Tanlangan asarlar


Download 5.46 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/48
Sana01.01.2018
Hajmi5.46 Mb.
#23563
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   48

R A Q I B L A R  

I

Y  


angigina  ishdan  qaytgan  Xonimgul  uy  ishlarini 

ana-mana  deguncha  bitirdi-da,  ko'c haga,  poda  yo'liga 

chiqdi.  Q o ra   sigirni  ertaroq  b o g 'la b   olmasang,  u  yo- 

mon,  darrov  q o 'sh n ila rn in g   ekinlariga  tu shib  ketadi. 

O rqasidan  o 'n   choqli  kishi  xalloslab  quvlam asa,  osonlik 

bilan  ushlatm aydi.

Xonimgul  q o 'lig a   ikki  yashar  o 'g 'li  T o 'q o n n i  k o 'ta rib  

olgan  edi.  U larn in g   ikkalasi  ham  ko'c h an in g   kun  botish 

tom oniga  tik ilib  turishardi.  Poda  har  kuni  o 'sh a   yoqdan 

kelardi.  K o'chaning  oxiridagi  q a to r  tizilgan  tera k larn in g  

ignadek  uchiga  g o 'yo  quyosh  ilinib  qolganday,  so'nggi 

nurlarini  sochib,  q irning  ortiga  botib  borm oqda  edi. 

Botib  borayotgan  quyosh  o 'rn in i  borgan  sari  g'ira-shira 

q o rong'ilik  egallab,  pastlikdagi  k o 'la n k a la rn i  o'z  q a ’riga 

to rtib   borayotganday, 

tobora  ham m a  narsa  ko'z dan 

g 'o y ib   b o 'lib   borardi.

Kech  kirib  qolgan  bo'lsa  ham,  o ftobning  tafti  hali 

q aytgancha  y o 'q ,  kun  botish  tom ondagi  qozoq  dashtidan 

kim dir  birov  atayin  yelpiyotganday  garmselning  issiq 

nafasi  yuzlarga  lovullab  ura  boshladi.  Hozir  tevarak-

464


atrofdagi  hamma  narsa:  holsiz  teb ra nayotgan  butalar, 

jim jit  to 'q ay z o r  singari  issiq  havoda  dim iqib  turgan 

chorbog'lardagi  oq  jo 'x o rila r, 

chivinga  ta la n ib   ariq 

bo'yida  bosh  siltab  turg an   bo'zbiya,  m ana  shularning 

bari  saraton  issig'ida  kuyib-yonib,  hozir  salqin  tunn in g  

kelishinigina  orziqib  kutayotganday.  T u n d a  yuqoridan 

muzdek  shabada  esardi,  ton g d a  hordiq  chiqarib  yotgan 

yer  betini  shudring  qoplardi,  o 'sh a n d a   to sh la r  marvarid 

donachalari  bilan  qoplanganday  jilva la nardi,  mollarning 

yegani  singib,  semirardi, 

qurib-qovjiragan  nihollarga 

q ay ta  jo n   kirardi.

Sigirlar  rosa  to 'y ib   q aytganidan  o g'irlashib  qornini 

k o 'ta r a   olmay  ko'chaning  o 'rta sid a   shoshmasdan  bir-bir 

bosib,  y o 'ln in g   changini  burqsitib  kelardi.

Ikki  yuzi  qip-qizil  olm aday,  burni  esa  sal  yassiroq, 

tinib-tinchim as  kichkina  T o 'q o n   X onim gulning  q o 'lid a  

o lg 'a   talpinib,  chiviqni  o'y n a b ,  qora  sigirni:  «Hish-hish, 

hish!»  deb  chaqirardi.  Q ora  sigir  T o 'q o n g a  parvo  qil- 

may,  erinchoqlik  bilan  sudralib  keldi-da,  jo 'x o ri  tomon 

intilmoqchi  edi,  Xonimgulni  k o 'rib   t o 'x t a b   qoldi.

-   H ayda,  T o 'q o n ,  uyga  hay da!  -   dedi  Xonimgul 

q o 'lidagi  bolasini  erkalatib.  Shu  p ay t  bolasi  ko'ziga 

chindan  ham  ishga  yarab,  g o 'y o   mol  haydashib  yurgan- 

day  k o'rinib,  onasi  bundan  o'z icha  suyunib  q o 'ydi,

Xonimgul  bir  bola  k o 'rgan  juvon  b o 'lsa  ham,  qiz 

paytidagi  husn-u  jam olini  yo'q o tm ag an d i.  Kulib  tur- 

gan d a  yuzlaridagi  kuldirgich  yanada  chuqurlashib,  cheh- 

rasida  q an d a y d ir  uyatchanlik  balqib  tu rard i.  U ning  sal 

qiyiq  chiroyli  ko'zlari  b a ’zan  s h o 'x   q u lu n d a y   o'ynoqlar, 

b a ’zan  ichki  nozik  hissiyotlarini  shundoqqina  ko'rsatib, 

uzoq  v aq t  porlab  turardi.

-   Aylanayin  podachim!  Sening  bu  mol  haydaga- 

ningdan  aylanay!  -   deb  Xonimgul  bolasini  quchoqlab, 

qayta-qayta  o 'p d i.  Bolaning  salm og'idan  to rtilib   to- 

voniga  tushgan  uzun  ko'y lag in in g   etagini  yerga  qo'shib 

bosayotgan  Xonimgul  erkalanganday  bidirlab  kelardi.-  

Hayda,  sad a g 'an g   ketayin,  hayda...  C hiviq  bilan  ur... 

Bosh,  uni  qara,  jo 'x o rig a   kirmoqchi  chog'i!  Bosh  desa!.. 

Aylanayin,  men  uni  hozirgina  sog'a man,  sut  ichasanmi, 

T o 'q o n ?

Xuddi  shu  v aq t  ko'c hadagi  chang-to'zon  ichida  bir

465


otliq  krindi.  U n ing  ot  haydash i  be jo   edi.  Devorning 

boshida  q o 'n q a y ib   o 'tirg a n   boyo‘g ‘liday  hurpayib,  terga 

botgan  kigiz  qalp o g 'in i  chaqchaygan  ko'z igacha  bostirib 

kiyib  olgan, 

havo  yonib  tu rganiga  qaram ay  ustida 

yog'in-sochindan  o 'n g ib   ketgan  plash.

-   O ta n g   keldi,  qara-chi,  T o'qon,  o tang  keldi!  -   dedi 

Xonimgul  kuyoviga  jilm ayib.

Q oratoy  aslida  o'zi  qop-qora  kishi.  Biroq  bugun 

uning  terlab-pishib  chang  bosgan  yuzi  o'zgacha  x unuk 

to rtib   rangi  o'c h ib   ketgan  edi.  U ning  k o 'p d a n   beri 

ustara  tegmagan  shopday  m o'y lovining  uchlarini  ham 

boyagi  issiq  garmsel  urganday  sarg'ayib  ketgan.

Q oratoy  tizginni  tortg an i  yo 'q .  U  bolasi  bilan  xoti- 

nining  yonida  to 'x ta m a y   g o 'yo  boshqa  begona  kishilarni 

uchratganday,  ularning  oldidan  o 'tib   borayotib  bir  t i k i ­

lib  q o ‘ydi-da,  darvozaga  suykanib  yotgan  sigirga  yetib 

borib,  uni  qamchi  bilan  qulochkashlab  jon-jahdi-la  bir 

soldi-da,  indamasdan  uyga  haydadi.

-   O ta ,  hachuv!  O ta ,  hachuv!  O ta!  -   O tg a   mindirgin 

deganday  otasiga  chuldirardi  kichkinagina  T o'qon.

-   Q oratoy,  o 'g 'lin g n i  mindir!  -   dedi  Xonimgul. 

Q ora toy  otining  jilovini  biroz  to rtib ,  qayrilib  tu rib   bir 

kulimsirayin  dedi-yu,  lekin  kulmadi.  Lablarida  tabassum 

bir  k o ‘rindi-yu,  yana  yo'qoldi.  *Ey,  qochib  tursang- 

c h i » , -   deganday  Qoratoy  o 'g 'lig a   qarab  qo'lini  siltadi.

Hech  nimaga  tushunolm ay  qolgan  Xonimgul  bolasini 

ko 'kragiga  bosganicha,  o 'r n id a   serrayib  tu rib   qoldi.

Boshqa  kunlari  Q ora toy  suv  boshidan  kelganida  o tdan 

tushm ay  tu rib   doimo  «Q ani,  xonim,  o 'g 'ilc h a n i  ber!» 

deb,  ot  ustida  qulochini  yozib  engashardi.  O 's h a n d a  

uning  m a ’yus  ko'z lariga  kutilm ag a n d a  sevinch  uchqunlari, 

xo'm ra ygan  yuziga  iliqlik  yugurardi.  Q ora toy  To'qonni 

oldiga  m indirib  olib,  o'zicha  allaqaysi  ohangda  xirgoyi 

qilib,  kechki  salqinda  k o 'c h a  b o 'y lab   o 'g 'lin i  nari-beri 

sayr  qildirardi.  T o 'q o n   b o 'lsa  chilvirning  bir  uchini  ush- 

lab  kichkintoy  oyoqchalari  bilan  tepinib,  quvonchidan 

lablarini  ch chchaytirib:  «K  rdilaringm i,  otni  o'zim 

haydab  yuribman!»  deganday  ta lta y ib   q o 'ya rdi.  Shunda 

bularni  k o'rgan  kishilar:

-   Voy-bo'y!  Bizning  T o 'q o n   a jab to v u r  yigit  b o 'lib  

qolibdi-ku!  -   deyishib,  chindan  ham  suyunishardi.  -

466


Ko'rmaysanmi!  O tn i  o'zi  minib  yuribdi!  Borakallo!  Aza­

m at,  azamat-da  o'zi!

M ana  shu  aytilgan  oddiy  so'zlar  Xonimgul  uchun 

onalik  m ehrining  eng  yuksak  cho'qqisiga  olib  chiqqan- 

day  bo'lardi.

X onim gulning  eng  yaxshi  ko'rgani  -   kechki  payt. 

Q o ra toy  otini  soyga  tu shovlab  kelib,  ko'n glini  joyiga 

qo'ygach,  oz-moz  qo 'b iz  ham  chertib  q o 'ya rdi.  O 'choq- 

ning  boshida  yostiqqa  yonboshlab,  qo'li  bilan  qo'b izning 

torini  chertib,  uyqusiraganday  shishinqiragan  qovog'ining 

ostidan,  yonida  chordona  q urib  xursand  b o 'lib   o 'tirg a n  

To'qonni  erkalatib,  kulimsirab  qarardi.

Yerda  xam ir  y u g 'irib   o 'tirg a n   X onim gulning  lorsil- 

lagan  yuzlari  olovning  ta ftid a n   loladay  qizarib  ketgan 

edi.  Q oratoy,  a lb a tta   mohir  q o'bizc hila rdan  emas,  uning 

chertganini  har  bir  qirg'iz  eplab  chertadi,  biroq  u  cher­

tib   o 'tirg a n   eski  kuy  Xonimgul  uchun  obdan  yoqimli, 

bu  kuyni  u  tun-u  kun  m ijja  qoqmay  eshitishga  tayyor. 

U n ing  orzulari  ro'yobga  chiqqan  qarshisida  bolasi,  bir 

yostiqqa  bosh  qo 'y g a n   umrdosh  yori  o 'tirib d i.  Ularga 

Xonimgul  o 'z   qo'li  bilan  o vqat  pishiryapti.  Q oratoy 

chertayotgan  kuy  Xonim gulga  q anot  berib,  u  hozir 

osmonda  aylanib  uchib  yurganday.  B unday  p aytlarda 

Xonimgul  «shunday  ittifoq,  rizqi-ro'zli  oila  peshonamga 

b itganidan  roziman*  deb  o'ylardi.

Xonim gulning  shunday  o 'y lash id a  jon  bor.  Goho 

ten g q u r  kelinlar  yashirmay-netmay:  «Sen  ju d a   baxtlisan, 

Xonimgul!  Kuyoving  ro 'zg 'o rg a  jon k u y ar,  chorva  kishisi. 

Kolxozning  mirobi.  Sen  dala  ishida  bo'lsin,  uy  ishida 

bo'lsin,  hech  kim dan  o rtd a   qolmaysan.  T urm ushlaring 

tinch,  o 'g 'ilc h a n g   bor,  qaynanang  bilan  ahilsan,  armon- 

siz   tasan»,  -   deb  aytishardi.  B unday  p a y tla rd a   Xo­

nimgul  barcha  quvonchini  ichiga  yutib,  indamasdan  ku­

lib  q o ‘yardi-da,  q o 'lidagi  ketmonini  y ana  ham  ildamroq 

siltardi.  «Biroq  sizlar  eng  negizini  bilmaysizlar!»  degan­

day  Xonimgul  o'zicha  kulimsirardi.  «M en  uchun  sevish 

hammasidan  qim mat.  Men  Q oratoyni  sevaman.  Q oratoy 

meni  sevadi.  Ikkovimiz  bolamizni  sevamiz...  Sevmagan 

odam larning  boshi  birikadim i?»  Biroq  kutilm aganda, 

qandaydir  sab a b la r  bilan  u lar  o 'rta sid a   shirin  turmush- 

ning  buzilishini  Xonimgul  xayoliga  ham  keltirm as  edi.

467


Q o ra toyning  bugungi  avzoyi  Xonimgulni  o ‘ylantirib, 

tashvishga  solib  qo'y d i.  «Bu  nimasi,  u  nega  bunday 

qily ap ti? »   deganday  T o 'q o n n in g   yuziga  ayanchli  holatda 

term ilardi.  Bola  b o 'lsa  ona  qalbini  tu sh u n g an d ay   yig'lay 

boshladi,  u  aftidan  otga  m indirmading,  deb  otasidan 

ko'ngli  o'ksiganga  o'x shaydi.

-   Q o 'y ,  To'qon!  Y ig'lam a,  qo'y!  -   dedi  Xonimgul. 

U  bolani  ovutishga  qanchalik  urinmasin,  o'z i  ham   a l­

lanarsani  eslab  xayolga  cho'mdi.  Biroq  o'y-xayollarining 

uchini  topolmay,  Xonimgul  uni  yanada  q a ttiq ro q   q u ­

choqlab  b ag 'rig a  bosdi.

O ld   tom ondan  urgan  kuchli  shamolga  ko'k sini  qalqon 

qilib  tu rg an d a y  

Xonimgul 

T o 'q o n n i 

bukchayganicha 

quchoqlab  turaverdi.  Ayol  tez-tez  nafas  olayotganidan 

bo'yin  tom irlari  sirtiga  b o 'r tib   chiqqan.  X onim gulning 

o'zi  uchun  ham,  bolasi  uchun  ham  o'ksigan  yuragi  ayb- 

siz  izza  b o 'lganiga  chidamay  o 'r ta n ib   yonib,  allaqanday 

qo'rqinchli  hodisa  yuz  berishini  oldin d an   sezayotganday 

gup-gup  urardi.

Xonimgul  uyga  kirib  kelganda,  Q ora toy  o 'sh a   chang 

bosgan  plashini  yechmasdan,  burchakdagi  stol  yonida 

tik  turganicha,  k a tta   kosani  qo 'sh   q o 'lla b   ushlab  ayron 

ichayotgan  ekan.  U  xuddi  uzoq  chopib,  y u ta q ib   qolgan 

ot  singari  ayronni  jon-jahdi  bilan  q u ltu lla tib   ichardi. 

Xonimgul  unga  indamay  qarab  tu rave rdi.  H a r  bir  qul- 

tum ni  y u tg a n d a   uning  yungli  b o 'y n id a n   kekirdagi  goh 

pastga  tushib,  goh  yuqoriga  k o 'ta r ilib   turardi.

Xonimgul  erining  fe'l-atvori  nimaga  b unday  o'z garib 

kelganini  tu sh u n ib   yetmadi.  Q ora toy  ham m a  v a q t  kam 

gap  edi,  a lb atta.  Biroq  Xonimgul  erini  hali  hech  q a ­

chon  bugungidek  begonalashib,  g 'azabga  to'lganligini 

ko'rm agan  edi.

Q oratoy,  nihoyat,  kosani  tok ch ag a  q o 'ydi,  yorilib, 

d ag 'alla sh ib   ketgan  k a tta   kafti  bilan  lablarini  artgan- 

cha,  x otiniga  ko'z  qiri  bilan  nazar  tashladi  va  orqasiga 

burilib,  indamasdan  k aravot  tom on  odim lab  ketdi.

-   Bolani  bu  yoqqa  olib  kel!  -   dedi  u  plashini  de- 

vordagi  mixga  ilar  ekan,  b o 'g 'iq   ovoz  bilan.

«Nimaga  kerak  u  senga?  Sadqayi  bola  ket!  Xudo 

yorlaqab  sog'inib  qolibsan!  Shoxini  sindirganing  ham

468


yetar!» 

Xonimgul  kuyoviga  shunday  deb  aytmoqchi 

bo 'ld i.  Biroq  bunga  j u r ’a t  etmadi.  Shu  mahal  Q oratoy 

kigizga  o 'tira r k a n ,  bir  yeri  q a ttiq   o g 'riyotganda y  tishini 

tishiga  q o 'y ib   ingrardi.  Aftidan  q an d a y d ir  achinayot- 

ganday  ko'rinib,  bosh-yuzlari  burishib  qarib  qolgani, 

ayniqsa  bugun  ko'z ga  alohida  tashlanib  tu rard i.  Shunda 

buni  payqagan  Xonimgul  qalbidagi  g 'a z a b   alangalari 

birdan  ta rq a lib   ketdi.

-  


T o 'q o n  

k a tta   onasinikida, 

-  

dedi 


Xonimgul 

eshikka  chiqib  borayotib,  -   senga  nima  bo 'ld i,  Q o ra toy? 

Nega  buncha  q o vog'ing  soliq?

-   Hech  nima...  O v q a tingni  qil...

Xonimgul  bir  chelak  suv  olib  uyga  qaytib  kelganda 

kuyovi  hali  ham  boyagiday  m ustar  bo'lib,  quyi  solingan 

boshini  kaftiga  qo'yganicha  kigizning  ustida  yonboshlab 

yotardi.  U  shu  b o'yicha  q o 'z g 'a lm a y   yotaverdi,  biroq 

Xonimgul  y aqinlab  kelganda  uni  atayla b  javratm ayin 

dedimi,  yoki  boyadan  beri  o 'y la n ib   yotib  bir  fikrga  kel­

gan  b o 'lsa  shuni  aytishga  o'zini  chog'ladim i,  harqalay, 

Q o ra toy  o 'rn id a n   sakrab  turdi-da:

-   Rezinka  etik  qayerda,  olib  kel!  -   deb  xotini- 

ning  ro 'yxush  bermayotganini  anglab,  s h a r tta   buyruq 

qildi.  Paytavasini  shosha-pisha  o 'r a b ,  rezinka  etigini 

kiyib  olgan  Q ora toy  eshikka  shoshilib  yugurib  chiqdi. 

Q a n ta rig 'liq   tu rg a n   o tning  pushtanini  biron  nimadan 

o'c h 


olayotganday  jon-jahdi 

bilan 


to rtg an  

edi, 


ot 

o 'rn id a n   q o 'z g 'a lib   ketdi.

-   Так!  -   dedi  Q oratoy  ovozining  boricha  zarda  bilan 

baqirib,  -   harom  o'lgur!

S o 'n g   u  xotiniga  qayrilib,  xo 'm ra y ib   yovuzlarcha 

tik ilib   qaradi.

-   Sening  Sobirbeging!  -   dedi  u  rang-quti  o'chib, 

qaltirab ,  -   yo  meni  de,  yo  uni  de!..

Buni  uqub  boyadan  beri  ko'ngli  xiralashib,  a lla q a n ­

day  yomon  narsani  sezib  hadiksirab  yurgan  Xonim gul­

ning  qalbi  yana  Sobirbek,  deganida  qinidan  chiqib  ket- 

guday  bo'ldi.  U  Q oratoyga  qarab  otildi  va  o t   uzangisiga 

yopishib  olib  yalinib-yolvordi:

-   T o 'x ta ,  Qoratoy!  T o 'x ta ,  bu  nima  deganing?  Nima 

uchun  b unday  deyapsan?..  Qaysi  Sobirbek?..

469


Biroq  Q ora toy  x o tinining  so'z lariga  quloq  solmay, 

uning  q o 'lin i  siltab  tashlab,  otiga  ustm a-ust  qamchi 

bosib,  chang-to'zonni  k o 'ta r ib   chopib  ketdi.

Xonimgul  «Qoratoy!  Qoratoy!»  -   deb  baqirganicha 

qolaverdi.  T o g 'd a n   esayotgan  kechki  shamol  g'azabga 

to 'lg a n   X onim gulning  etak-yenglarini  hilpiratib:  «Sen 

bu  yerda  nima  qilib  turibsan,  qitiqlayinm i-a?»  deganday 

yulqilab  o 'y n a y o tg a n   edi.  Xonimgul  uyga  q aytarkan, 

yelkalari  sovuqdan  uchib  titrard i.

T o g 'd a n   qorong'ilik  bosib  kela  boshladi.  Allaqayer- 

dan,  olis-olislardan  b o y o 'g 'lin in g   qichqirig'i  eshitildi. 

Eshitildi-yu  darhol  jim ib  qoldi.  Samoda  yulduzlar  fonari 

yona  boshladi.  Koinot  uyquga  ketdi.

II

O 's h a   kuni  kunduzi  chaqirilgan  kolxoz  miroblari 



va  dalachilik  brigadalari 

kengashiga  Q o ra toy  biroz 

kechikib  keldi.  Rayon  ijroiya  kom iteti  raisning  k a tta  

kabineti  kengash  qatnashchilari  bilan  liq  to 'lg a n   edi. 

Qaysi  birlari  derazalarning  ostida,  boshqalari  eshikning 

b o'sa g'asida  devorga  suyanganicha  o'tirishardi.

Q ora toy  koridorga  kirib,  eshigi  ikki  yoqqa  ochib 

qo'yilgan 

kabinet  tom on 

bo'yin  cho'zib  o 'tirishgan 

kishilar  to 'p ig a   kelib  qo'shildi.

Kengashda  chiqib 

so'zlaganlarning 

barisi 


birgina 

masalani  m uhokam a  qilishardi.  Rayonda  sug'orish  ishi 

yomon  ahvolda,  ekin-tikin  v aq tid a  sug'orilm ay  qurib, 

kuyib  ketyapti.  M TSning  bosh  agronomi  «Beshtosh» 

kolxozi  haqida  uzoq  gapirdi.  U n d a   Q ora toy  miroblik 

qilardi. 

Ilg 'o r  kolxozlarda  bedalar  ikki  bor  o'rilib, 

g'a ram lan ay o tg a n   bo'lsa,  «Beshtosh»  kolxozida  bir  mar- 

t a   o 'rilg an d a n   so 'n g   boshqa  sug'orilm ay,  beda  suvsizlik- 

dan  shu  b o'yicha  o'sm ay  qolgan.  Ish  shu  ahvolda  b o'lar 

ekan,  beshtoshliklar  bu  yil  ham  o 'tg a n   yillardagidek 

bedani  ikki  m arta  o 'r ib   olishiga  ko'zi  yetm aydi.  Jo 'x o ri 

bo'lsa  endigina  bir  m arta  sug'orilibdi,  qay  bir  yerlariga 

b u tu n la y   suv  chiqmay,  tap-taqirligicha  yotibdi,  boshqa 

kolxozlarda  b o 'ta k o 'z   ekinlari  to 'rt-b e sh   bor  sug'orilgan 

bo'lsa,  «B eshtosh»da  atigi  ikki  m arta  su g'orilgan,  xo- 

los.

470


Kolxoz  s h a ’niga  aytilgan  agronomning  bu  xildagi 

so'zlarini  Q o ra toy  beparvolik  bilan  odatdagi  so'zlarda, 

deganday  tin g la b   o 'tird i.  Bu  yetishm ovchiliklar  haqida 

uning  ham  o'z gacha  a y ta r  so'zi  bor.  Bu  narsalar  unga 

ilgaridan  besh  q o 'ld a y   m a ’lum  edi.  C hunki  Q oratoy 

o'z ining  jo najon 

ishi  -   mirobchilik 

haqida  erta-yu 

kech  bosh  q o tirar  edi.  U  ko 'p d a n   beri  bunday  savol- 

larga  ja v o b   berish  uchun  o 'y lab ,  ta y yorla nib  yurardi. 

U  o'z  fikrlarining  to 'g 'r ilig ig a   q a ttiq   ishonar  edi  ham. 

M irobning  o'ziga  xos  tegishli  ishlari  bor:  kolxozga 

berilgan  suvni  belgilangan  norma  bo'yicha  ariqlarga 

b o 'lib   tarq a tish   kerak.  Q olgan  boshqa  ishlar  esa  raisga 

tegishli,  brigadirga  tegishli.  Ishni  o 'sh a la r  boshqaradi- 

ku!  Darvoqe,  suv  ishi  kolxozda  g 'o y a t  yomon  ahvolda, 

biroq  bunga  kim  aybdor?  Q oratoym i?  Y o'q,  kolxozda 

suv  yetishmasa  Q o ra toyning  q o 'lid a n   nima  ham  kela 

oladi?  Y o 'q n i  y o 'ndira dim i?  Ayrim  vaqtlari  suv  yetarli 

bo'lgani  bilan  sug'orishga  odam  yetishmay  qoladi,  ham- 

masiga  kolxoz  raisi  aybli,  u  javob  beraversin...

Q ora toy  bu  gal  ham  kengashda  aytiladigan  gap- 

larni  ko'ngliga  olmay  odatdagidek  qosh-qovoq  qilib 

o'tirm asd an ,  kelgan  bo'yidan  ovulga  qaytib  ketaveri- 

shi  mumkin  edi.  Biroq  kengash  oxirida  kim dir  birov 

burchakdan  tu rib   gapirib  qoldi:  « U n d a y   degan  bilan 

ham,  b unday  degan  bilan  ham,  baribir  suv  normasi 

k o 'p a y tirilib , 

har 

birimizga  u c h - to 'rt  quloqdan 



suv 

qo'sh ib   bermaguncha  ish  bitmaydi».  Q ora toy  o'zini  bir­

dan  yengil  his  qildi,  -   uning  ayni  muddaosidagi  gap 

aytilgan  edi.  O 'z i  ham  doimo  suv  deb  qaqshab  yurardi. 

Ish  ko'n gildagidek  bo'lish  uchun  kolxozga  b o 'lib   beril­

gan  suv  yana  kam  deganda  yarim   baravar  ko'paytirilishi 

zarur  edi.  K o'pchilik  miroblar  bu  taklifni  quvv atlab  

shovqin-suron  qilishdi:  «To'g'ri!  T o 'g 'r i  aytadi,  hamma 

gap  shunda-da!»

O vozlar  biroz  bosilgach,  Sobirbekka  so'z  berildi.

Sobirbek  Q oratoylarga  qo'shni  -   Jd a n o v   nomli  kol­

xozning  mirobi.  U  p orusina1  ko'ylagining  etagini  orqa 

tom oniga  to rtib   q o ‘ydi-da,  stol  yoniga  yengilgina  odim­

lab  keldi.  S o'ng  o 'tirg a n la rn in g   ko'n glidagini  bilmoqchi



Porusina

  -   k a n o p d a n   t o ' q i l g a n   m a t o .

471


b o 'lganday,  ularning  har  biriga  ko'z  y u g u rtirib   chiqdi. 

H adeganda  Sobirbekning  o'z iga  xos  belgilarini  a n g ­

lab  olish  qiyin  edi.  U ning  yoshi  o 'ttiz la rd a n   oshgan, 

keng  y a g 'rin li,  q o 'y   ko'zli,  sariqdan  kelgan  kishi  edi. 

U n ing  baquvvat  gavdasi  k o 'rinishdan  yoshlik  chog'idan 

m ehnatga  chiniqqan  kishilarni  eslatardi.  Sobirbekning 

yoqimli  kulimsirab  turg an   yalpoq  yuzlari,  kishilarni 

m aftun  qiladigan  ishonchli  ko'z  qarashlari,  vazminligi, 

birovga  yomonlikni  ravo  ko'rm aydigan  yuvosh  kishini 

eslatardi.  Biroq  ish  haqida,  suv  xususida  so'zlaganda, 

uning  haligi  mo'm in-qobilligi  bir  zum da  y o 'q   bo'ladi- 

qoladi.  Sobirbekning  bu  ta biatini  Q ora toy  boshqalardan 

k o 'r a   yaxshiroq  bilardi...

Yaqin  kishilar  orasidagi  o'zaro  aloqa  va  munosa- 

b a tla r  ham  vaqti  kelib  j u d a   m urakkablashib  ketishi 

mumkin. 


M ana  hozir  Sobirbek  so'z lay  boshlaganda, 

Q oratoy  uning  so'zlarini  menga  hech  qanday  qizig'i,  t e ­

gishli  joyi  yo 'q ,  deganday,  o'ziga  y u qtirm ay,  shunchaki 

tin g la b   o 'tird i.  U la r  g o 'y o   ilgaridan  kelishib  qo'ygan 

kishilardek,  bir-birini  hech  v aq t  yom onlab  ham,  yax- 

shilab  ham  gapirmas  edilar.  Sen  menga  tegmasang, 

men  senga  tegmayman,  sen  mening  ishimga  aralash- 

masang, 


men 

sening 


ishingga 

aralashm aym an, 

deb 

kelishib  qo'yganday,  o'zaro  yoqtirishm asalar  ham  biri 



ikkinchisiga  gap  tegizishdan  e h tiyot  b o 'lib   yurishardi. 

O ld in   d o 'stlash ib   yurgan  kishilarning  orasi  buzilib, 

yo 'llari  ikki  tom onga  ayrilib  ketgan  p a y tla rd a   shunday 

hodisa  yuz  beradi:  yaxshi-yomonni  yashirishib  bir-biri- 

dan  uzoqlashaverishadi.  U larning  d o'stligi  odam  qatna- 

may  q o 'y g a n   yolg'izoyoq  y o'lni  o ' t   bosib  ketgani  kabi 

bora-bora,  o'z -o'zidan  unutilib,  qalbdagi  o'kinchlarni 

bir-biriga  aytishm ay  yurgan  d o 's tla r  orasidagi  ziddiyat- 

lar  kuchayib,  kek  saqlaydigan  b o 'lib   qoladilar.  U lar 

ochiqdan  ochiq  qasdlashib  qolmasa  ham,  har  biri  o'z 

dardini  ichiga  tugib,  paytini  poylab  yuradi.  Mabodo, 

ulardan  biri  qo'l  k o 'ta r ib   qolguday  bo'lsa,  ikkinchisi 

ot  q o 'y ib   kurashga  kirishga  tayyor  turadi.  Ana  shunda 

ular  bir-biriga  dushm an  ekanini  yashirib  o'tirm asdan, 

yuzma-yuz 

keladi. 


Hozircha  k o 'n g lid a  

biror  g'arazi 


Download 5.46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling