Tanlangan asarlar


Download 5.46 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/48
Sana01.01.2018
Hajmi5.46 Mb.
#23563
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   48

sovliqlarga  atalga n  yem-xashak  va  to 'sh am an in g   bori 

mana  shugina  edi,  xolos.  Shu  yerdagi  bir  burchakka 

shishalari  singan  bir  necha  fonus,  kerosin  qo'yilgan 

zanglagan  bidon,  ikkita  belkurak  va  siniq  panshaxalar 

tashlab  qo'yilgandi.  M ana  shularning  hammasiga  kero­

sin  sepib  yondirib,  kulini  k o 'k k a   sovurgisi  va  bu  yer­

dan  boshqa  -   boshi  oqqan  tom onga  ketib  qolgisi  keldi 

uning.

275


T anaboy  o 'tg a n   yilgi  g o ‘ng  va  qorning  y axlab  qolgan 

uyumlariga  qoqilib-suqilib  yura r  va  nima  deyishini  bil- 

mas  edi.  S o ‘z  topolmasdi.  X uddi  aq ldan  ozgan  kishidek: 

«Shunday  b o ‘lishi  m um kinm i-a?  S hunday  bo'lishi  mum- 

kinm i-а?»  deya  ta k ro rla r  edi.

Keyin  qo'y x o n a d an   yugurib  chiqib,  otini  egarlashga 

shoshildi.  O tg a   egar  urar  ekan,  q o ‘llari  ti tr a r   edi.  Hozir 

u  boshqarma  tom onga  otini  yeldirib  ketadi,  tu n   yarmida 

hammani  oyoqqa  turg'izadi  va  nim adir  qiladi,  lekin 

nima  qilishligini  o ‘zi  ham  bilmasdi.  Anovi  Ibrohimni 

ham,  rais  O ldanovni  ham,  J o 'r a n i  ham  yoqasidan  tutad i. 

U nd a n   rahm-shafqat  kutishmasin!  U lar  Tanaboyga  shun­

day  qilishdimi,  endi  undan  yaxshilik  k o ‘rib  bo'lishibdi! 

B o'ldi,  tamom!..

-   Qani,  t o ‘xtang-chi!  -   deb  jilovni  ushlab  qolishga 

ulgurdi  Jay d a r.  -   Qayoqqa!  Bora  k o ‘rm ang.  O td an  

tushing,  gapim ga  quloq  soling.

Qayoqda!  Tanaboyni  endi  t o 'x t a t i b   bo'larmidi?!

-   Q o ‘yib  yubor!  Q o 'y ib   yubor!  -   deb  baqiradi  u 

jilovni  to rtib ,  xotinining  ustiga  ot  surib,  qamchi  bilan 

otni  savalab.  -   Q o 'y ib   yubor,  deyapman!  Men  hozir 

borib  ularni  o'ldiram an!  Men  ularni  o'ldiram an!

-   Q o'yvorm aym an!  Biron  kishini  o'ldirgingiz  kelyap- 

tim i?  Meni  o 'ld ira   qoling,  meni!

Bu  orada  saqm onchilar  J a y d a rg a   k o 'm ak k a  y u g u ­

rib  kelib  qolishdi,  qizlari  chopib  chiqishdi,  qiy-chuv 

ko'tarishdi.

-   Dada!  Dada!  Qo'ying!

Tanaboy  ja h lid a n   tushdi-yu,  lekin  hamon  ketmoqchi 

b o 'lib   yulqinardi.

-   U shlam a  meni,  axir  koTm ayapsanm i  bu  yerdagi 

ahvolni?  Axir  anovi  qo'zichoqlar  bilan  tu rg a n   sovliqlarni 

ko'rm ayapsanm i?  Ertaga  biz  ularni  qayoqqa  qo'yamiz, 

tom  qani?  Yem-xashak  qani?  Hammasi  harom  o'ladi. 

Kim  javob  beradi?  Qo'yvor!

-   He,  to'x tasangiz-chi,  to 'x ta n g .  X o'sh,  mayli  bor- 

dingiz  ham  deylik,  baqirib-chaqirib  ja n ja l-to 'p o lo n   qil- 

dingiz  ham  deylik.  X o'sh,  b u n d a n   nima  chiqadi.  Agar 

u lar  shu  kunga  q adar  hech  narsa  qilishmagan  bo'Isa,

276


demak,  u la m in g   bunga  kuchlari  yetm abdi-da.  Agar  iloji 

b o 'lg an d a  kolxoz  yangi  q o 'y x o n a  qurgan  bo'lm asm idi?

Tomni  yopish  mumkin  edi-ku?  Eshiklari  qani?  De- 

razalari  qani?  Hamm a  yoq  vayrona,  q o 'y x o n a la r  qor, 

o ‘n  yillik  qiy  to 'p la n ib   yotibdi,  tozalashmagan!  Buni 

qara,  bu  chirik  xashak  qancha  v aqtga  y etadi?  Axir 

qo'zichoqlarga  shu n aq a  pichan  beriladim i?  Q o ‘y -q o ‘zilar 

tag ig a  nima  to'shaym iz?  Q o 'zichoqlar  balchiqqa  botib 

o'laverishsinm i,  a?  Shundaym i?  Senga  m a ’qulm i  shu? 

Qoch,  yo'lim ni  to'sma!

— 

B o'ldi,  Tanaboy,  o'zingizni  bosing.  Nima,  siz 



hammadan  ortiqmisiz?  K o'pchilik  nima  boTsa,  biz  ham  

shu-da.  T a g 'in   sizni  erkak  deyishadi-ya!  -   deb  uyaltirdi 

xotini  uni.  -   Yaxshisi,  nima  qilish  mumkinligini  o'y lab  

ko'ring,  hali  ham  kech  emas.  Parvo  qilmang  ularga.  Biz 

javobgarmiz,  biz  shu  ishni  qilishimiz  kerak.  Men  huv 

anovi  jarlik k a  tushaverishda  qalin  o'sgan  n a ’m ataklarni 

k oT dim ,  t o 'g 'r i   tikanakli-yu,  lekin  ularni  chopib,  tomni 

bekitsa  bo 'lad i,  ustidan  g o 'n g   tashlaymiz.  Q o'y -q o 'zilar 

tagiga  esa  quvray  o 'rishga  t o 'g 'r i   keladi.  Agar  havo  ay- 

nab  qolmasa,  bir  am allab  qishdan  chiqib  olamiz...

Saqm onchilar  ham  Tanaboyni  tin c h ita   boshlashdi.  U 

egardan  sirg'alib  tushdi,  x o tin-halajlarga  parvo  qilmay, 

o 'to v g a   kirib  ketdi.  Xuddi  o g 'ir  kasallikdan  turgandek 

boshini  xam  qilib  o 'tird i.

U y d a   ham m a  jim   qoldi.  Gaplashgani  qo'rqishardi. 

J a y d a r 

tezak yoqib  qaynatilgan  qum g'onni 

oldi-da,


achchiq choy  damladi.  Ko'shada  suv  keltirib, 

yerining


qo 'liga 

quydi. O zoda  d a stu rx o n n i  yoydi,  x a tto   qayoq-

dandir 

konfet ham  to p ib   keltirdi,  likobchada  sariyog'



q o 'ydi.  Saqmonchilarni  ta k lif  qilishdi  va  choy  ichishga 

o'tirish d i.  Eh,  bu  xotinlar!  Piyolalardan  choy  ichib, 

g o'yo  mehmonga  kelishgandek  tu rlitu m a n   narsalar  haqi- 

da  bam aylixotir  gaplashib  o'tirish ard i.  T anaboy  jimgina 

o 'tirib   choy  ichdi-da,  so 'n g   o 'to v d a n   chiqib,  q o 'raning 

q ulab  tushgan  toshlarini  qalay  boshladi.  Bu  bitadigan 

ish  emasdi.  Lekin  qo 'y larn i  tu n d a   qamash  uchun  biron 

narsa  qilish  kerak-ku.  Ayollar  ham  chiqishib  toshlarga 

yopishishdi.  X a tto   qizaloqlar  ham  tosh  k o 'taram an   deb 

chiranishardi.

277


-   Uyga  jo 'n a n g la r ,  -   dedi  ularga  otasi.

U  nomus  qilardi.  Ko‘zlarini  yerdan  ko'tarmay,  tosh 

tashirdi.  J o 'ra   haq  gapni  aytgan-da,  agar  Jaydar  bo'lma- 

ganida,  Tanaboy  bechora  boshini  omon  saqlay  olmasdi.

XVI

Ertasiga  Tanaboy  o ‘z  otalig'idagi  cho'ponlarni  k o ‘- 



chirib  kelishga  ketdi.  Keyin  butu n   hafta  bo'yi  tinmay 

ishladi.  U  hech  qachon  bunchalik  q a ttiq   ishlamagandi. 

F a q a t  frontda  kecha-yu  kunduz  mudofaa  liniyasini  qur- 

ganlarida  shunchalik  bo'lgandir.  Biroq  u  yerda  polk 

bilan,  diviziya  bilan,  arm iya  bilan  birga  edi.  Bu  yerda- 

chi  -   o ‘zi,  xotini  va  saqm onchilardan  biri.  Ikkinchisi 

yaqin  o 'r ta d a   qo'ylarni  o 't l a t i b   yurardi.

H am m adan 

ham 

q o 'y x o n a n i 



g o 'n g d a n  

tozalash, 

n a ’m ataklarni  chopib  keltirish  qiyin  bo 'ld i. 

Butazor 


qalin,  tu rg a n -b itg a n i  tik a n   edi.  T anaboyning  etigi  yir- 

tiq,  eskirib  qolgan  soldatcha  shineli  ham  ilma-teshik 

b o 'lib   ketgandi.  Kesilgan  n a ’m atak  shoxlari  arqon  bi­

lan  b o g 'lan ib   sudrab  keltirilardi,  chunki  ularni  tikanli 

b  lganidan  na  otga  ortib,  na  orqalab  b lardi.  «Besh 

tol  vodiysi  emish,  undan  beshta  t o 'n k a n i  ham  izlab  to- 

polmaysan»  -   deb  so'kinardi  Tanaboy.  U la r   bu  la ’nati 

n a ’m atakni  ikki  bukilib,  egilib  terga  botib  sudrashar, 

q o 'rag a  keladigan  yo'l  esa  shudgor  b o 'lib   ketgan  edi. 

Tanaboy  xotin-qizlarga  achingani  bilan  iloj  qancha  tash- 

vishlari  zo'r.  V a qt  esa  tig'iz.  Ishqilib  havo  aynamay 

tursin.  Q or  urib  bersa,  bularning  hammasi,  bir  pul 

bo'lardi.  Tanaboy  q o 'y la r  q o'z ilab  qolmadimikin,  deb 

x abar  olib  kelish  uchun  k a tta   qizini  yugu rtirib   turardi.

Q o'yxonani  g o 'n g d a n   tozalash  undan  ham  mashaqqat- 

li  edi.  Bu  yerda  qiy  shunchalik  k o 'p   ediki,  tashib  chiqa- 

rish  m um kin  emasdi.  Agar  qiy  q o 'y x o n a d a  qor-yomg'ir 

tegmasdan  quruq  saqlangan  va  shibbalangan  bo'Isa,  uni 

qirqish  q ulay  bo'lardi.  Bir-biriga  zichlashib,  qotib  qolgan 

qiyni  kessang,  palaxsa-palaxsa  b o 'lib  k o 'c h ib   chiqardi. 

Ularni  quritish  uchun  k a tta - k a tta   uyum   qilib  tax lab  

q o'yilardi.  Q o 'y   qiyining  c h o 'g 'i  b eg 'u b o r  bo'ladi,  qish 

sovug'ida  c h o 'p o n la r  uni  yoqib  isinadilar.  Ammo  qiy

278


bu  yerdagidek  y o m g 'ir  yoki  qor  ostida  qolgan  bo'lsa,  u 

holda  uni  tozalashdan  ham   o g'irroq  ish  y o 'q   edi,  tin- 

kani  q u ritardi.  V a q t  esa  k u tib   turm aydi.  U lar  kechasi 

tu t a b   turgan  fonus  y o ru g 'id a   bu  muzdek,  yopishqoq, 

q o ‘r g ‘oshindek  o g 'ir  balchiqni  zambilda  tashishda  davom 

etdilar.  Mana,  ikkinchi  sutka  ishlashlari.

Q o 'y x o n a   orqasiga  k a ttak o n   g o 'n g   uyumini  tashib 

chiqarishgan  edi.  Q o'yxonadagi  g o 'n g   uyumini  tashib 

b o 'lad ig an   emasdi.  K u tib   tu rg a n   qo'zichoqlar  uchun, 

hech  bo'lm aganda,  qo'y x o n a n in g   biron  burchagini  ochish- 

ga  shoshilishardi.  O na-bola  q o 'y larn in g   hammasini  joy- 

lashtirish  uchun,  b u tu n   bir  q o 'y x o n a  torlik  qilib  turgan 

paytda,  uning  bir  burchagi  nima  bo'lardi,  ax ir  kuniga 

y ig irm a-o'ttiztada n  q o 'y la r  qo'z ilayotgan  bo'lsa!  Nima 

b o 'la rk in ?   Zambilga  g o 'n g   solayotganda  ham,  tashi- 

y o tg an d a  ham,  uni  to 'k ib   qaytib  kelayotganda  ham 

Tanaboy  faqat  shu  haqda  o'ylardi.  Shu  zaylda  yarim  ke- 

chagacha,  to n g   o tguncha  o'y lagani  o 'y lag a n   edi.  Nihoyat 

h old an   toyib  qo 'llari  uvushib  qoldi.  Buning  ustiga  sha- 

mol  fonusni  o 'c h irib   q o 'ya rdi.  Yaxshiki,  saqmonchilar 

hayallamay,  Tanaboy  va  J a y d a r  singari  ishlashardi.

O ra dan  bir  kun  o 'td i,  y ana  bir  kun  va  yana ...  U lar 

esa  ham on  g o 'n g   tashir,  devor  va  tomdagi  teshiklarni 

berkitar  edilar.  Bir  kun  kechasi  Tanaboy  qo'yxonadan 

zambil  bilan  chiqayotib,  suruvda  qo'zichoqning  ovozini 

va  ona  qo 'y n in g   unga  jav o b an   bezovtalanib,  depsinib 

m a ’raganini  eshitib  qoldi.  «Boshlandi!»  -   uning  yuragi 

shuv  etib  ketdi.

-   Eshityapsanmi?  -   dedi  Tanaboy  xotiniga  o'girilib.

U la r  g o 'n g   solingan  zambilni  birdan  oyoqlari  ostiga 

tashlab,  fonusni  ushlaganlaricha  suruv  tom on  yugurib 

ketishdi.  F onusning  xira  nurida  q o 'y la r  orasini  timir- 

skilab  qaray  boshlashdi.  Q ayoqda  u?  H uv  ana,  burchak- 

da!  Sovliq  q o 'y   hozirgina  tu g 'ilg a n   va  sovuqda  q altirab 

tu rg a n   uvoqqina  qo'z ichoqni  yalab  tu r a r   edi.  J a y d a r 

uni  bariga  solib  oldi.  Yaxshiyam  o'z  v aq tid a  ulgurishdi, 

b o'lm asa  q o 'r a d a   m uzlab  qolgan  bo'lardi.  U larning  yon- 

ginasida  yana  bir  sovliq  qzilaganligini  ko'rdilar.  U 

egizak  tu q q a n   edi.  Bularni  Tanaboy  yom g'irp o 'sh in in g  

etagiga  soldi.  Beshtasi  to 'lg 'o q   tu tib ,  kuchanib  m a ’rab

279


yotgan  edi. 

Demak, 


boshlanibdi. 

Ertalabgacha  ular 

ham  qo'zilaydi.  Saqmonchilarni  chaqirishdi.  Q o'z ilagan 

qo 'y larn i  qo'y x o n a n in g   haligi  naridan-beri  tozalangan 

burchagiga  joylashtirm oq  uchun  ularni  q o 'ra d a n   olib 

chiqa  boshladilar.

Tanaboy  devor  ostiga  poxol  to'sh ab ,  onasining  og'iz 

sutini  birinchi  ta tib   ko'rgan  qo'zichoqlarni  yotqizib,  u lar­

ning  ustini  qop  bilan  yopib  qo'ydi.  Sovuq.  O n a   q o 'y lar 

ham  shu  yerga  kiritildi.  Tanaboy  labini  tishlaganicha 

o'ylanib  qoldi.  Lekin  o'y lab   o 'tirishdan  nima  foyda? 

Faqat,  bir  iloj  topilar,  degan  umid  qoldi.  Q a ncha  ish, 

qancha  tashvish.  Hech  bo'lm asa  poxol  yetarli  bo'lganda 

edi,  u  ham  yo'q .  Ibrohim  bunga  ham  uzrli  sabab  topadi. 

Yo'lsiz  to g 'd a   poxol  tashib  ko'r-chi,  deydi  u.

E,  nima  bo'lsa  bo'larl  Borib  siyoh  solingan  bankani 

olib  keldi.  B itta   tu g 'ilg a n   qo'zichoq  orqasiga  ikki,  egi- 

zaklarga  esa  uch  raqamini  yozib  qo'ydi.  O n a   qo'ylarni 

ham  xuddi  shunday  nomerlab  chiqdi. 

Yuzlab  qo'y 

qo'zilagandan  s o 'n g   ularni  bir-biridan  ajra tib   ko'r-chi.

C h o 'p o n la r  ishining  eng  qizg'in  pallasi  boshlandi. 

Boshlanganda 

ham 


xuddi 


m udofaadagidek, 

bosib 


kelayotgan  tank larn i  hech  qanday  kuch  bilan  d a f  eta 

olmaydigan  paytidagidek  shafqatsizlik  bilan  boshlangan 

edi.  Sen  esa  okopda  turasan  va  hech  qayoqqa  ketmay- 

san,  chunki  ketish  m um kin  emas.  Ikkidan  biri  -   yo 

oxirigacha  tik   tu rib   olishish,  yoki  o'lish  kerak.

Tanaboy  har  kun  erta la b   qo'ylarni  yaylovga  chiqarib 

yuborish  oldidan,  g o 'yo  o'z  jabhasini  baholayotgandek, 

tepalik  ustida  jim gina  tu rib   atrofga  qarardi.  U ning 

mudofaa  marrasi  k o 'h n a   va  yaroqsiz  edi.  Biroq  u  tu rib  

berishi  kerak.  U ning  hech  qayoqqa  ketishi  m um kin 

emas.  Sayozlanib  qolgan  soy  oqib  o 'ta d ig a n   bu  egri- 

bugri  kichik  d ara  d o 'n g lik la r  orasida  siqilib  tu ra r ,  u n ­

dan  keyin  b alandroq  tepaliklar,  ular  ortid a  esa  qorli 

t o g 'la r   qad  k o 'ta rg a n   edi.  O ppoq  yon  b a g 'ir la r  tepasida 

yalang'och  qoyalar  qorayib  k o 'rina rdi.  U  yerdagi  to g 'la r  

ustida  yoppasiga  muz  bilan  qoplangan  qish  yotardi.  U 

ju d a   yaqin  tu rard i.  F aqat  h a rak atg a  kelsa,  b u lu tla rn i 

pastga  siljitib  yuborsa  bas,  dara  zulm at  ichida  g 'a rq  

bo 'lad i,  keyin  uni  qidirib  topolmaysan.

280


Havo  ay nab, 

osmon 


kulrang  tusga 

kirgan 


edi. 

Shamol  yer  b ag 'irla b   esardi.  Tevarak  b o ‘m-bo‘sh  edi. 

T o g 'lar,  hamma  yoqda  to g 'la r.  Q o 'r q u v d a n   kishining 

yuragi  muzlab  ketardi.  X aroba  q o 'y x o n a d a  qo'z ichoqlar 

m a ’rashardi.  S uruvdan  qo'z ilay  deb  qolgan  y ana  o 'n  

besh  sovliqni  q o 'yxona ga  haydab  kelishdi.

Suruv  jin d ek   bo'lsa-da,  xashak  topish  uchun  sekin 

yu rib  ketdi.  Endi  yaylovda  ham  ulardan  ko'z-quloq 

b o 'lib   turish  kerak.  S hunday  p a y tla r  ham  bo'ladiki, 

sovliqning  bugun-erta  q o'z ilab  qo'yishini  bilmay  qola- 

san  kishi.  U  esa  bironta  b u ta n in g   orqasiga  boradi-da, 

b o 'sh a n ib   oladi. 

Agar  v aq tid a  qaralmasa, 

qo'zichoq 

zax  yerda  yotib  sham ollab  qoladi,  keyin  uning  nobud 

bo'lishi  tu rg a n   gap.

S hunday  b o 'lsa  ham  T anaboy  te palikda  uzoq  tu rib  

qoldi.  S o 'n g   qo'lini  siltab,  q o 'y x o n a   tomon  yurib  ketdi. 

U  yerda  hali  ishlar  ko 'p ,  y ana  nim alardir  qilib  ulgurish 

kerak  edi.

Keyin  Ibrohim  keldi,  u  un  keltirgan  edi.  Vijdon- 

siz...  «M en  sizga  saroyni  qayerdan  topam an.  Kolxozdagi 

q o 'y x o n a la rn in g   bo'lg an i  shu.  Boshqasi  y o'q.  Kommu- 

nizmga  borib  yetganim izcha  y o 'q   hali»,  deydi-ya.

Tanaboy  unga  m usht  k o 'ta r ib   tashlanishdan  o'zini 

arang  tu t ib   qoldi.

-   Bu  yerda  sening  pichingingga  balo  borm i?  Men 

ish  h aqida  gapiryapm an,  men  ish  haqida  o'ylayapm an. 

Men  javobgarm an.

-   Demak,  men  sizningcha,  o 'ylam ayotgan  ekanman- 

da ?   Siz  q andaydir  bir  suruv  uchun  ja v o b   berasiz,  men 

esa  hammasi  uchun,  siz  uchun,  boshqalar  uchun,  butun 

chorvachilik  uchun  ja v o b   beraman.  Menga  oson  deb 

o'ylaysizm i?  -   Ibrohim  birdan  kaftlariga  yuzini  qo'yib 

y ig 'la b   yubordi.  Bu  ayyorning  yig'isidan  Tanaboy  hay- 

ra td a   qoldi.  Ibrohim  esa  ko'z  yoshi  t o 'k a   tu rib   yana 

shunday  deb  g 'o 'ld ira rd i:  -  

Men  sudga  tushaman! 

Sudga!  Hech  yerdan  biron  narsa  ololmaysan.  O da m lar 

hat to   v a q tin ch a  saqm onchilikka 

ham 

borishmayapti. 



Meni  o 'ld irin g la r,  tilk a -tilk a   qilib  tashlanglar,  boshqa 

hech  narsa  qilolmayman.  M endan  boshqa  hech  narsa 

ku tm an g lar  ham.  Men  behuda,  behuda  bu  ishga  o 'tg a n  

ekanman...

281


Shunday  qilib,  u  sodda  Tanaboyni  x ijo la td a   qoldirib 

jo 'n a b   ketdi.  Keyin  uni  bu  yerda  boshqa  ko'rishmadi 

ham.

Hozircha  birinchi  yuz  bosh  sovliq  qo'z iladi.  Vodiy- 



ning  yuqori  qismiga  joylashgan  Eshim  bilan  Bektoylar- 

ning  suruvida  qo'z ilash  hali  boshlanganicha  y o 'q   edi. 

Lekin  Tanaboy  ofat  kelayotganligini  sezgandi.  U larning 

hammasi  -   hozir  qo 'y larn i  boqib  yurgan  qari  cho'pon 

ayolni  hisobga  olm aganda  -   k a tta   yoshdagi  uch  kishi 

ham da  olti  yashar  k a tta   qizi  qo'z ichoqlarni  artish,  ona- 

larining  oldiga  olib  borish,  nima  bilan  b o 'lsa  ham  isi- 

tish,  g o'nglarni  tashib  chiqarish  va  to 'sh ash   uchun  x a ­

shak  tashib  keltirishga  arang  ulgurishardi.  Q o'zichoqlar 

ochlikdan  m a ’rashar,  ularga  su t  yetishmas,  holdan  toy- 

gan  ona  q o 'y larn in g   suti  y o 'q   edi.  Endi  bu  yog'i  nima 

b o 'la r  ekan?

C h o 'p o n larn in g   bosh  qashishga  q o 'li  tegm aydigan 

kunlar  va  tu n la r   boshlandi.  Q o 'y la r   shu  darajad a  k o 'p  

qo'z ilay  boshladiki,  u lar  nafas  olishga  ham  imkon  ber- 

masdi.


Kecha  havo  ularni  bir  q o 'rqitdi!  Birdan  q a ttiq   sovuq 

b o 'lib ,  osmonda  qora  b u lu tla r  o 'rm a la y   boshladi,  quruq 

qor  y o g 'a  ketdi. 

Hamm a  narsa  tu m a n lik k a   c h o 'k ib  

q orong'ilashdi...

Biroq  b u lu tla r  tezda  tarq a lib ,  havo  iliy  boshladi. 

Havodan  k klam   hidi,  nam  hidi  kelardi.  «Xud@  xohla- 

sa,  bahor  ham  kelib  qolar.  Kelganda  ham  muqimroq 

b o 'lib   kelsin,  agar  bir  kelib,  bir  ketadigan  bo'lsa,  undan 

yomoni  y o 'q » ,  -   deb  o 'ylardi  T anaboy  panshaxada  po­

xol  bilan  birga  qo 'y n in g   yo'ldoshini  olib  chiqar  ekan.

Bahor  ham  keldi,  ammo  T anaboyning  kutganidek 

b lm adi...  U  to 's a td a n   tu n d a   yom g'ir,  tum an  va  qor 

bilan  kirib  keldi.  O 'z in in g   butu n   sovuq  yom g'iri  bilan 

o 'to v , 

q o 'yxona , 

xullas, 

nimayiki 

bo'lsa, 

hammasi- 

ning  ustiga  ta shlandi.  Botqoqqa  aylangan  sovuq  yerda 

ariqlar,  k o 'lm a k la r  hosil  qilib,  k o 'p irib   tosha  boshladi. 

Chirigan  tom dan  sizib  o 'ta y o tg a n   cha k k a  devorlarni 

yuvib,  qo'yxonani  suv  bilan  qopladi,  qo'y-qo'zilarni 

qaltiroq  bosib,  suyak-suyagidan  sovuq  o 'tib   ketdi.  H a m ­

mani  oyoqqa  tu rg'izdi.  Hamm a  qo'z ic hoqla r  suvda  g 'u j

282


boMishib,  bir  yerga  to 'p lan ish d i.  O n a   q o 'y la r  suvda 

qo'zilab  m a ’rashardi.  Q o 'zichoqlarning  tug 'ilish i  bilanoq 

b az o 'r  ularni  muzdek  suvda  ch o 'm iltirib   oldi.

Y o m g'irpo'sh  kiyib,  fonus  k o 'ta r ib   olgan  kishilar 

sarosimada.  T anaboy  oyog'i  kuygan  to v u q d ay   tipirchilab 

qoldi.  K a tta   etiklari  bilan  q o ro n g 'ilik d a  ko'lm aklar, 

g o 'n g   shiltalarini 

kechib  yurardi. 

Y om g'irpo'shining 

etaklari  yaralangan  qush  qanotidek  shapillardi.  U  xiril- 

lar,  o'zicha  so 'k in ar,  odam larga  baqirardi:

-   Tezroq  misrangni  ber!  Belkurak?  G o'ngni  bu  yoq- 

qa  ag'daringlar!  Suvni  to'singlar!

Hech  bo 'lm ag an d a  q o 'yxona ga  oqib  kirayotgan  suvni 

tezda  chetga  burib  yuborish  kerak  edi.  M uzlab  yotgan 

yerni  chopib,  ariq  qazishdi.

-   Fonusni  tut!  Bu  yoqni  yorit!  Nega  q arab  turib- 

san!


Tun  tum anli  edi.  Q o r  aralash  y o m g'ir  y o g'a rdi.  Uni 

hech  qanday  kuch  bilan  t o 'x t a t i b   bo'lmasdi.

T anaboy  bir  v aq t  o 'to v g a   q arab  yugurdi.  Chiroqni 

yoqdi.  Bu  yerda  ham  ham m ayoqdan  chakka  o 'ta y o tg a n  

edi.  Biroq  q o 'yxona dagidek  emasdi.  Bolalari  uxlashardi, 

ularn in g   ko'rpasi  ham  ho'l  b o 'lib   qolgandi.  Tanaboy 

bolalarini  ko'rpa-to'shagi  bilan  bir  quchoq  qilib  o 'rab  

k o 'ta r ib   oldi-da,  bir  burchakka  yotqizdi.  U  o 'to v d a 

q o'zilar  uchun  jo y   hozirlamoqda  edi.  K o'rpa  ivib  qol- 

masin  uchun  bolalarining  ustiga  kigizni  yopib  tashladi, 

so 'n g   chiqib  qo'yxonadagi  ayollarni  chaqira  boshladi:

-   Q o'z ichoqlarni  o 'to v g a  olib  kelinglar!  -   dedi-yu, 

o'zi  ham  o'sha  yoqqa  chopib  ketdi.

Ammo 


o 'to v g a  

bulardan 

qanchasini 

joylashtirish 

m um kin?  K o'p  deganda  o 'ttiz-qirqtasini.  Qolganlarini 

nima  qilish  kerak? 

E, 

hech 


bo'lm asa  qo'ldagilarni 

saqlab  qolsak  edi.

Nihoyat  to n g   ham  otdi.  Y og'ingarchilikning  esa  hali 

oxiri  krinmasdi.  Biroz  tingan  b o ‘lardi-da,  keyin  yana 

goh  yom g'ir,  goh  qor,  goh  yom g'ir,  goh  qor  yog'ishda 

davom  etaverardi...

O 't o v   qo'z ichoqlarga  to 'l i b   ketdi.  U la r  to'xtovsiz 

m a ’rasha  boshladi.  O 't o v d a   sassiq  hid  tarq a ld i.  Tanaboy 

bilan  xotini  buyum larni  bir  joyga  uyib,  brezent  bilan

283


yopib  qo'yishdi.  O 'z la ri  esa  saqm onchilarning  chodiriga 

ko'chib  o 'tish d i.  Bolalar  sovuqqa  q o tib   y ig 'lash a  bosh­

lashdi.

C h o 'p o n n in g   qora  kunlari  kelgan  edi.  U  o'z  taqdi- 



rini 

q arg'ardi. 

Hammani, 

olamdagi 

hamma 

narsani 


so'kardi.  Na  o vqat  yerdi,  na  yotib  uxlardi.  Boshidan 

oyog'igacha  jiq q a   ho'l  bo'lgan  q o 'y lar,  sovuqqa  qotgan 

qo'z ichoqlar  orasida  bir  nafas  tinim   bilmasdi.  O 'lim  

esa  zax  qo'yxonadagi  q o'y-qo'zilarni  qiy rata  boshladi. 

O 'lim n in g   bu  yerga  ilma-teshik  tom   orqali,  oynasiz  de- 

raza  orqali,  eshiklarning  bo'sh  o 'rni  orqali,  istagan  joy- 

dan  kirib  kelaverishi  qiyin  emas  edi.  U  kirib  keldi-yu, 

qo'zichoqlarni  va  zaiflashib  qolgan  ona  qo 'y larn i  qira 

boshladi.  C h o'pon  k o 'k a rib   ketgan  o 'lim tik   qo 'y larn i  bir 


Download 5.46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling