Tilshunoslik tarixidagi maktablar reja: Tillarning rivojlanish bosqichlari


Download 30.19 Kb.
bet1/7
Sana31.01.2024
Hajmi30.19 Kb.
#1818725
  1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
4-мавзу

Tilshunoslik tarixidagi maktablar

REJA:

1. Tillarning rivojlanish bosqichlari

2. Yosh grammatikachilar maktabi

3. Amerika strukturalizm maktabi

XIX аср қиёсий-тарихий тилшунослигига оид эмпирик тадқиқотларни ва тил фалсафаси тараққиётини айрим муаллифлар уч даврга бўладилар:

XIX аср қиёсий-тарихий тилшунослигига оид эмпирик тадқиқотларни ва тил фалсафаси тараққиётини айрим муаллифлар уч даврга бўладилар:

1. Қиёсий-тарихий тилшуносликнинг бошланғич даври. Бу даврга Ф.Бопп, Я.Гримм, Р.Раск сингари олимларнинг тадқиқотлари мансубдир. В.Гумбольдтнинг тил фалсафаси ҳам қисман ана шу даврга мувофиқ келади.

2.Қиёсий-тарихий тилшуносликнинг тўлиқ қарор топган даври. А.Шлейхер бу даврнинг йирик фигурасидир. А.Шлейхер қарашларининг фалсафий асоси натурализм ҳисобланади.

3. Ёш грамматикачилар йўналиши. Бу йўналишнинг фалсафий асоси психологизм саналади.

Ёш грамматикачилар мактаби.

Ёш грамматикачилар мактаби.

  • Тилшунослик тарихида ёш грамматикачилар мактаби лингвистика фани тараққиётининг ички эҳтиёжи, XIX асрнинг 60-йилларида компаративистика кириб қолган боши берк кўчадан чиқиш йўлларини ахтариш зарурияти туфайли майдонга келди.
  • XIX асрнинг 70-80-йиллари Германияда қиёсий-тарихий тилшуносликнинг Ф.Бопп, Я.Гримм, А.Шлейхер сингари вакиллари қарашларини кескин танқид қилган ҳолда янги йўналиш куртак ота бошлади.

Эски авлоднинг илмий меросига кескин танқидий муносабатда бўлганини эътиборга олиб, кекса авлод вакиллари тилшуносликнинг янги босқичи вакилларини масхараомуз тарзда “ёш грамматикачи”лар деб номладилар. Ёш авлод эса буни йўналишнинг асосий номи қилиб олдилар.

  • Эски авлоднинг илмий меросига кескин танқидий муносабатда бўлганини эътиборга олиб, кекса авлод вакиллари тилшуносликнинг янги босқичи вакилларини масхараомуз тарзда “ёш грамматикачи”лар деб номладилар. Ёш авлод эса буни йўналишнинг асосий номи қилиб олдилар.
  • Ёш грамматикачилар йўналишининг шаклланиши К.Бругман (1849 – 1919), Г.Остхаф (1847 – 1909), Г.Пауль (1846 – 1921), Б.Дельбрюк (1842 – 1922), А.Лескин (1840 – 1916) сингари Лейпциг университети олимлари номи билан боғлиқдир. Шунинг учун ҳам бу йўналиш тилшуносликнинг Лейпциг мактаби деб ҳам номланади.

Download 30.19 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling