Tanlangan asarlar

nec h ta lab   tashib,  q o 'yxona  orqasiga  uya  boshladi.

D alada,  q o 'r a d a   esa  qorni  osilgan  b o 'g 'o z   sovliqlar 

qor  va  y om g'ir  ostida  turishardi.  B ularning  ham  bugun- 

e rta  qo'zilashi  aniq  edi. 

Y om g'ir  savalayverganidan 

u larning  ja g 'la r i  qarishib, 

ho'l  ju n la ri  tu ta m -tu ta m  

b o 'lib   osilib  tushgandi.

Q o 'y la rn in g   yaylovga  borgisi  y o 'q   edi. 

Shunday 

sovuq  va 

loygarchilikda  yaylovda 

nima  bor? 

Qop 

yopinib  olgan  keksa  saqmonchi  ayol  qo 'y larn i  hay- 

dardi,  ular  esa,  g o 'yo  bu  yerda  o'zlariga  j a n n a t   tay- 

yorlab  qo'y ilgandek,  hadeb  orqaga  tisarilishardi.  Ayol 

y ig 'lardi,  ularni  to 'p la rd i,  yana  haydardi,  q o 'y la r  esa, 

tu m ta ra q a y   b o 'lib   y ana  orqalariga  qochishardi.  Tanaboy 

g 'a zablanga n  holda  chopib  chiqdi.  Q ani  endi  bu  ten- 

ta k   qo 'y larn i  tayoq  bilan  savalasang...  Ammo  ularning 

qornida  bolasi  bor.  Boshqalarni  chaqirib,  hammalari 

birgalikda  ne  m ashaqqatlar  bilan  qo 'y larn i  yaylovga 

haydab  yuborishdi.

Bu  ofat  boshlanganidan  beri  T anaboy  qancha  vaqt 

o 'tg an in i  bilmasdi.  U  qo'zilatish  paytidagi  hisob-kito- 

bidan  adashib  qolgandi.  Chunki  q o 'y la rn in g   ko'pchiligi 

ikkitadan,  h a tto   uchtadan  qo'zilashdi.  Ammo  butun 

boylik 

nobud 

bo'ldi, 

hamma 

m ehnat 

zoye 

ketdi. 

Q o'zichoqlar  tu g 'ilg a n   kuniyoq  loy  va  g o 'n g   shiltasi 

u stida  harom  o 'lib   qolaverdi.  Q olganlari  ham  y o 'talard i, 

xirillardi,  ichi  ketib,  bir-birini  b u lg 'a b ,  iflos  qilib  tash-

284

lardi.  Bolasiz  qolgan  sovliqlar  m a ’rashar,  u  yoqdan-bu 

yoqqa  yugurishar,  t o 'l g 'o q   tu t ib   yotganlarini  t u r tib   bo­

sib  o'tishardi.  B ularning  hammasi  q andaydir  g 'a yrita biiy 

ofat  edi.  Tanaboy  qo'zilashning  hech  boTm aganda  biroz 

kechroq  boshlanishini  ju d a -ju d a   istardi.

S ovliqlar  esa  xuddi  m aslahatlashib  q o 'yga ndek  b i n ­

ning  ketidan  biri,  birining  ketidan  biri  qo'zilardi.

T anaboyning  qalbida  shunday  d ahshatli  g'a zab   o 'ti 

y ongan  ediki,  u  bu  yaramas  q o 'y x o n a d a  sodir  b o'lgan 

jamiki  narsalarga  -   qo'ylarga  ham,  o'ziga  ham,  o'z  hayo- 

tiga  ham,  bu  yerda  jo n   berib,  jon  olib  yurgan  ishiga  ham 

nafrati  oshib,  ko'z  oldini  qorong'ilik  qoplay  boshladi.

U  alam dan  es-hushini  y o 'q o tib   qo 'y g a n   edi.  O 'y - 

xayollardan  ko'ngli  behuzur  b o 'lar,  ularni  qanchalik 

quvib  yuborishga  urinmasin,  sira  nari  ketmas,  qalbiga, 

miyasiga  joylashib  olmoqchi  b o 'lardi:  «Nega  bunday? 

Bu  kimga  kerak  edi?  Nega  biz  qo'y larn i  qo'zilatyapmiz, 

agar  ularni  saqlay  olm asak?  Kim  aybdor  bunga?  Kim? 

Jav o b   ber,  kirn?  Sen  va  senga  o 'xsha gan  vaysaqilar.  Biz 

hammasini  ko'taram iz,  yetib  olib,  o'z ib  ketamiz,  so'z 

beramiz.  Chiroyli  gapiramiz.  M ana  endi  harom  o'lgan 

qo'zichoqlarni  k o 'ta r.  C hiqarib  tash la  ularni.  H uv  anovi 

halqobda  o 'lib   yo tg an   sovliqni  sudrab  kel. 

K o 'rsat 

o'z ingning  kirn  ekanligingni...»

Ayniqsa,  kechalari  tizzasigacha  loy  va  q o 'y   siydigini 

kechib  yurarkan,  alamli  va  iztirobli  o 'y lard an   T anaboy­

ning  nafasi  qisilardi.

O ',   bu  qo'zilatish  pallasining  uyqusiz  tunlari!  Oyoq 

ostingda  bijib  ketgan  g o 'n g   botqog'i,  tep an a g d an   esa 

yo m g 'ir  quyib  turardi.  Q o 'to n d a   tinimsiz  shamol  izg'ib, 

dam  o 'tm a y   fonusni  o'chirardi.  Tanaboy  yangi  tu g 'ilg a n  

qo'zichoqlarni  bosib  olmaslik  uchun  paypaslanib,  qoqi- 

lib-surinib em aklab  borib,  fonusni  topib  yoqar  va  uning 

y o ru g 'id a   o'z ining  g o 'n g   va  qonga  belanib  qop-qora 

bo 'lib  shishib  ketgan  qo'llarin i  k o 'r a r   edi.

U 

k o 'p d a n  

beri 

o'z ini 

oynada 

koTm agan 

edi. 

Sochlari  oqarib,  ancha  keksayib  qolganini  sezmasdi. 

Endi  uni  keksalar  qatoriga  qo'shsa  bo'lardi.  O 'ziga 

qaray  olmasdi,  bunga  fursat  ham  y o 'q   edi.  Ovqatlanish- 

ga,  yuvinishga  v aq t  topm as  edi.  Bir  zum  o'ziga  ham,

285

boshqalarga  ham  tin c h lik   bermasdi.  Nihoyat  ishining 

batam om   barbod  bo'layotganini  k o 'rib ,  yosh  saqmonchi 

qizni  otga  mindirdi:

-   Y o 'r tib   borib  J o 'ra n i  top.  Ayt,  tezda  y etib  kelsin. 

Agar  kelmaydigan  bo'lsa,  u  holda  q ay tib   ko'z im ga 

ko'rinm asin.

Kechga  tomon  qiz  ot  choptirib,  k o 'm -k o 'k   ko'karib, 

b u tu n la y   ivib  ketgan  holda  qaytib  keldi  va  o td a n   sakrab 

tushib:

-   Kasai  ekan  u,  Tanake,  to 's h a k d a   yotibdi.  «Agar 

o'lm asam   bir-ikki  k u n d a n   so 'n g   borib  qolam an»  deb 

aytdi,  -   dedi.

-   Ilohim  shu  kasaldan  o'nglanmasin!  -   deb  qarg'adi 

Tanaboy.

J a y d a r  uning  tanobini  to rtib   qo'y m oqchi  b o ‘ldi-yu, 

lekin  botina  olmadi,  hozir  buning  mavridi  emasdi.

O ra d a n  

uch 

kun 

o 'tg a n d a n  

s o 'n g  

havo 

ochila 

boshladi.  B u lu tla r  erinchoqlik  bilan  sudralib  ketishdi, 

t o g 'la rd a n   tu m a n   k o 'tarild i.  Shamol  tindi.  Biroq  endi 

v aq t  o 'tg a n   edi.  Bu  k u n la r  ichida  b o 'g 'o z   sovliqlar 

shu  daraja  oriqlab  ketgan  ediki,  h a tto   ularga  qarab 

ham  bo'lm asdi.  Q u r u q   suyaklari  qolgan  bu  jonivorlar 

shishgan  qorinlarini  osiltirib,  cho 'p d ek   oyoqlarida  arang 

turishardi.  U larni  bolasiga  su t  beradigan  sovliq  deb 

bo'lm asdi.  Q o'zilab,  hozircha  tirik   qolgan  sovliqlar  va 

qo'z ichoqlar-chi?  U lard an   qanchasi  bahorga  yetib  olib, 

k o 'k a tg a   og'zi  tek k a n d a n   keyin  sog'a yib  ketarm ikin? 

Ertami-kechmi,  kasallik  ularni  yiqitadi.  Tirik  qolgan 

ta q d ird a   ham,  hech  balo  bo'lm aydi:  ulardan  na  ju n  

chiqadi,  na  g o 's h t...

H avoning  endigina  ochilishi  bilan  yana  boshqa  fa- 

lokat  yuz  berdi  -   yer  yuzi  muzlay  boshladi.  Biroq 

tu sh g a  borib  yumshadi.  Tanaboy  quvonib  ketdi.  Eh- 

timol,  qolganini  saqlab  qolish  m um kin  b o 'lar.  Yana 

belkurak,  panshaxa,  zambilni  ishga  solishdi.  Oz  bo'lsa 

ham  qo'yxonaga  y o'l  ochish  kerak  edi.  B o'lm asa  qa- 

dam   bosishga  yo'l  qolmagandi.  Biroq  bu  ish  bilan  uzoq 

shug'ullanishm adi.  C hunki  onasiz  qolgan  qo'zichoqlarni 

emizishi,  ularni  bolasiz  sovliq la m in g   yoniga  olib  borishi 

kerak  edi.  U la r  esa  bo'ysunishmas,  begona  qo'zichoqlarni

286

yaqiniga  yo'latishm asdi.  Q o 'z ich o q lar  tu m sh u q la ri  bilan 

tu rtib -n iq ta b   su t  so'rashar,  muzdek  og'izchalari  bilan 

barmoqlarni  to rtq ila b   so'rishardi.  B arm og'ingni  to rtib  

olsang, 

yo m g 'irp o 'sh in g n in g   iflos  barini  shimishardi. 

U la r  och  edi.  M a ’rab  yurgan  q o 'y   to 'd a la r i  orqasidan 

chopishardi.

Dod-faryod  qil,  tars  yoril  -   baribir  befoyda  edi. 

Yolg'iz  x o tin-xalajdan  nima  ham  ta la b   qilishi  m um ­

kin.  O yoqda  arang  turishibdi  bechoralar.  Mana,  necha 

kundirki,  yom g 'irp o 'sh lari  qurigani  y o'q.  Tanaboy  u lar­

ga  hech  nima  demasdi.  Lekin  bir  safar  o'zini  tu t ib   tu- 

rolmadi.  Keksa  xotin  qo'y larn i  k u n ning  yarmida  q o 'rag a 

haydab  keldi  va  Tanaboyga  yordamlashm oqchi  bo'ldi. 

T anaboy  q o 'y la r n in g   ahvolidan  xabar  olmoqchi  b o'lib 

yugurib  chiqdi.  U larg a  ko'z  tashlashi  bilan  tu ta q ib  

ketdi.  Q o 'y la r   tu rg a n   joyida  bir-birovining  junin i  yam- 

lab  yeyishayotgan  edi.  Demak,  bu  q o 'y la r  ochligidan 

o 'lib   ketadigan  bo 'lib d i.  Tanaboy  o 'd a g 'a y la b   ayolning 

oldiga  bordi:

-   Senga  nima  balo  bo'ldi!  K oTm ayapsanm i?  Nega 

nafasing  chiqm aydi?  Y o'qol  bu  yerdan!  Suruvni  hayda. 

Bir  yerda  tu rib   qolmasin.  Bir-birining  junin i  g'a jish g a 

ham  yo'l  qo'ym a.  Y urib  tursin. 

Biror  m in u t  ham 

to 'x ta tm a .  B o'lm asa  o'ldiraman!

Bu  yerda  yana  boshqa  falokat  -   egizak  tu q q a n   sov- 

liqlardan  biri  o'z  bolalarini  yaqiniga  yo 'la ttirm a y a p ti. 

U larni  suzib,  tep ib   haydab  yuboryapti.  Q o'zichoqlar 

b o 'lsa  intilib,  zorlanishadi.  Bu  hoi  ona  q o 'y n in g   o'z 

jonini  saqlab  qolish  uchun  qo'zichoqlarni  emizishdan 

g 'a y ri  ixtiyoriy  ravishda  voz  kechganida  yuz  berishi 

m umkin  edi,  chunki,  uning  organizmi  kuch-quvvatdan 

ketgan  b o 'lib ,  boshqani  boqishga  holi  kelmaydi.  Bu 

hodisa  yuqum li  kasallikdek  ju d a   tez  tarqaladi.  B itta   sov­

liq  bolasini  emizmay  qo 'y sa  bas,  boshqalar  ham  undan 

o 'r n a k   oladi.  Tanaboy  sarosimaga  tu shib  qoldi.  U  qizi 

bilan  birgalikda  ochlikdan  vahshiy  holatga  kelib  qolgan 

ona  q o 'y n i  qo'zichoqlari  bilan  tashqariga,  q o 'r a g a   olib 

chiqdi.  Boshlab  T anaboyning  o'zi  sovliqni  ushlab  turdi. 

Qizi  esa  qo'zichoqlarni  uning  yeliniga  olib  bordi.  Biroq 

ona  yulqinar,  tipirchilar,  tep ib   tash lar  edi.  Qizcha  bu 

ishni  uddalay  olmadi.

287

-   Dada,  ular  emisha  olmayapti.

-   Emishadi,  o'z ingning  uquvining  y o 'q ,  eplay  olma- 

yapsan.

-   Y o ‘g ‘-e,  k o ‘ryapsiz-ku,  u lar  y iqilib  tushishyapti,  -  

dedi  qizcha  yig'lag u d ek   bo'lib.

-   Q a ni  ushlab  tur-chi,  men  o'ziml

Koshki  uning  kuchi  yetsa  ona  q o 'y n i  ushlab  tu- 

rishga.  O tasi  qo'z ichoqni  ona  q o 'y n in g   yeliniga  tutishi, 

u  endigina  ema  boshlashi  bilan  ona  q o 'y   qizchani  yiqitib 

qochib  qoldi.  T anaboyning  to q a ti  to q   bo 'ld i.  Qizning 

yuziga  bir  tarsaki  tushirdi.  U  hech  qachon  bolalarini 

urm agan  edi.  Endi  esa  alamini  qizidan  oldi.  Qizcha  bur- 

nini  to rtib   y ig 'la y   boshladi.  T anaboy  bo'lsa  uni  tashlab, 

q o'l  siltagancha  chiqib  ketdi.

Biroz  yurib  qaytib  keldi,  qanday  kechirim  so'rashini 

bilmasdi.  U n in g   esa  o'zi  chopib  keldi:

-   O ta ,  ona  q o 'y   qo'zichoqlarni  emiza  boshladi.  Biz 

oyim  bilan  ushlab  tu rd ik .  U  endi  qo'z ichoqlarini  haydab 

yuborm ayapti.

-   U n d a y   b o 'lsa  ju d a   soz.  Balli,  qizim.

Tanaboy  birdan  o'zini  yengil  his  qildi.  G o 'y o   ishlar 

biroz  yurishib  ketgandek  bo'ldi.  Ehtimol,  qolganlarini 

ham  saqlab  qolish  m um kin  bo'lar.  Q ara,  havo  ham 

yumshayapti!  Balki  birdan  chinakam  bahor  boshlanib, 

cho'p o n n in g   qora  kunlari  o 'tib   ketar?  Y ana  u  ishga 

tu tin d i.  Ishlash,  ishlash,  ish lash  kerak  edi  -   ofatdan 

q u tu lish n in g   shundan  boshqa  yo'H  y o 'q   edi.

O t d a   o'spirin  hisobchi  yigit  kelib  qoldi.  X ayriyat... 

Hol-ahvol  so‘ray  boshladi.

Tanaboy  uni  so'kmoqchi  bo'ldi-yu,  biroq  u  becho- 

rada  nima  ayb?

-   Ilgariroq  qayerda  eding?

-   Qayerdasi  nimasi?  Yaylovma-yaylov  yuribman, 

yakka  o'zim  ulgurolmayapman.

-   Boshqa  su ruvlarda  ahvol  qalay?

-   Ahvol  chatoq,  shu  uch  kun  ichida  k o 'p i  qirilib 

ketdi.

-   C h o 'p o n la r  nima  deyishyapti?

-   Eh,  so'ram ang.  So'k inishadi.  Bir  xillari  gapla- 

shishni  ham  istamaydi.  Bektoy  meni  hovlidan  haydab

288

chiqarib  yubordi.  X unob  b o 'lib   yuribdi,  yaqiniga  y o 'la b  

bo'lm aydi.

-   Ha-a.  U ning  holidan  x abar  olgani  borishga  mening 

ham  q o 'lim   tegm ayapti.  Balki  v aq t  to p ib   birrov  borib 

kelarman.  Sen-chi?

-   Nima  men?  Hisob  qilaman.

-   Bizga  biron  yordam  b o 'larm ikin?

-   B o'ladi.  J o 'r a   sog'ayib  chiqibdi,  deyishyapti.  Ara- 

valarda  pichan,  poxol  yuborgan  emish.  O txonalard ag i 

yem -xashaklarning  hammasini  olishibdi.  O 'I s a   ham  o tlar 

o 'lsin  degan  emish.  Ha,  aravalarni  qayerdadir  tiqilib 

qolishgan  deyishadi,  y o 'ln in g   qanaqaligini  bilasiz-u...

-   Y o'l  emish!  Nega  ilgariroq  o 'y la b   ko'rishm abdi? 

Hamisha  ahvol  shu.  Endi  aravalarni  yuborishdan  ne  foy­

da.  Hali  men  u larning  adabini  berib  qo'yaman!  -   deb 

d o 'q   urdi  Tanaboy.  -   S o'ra b  o 'tirm asd an   o'zing  borib 

k o 'r,  hisoblab  yozaver.  Endi  menga  baribir!  -   dedi  u  va 

q o 'lin i  siltab  q o 'yxona ga  kirib  ketdi.  Bugun  yana  o'n 

beshta  sovliq  qo'zilagan  edi.

Tanaboy  yangi  tu g 'ilg a n   qo'zichoqlarni  y ig 'ib   yurgan 

edi,  bir  mahal  hisobchi  unga  qog'oz  uzatdi:

-   Nobud  bo'lgani  to 'g 'r isid a g i  ak tg a  q o 'l  qo'y ing.

T anaboy  qaram asdan  q o 'l  qo'ydi.  U  shunday  zarb

bilan  imzo  chekdiki,  qalam  sinib  ketdi.

-   Xayr,  Tanake.  Balki  biron  gapingiz  bordir,  ayting, 

yetkazaman.

-   A ytadigan  hech  qanday  gapim  y o 'q ,  -   dedi  u 

yigitga,  s o 'n g   y ana  har  qalay  uni  to 'x t a t d i .   -   Bektoyga 

y o 'liq ib   o 't.   Ayt:  erta g a  v aq t  to p ib   tushga  yaqin  borib 

qolarman.

Tanaboy  behuda  tashvishlangan  edi.  Bektoyning  o'zi 

ilgariroq  yetib  keldi.  Kelganda  yana  qanday  keldi  deng...

O 't g a n   kecha  y ana  shamol  esib,  ertalabgacha  yengil- 

gina  qor  y o g 'ib   chiqdi.  Q o 'r a d a   tu n   bo'yi  oyoqda 

tu rg a n   q o 'y la rn in g   ustini  oq artirib   q o 'ydi.  U la r  endi 

yotishmasdi.  G 'u j  b o 'lib   olib,  qim ir  etmasdan,  atrofdagi 

ham m a  narsaga  beparvo  turishardi.  Yem-xashaksiz  uzoq 

qolib  ketishdi.  Bahor  bilan  qish  o'r tasidagi  kurash  ju d a 

ham  cho'zilib  ketdi.

Q o 'y x o n a   sovuq. 

Q o r  uchquni  to m n in g   y o m g'ir

1 0

  -  

2641

 

289

yuvib  ketgan  jo ylaridan  uchib  tushib,  fonusning  xira 

y o ru g 'id a   parvonadek  aylanib,  sekingina  pastga,  so­

vuq  qotgan  q o 'y   va  qo'z ichoqlarning  ustiga  q o 'na rdi. 

Tanaboy  bo'lsa  jan g d an   keyin  o 'lik la rn i  ko'm ish  koman- 

dasidagi  soldatlardek  hamon  q o 'y la rn in g   orasida  turti- 

nib-surtinib  yurib,  o'z  xizmatini  bajarish  bilan  ovora 

edi.  Endi  u  o'zining  mushkul  ahvoliga  k o 'n ik k an ,  o g'ir 

xayollari,  g'a zabi  alam zadalikka  aylangan  edi.  Alamlari 

yuragiga  n a sh ta r  b o 'lib  qadalib,  egilishga  ham  imkon 

bermasdi.  U  etigi  bilan  atalaga  aylangan  loyni  kechib, 

o 'z  ishini  bajarib   yurarkan,  bu  tungi  so atlarda  b a ’zi- 

b a ’zida  o'z ining  o 'tg a n   hayotini  eslardi...

U  yoshlik  kezlarida  dastyor  ch o 'p o n   b o 'lib   yurgandi. 

Akasi  Q u liboy  bilan  birgalikda  bir  qarindoshlarining 

qo'y larin i  boqishardi.  O ra dan  bir  yil  o 'tg a c h ,  ularning 

faqat  o vqat  uchun,  kund alik   tirik ch ilik   o'tkazish  uchun 

ishlab  yurganlari  m a ’lum  b o 'ld i.  X o 'ja y in   ularni  aldadi. 

U  gaplashishni  ham  istamadi.  Shu  ta riq a   ular  yirtiq 

choriqlarini  sudrab,  q uppa-quruq,  eski  xaltalarin i  yelka- 

lariga  osgancha,  j o 'n a b   ketishdi.  Keta  tu rib ,  Tanaboy 

x o 'ja y in ig a   d o 'q   urdi:

«Q a rab  t u r   hali,  u lg'ayga nim da n  keyin  buni  esingga 

solib  qo'y am an!»  Q u liboy  esa  hech  nima  demadi.  U 

ukasidan  besh  yoshlar  chamasi  k a tta   edi.  U  bu  bilan 

xo'jay in n i  q o 'r q ita   olm asliklarini  yaxshi  bilardi.  O 'z i 

x o 'ja y in   b o 'lib   qo'y larga,  yerlarga  ega  bo'lsa,  unda 

boshqa  gap.  «X o 'ja y in   bo'lsam ,  ishchilarni  hech  qachon 

xafa  qilmayman»,  deb  aytgan  edi  u  o 'sh a   kezlardayoq. 

Shu  bilan  ular  o 'sh a   yili  ajralishib  ketdilar.  Q uliboy 

boshqa  boyning  q o 'ylarini  boqishga  ketdi.  Tanaboy 

bo'lsa  Aleksandrovkaga  borib, 

m uxojir  rus  Efremov 

q o 'lid a   b atra k   b o 'lib   ishladi.  Bu  kishi  uncha  bad a v la t 

b o 'lm ay,  bir  ju f t  ho'kizi,  b ir  j u f t  oti  va  o'z  yeriga 

ega  edi.  G 'a lla   ekardi.  Avliyoota  shahridagi  voltsovkali 

tegirm onda  b ug'doy  to rttira rd i.  O 'z i  erta d an   to   kech- 

gacha  ishlardi.  Tanaboy  ko'proq  uning  ho'kizlariga  va 

o tlariga  qarash  bilan  ovora  bo'lardi.  Efremov  talabchan 

edi,  am mo  adolatsizlik  ham  qilmasdi.  Belgilangan  haqni 

berib  tu rard i.  O 's h a   dav rd a  qirg'iz  k a m bag'allari  o'z 

ham yurtlari  q o 'lid a   ishlashdan  k o 'r a   rus  x o 'jay in larig a

290

yollanishni  afzal  ko'rishardi.  Tanaboy  ruscha  gapirishni 

o Tgandi,  x o 'jayini  bilan  birgalikda  yuk  tashib  Avliyo 

o ta  shahriga  borib  keldi,  oz  b o ‘lsa-da  begona  joylarni 

k o 'rd i.  K o 'p   o 'tm a y   revolutsiya  yetib   keldi  va  hamma 

narsa  ostin-ustin  b o 'lib   ketdi.  T anaboylarning  kuni 

tu g 'd i.

Tanaboy  ovulga  q ay tib   keldi.  Endi  o'zgacha  hayot 

boshlangan  edi.  Yer  ham,  erk  ham,  hakam   ham  -   ham ­

masi  birdan  kelgan  edi.  T anaboyni  b a tra k la r  kom itetiga 

saylashdi.  U  J o 'r a   bilan  o 'sh a   yillari  topishgan  edi. 

J o 'r a   xat-savodli  edi,  yoshlarni  harf  yozishga,  x ijjalarga 

b o 'lib   o'q ish g a  o 'rg a ta rd i.  T anaboy  singari  b a tra k la r 

uchun  qanday  bo'lm asin  xat-savod  o'r ganish  j u d a   zarur 

edi.  Tanaboy  J o 'r a   bilan  birgalikda  komsomol  yacheykasi- 

g a   kirdi.  U la r  p artiyaga  ham  bir  v aq td a   o 'tish g an   edi­

lar.  Hammasi  o 'z   y o 'lid a   ketayotgan,  k a m b ag 'allar  k a tta  

yo 'lg a  chiqib  olishgan  edi.  K ollektivlashtirish  boshlan­

ganda  Tanaboy  bu  ishga  b u tu n   vujudi  bilan  beri lib 

ketdi.  Yer,  qoramol,  m ehnat  istak-orzularning  hammasi 

um um iy  bo'lganligidan,  yangi  dehqon  turm ushi  uchun 

kurashda  u  jonbozlik  ko'rsatm asa, 

kim 

ko'rsatardi. 

Y o'qolsin  quloqlar!  J an g -u   jad al,  keskin  kurash  davri 

boshlandi.  Kunduz  -   egarda,  tu n d a   -   majlis-u  ken- 

gashlarda.  Q u lo q lar  ro 'y x a tg a   olinardi.  Boylar,  mul- 

lalar  va  boshqa  dav latm an d   kishilar  daladagi  yovvoyi 

o 't l a r   singari  surib  tashlanardi.  Yangi  m aysalarning  unib 

chiqishi  uchun  dalalarni  tozalalash  kerak  edi.  Quloq- 

larni  tugatish  ro 'y x a tid a   Q u liboy  ham  borligi  m a ’lum 

b o 'lib   qoldi.  O 's h a   kezlarda  Tanaboy  majlis  va  m iting 

o'tk az ib ,  ot  choptirib  yura r  ekan,  akasiga  ji r   b itib  qol­

gan  edi.  Bir  bevaga  uylanib  olgan,  xo'jalig i  rivojlana 

bosh lagan  edi  uning.  U  qo 'y ,  sigir,  bir  j u f t   ot,  qulunli 

sog'in  biya,  so'qa,  boron a  va  boshqa  narsalarga  ega  edi. 

Y ig'im -terim   paytida  odam  yollardi.  Uni  boyib  ketdi 

deb  bo'lm asdi.  Ammo  k am bag'al  ham  emas  edi.  Yaxshi 

yashar,  yaxshi  ishlar  edi.

Q ishloq  sovetining  majlisida  n av b a t  Q uliboyga  kel­

ganda,  J o 'ra :

-   Q ani  o 'r to q la r ,  bir  o 'y lash ib   k o 'raylik.  U ni  quloq 

qilish  kerakmi  yoki  y o 'q m i?  Q uliboy  singari  kishilar-

291

ning  kolxozga  ham  foydasi  tegib  qoladi.  Axir  uning  o ‘zi 

k am b ag 'allard a n   chiqqan-ku.  Teskari  ta shviqot  ham  olib 

bormagan,  -   dedi.

Q uliboy  haqjda  tu rlich a  g ap lar  bo'ldi.  K im dir  uning 

tarafini  oldi,  kimdir  qarshi  chiqdi.  So'zlam agan  Tanaboy 

qolgan  edi.  U  q a r g 'a   singari  hurpayib  o 'tir g a n   edi. 

O 'g a y   aka  bo'lsa  ham  baribir  aka  emasmi...  Lekin 

hozir  unga  qarshi  borishi  kerak  edi.  U la r  bir-birlarini 

kam  ko'rishsa  ham,  tin c h -to tu v   yashashardi.  H a r  biri 

o 'z  ishi  bilan  ovora  edi.  U nga  tegm anglar,  desa,  unda 

boshqalar  nima  b o 'ladi  -   boshqalarning  ham  himoya- 

chisi,  q arin d o sh -u ru g 'la ri  to pilib  qoladi.  O 'z la rin g   hal 

q ilinglar,  desa-chi  -   unda  o'z ini  bir  chekkaga  to rtd i, 

deyishlari  mumkin.

O d a m lar  uning  nima  deyishini  ku tay o tg an   edilar. 

U lar  kutay o tg an lik lari  uchun  ham  T anaboyning  jahli 

chiqar  edi.

-   Sen,  J o 'r a ,   hamma  v aq t  shunaqa  qilasan!  -   deb 

so'z lay  boshladi  u  o 'rn id a n   tu rark an .  -   G azetalarda 

kitobiy  odamlar,  haligi  ziyolilar  h aqida  yozadilar.  Sen 

ham  ziyolisan.  Sen  doimo  shubhalanasan,  biron  ishkal 

chiqib  qolmasin,  deb  cho'chiganing-cho'chigan.  Nimaga 

shubhalanish  m um kin?  R o 'y x a td a   bor  ekan  -   demak 

quloq!  Hech  qanday  rahm -shafqat  ham  kerak  emas! 

Sovet  hokimiyati  uchun  men  o'z  otam ga  ham  rahm- 

shafqat  qilmayman.  U  bo'lsa  mening  akam,  sizlar  xijo- 

lat  tortm asan g lar  ham  bo 'lad i.  Sizlar  y o 'q   desangiz,  uni 

mening  o'zim   quloq  qilaman.

Q u liboy  ertasiga  unikiga  keldi.  Tanaboy  akasini  so­

vuq  k u tib   oldi,  ko'rishish  uchun  q o 'l  ham   bermadi.

-   Nima  uchun  meni  quloq  qilasizlar?  Axir,  birga 

batrak  b o 'lib   ishlaganm idik?  Axir,  boy  o'z  hovlisidan 

sen  bilan  meni  birga  haydab  yuborm aganm idi?

-   Endi  buning  ahamiyati  y o'q.  Sening  o'zing  boy 

b o'lib  qolding.

-   Q an d ay   boy  bo'layin  men?  O 'z   m ehnatim   bilan 

topdim-ku  bularn in g   hammasini.  Hech  narsani  ayamay- 

man,  kerak  b o 'lsa  olinglar  hammasini.  F a q a t  nega  meni 

q uloqqa  chiqarasizlar?  X udodan  q o 'r q ,  Tanaboy!

-   Baribir  sen  dushm an  sinfsan.  Biz  esa  kolxoz  qu-