Xx аср ўзбек адабиётида рубоий ва қитъа


* П. В. Ш о р о х о в а п В. М. К а г а н о в, Некоторью философские


Download 3.59 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/63
Sana10.11.2023
Hajmi3.59 Mb.
#1764907
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   63
Bog'liq
Bahrom Ismoilov. Dunyoni bilishda til va tafakkur birligi

* П. В. Ш о р о х о в а п В. М. К а г а н о в, Некоторью философские 
мгоб.тсчп пснхологпи, «Философские вопросн физиологии внсшей нерв- 
ной деятельности и психологии», М . 1963 г.
9 II. II. Г р а ц е н к о в , Л. П. .'I а т а ш и Л. М Ф е й г е н б е р г, 
Диплектпческий чатериализм и иекоторне вопросн современпой нейро- 
(|>
11
зиолопш, 
Философские попросн физиолоши внсшей нервнон дсятель- 
ностм и психологни, М., 1963.
21
www.ziyouz.com kutubxonasi


кўрсатиб бўл.майди. Бу ипформацияга эга бўлмай туриб, мия 
нерв фаолиятини мақсадга мувофиқ равишда ташкил қила 
олмайди, агар шу фаолиятга биронта тасодифий воқеа та1>- 
сир қиладиган бўлса, уни ўз вақтида бартараф қнла олмап- 
ди ҳамда натижага эришилгандан кейин нерв фаолнятини ўз 
вақтида тўхтатишга ҳам ожизлик қилади.
Шунинг учун рефлекс ёй шаклида эмас, балки ҳалқа, дои- 
ра шаклида бўлиб, унда эффектор ҳамда ҳаракат объектидан 
рецепторга кетувчи акс алоқа бордир. Бу ҳалқа ташқи му- 
ҳит таъсирида ўзгариб туради.
П. К. Анохин мия пўетлогнда рефлектор ҳаракатлар таъ- 
сирини ҳисобга олиб, уни анпқлаб турувчи махсус аппарат 
борлигини таъкидлайди. Бу аппарат (П. К. Апо.хин уни ак- 
цеитор деб атайди) мия пўстлогида илгариги таъсирлар на- 
тижасида шаклланган бўлади. Шундай қилиб, шартли реф- 
лекслар, умуман олий нерв фаолияти ҳақидагн фан м\нтазам 
ва узлуксиз ривожланиб бормоқда.
Аммо шуни айтиб ўтиш керакки, ҳозирги табииёт илми 
сезги ҳақидаги В. И. Лешш таълимотини тўла тасдиқлади. 
В. И. Леииннинг «сезги объектив дунёнинг субъектив образп- 
дир» деган фикри батафсил ва тўла-тўкис исботланди. Бу 
фанларга асосланиб айтиш м\мкинки, ссзги ташқи дунёнинг 
киши миясида акс этган идеал, яъни моддий бўлмаган обра- 
зидир. Бошқача қилиб айтганда, сезгн моддий процесслар, 
яъни нерв процесслари билан узвий богланиб, улар асоснда 
найдо бўладиган идеал образ, иккиламчи воқеликдир.
Сезгининг ўзига хое хусусияти унинг ташқи дунённпг ай- 
рим томонлари билан алоқага кириши, яънн айримлпкни акс 
эттиришидир. Сезги сигналлик функниясини иарса ва ҳоди- 
саларнинг ташқи томонн билан бўлган алоқаси орқали ба- 
жаради. Сезгида аввало нарсаларнинг тасодифий томонлари 
акс эттирилади, бу унинг асосий хусусиятндир10.
Сезгидаги асосий зиддият ҳам ана шунладир, Бу зиддият- 
ни очиш, ундаги қарама-қарши томон.тар нимадан иборат 
эканлигини аниқлаш ғоят муҳим 
иазарий ва методологпк 
аҳамиятга эгадир. В. И. Ленин таълим бериб айтганидек
ҳар бир предмет ёки ҳодиса қарама-қаршиликлар бирлиги- 
дан иборатдир. Предметни ўрганишшшг бирдан-бнр тўгри

Download 3.59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling