Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


Download 4.93 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/90
Sana08.09.2023
Hajmi4.93 Mb.
#1674133
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   90
Bog'liq
Yuksak osimliklar sistematikasi (O.Pratov, Q.Jumayev)

озик;-овк£Т 
сифатида хдм куплаб ищлатилади.
Итузумлар оиласига мансуб картошка (Solanum tuberosum) 
усимлиги сабзавогглар ичида цунёда ало^ида уринда туради.
У 
нинг ватани Жанубий Америка х^собланади (38-расм).
Б а^л аж о н
(S o lan u m
melongena) энг му^им саб- 
завотлардан бири. У Х ин­
ди стон ва Бирмада ёввойи 
*олда усади.
Помидор (Lycopersicon 
esculentum) овк;атга куп иш- 
латиладиган сабзавотлардан. 
Унинг ватани Перу.
Калампир 
(C apsicum
annum) меваси витамин «А», 
«С» га бойлиги жи^атдан саб- 
завот экинлари орасида би-
38-расм. Картошка: 1-туптугсти шох- рИНЧИ урИНДа т у р а д и . 
часи; 2-гули; 3-гули нингти к кссма- 
Ф изали с 
(P h y s a lis )
си; 4-меваси; 5 -ер о стк и к?тсми. 
НИНГ У з б е К И С Т О Н Д а 4
та 
тури усади. Чингил — Lycium barbarum эса манзарали 
Усимликлар сифатида экилади.
Чилим тамакиси (Nicotiana tabacum) ва мохорка 
(N.rustica) \ам барги учун экилади. Тамакилар тарки­
бида за^арли никотин алколоиди булади.
Печакнамолар (Convolvulales) цабиласи
Бу к;абилага 2 та — печакдошлар ва зарпечакдошлар 
оиласи киради.
Печакдошлар (Convolvulacaeae) оиласи
Оилага 58 туркумга мансуб 1700 тур киради. Узбекис­
тонда 4 туркумга оид 18 тури усади. Оилага мансуб усим­
ликлар бута, ярим бута ва утлардан иборат, айрим турлари
www.ziyouz.com kutubxonasi


чирмашиб усишга мослашган. Барглари оддий, патсимон 
ёки панжасимон, кетма-кет жойлашган. Гуллари актино- 
морф, икки жинсли, гулкосача ва гултожбарги 5 тадан, чан­
гчилари \ам 5 та. Меваси кусакча ёки ёнгокчасимон.
Бу оилага Узбекистонда кенг таркалган печак 
(Convolvulus) туркуми киради. Узбекистонда бу туркум- 
нинг 14 тури таркалган. Куй печак (convolvulus arvensis) 
куп йиллик бегона ут сифатида экинлар орасида Усади. 
Мингбош печак (Convolvulus subchirsutus) куп йиллик 
ут. Партек печак (Convolvulus hamada) чала бута. Батат 
(Ipomoea batatas) ширин таъмли, илдиз тугунакли ма­
даний усимлик. Кариайгул (Ipomoea purpurea) манза- 
рали бир йиллик усимлик.
Зарпечакдошлар (Cuscutaceae) оиласи.
Бу оилага баргсиз паразит усимликлар киради. Гуллари 
майда, куримсиз, актинаморф, икки жинсли гулкосача ва 
гултожбаргаари 5 тадан, чангчиси \ам 5 та. Меваси кусакча.
Зарпечакдошлар оиласига битта зарпечгх (Cuscuta) тур- 
кумига мансуб 150 дан ортик; тур киради. Улар Ер шарида 
кенг таркалган. Узбекистонда зарпечакнинг 18 тури усади. Улар 
бошка усимликларга чирмашиб, улар хисобига яшайди.
Айрим турларидан доривор усимлик сифатида фой­
даланилади.
Гавзабоннамолар (Boraginales) цабиласи.
Бу кабилага 7 та оила киради.
Гавзабоцдошлар - Boraginaceae оиласи.
Мазкур оилага 100 туркумга оид, 200 тур киради. Узбе­
кистонда 32 туркумга мансуб 118 тури усади. Оиланинг 
баъзи турлари жуда кенг таркалган. Хаётий шаклига кура 
бир ва куп йиллик утпар устунлик килади. Гуллари акти­
наморф ёки зигаморф. Гулкургони мураккаб.
Кампирчопон (Trichodesma incanum) адирларда созтуп- 
ро*ути ва шагалли ерларда, баъзан галла экинлари ораси­
да бегона ут сифатида Усади. За^арли усимлик.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу кабилага 15 та оила киради.
Сигирцуйрувдошлар (Scrophulariaceae) оиласи.
Бу оилага 300 туркумга мансуб 5000 тур киради. 
Узбекистонда 22 туркумга оид 67 тури усади. Оилага 
мансуб усимликлар таркибида гликозидлар ва сапонин- 
лар булади. Сигиркуйрукдошлар оиласига куп йиллик, 
2 йиллик ут, ярим буталар ва баъзи дарахтлар киради. 
Гуллари зимогорф ёки актиноморф.
Сигиркуйрук (Verabscum songoricum) 2 йиллик усимлик
танаси калин майин туклар билан копланган. Узбекистонда 
4 тури усади. Ундан йуталга карши дори тайёрланади ва ша- 
моллаганда фойдаланилади. Гулидан сарик буёк олинади.
Зубтурумдошлар (Plantaginaceae) оиласи
Бу оилага 3 туркум, 300 
тур киради. Узбекистонда 
битга туркумга мансуб 6 та 
тури усади. Зубтурумлар 
(Plantago) бир ёки куп йил­
лик утлардан иборат. Барг­
лари оддий, кетма-кет баъ­
зан карама-карши жойлаш­
ган. Узбекистан шароитида 
идциз бушзида ёпирма бар- 
шар *осил булади. Гуллари 
оддий бошокда жойлашган, 
икки жинсли. Зубтурумлар 
асосан шамол воситасида 
чатланади. Катга зубтурум
— 
Plantago major табобаща 
куп ишлатилади. Айникса 
мезда-ичак касалликларини 
давалашда, коннм тухтатув- 
чи восита сифатида ва ша- 
моллашга карши ишлатилади (39-расм).

Download 4.93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling