jam oa  oqsoqoli 

O 'r x o n   boboning  o ‘zi  bosh  bo'lib,  yana  eng  yaxshi 

ovchilardan  ikkitasi  -   bolaning  otasi  Em rayin  bilan 

tog 'asi  M ilxunni  yoniga  olib,  k a tta la rn in g   kichiklar  ol­

di dagi,  bu  gal  esa  kichkintoy  Kirisk  oldidagi  muqaddas, 

ezgu  b u rchlarini  bajarish  uchun  safarga  chiqishdi.  Bola 

shu  k undan  boshlab,  um rining  oxirigacha,  quvonchli 

k u n la rd a   ham,  kulfatli  k u n lard a  ham  dengiz  bilan  d o 's t 

tu tin ish i  kerak  edi.

Kirisk  hozir  bola,  og'z idan  ona  suti  ketm agan  g o ‘dak 

bo'Isa  ham  m ayli,  u  kelgusida  ishga  yaraydimi,  yo'qm i, 

hozir  gap  b u n d a  emas.  Kim  bilsin,  ehtimol  bir  k u n   vaqt 

kelib  yoshi  u lu g 'la r   holdan  toyib,  keksayib  qolganlarida, 

m ana  shu  bola  jam oaning  kuniga  yarar,  uning  tayanchi 

b o 'lib   qolar.  S hunday  bo'lishi  kerak  ham.  Avloddan 

avlodga  o 't i b   kelayotgan  azaliy  hayot  qonuni  bu.  H ayot 

shu  asosga  qurilgan.

Q a y iqdagilar  shularni  o'y lashar,  am mo  hech  kim  bu 

haq d a  churq  etib  og'iz  ochmasdi.  B unday  fikrlar  odam- 

ning  dilidan  kechadi-yu,  tiliga  k am dan  kam  ko'c hadi. 

Shuning  uchun  ham  O la p a r  sohilida  yashovchi  O na 

baliq  -   Suv  parisi  jam oasining  odam lari  K iriskning  bi­

rinchi  ovga  chiqishiga  unchalik  e ’tib o r  berishgani  yo'q . 

Aksincha,  qabiladoshlar  bolaning  k a tta   ovchilar  bilan 

dengizga  chiqib  ketayotganiga  aham iyat  bermaganday 

k o 'r sa ta r  edilar  o'zlarini.  G o 'y a  bu  voqea  e ’tiborga  ar- 

zimaydigan  edi.

Bolani  fa q at  onasi  kuzatib  qo'y d i.  U  ham  b o 'la ja k  

safar  haqida  churq  etmadi,  q o 'ltiq q a   yetm asdanoq  o 'g 'li 

bilan  xayrlasharkan,  «Endi  o 'rm o n g a  boraver!»  dedi 

u  aniq  eshittirib,  hech  narsadan  xabari  y o'qday.  O n a  

dengizga  emas,  o 'rm o n   tom onga  q arab  q o 'sh ib   qo'ydi: 

« E h tiy o t  b o 'l,  olib  kelgan  o 'tin la rin g   quruq  bo'lsin, 

o'z in g   o 'rm o n d a  adashib  qolmagin!»  O n a   bu  so'zlarni 

bolani  k in rlar  -   jin-ajinalarda n  asrash  uchun,  yovuz 

ruhlarni  ch a lg 'itish   uchun  aytdi.  O n a   Kiriskning  otasi 

Emrayin  to 'g 'r is id a   ham  og'iz  ochmadi.  G o 'y o   ovga 

ota-bola  emas,  tasodifiy  odam lar  birga  borayotganday 

edi.  Bu  ham  jin la rn i  ch alg'itish  uchun;  jin la r  Emrayin

3 5 5

bilan  Kiriskning  ota-bola  ekanligini  bilishmasin.  Chunki 

o talar  bilan  bo lalar  birga  ovga  chiqishlarini  jin la r   yoqti- 

rishmaydi.  Agar  bilib  qolishsa,  ota-boladan  birortasini 

halok  qilishlari  mumkin.  O ta   yoki  bolad an   birortasi 

o ‘lsa,  tirik   qolgani  vahim aga  tushsin,  q a yg'ursin,  azob 

chekib,  ikkinchi  dengizga  chiqmayman,  boshqa  o'rm onga 

kirmayman,  deb  qasam  ichsin,  deyishadi.  K inrlar  ana 

shunaqa  yovuz,  m akkor  bo'lishadi,  odam larga  ziyon  yet- 

kazish  uchun  h a r  doim  p ay t  poylab  turishadi.

Kiriskning  o'zi  yovuz  k inrlarda n  q o ‘rqmaydi-ya.  Endi 

g o ‘d a k   emas,  axir.  Ammo  onasi  q o 'r q a d i,  q o 'rq q a n d a  

ham  bolamga  biron  falokat  yopishmasin, 

deb  ju d a 

q o 'rqadi.  Kirisk  hali  yosh,  uni  halok  etish  jin la r  uchun 

qiyin  emas,  deb  o 'ylaydi.  O n a n in g   ay tg an la rid a  ham 

jo n   bor-da!  Eh,  nimasini  aytasan,  bu  la ’nati  kinrlar 

bolalarga  ozmuncha  azob  keltirdim i  -   bolalar  ulg'ayib, 

ovchi  b o 'lib   yetishmasin,  deb  ularga  turli  kasalliklarni 

ilashtirishadi,  ziyon-zahmat  yetkazib,  m ayib-m ajruh  qilib 

qo'yishadi.  B unday  nogiron  odam larning  kimga  ham 

keragi  bor?  Shuning  uchun  odam  ayniqsa  g o 'd a k lik d a  

kinrlardan  o'z ini  asrashi  kerak.  O dam   u lg'ayib,  oyoqqa 

turib,  o'zligini  ta n ib   olganidan  keyin  har  qanaqa  jin- 

p inlarda n  qo'rqm aydi.  B unday  odamga  jin la rn in g   kuchi 

yetmaydi,  ular  bunday  kuchli  kishilardan  hayiqishadi.

O na-bola  shunday  xayrlashishdi.  O n a   bir  lahza  jim 

qoldi;  bu  s u k u n at  zamirida  onaning  tashvishli  iltijosi, 

umidlari  yashiringan  edi.  S hundan  so 'n g   u  b ir  m arta 

ham  orqasiga  o'girilm ay  qaytib  ketdi.  Dengiz  tom onga 

ota-bolaning  qayoqqa  borishidan  zarracha  xabari  yo'qday 

edi.  Qiziq,  bir  kun  avval  ularni  safarga  shay lagan, 

uch  kunlik  dengiz  safariga  oziq-ovqat  tayyorla b  ber- 

gan  edi-ku.  E ndi  bo'Isa  xuddi  ularni  tanim ayotganday 

k o'rsatardi  o'zini. 

Bolasiga  biror  nima  yopishmasin, 

jin la r  biror  narsani  bilib  qolmasin,  deb  q o 'rq q an id an  

tashvishlarini  yuzaga  chiqarmasdi.

Shunday  qilib,  ona  q o 'ltiq q a   yetm asdan  xayrlashdi. 

Bola  esa  onasi  tay  in lagan day,  b u ta la r  orasida  ko'rinm as 

jin la rd a n   izlarini  yashirgan  bo 'lib ,  birpas  aylandi  va 

shundan  so'nggina  uzoqlashib  ketgan  k a tta la rg a   yetib 

olish  uchun  halloslab  yugurib  ketdi.

356

U  birpasda  k a tta la rg a   yetib   oldi.  U la r  q o 'lla rid a  

m iltiq,  bar  xil  tugun,  yelkalarida  to 'rla r n i  k o 'targancha 

bam aylixotir  borishayotgandi.  O ld in d a   jam oa  oqsoqoli 

O 'r x o n   bobo,  keyinidan  gavdali  va  daroz,  keng  yag'rinli 

sersoqol  Emrayin,  uning  ketidan  esa  g 'o 'la b ir d a n   kelgan, 

dum -dum aloq  va  chayir  M ilxun  chayqalib  borardi.  Ular 

ustlariga  boshdan  oyoq  sovuq  va  nam  o'tkazm aydigan 

p o 'stin larin i  kiyib  olgan  edilar.  Kirisk  ularga  qaraganda 

bayram dagiday  yasanib  olgandi.  Onasi  anchadan  beri 

uni  dengiz  safariga  shaylab,  kiyim-kechak  hozirlab  yur- 

gandi.  T o 'r v a   ham da  ustki  kiyimlarining  yenglari  yax- 

shilab  hoshiyalangan.  Aslini  aytganda,  dengizda  bunday 

hashamning  hojati  y o'q.  Ammo  ona  onaligini  qiladi-da.

-   Eh-ha,  biz  seni  endi  qoldi,  q o 'lin g d an   yetaklagan- 

cha  uyga  olib  ketishdi,  deb  o'ylabmiz,  -   masxaraomuz 

hayratlandi  M ilxun,  bola  unga  yetib  olganida.

-  

Nega  endi?  M en  um rim da  bunday!..  -   ranjigani- 

dan  b o 'g 'ilib   gapirdi  Kirisk.

-  

B o'ldi,  bo 'ld i,  hazilni  ham  tushunm aysan,  -   deb 

tin c h la n tird i  uni  M ilxun.  -   Xafa  bo'lma!  Dengizda 

bir-birimiz  bilan  gapirishmasak  kim  bilan  gapirishamiz. 

Yaxshisi,  manavini  olib  yur,  -   deya  bolaga  miltiqni 

uzatdi.  Bola  b undan  m amnun  bo 'lib ,  u lar  bilan  birga 

shaxdam  odim lab  ketdi.

Q a yiqlarga  y u k   ortish  va  qirg 'o q d a n   siljish  vaqti 

ham  keldi.

Shunday  qilib  ovchilar  dengiz  tom on  suzib  ketishdi. 

Biroq  agar  ov  baroridan  kelib,  boy  o 'l j a   bilan  uylariga 

q ay tib  

kelishsa, 

un d a 

b u tu n la y  

boshqacha 

bo'ladi. 

Ana  o 'sh a n d a  bolani  qanday  izzat-hurmat  qilishganini 

ko'rasiz.  Yosh  ovchini  k u tib   olish  bayramga  aylanadi, 

dengiz  saxovati  haqida  q o 'sh iq lar  aytiladi:  dengizning 

xayol  yetmas  chuq u rlik larid a  b aliqlar  va  boshqa  hayvon- 

lar  urchib  ko'payadi,  ular  kuchli,  ja su r  ovchilarga  nasib 

etadi.  Q o 'sh iq la rid a   qabila  odamlarini  dunyoga  keltirgan 

Suv  parisi  m adh  etiladi.  N og'oralarni  zarang  d araxtidan 

yasalgan  tayoqchalar  bilan  urib  chalishadi.  O 'y in   tusha- 

y o tg an lar  ichida  eng  donosi  -   shomon,  u  Yer  va  Suv 

bilan  suhbatlashadi.  Yangi  yosh  ovchi  Kirisk  to 'g 'r is id a  

gaplashadi.  Ha,  shunday,  shomon  yosh  ovchiga  hamisha

357

xayrixoh,  mehribon  bo 'lin g lar,  deb  Yer,  Suvga  iltijo 

qiladi.  Yerda  va  Suvda  shu  bola  u lu g '  mergan  b o'lib 

yetishsin,  u  doimo  topgan  o 'lja la rn i  yosh-u  qariga  odil- 

lik  bilan  ulashib  berib  tursin,  deb  duo  qiladi.  Dono 

shomon  yana  zikr  tushib,  Kirisk  u lg'ayib,  bola-chaqa 

k rsin,  ulug'  Suv  parisi  -   Buyuk  O n a   baliq  avlodi 

ko'p aysin,  hamisha  avlodiga  avlod  qo'shilsin,  deb  duo- 

iltijo  qiladi:

Q ay da  suzib  yurasan,  ey,  Buyuk  Ona  baliq?

Sening  qaynoq  pushtingdan  -   mangu  hayot  boshlangan, 

Sening  qaynoq  pushtingdan  -   undik  dengiz  bo'yida, 

Sening  qaynoq  bag'ringdir  -   ochunda  eng  go'zal  joy. 

Q ayda  suzib  yurasan,  ey,  Buyuk  Ona  baliq?

X u d d i  nerpa  boshiga  o'xshaydi  oppoq  siynang,

B izni  boqdi  dengizda  xu d d i  shu  oppoq  siynang.

Q ayda  suzib  yurasan,  ey,  Buyuk  Ona  baliq?

Eng  devkor,  alp  erkak  suzib  borar  sen  tomon,