Universiteti b. A. Bahritdinov s. A. Zokirova


mamlakatlari  va  La-Plata  mamlakatlari  guruhlari  rasman  barpo  etildi


Download 35.04 Kb.
Pdf просмотр
bet24/37
Sana15.02.2017
Hajmi35.04 Kb.
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37

mamlakatlari  va  La-Plata  mamlakatlari  guruhlari  rasman  barpo  etildi.
Avstraliyaning  tashabbusi  bilan  1989-yilda  Osiyo-Tinch  okeani  regioni 
zida o’n ikki mamlakatni to’plagan «Osiyo-Tinch okeanining iqtisodiy kengashi» 
integratsiyatashkilotituziladi. UningtarkibigaAQSh, Kanada, Yaponiya,  Avstraliya 
bilan bir navbatda ASEAN a’zolari hamda Koreya Respubliksi va Meksika kiradi.
Yuqorida  qayd  etilgan  mintaqaviy  tashkilotlar  bilan  bir  qatorda  jahon 
xjaligida juda  ko’p  tarmoqli  iqtisodiy  guruhlar  mavjud.  Shularning  ichida  o’n 
uchta mamlaktni zida jamlagan «Neftni eksportqiluvchi mamlakatlartashkiloti» 
(OPEK)  eng  muhim  integratsiya  guruhi  hisoblanadi.
Jahon  iqtisodiyotining  keyingi  vaqtda  uch:  1)  agrar;  2)  industrial;  3) 
postindustrial  turlari  mavjudligi  haqida  tasawur  shakllangan.  Dunyoda  sanoat 
taraqqiyoti yuz bergan XVIII-XIX asrlargacha bo’lgan davrda iqtisodiyotning agrar 
turi hukmron edi. Keyinchalik, sanoatturining ahamiyati osha bordi va bu jarayon 
bugun  ham  davom  etayapti.  Shu  bilan  birga  dunyo  miqyosida  iqtisodiy  faol 
aholining  salkam  yarmi  qishloq  xjaligida  band  ekanligini  esdan  chiqarmaslik 
lozim.  Rivojlanayotgan  mamlakatlarda  band  bo’lgan  aholining  deyarli  60  foizi 
qishloq  xjaligiga  tg’ri  keladi,  qoloq  mamlakatlarda  undan  ham  yuqori.
Hozirgi  vaqtda  Yevropa,  Shimoliy  Amerika  mamlakatlarida  hamda 
Yaponiyada  sanoat  va  qurilish  tarmoqlariga  jami  band  aholining  30-38  foizi 
tg’ri  keladi.  Germaniya va Shvetsariyada  bu  ko’rsatkich 40-43 foizga teng.
FTI  kengayishi  va  chuqurlashishi  natijasida  dunyodagi  kpchilik,  asosan 
iqtisodiy  rivojlangan  mamlakatlarda  iqtisodiyotning  yangi  postindustrial  turi 
shakllana boshladi.  Bunday turda noishlab chiqarish tarmoqlari, ayniqsa xizmat 
krsatish  sohasi  tez  rivojlana  boshladi.
Lekin, shularning barchasi fan talab etuvchi ishlab chiqarishning rivojlanishi, 
ilmiy-tadqiqot  ishlarining  keng  miqyosda  amalga  oshirilishi,  jamiyat  ilmiy  va 
ta’lim,  ilmiy-texnik  salohiyatining  keskin  o’sishi  bilan  bog’langan.
Postindustrial  mamlakatlar qatoriga  arbiy,  Janubiy va  Shimoliy Yevropa 
mamlakatlari, AQSh,  Kanada, Avstraliya,  Yaponiya  hamda Argentina,  Liviya  va 
boshqa davlatlar kiradi.  Ularga noishlab chiqarish sohasiga jami band aholining 
50-70 foizi to’g’ri keladi.1
Rivojlanayotgan  mamlakatlarning  ayrimlarida  ham  noishlab  chiqarish 
sohasi yuqori  darajada  rivojlangan.  Shular qatoriga  ijtimoiy-iqtisodiy  rivojlanish 
borasida katta yutuqlarga erishgan (Argentina,  Meksika, Braziliya, Chili,  Koreya 
Respublikasi),  yoki  neftni  eksport  qilish  natijasida  moliya  va  ishbilarmonlik 
faoliyatlarining  yirik  markazlariga  aylangan  (Liviya,  Jazoir,  Saudiya Arabistoni, 
BAA,  Quvayt,  Katar),  yoxud  vositachilik  faoliyatini  olib  borishga  va  turizmga 
ixtisoslashgan  (Bagam,  Kanar  orollari,  Monako,  Andorra,  San-Marino) 
mamlakatlar  kiradi.
1
  Rivojlangan  mamlakatlarda  noishlab  chiqarish  sohasiga  transport  va  aloqa  tarmog’i 
kiritiladi.  Undan tashqari,  g’arb terminologiyasida odatta  birlamchi  (qishloq  va rmon  xo jaligi, 
baliqchilik),  ikkilamchi  (sanoat,  qurilish)  va  uchlamchi  sohalarga,  ya’ni  noishlab  chiqarish 
sohasiga  taalluqli  tarmoqlar  ajratiladi.

Sanoatning  xalq  xo’jaligidagi  ahamiyati,  uning  rivojlanishi 
va joylashishiga ta’sir ko’rsatuvchi omillar
Sanoat  moddiy  ishlab  chiqarishning  bosh  tarmog’i  hisoblanadi.  Yer  shari 
iqtisodiy  faol  aholisining  20  foizidan  kamrog'i  sanoatda,  60  foizi  qishloq 
xjaligida  ishtirok  etadi.  Sanoatning  rivojlanishi  ko’p jihatdan  xalq  xo'jaligining 
boshqa  tarmoqlarining  rivojlanishini  aniqlab  beradi.
Masalan,  qishloq  xjaligining  rivojlanishi  kp  jihatdan  qishloq  xjalik 
mashinalari,  mineral 
0
’g’itlar,  kimyoviy  moddalar,  yoqilg’i,  qurilish  materiallari 
bilan  ta’minlanishi  bilan  bog liqdir  Chunki,  sanoat:
a)  xalq  xjaligining  barcha  tarmoqlari  uchun  ishlab  chiqarish  vositalarini, 
shu  jumladan  mehnat  qurollarini  ishlab  chiqaradi.
b)  sanoat  iste’mol  mollarini  ishlab  chiqaradi.  Shuning  uchun  har  bir 
mamlakatning  iqtisodiy  rivojlanishi  sanoat  darajasiga  qarab  aniqlanadi.
Hozirgi vaqtda sodir blayotgan fan-texnika inqilobi ham  birinchi navbatda 
sanoat ishlab chiqarishiga bog’liqdir. Fan-texnika inqilobi ham sanoatning tarkibi 
va  geografiyasini  tez  o’zgarishiga  olib  kelmoqda.
Sanoat  ishlab  chiqarish  vositalarini  va  iste’mol  buyumlarini  ishlab 
chiqaruvchi  tarmoqlarga  blinadi.
Shuningdek,  sanoat  quyidagi  ikki  katta  tarmoqqa  blinadi:
1) qazib oluvchi sanoat (tabiatdagi mavjud boyliklami qazib oladi, tayyorlaydi; 
masalan:  ko’mir,  neft,  metall  rudasi,  o’rmon,  baliq  ovlash va  h.k.).
2)  ishlab  chiqaruvchi  sanoat,  sanoatning  zida  undirilgan,  qishloq 
xjaligida  ishlab  chiqarilgan  moddiy  resurslarni  qayta  ishlaydi.
Hozirgi  vaqtda  rivojlangan  mamlakatlarda  qazib  oluvchi  sanoat  salmog’i 
10 foiz  ni,  ishlab  beruvchi sanoat salmog’i esa  90 foizni tashkil etadi.
Jahon  sanoatining  turli  mamlakatlarda  rivojlanishiga  va  joylanishiga 
asosan  quyidagi  ikki  omil  hal  qiluvchi  ta’sir  koYsatadi:
1) tabiiy sharoit va tabiiy resurslar.
2)  ijtimoiy-iqtisodiy  omillar.
Tabiiy  sharoit va  tabiiy  resurslardan  foydalanish  hamisha  ishlab chiqarish 
kuchlarining rivojlanish darajasi, fan va texnika taraqqiyotiga bog’liq bHb keladi.
Jahon  fani  va  texnikasining  txtovsiz  taraqqiyoti  insonning  tabiatdan 
foydalanish  imkoniyatlarini  oshirmoqda,  ishlab  chiqarish  kuchlarini 
takomillashtirishga,  uning  tabiiy  omillarga  qaramligini  kamaytirmoqda.  Yadro, 
quyosh, qalqish energiyalaridan foydalanishning keng ylga qyilishi natijasida 
sanoatning  tabiiy  energiya  manbalariga  bog’liq  ravishda  joylanishi  barham 
topmoqda.  Bu  ynalishda  fan-texnika  inqilobining  quyidagi  yutuqlari  ayniqsa 
katta  ahamiyatga  ega  bo’lmoqda.
Sanoatni  joylashtirishda  awalo  ishlab  chiqarish  xarajatlariga  tg’ridan- 
to’g’ri  ta’sir  krsatuvchi  tabiiy  omillardan  xom  ashyo  bazalarining  sharoitlari 
alohida  ahamiyat  kasb  etadi.  Bular:
a)  xom  ashyo  manbalarining  yaqinligi;
b)  ularning  boyligi;

v) sifati;
g) xom ashyoning qiymati.
Tabiiy  omillarni  sanoat  geografiyasiga  ta’siri  fan-texnika  inqilobi  yutuqlari 
asosida  doimo  kamayib  bormoqda,  lekin  ularning  ta’siri  hech  qachon 
yqolmaydi.  U  ishlab  chiqarish  kuchlarini  rivojlanish  darajasiga  bog’liqdir.
Jahon sanoati tarkibida yuz berayotgan  asosiy o’zgarishlar
Fan-texnika taraqqiyoti ta’sirida hamma mamlakatlarning  sanoati tarkibida 
muhim  zgarishlar  yuz  bermoqda.
1)  hozirgi  vaqtda  qazib  oluvchi  sanoat  bilan  ishlab  beruvchi  sanoat 
rtasidagi nisbat zgarmoqda. Ancha kp mehnat va katta xarajat talab qiluvchi 
qazib  oluvchi  sanoatning  eng  muhim  tarmog’i  tog’-kon  sanoatining  salmog’i 
tobora  qisqarib  bormoqda,  ishlab  beruvchi  sanoatniki  esa  smoqda.
2)  ishlab  beruvchi  sanoatning  o’zida  ham  muhim  o’zgarishlar  yuz 
bermoqda.
a) avtomobilsozlik, samolyotsozlik, elektrotexnika, neftni qayta ishlash, kimyo 
va  rangli  metallurgiyaning  ayrim  tarmoqlari tez  sur^atlar  bilan  smoqda.
b)  ueng  yangi  tarmoqlar”  deb  ataluvchi  radioelektronika,  organik  sintez 
sanoati,  atom  energetikasi,  raketa  texnikasi,  yuqoridagi  tarmoqlardan  ham 
jadalroq  sur*atlar  bilan  rivojlanmoqda.
v)  “eski  tarmoqlar”  deb  ataluvchi  ko’mir,  tqimachilik,  qora  metallurgiya, 
kemasozlik,  lokomotivsozlik tarmoqlari  zamonga  moslashtirilib,  texnik jihatdan 
qaytadan  ta’mirlanmoqda.
g)  yoqilg’i-energetika  baiansida  zgarishlar  blmoqda,  yangi  materiallar, 
tabiiy  xom  ashyo  mini  bosuvchi  suiy  materiallar  amaliyotga  jadal  sur’atlar 
bilan joriy  etilmoqda.
Sanoatda  yuz  berayotgan  tarkibiy  zgarishlar  bilan  bir  qatorda  hududiy 
zgarishlar ham  yuz  bermoqda.
d)  yangi  texnologiyani  joriy  etish,  quvur,  elektr  uzatish  va  transportning 
boshqa  turlarini  rivojlantirish  kpgina  tarmoqlarni  joylashtirishga  ta’sir 
krsatmoqda.
e)  hududiy  zgarishlarning  asosiy  ynalishlaridan  biri  xom  ashyo 
masalasini hal qilishdir.  Buning asosiy sabablari  mineral  hom-ashyoning  dunyo 
byicha  notekis  taqsimlanganligi  bilan  bog liq.
Jahonning asosiy sanoat tarmoqlari geografiyasi 
1. Yoqilg’i-energetika sanoati
Yoqilg’i-energetika  sanoati  jahon  xjaligini  rivojlantirishning  asosidir. 
Hozirgi  vaqtda  energiya  olishning  asosiy  manbai  kmir,  neft,  gaz  va 
gidroenergiya blib,  ularning hissasi 95,7 foizga to’g’ri keladi.  Qolgan  energiya

resurslarini  o’z  ahamiyatini tobora yqotayotgan 
0
’tin,  torf,  yonuvchi  slaneslar, 
shuningdek,  o'zlashtirish jarayoni  endigina  boshlanayotgan -  atom energiyasi, 
geotermik,  qalqish  energiyasi,  quyosh  va  shamol  energiyalari tashkil  etadi.
Jahon xo’jaliktaraqqiyotining turli bosqichlarida turli energiya manbalarining 
ahamiyati  turlicha  bo’lib  keldi.
XX asming boshlarida bug’ dvigatellarining qllanilishi va qora metallurgiyaning 
tez taraqqiyoti  ko'mirga  bog’liq  bo’lgan.  Shuning  uchun  ham  energiya  tizimida 
kmiming salmog’i 80 foiz, neft va gazniki esa 6,3 foizni tashkil etgan.

va  II jahon  urushidan  keyin  avtomobil,  aviatsiya transport tarmoqlarining 
rivojlanishi natijasida  neft va gazning salmog’i oshdi, yoqilg’i sifatida ko’mirning 
ahamiyati  kamaydi.  XX  asrda  elektroenergetikaning  rivojlanishi  va 
elektroenergiyaning  uzoq  masofaga  uzatishni  zlashtirishga  bog’liq 
gidroenergiya  resurslaridan  foydalanish  birmuncha  o’sdi.  Shunday  qilib,  turli 
yoqilg’i  va  energiya  turlaridan  foydalanishda jahon  yoqilg’i  energetika  balansi 
tarkibida  katta  o’zgarish  bo’ldi.
9-Jadval
Dunyoning ayrim mamlakatlari va uyushmalarida 
energetika balansi (2007-y.)
AQSh
GES
Sobiq sotsialistik 
mamlakattar
Neft
35,5foiz
54,5foiz
36,7foiz
i  Kmir
10,5foiz
22,8foiz
35,0foiz
|
  Tab. gaz
14.0foiz
16.6foiz
17.9foir
j  Gidro va
atom ener.  40,0foiz
6,1foiz
10,4foiz
Lekin ayrim mamlakatlaming yoqilg’i-energetika balansi o’z xususiyatiga ega. 
Masalan,  Italiyada gldroenergiya katta salmoqqa ega, chunki yoqHg’i juda kam.
Ruminiyada asosiy yoqilg'i tabiiy gaz va neft, chunki u yoqilg’iga boy.
Jahonning  neft  sanoati  -   hozirgi  zamon  industriyasining  eng  muhim 
tarmog’i  bo lib,  uning  xo'jalik va harbiy ahamiyati  beqiyosdir.
Dunyodagi  mavjud  aniqlangan  neft  zaxirasi  (1993  yil)  150  mlrd.ga  teng. 
Kapitalistik  mamlakatlarning  53  tasida  neft  qazib  olinadi,  84  tasida  qayta 
ishlanadi.
Neftning tekshirilgan zaxiralarni ko’p qismi 8 ta yirik neft monopoliyalarining 
mulki  yoki  ijaraga  olgan  hududida joylashgan.
Dunyoda neft zaxiralarining 86 foizi rivojlanib kelayotgan davlatlar hissasiga 
to’g’ri  keladi.  Fors qo’ltig’i  atrofidagi  5 ta davlatga  90 mlrd.t neft zaxirasi to’g’ri 
keladi. arbiy davlatlarning ma’lumotiga ко’га sobiq Ittifoqning neft zaxiralari 8-
10  mlrd.  t  baholanadi.  MDH  davlatlari  o’rtasida  Rossiyaning  salmog’i 85 fbizni 
tashkil  etadi.

S o b iq   Ittifoqni  n e ft  z a x ir a la r i  r e s p u b li k a la r   b  y ic h a   q u y id a g ic h a  
taqsim langan:  Q ozog’iston -  9 foiz,  O zarbayjon -  2,3 foiz,  Turkm aniston - 2  foiz. 
0 ’zbekiston  -1  foizni  tashkil  etadi.
Yaqin va 0 ’rta  S harq  m am lakatlarida 50,0  mlrd.  t yoki  kapitalistik  dunyoning 
6 6foiznefti to’g ’ri keladi,  sh u ju m lad a n :  S au d iy aA rab isto n id a4 5 ,8  mlrd.  t,  Quvayt 
-1 3 ,7   mlrd.  t,  Eron  - 1 3 ,2   mlrd.  t.,  Iroq  -   12,9  mlrd.  t,  B A A -1 2 ,9   mlrd.  t.
1991-1993  yillarda  d unyoda  neft  qazib  olish  d arajasi  3-3,1  mlrd.  t  atrofida 
b o lg a n ,  lekin  bu  k rsatkich  ayrim  regionlarda  o ’zg a rg an .  MDH  davlatlarida 450 
mln.  t  1992  yilda,  1993  yilda  -   400  mln.  t.  Ayniqsa  R o ssiy ad a  390  d a   340  mln. 
tg a c h a   neft  qazib  olish  kam aygan. A Q Shda  ham  neft  qazib olish  1999-yilda  340 
mln.tga  yetgan.
Ja n u b i- a rb iy   O siyo  d av latlarid a  h am d a  N orvegiyada  neft  q azib   olish 
k paygan.  Shuning  uchun 4-chi o ’nlikka kiruvchi neft qazib oladigan davlat tarkibi 
1993-yilda   zgargan.  B ularga  S audiya  Arabistoni  (420  mln.  t),  A QSh,  R ossiya, 
Eron  (185  mln.  t),  M eksika  (155  mln.t),  Xitoy  (145  mln.t),  V en esu ela  (115  mln.  t), 
Norvegiya  (110  mln.  t),  BAA(110  mln.  t)  va  Nigeriya  (95  mln.  t)  kiradi.
D unyoda  qazib  olingan  neftning  43  foizi  O PEK ga  a ’zo  davlatlarga  tg  ri 
keladi.
Kapitalistik dunyoda neft qazib olinadigan rayonlar 4 ta,  ular hozir kapitalistik 
dunyoning  95  foiz  neftini  qazib  olm oqda.
1) 
Shimoliy  Amerika:
2) 
Karib  dengizi  rayoni:
3) 
Yaqin  va  0 ’rta  S harq  mamlakatlari;
4) 
Shimoliy  Afrika  m am lakatlari.
Shimoliy  Amerika  aso siy   neft  qazib  olinadigan  rayonlardan  hisoblanadi
AQSh  (dunyoda  ikkinchi  rinda),  1993-yilda A Q Shda  370  m ln.t.,1990  yilda 
43 0   mln.t  neft  qazib  olingan.  Keyingi  uch  yil  ichida  A Q S hda  neft  qazib  olish 
kam aydi.  S h u n in g   u ch u n   A Q Sh  h a r  yili  V e n e su e la ,  K an a d a,  Yaqin  S h a rq  
m am lakatlaridan  100 mln  t neft sotiboladi.  Shimoliy A m erikada  neft qazib olishda
2-chi  rinda  M eksika  turadi  1993-yilda  M eksikada  155  mln  t.  K an a d ad a  80 
mln.t.  neft qazib olingan.  Lekin shuni ham  aytish  kerakki,  Meksika va K anadadagi 
neftni  AQSh  monopoliyalari  n az o rat  qiladi.
Karib  dengizi  rayonida  neft  qazib  chiqarishda  1-rinda  V en e su ela  turadi. 
(1993  yilda  115  mln.t.neft  qazib  olingan).
Yaqin  va   r ta   S h a rq   m a m la k a tla rid a   1993-yilda  81 0   m ln .t  neft  yoki 
kapitalistik  dunyoning  40  foizdan  kproq  nefti  qazib  olingan.
S hu  jum ladan:
1)  Eron  -   155  mln.  t.
2)  S audiya  Arabistoni  -   325  mln.t.
3)  Q u v a y t- 6 0  mln  t.
4)  Iroq  -   100  mln  t.
5)  BAA - 1 0 5   mln.t.  neft qazib olgan.
Yaqin  va  0 ’rta  Sharq  m am lakatlarida  qazib  olingan  neftning  80 foizi  eksport 
qilinadi.  Eksportning  50 foizi   arbiy  Yevropa  m amlakatlariga,  25 foizi Yaponiyaga

to ’g ’ri  keladi.  Shimoliy Afrika -  neft qazib olinadigan en g  yosh  rayon blib,  bu yerda 
neft  sanoati  Yaqin  va  0 ’rta  S harqqa  nisbatan  tez  s u r’atlar  bilan  rivojlanmoqda.
1993  yilda  um um an  Afrika  byicha  300  mln.t  neft  qazib  olingan.  Asosiy 
rayonlari:  Liviya  -  65  mln  t,  Nigeriya  -  90  mln.t,  Ja z o ir-3 5   mln.t,  Misr -  45  mln  t. 
Yuqorida  k rsatilgan  neft  rayonlari ichida  Liviya  neft  rayonlari  geografik jihatdan 
qulay  blib,  d en g izd a n   atigi  160  km  uzoqlikda  joylashgan.  Shuning  uchun  ham  
bu  m am lakatda  neft  san o ati  tez  sur’atlar  bilan  sib  borm oqda.
J a h o n d a   kapitalistik  m am lakatlardan  keyin  sobiq  Ittifoq  neft  qazib  olish 
bo yicha  muhim 
0’rinni  egallaydi.  Sobiq  Ittifoqda  1995 yilda 491  mln.  t neft qazib 
olingan  blsa,  1984  yilda  603  mln.t.,  1988  yilda  603  mln.  t  neft  qazib  olingan. 
Lekin  sobiq  Ittifoqning  blinib  ketishi,  neft  qazib  olinishiga  katta  ta ’sir  krsatdi. 
1991  yilda  jami  503  mln.  t  neft  qazib  olingan.
D unyodagi  mavjud  700 dan  ortiq  neftni  qayta  ishlash zavodlarini  katta  qismi 
yuqori  d a ra ja d a   taraqqiy  etgan,   arbiy  Yevropa  h am d a  rivojlanib  kelayotgan 
davlatlarga  tg’ri  keladi.  Ularning  umumiy  quvvati  3,6  mlrd.  t.  S h u n d an   AQSh 
780,  G arb iy   Yevropa  720,  Yaponiya  200,  Lotin  Amerikasi  300,  Yaqin  va  0 ’rta 
S harq  950, Afrika  150  mln  t quvvatga  ega.
D unyoda  neftni  qayta  ish lash d a  tub   zgarishlar  yuz  berm oqda.  Ayniqsa, 
keyingi  yillarda  rivojlanib  k elay o tg an   d av latlar  h u d u d id a  katta  siljishlar  yuz 
berm oqda.  Bu  davlatlard a neftni qayta  ishlash zavodlarini quvvati  keyingi  yillarda 
25  foizdan  40 fo izg ach a  kpaydi.
Bugungi  k u n d a   15  ga  yaqin  neftni  q a y ta   is h la s h   zavodlarining  ish lab  
chiqarish  quvvati  15  mln.  t.  S h u n d an   50  foizi  S ingapur,  Saudiya  A rabistoni, 
V en esu ela  h iss a sig a   to  g  ri  keladi.
Eng  yirik  neftni  qayta  ishlash  zavodlariga  e g a   (quvvati  30  mln.  t  blgan) 
O PEKga qarashli davlatlarda 400 mln.t.  neft qayta ishlanishi kerak.  Hozirgi vaqtda 
Saudiya A rabistonida -  30 mln.  t, AQ Shda - 3 0  mln.  t,  Q u v a y td a -  15 mln.  t neftni 
qayta  ishlash  quvvatiga  e g a   blgan  ulkan  zavodlar  mavjud.
Ja h o n   bozoriga  h ar  yili  1,2  mlrd  tdan  kproq  neft  va  neft  m ahsulotlari  kirib 
keladi.  Ja h o n   bozorini  neft eksportning  uchdan  ikki  qismini  Yaqin va  0 ’rta  S h arq  
davlatlari  t a ’minlaydi.  B undan  tashqari,  e k sp o rt  qilishda  keyingi  10  yil  ichida 
R o s siy a ,  V e n e s u e la ,  M eksika,  Liviya,  N igeriya,  Ja z o irn in g   sa lm o g 'i   sib 
bo rm o q d a.
Keyingi  yillarda  R o ssiy ad a  neft  qazib  olish  sa lm o g ’i  kam ayib  borayotgan 
b lsa  ham ,  e k s p o rt  sa lm o g   i   sib  b o rm o q d a.  M a sala n :  1992-yili  R o s siy a  
hududidan  66  mln.  t  neft  (8,5  mlrd.  dollar)  eksport  qilingan.
J a h o n n in g   g a z   s a n o a ti.  G az  yoqilg’i  va  kimyo  sanoati  uchun  xom  ash y o  
hisoblanadi.  Yer  yuzasidagi  zaxirasi  180-200  trln.mi  baholangan.  Ko’p  hollarda 
g az  a s o s a n   neft  uchraydigan  rayonlarda  qazib  olinadi.
G az  s a n o a tin in g   a h a m iy a ti  yoqilg  i  b a l a n s i d a   tu tg a n   s a lm o g ’i  b ilan 
belgilanadi.  G arbiy yarim sh a rd a gazning yirikzaxiralari AQSh,  K anada, Meksika, 
V enesuela, Argentina, Avstraliyada, Sharqiy yarim sharda e s a  Yaqin va 0 ’rta Sharq 
rayonida,  Jazoir,  N iderlandiya,  Buyuk  Britaniya,  Norvegiya,  Ruminiya,  Italiya, 
G FR da  toTplangan.

MDH davlatlariga Jahon gaz zaxiralarining  uchdan biri to’g’ri  keladi.  1992- 
yilda kapitalistik mamlakatlarda 1285 mlrd.m3 gaz qazib olingan. Shu jumladan, 
AQShda-510 mlrd. m3, Kanadada -  110 mlrd. m3, Niderlandiyada -  75 mlrd. m3, 
GFRda -  15 mlrd. m3tabiiy gaz qazib olingan.
1993-yilda  Rossiya  hududida  640  mlrd.m3f  Turkmanistonda  88  mlrd.  m3, 
0’zbekistonda 45 mlrd.  m3,  Ukrainada 25 mlrd.m3 gaz qazib olingan.
Dunyoda  gaz  qazib  olish  bo’yicha  birinchi  nlikka  kiruvchi  davlatlar 
quyidagilar:  Rossiya,  AQSh,  Kanada,  Turkmaniston,  Niderlandiya,  Angliya, 
0’zbekiston,  Indoneziya, Jazoir, Saudiya Arabistoni.
Ko’mir sanoati.  Tekshirilgan  zaxiralari  75  trillion  tonna  deb  hisoblanadi. 
Yer yuzasida ko’mir zaxiralari,  neft zaxiralariga qaraganda ancha ko’p.  Lekin bu 
zahiralar yer yuzasida  notekis joylashgan.  Kapitalistik  davlatlar orasida  ko’mir 
zaxiralari va uni qazib chiqarish jihatidan, AQSh (1993 yil 945 mln.t), GFR (435 
mln.  t),  Buyuk  Britaniya  (90 mln.  t)  alohida  ajralib turadi.  Dunyoda  1950-1990- 
yillarda kmir qazib olish darajasi pasaymadi, balki yillar sayin o’sib bormoqda. 
Kmir  sanoati jahon  energetikasida  muhim  tarmoq  bo lib  kelmoqda.
Yer  yuzasida  tekshirilgan  kmir  zaxiralarining  40  foizi,  qazib  olinadigan 
ko’miming  60 foizga  yaqini  sobiq  MDH  mamlakatlariga tg’ri  keladi.
Kmir qazib oluvchi asosiy mamlakatlarga Xitoy  (1  mlrd.  tdan  ortiq),  Rossiya 
(400 mln. t), Ukraina (165 mln. t), Qozog’iston (165 mln. t), Chexiya (106 mln. t) kiradi.
Energetika sanoati. Elektroenergiya eng zamonaviy va universal energiya 
turi  blib,  uni jahon  energetikasidagi  salmog’i  tobora  o’sib  bormoqda.
Hozirgi vaqtda elektroenergiya ishlab chiqarmaydigan birorta davlat dunyoda 
yo'q.  Lekin,  elektrlashtirish  darajasi  bo’yicha  mamlakatlar  bir-biridan  keskin 
farq  qiladi.
Elektroenergiya  ishlab  chiqarish  byicha  rinlar  quyidagicha 
taqsimlangan:  1) Shimoliy Amerika. 2) Yevropa.  3) Osiyo. 4)  Lotin Amerikasi. 5) 
Afrika. 6) Avstraliya.
Elektroenergiya  ishlab chiqarish  bo’yicha birinchi o’nlik davlatlarga AQSh, 
Rossiya,  Yaponiya,  Xitoy,  GFR,  Kanada,  Fransiya,  Buyuk  Britaniya,  Ukraina, 
Hindiston  kiradi.
Yuqorida ko’rsatilgan davlatlarda elektroenergiya ishlab chiqarish  kundan- 
kunga sib  bormoqda,  faqat Rossiyada  krsatkichlar bir oz pasaydi.
Birinchi  o’nlikga  kiruvchi  davlatlarda  energiyaning  katta  qismi  lESIarida 
asosan,  kmir,  mazut,  tabiiy  gazdan  foydalanish  asosida  ishlab  chiqariladi. 
Ishlab chiqarilgan  energiyaning katta  qismi  yuqori voltli  liniyalari  orqali  boshqa 
regionlarga  uzatiladi.
Ikkinchi guruhga kiruvchi davlatlarda hamma elektroenergiya asosan lESda 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling